монодрама лала

Stefan nagrada

Глумац Стефан Остојић освојио је још два признања са својом монодрамом „Лала“. На управо завршеном Интернационалном фестивалу „Интеф” на Мишару код Шапца, на којој је наступило 12 позоришних трупа из Србије, БиХ и Црне Горе, стручни жири је „Лалу“ прогласио за најбољу представу у студентској, односно професионалној конкуренцији. Поред тога, жири учесника Остојићу је доделио награду за најбоље глумачко остварење.

– Задовољство је велико што су „Лалу“ наградиле колеге, глумци и редитељи и што је публика јако лепо реаговала, били су одушевљени. Драго ми је што се „Лала“ увек повеже са гледаоцима, на било ком месту и што је тих веза све више – каже Остојић.

 

У образложењу жирија учесника, глумац Јанко Ковачевић је о Остојићевој игри написао:

„Комбинујући кловновску игру, пантомиму, невербални театар и елементе комедије дел арте, Стефан Остојић је успео да створи потпуно ново и другачије сценско искуство. Свој маштовитом, тачном, веселом игром, Стефан је оживео један локални архетип – Лалу, а својом снагом уобразиље, тачном и развијеном техником и великом посвећеношћу створио је нашег домаћег аутентичног Арлекина који нам враћа радост игре, радост стварања и радост позоришта“.

Иако је од премијере ове кловновске монодраме у режији прослављене француске редитељке Ли Делонг прошло мање од годину дана, „Лала“ је освојио већ четири фестивалске награде.

Пре признања на Мишару, на престижном АРТ Трема Фесту у Руми Стефан Остојић добио је две награде – за најбољег глумца прогласили су га и фестивалски и жири публике.

У међувремену, Лалину потрагу за Сосом гледала је поново публика у Новом Саду, али и у Сарајеву. На јесен, у новој позоришној сезони, биће и нових играња, каже Остојић и напомиње да ће најближе планирано играње бити у Новим Козарцима, у којима овај млади уметник управо започиње још једну позоришну авантуру – стварање нове, друкчије и јединствене позоришне сцене.

Stefan 3

Стефан Остојић, наш суграђанин, глумац, једни је позоришни кловн у Србији и управо се вратио са мини-европске турнеје. Путовао је са својим „Лалом“, монодрамом коју је направио у сарадњи са чувеном редитељком Ли Делонг.

У међувремену, Остојић је играо у Дому културе „Студентски град“ у Београду, у Краљеву, у Српском народном позоришту и у Позоришту младих у Новом Саду. Од премијере која је одржана септембра прошле године, Остојић је као Лала на сцену стао тачно 34 пута, рачунајући и наступе у кикиндским селима на бициклистичкој турнеји. Исто толико пута послао је поруку љубави и толеранције коју су сви разумели и прихватили.

„Кикиндски портал“: После играња у кикиндским селима, градовима у Србији, гостовања на Азорским острвима, Осијеку и у Прагу, смешила се европска турнеја. Ипак, није све протекло по плану.

Стефан Остојић: Да, прво је требало да одем у Велику Британију, у Брајтон, на значајан светски позоришни фестивал „Брајтон фринџ“, на који сам био позван. Међутим, нисам добио визу. Затим сам, као што је и било планирано, наступио на „Загребачком кловновском фестивалу“ на којем су, такође, били глумци из више европских земаља. После тога сам отпутовао у Шведску у којој сам био две и по недеље. У склопу пројекта „Стрејнџ спејсис“ у којем је био и „Театар Театрон“ из којег су ме позвали да учествујем, играо сам четири пута: у Стокхолму, Малмеу и у малом месту на крајњем северу Шведске, у Москоселу.

„Кикиндски“: Да ли су свуда разумели Лалину причу?

Остојић: „Лалу“ разумеју где год да одем, свуда је публика јако лепо прима.  Занимљиво је да људи и после представе причају о томе. Рецимо, када виде неки пар на улици, кажу „Ево Лала и Соса“. Ако се неко прави важан, кажу „Он је Баја“. Ликови настављају да постоје као архетипови и у њиховом друштву, што ми је посебно драго. Лалу доживљавају као забавног, прате причу и реагују. У Шведској су на семинарима били и уметници из других земаља; било је Италијана, Немаца, Аустријанаца. Једна девојка из Албаније се расплакала у току представе. Врло често се догађа да неко у публици познаје неки пар који има сличну судбину као моји Лала и Соса. Играо сам за много странаца, само два пута за Швеђане. Тамо су много емотивије прихватали представу, многи су се били и растужили. У Шведској се и деци дозвољава више слободе, трчали су по сцени у току представе, а на једном извођењу дечак је осетио потребу да буде са мном, сео је на средину сцене и ја сам играо око њега. После представе публика има прилику да поставља питања. Питали су ме о процесу, да ли ми је напорно. Једна девојчица се јавила и тражила да још једном одиграм представу. Занимљиво је да људи тамо прилазе глумцу и одају му признање за његов рад, код нас обично причају о томе како су се провели на представи. Не навијам ни за једно, само примећујем. Шведска је веома уређена, имају разрађене системе за бављење уметношћу и, колико сам видео, у њој је много је лакше живети од уметности и постићи нешто, него на другим местима.

„Кикиндски“: Како је било на Кловновском фестивалу у Загребу?

Остојић: То је једини фестивал те врсте на Балкану. Било је и тамо доста странаца, и међу колегама и у публици. Срели смо се сви ми који се бавимо овом врстом театра и било је дивно. Гледали смо много начина кловновског играња, од  „слепстика“, чији су представници Чарли Чаплин и Бастер Китон, до акробатских кловновских наступа. Завршили смо мастер-клас познатог америчког кловна Џона Таузена. Учествовао сам на округлом столу на тему „Где је данас кловновски театар на простору екс-Југославије“. Било је јако занимљиво и лепо; у Хрватској Лалу већ познају и много су га волели. Тамо је била и редитељка Ли Делонг, веома је задовољна како се развија представа. У Загребу сам добио и прву позоришну критику и баш сам задовољан.

„Кикиндски“: Шта Лала сада планира (шта је сада смислио)?

Остојић: „Лала“ се враћа бициклистичкој турнеји јер се залажем за децентрализацију културе. Желим да људи гледају позориште тамо где позориште ретко или никада не долази. Бициклом ћу отићи у најмање село у Србији, у Мушковину код Пријепоља. Затим имам заказана гостовања у Мађарској и у Босни и још неке фестивале у иностранству на које мислим да ћу отићи. Јако се радујем игрању у Мађарској јер сам у Португалији имао део публике из те земље и врло су емотивно реаговали на „Лалу“. Волео бих и да поново играм у Кикинди.

Док се све жеље не остваре, „Лала“ своју причу о људима с нашег поднебља, о толеранцији, разумевању и поштовању, пре свега љубави, наставља да шири по меридијанима. И поручује – кад сте пред избором, бирајте љубав.

Narodno_pozorište_Kikinda

Прва премијера у овој сезони Народног позоришта обрадоваће љубитеље комедије, али и носталгичаре. Представа „Љубавно писмо“ временски је „смештена“ у осамдесете године прошлог века и, осим хумором, обилује атрибутима тог времена.

По тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића, режирао ју је Драган Остојић, а играју: Гордана Рошчић, Ружица Недин, Михаило Лаптошевић, Бранислав Кнежевић, Анђела Киковић, Јована Берић, Владимир Максимовић и Бранислав Чубрило Рус.

Премијерно извођење на великој сцени Позоришта заказано је за петак, 9. децембар. До тог датума, због генералних проба комада, неће бити редовног играња представа.“Љубавно писмо“, за оне који пропусте премијеру, на репертоару ће бити и 13. и 20. децембра.

Још један позоришни ексклузивитет публику очекује 23. децембра. Са монодрамом “Лала„, гостоваће Стефан Остојић, Кикинђанин који је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Љубослава Мајере. Представу „Лала“ режирала је Ли Делонг, позната америчко/француска редитељка и глумица која је сарађивала са Питером Бруком, Луком Бесоном, Жаном Реноом, Миом Фароу, и добитница је многобројних америчких и европских награда. Монодрама „Лала“ је омаж родном крају и инспирисана је традицијом и историјом Кикинде. Ово је прва представа кловновског театра у Србији.

Представа на малој сцени, „Па се видимо у сну“, на репертоару ће бити 16. децембра. После 23. децембра, због играња новогодишњих представа, до краја године неће бити репертоарског извођења у вечерњим терминима.

Представе у Народном позоришту почињу у 20 сати, а дани за позориште су уторак и петак.

 

 

BBP_4488
Нови Лала у истоименој кловновској монодрами глумца Стефана Остојића и чувене француске редитељке Ли Делонг, поново је на својој мисији. Tурнеју је био започео после септембарске премијере – тада је, на бициклу, стигао до више од половине кикиндских села. Затим је Лала своју љубавну причу представио на заказаним гостовањима на португалским Азорима и у Хрватској. Ових дана вратио се да посети становнике још четири села у околини Кикинде, за које игра бесплатне представе.
 
– Мој главни утисак је да људима у селима недостаје позориште. Публика је прво мало изненађена представом и стилом игре, али брзо прихвата мог Лалу и, чини ми се, заволи га – каже Остојић.
 
У првој кловновској монодрами у нашој земљи, Остојић доноси позоришног кловна, такође потпуно нову театарску категорију, која нас изједначава с иновативним, новим сценским изразом у свету. Још једна новина је што је овај Лала пантомимичар и музичар, весео и разигран, у сталној комуникацији са публиком. Монодрама има веома мало текста, који Остојић представља на неколико језика. Дакле, Лалу разумеју било где на свету.
 
– На острву Санта Марија имао сам интернационалну публику, која је потпуно разумела Лалину причу и реаговала са одушевљењем – прича Остојић. – Тамо сам доживео да су Мађари плакали и захваљивали ми се после представе. У Осијеку ми нису дали да одем са сцене, био је предиван аплауз. Овде сам, у сваком кикиндском селу, наишао на изузетан пријем домаћина и публике; у Накову сам добио пите, и са сиром и с кромпиром, у Банатској Топли представу сам завршио играјући коло на сцени са женама из њиховог удружења, а млади у Башаиду на бициклима су ме испратили до излаза из села. Пресрећан сам због тога.
 
Монодрама „Лала“ рађена је у продукцији Града Кикинде, француске компаније „Ларк“, театра „Гусани у магли“ и фирме „Гриндекс“. У самој Кикинди, заказано је извођење у КУД „Еђшег“, у суботу, 29. октобра, од 20 сати.
 
Са банатским мотивима – традицијом и културом, Остојић ће наставити да упознаје публику у свим већим градовима Србије. У плану су и турнеје по Мађарској и Хрватској, а већ наредног месеца очекује га наступ у Прагу. Љубавна прича Лале и Сосе тако већ постаје интернационална, јер емоција не тражи речи. И увек допире до срца, на било којој тачки планете.
error: Content is protected !!