музеј кикинда

muzej-deca-radionice-(4)

Народни музеј у Кикинди организује радионице за предшколце и основце у оквиру изложбе „Округ златног лава“. Ликовној радионици „Како је настала Кикинда“ присуствовали су прваци из школе „Ђура Јакшић“ који су имали прилику да више науче о насељавању наше средине.

Невена Стојановић, ученица ОШ „Ђура Јакшић“ открила нам је шта јој се највише свидело:

-Први пут сам видела старе предмете које су користили они који су у Кикинди живели пре нас. Највише ми се допао чамац који је део изложбе и којим су наши преци дошли у ове крајеве.

Њен другар из разреда Драган Мићин каже да му се веома свидела изложба.

-Старе пушке и предмети су оно што је на мене оставило највећи утисак. Први пут сам видео како су изгледали наши преци, како су се облачили и како су живели. Одабрао сам да нацртам моменат како су људи који су дошли пре свих нас допловили чамцем – рекао је Драган.

Драган Киурски, виши музејски педагог истакао је да су радионице почеле 18. фебруара и трају до 7. марта.

-Изложба је инспиративна и значајна и запосленима и посетиоцима. Радионице за децу, које је осмислила Катарина Драгин, музејски едукатор, један су од многобројних пратећих програма који прате „Округ златног лава“. Деца најпре погледају изложбу уз стручно вођење које је примерено њиховом узрасту, након чега послушају аудио причу о настанку града и на крају све своје утиске преносе на цртеж. Пуно тога могу да сазнају о доласку граничара, исушивању мочварног земљишта, добијању статуса Дистрикта. Ово је начин да их мотивишемо да размишљају о својим прецима и утичемо на развој идентитета – навео је Киурски.

Из Народног музеја искористили су прилику да позову предшколце из свих вртића да се укључе у бесплатне радионице.

А.Ђ.

Suvaca-(3)

Захваљујући средствима Министарства културе Републике Србије и сарадњи са Клубом финих заната – Центром за земљану архитектуру који води Драгана Којичић, у оквиру простора млина Сувача биће одржана два сертификована тренинга за обнову и уопште у раду са објектима од земље.

Први тренинг заказан је за 23. и 24. јул и намењен је за максимално 12 учесника – одрасли (25+)

Овај дводневни тренинг обухватиће упознавање са основним карактеристикама материјала првог дана након чега ће учесници бити у прилици да полажу усмени и писмени тест и стекну ECVET M2 сертификат за градњу земљом у неформалном образовању.

Другог дана ће се радити дијагностика зидова млина Суваче и започети радови на обнови појединих делова како би се зидови припремили за јесен када је планирана реализација другог тренинга.

Најављене трениге водиће Драгана Којичић архитекта са специјализацијом за земљану архитектуру и Оља Тодосијевић сертификовани ECVET тренер и уметница.

Из Музеја су позвали заинтересоване да се пријаве путем мејла на muzejkikinda@gmail.com или на телефон 0614012981 до 20. јула

acko

Стручњаци кажу да су банатске или мокринске гајде од свих на свету најкомпликованије за израду и за свирање. Гајде су традиционални банатски инструмент без ког се није могло замислити ниједно народно весеље, као ни тужни догађаји.

Између два светска рата, најпознатији градитељ гајди у овом делу Баната био је Александар Ацко Пејаков (1877-1957) из Мокрина.

Ацко је научио да прави гајде од свог оца Совре, а инструмент је унапредио и у свет музике лансирао велике, трогласне, кумовске гајде, или како их називају атномузиколози- мокринске гајде. Иначе, Ацко је био познат и као мокрински фотограф.

Гајде које је Ацко направио 1936. године биле су изложене у кикиндском Музеју, у оквиру поставке „Сто невидљивих”. Припадале су Радомиру Живковићу из Кикинде, који је на њима свирао до 1966. године.

Гајде се праве од дрвета јавора, ораха, шљиве…Различити делови од раличичитог дрвета, све ручно. Мех се израђује од козије коже.

(Извор: Народни музеј Кикинда)

zmijanjski vez

Изложба “Змијањски вез – светско нематеријално наслеђе” биће отворена у петак, 30 јуна, у 20 сати, у Галерији Нова Народног музеја. Поставка садржи оригиналне предмете са змијањским везом, али и предмете његове савремене примене кроз које се наставља традиција овог веза и одржање вештине.

Биће емитован и кратак филм о упису Змијањског веза на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног наслеђа. Змијањски вез је прво нематеријално културно добро из Републике Српске, односно БиХ, које је уписано на ову репрезентативну листу.

Изложбу је реализовао ЈУ Музеј Републике Српске. Ово је прва званична сарадња кикиндског и музеја Републике Српске из Бања Луке.

CDA_1382

Градоначелник Никола Лукач искористио је прилику да још једном посети изложбу „У великом формату – слике академика“ у новом галеријском простору Народног музеја, пре затварања изложбе.

Лукач је истакао да овај модеран простор, у који је уложено приближно 20 милиона динара служи за понос Народног музеја, као и Града Кикинде.

Поставку на којој су представљени радови девет аутора, од Пеђе Милосављевића до Петра Омчикуса, иначе поклон уметничкој збирци Српске академије наука и уметности, можете погледати још данас и сутра.

У друштву и кроз разговор са Јеленом Цигановић, кустоскињом историчарком уметности, сутра ће бити затворена изложба која је свечано отворила овај предиван галеријски простор. Кустоскиња ће за разговор са посетиоцима бити доступна од 16 до 20 сати.

muzej u očima dece 6

Пројеката „Музеј у очима деце“ чији су аутори Катарина Драгин, музејски едукатор и Драган Киурски, виши музејски педагог, у конкуренцији је за ИЦОМ-ову награду за пројекат године. У овој категорији пријављено је 29 музејских пројеката.

Реализација овог пројекта подразумевала је сарадњу музејских стручњака и деце узраста од шест до осам година, уз њихово учешће. Пројекат је обезбедио сагледавање и боље разумевање потреба деце, њиховог схватања о томе чему служе музеји и на који начин они могу да се укључе у културни живот заједнице.

Учесници пројекта имали су прилику да у потпуности креирају музејски садржај (изложбу), да одаберу музејске предмете, да предложе на који начин се они могу изложити и како да се будућим посетиоцима омогући да активно истражују и уче о одређеним темама из локалног наслеђа.

У пројекту је учествовало двадесетчетворо деце одабраних од стране сарадника – учитеља и васпитача, представника предшколске и школске установе. Из сваке градске школе и вртића одабрано је по двоје деце.

Изложба је отворена у оквиру „Мамутфеста” почетком септембра и трајала је до краја октобра 2022. године. Изложбу су посетили готово сви вртићи из Кикинде, предшколска и школска деца, као и многобројне школске екскурзије. Намера аутора пројекта је да ова изложба постане пример добре праксе у сфери музејске едукације и интерпретације.

Награда НК ИЦОМ Србија (Национални комитет Међународног савета музеја)  установљена је 2004. године за четири категорије: музеј, односно институција године, кустос или музејски стручњак, пројекат и публикација године.

Међу циљевима процеса избора најбољих за ИЦОМ-ову награду, поред осталог је промоција свих кандидата, сагледавање ризнице баштине, упознавање иновативних пракси у области музеологије, као и презентовање активности и стручњака Србије. Највише пет номинованих по категоријама, Комисија ће објавити 3. маја.

музеј

У Народном музеју Кикинда у суботу у 12 сати биће отворена изложба „Будишини- прича о породици кроз неколико портрета”. Поставка ће бити реализована у сарадњи са потомцима породице Будишин који су кикиндском Музеју поклонили четири портрета, и са Галеријом Матице српске у чијем поседу се налази, између осталог, групни портрет породице из 1898. године, аутора Јована Диме.

Породица Будишин је најпознатија фамилија у локалној историји. Будишини су првенствено били велепоседници и пољопривредници. Као богати, виђенији чланови локалне заједнице и често, као вирилски одборници општине, имали су велики утицај на изборе у вароши и околини. Кикинђани су према њима имали различите ставове – од поштовања, страхопоштовања, па чак и презира и љубоморе због њиховог богатства.

После Другог светског рата, неколико чланова фамилије, означени као издајници и сарадници окупатора,стрељани су, док су остали трпели комунистички терор одузимањем имовине и стављењем на стуб срама. Деценијама после тога, није било лако бити Будишин. Током периода социјализма Будишини су наставили да живе мирно, скромно и повучено у Кикинди, али су се многи и одселили из родног града.

Повод за реализацију изложбе „Будишини – прича о породици кроз неколико портрета” је представљање портрета које је Народни музеј Кикинда добио на поклон од потомака: Олге и Милане (ћерке Емила Будишина), њихове деце Емила, Вање и Војислава и унука Катарине, Анастасије, Тијане и Наталије.

Посетиоци ће изложбу имати прилику да погледају у галерији Музеја до 15. априла.

 

музеј

Народни музеј Кикинда од четвртка до суботе биће домаћин Ревије археолошког филма. У четвртак биће приказана домаћа остварење „Феликс” и „Открили смо нови римски логор у селу Кремна”, у петак руски филмови „Краснов”, „Историјски пејзаж околине Галичког језера” и „Острво Вјожи-словенска предстажа у Костромској земљи”, а у суботу хрватски филм „Вучедолска јаребица”.

Све пројекције почињу у 18 сати и бесплатне су. За школске групе, музеј организује посебне термине од 7. до 10. фебруара, у времену од 10 до 16 часова.

градисте

У току септембра и октобра реализована је девета кампања археолошких ископавања на локалитету Градиште који се налази на ободу атара Иђоша, око седам километара удаљен од Кикинде. Познат је под неколико имена, од којих је једно и Словенски град. Настањен је био, са прекидима, од периода старијег неолита до средњег века.

Локалитет је проглашен за археолошко налазиште и културно добро од великог значаја и до сада је ископаван у више наврата, 1913, 1947, 1948, као и 1972. године. Због тада недовољно развијених археолошких метода уочена је потреба новог истраживања овог веома значајног налазишта сада најновијим техникама и анализама. Пројекат систематских археолошких истраживања стартовао је у 2014. години, наводи Неда Мирковић Марић из суботичког Међуопштинског завода за заштиту споменика културе.

– Ове сезоне настављена су истраживања сонде на узвишењу неолитског дела локалитета, где се ископава део испод познонеолитске куће, димензија 9×6 метара, која је истраживана прошлих сезона, а детектована захваљујући резултатима геофизичких снимања из 2014. године. Област северног Баната у неолиту била је зона у којој су се мешали утицаји потиске културе, распрострањене на територији данашње Мађарске и винчанске културе, која се простирала на територији северног и средњег Балкана (данашња Србија, део Румуније, Македоније, Босне). У току 2022. дефинисани су рушевински слојеви најранијих винчанских кућа, те се стигло до нивоа првобитног хумуса- каже Мирковић Марић.

Циљ ископавања на овом делу локалитета је прецизно дефинисање стратиграфије. Ископавање на бронзанодопском делу локалитета из претходних година, које је реализовано у сарадњи са стручњацима из  Универзитетског колеџа у Даблину дало је нове резултате о начину изградње ровова и одбрамбених система утврђења.

Од 2015. до 2019. на локалитету се одржавала и Међународна школе археологије на којој су учествовали студенти Школе историје, археологије и религије Универзитета у Кардифу (School of History, Archaeology and Religion, Cardiff University) Велика Британија, Универзитетског колеџа у Даблину, Ирска (University College Dublin, School of Archaeology), као и са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Сем теренског рада, студенти су се упознали са процесом рада у теренској лабораторији након ископавања, учествовали су у прању, тријажи, сортирању, обради и цртању налаза. Такође су добили вредно искуство од специјалиста експерата за обраду различитих врста налаза (остатака фауне, артефаката од окресаног камена, керамике) и упознали се са неолитом и бронзаним добом Баната и југоисточне Европе.

– До сада су у оквиру девет година трајања пројекта извршена геолошка бушења, геофизичка снимања на површини од преко 18 хектара, као и површинска проспекција налазишта и околине, док су се ископавања фокусирала на истраживање неколико стамбених објеката на неолитском делу локалитета и јама, структура и одбрамбеног система унутар и око бронзанодобног дела локалитета. Резултати истраживања ће значајно унапредити наша сазнања о начину живота неолитских и бронзанодобних становника данашњег Иђоша и банатске равнице. Наредних година планиран је рад на стручној, али и популарној публикацији, изложба и археолошке радионице- објашњава археолошкиња.

Ископавања у току 2022. године у оквиру Пројекта систематских археолошких истраживања локалитета Градиште у Иђошу реализује Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица у сарадњи са Балканолошким институтом САНУ и Народним музејом Кикинда. Пројекат је, као и претходних година, подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

Насеље из седмог миленијума пре нове ере

У најстаријем хоризонту насељавања констатовано је постојање налаза рано-неолитске старчевачке/кереш (7. и 6. миленијум пре наше ере). Затим следи хоризонт ране винчанске културе, а следећу фазу чине остаци насеља са материјалом касног неолита, тј. винчанске и потиске културе (5. миленијум пре наше ере). Знатно веће је касније насеље са остацима два концентрична земљана бедема пречика 250 м, које се на основу налаза може везати у период позног бронзаног доба и почетка гвозденог (крај 2. миленијума пре наше ере).

error: Content is protected !!