мокрински музеј

Arhiv-Mokrinski-muzej-(8)

Само делић “чуда” мокринских, или трагова њихових, од вечерас је изложен у холу Историјског архива у Кикинди, у оквиру прве сарадње ове установе са оснивачем и директором Завичајног музеја у Мокрину, професором Драгољубом Бадрљицом.

– Мокринчанин во вјеки вјекова, вечити дужник свом завичају – тако се представио професор Бадрљица, који је свој живот посветио сакупљању и очувању мокринске и баштине овог краја. – Препоручио сам да се изложе приче које имају и научни значај. Овде је, између осталог, фотографија црнаца у Мокрину, коју сам пронашао. Настала је 1919. године, када је у месту било 220 војника генерала Приноа – колонијалних снага Француске из Индије, Сенегала и Марока – који су били распоређени како би спречили могући сукоб између тадашње Румуније и Мађарске. Проследио сам фотографију магазину „National Geographic“ и они су је објавили у првом наредном броју као документ једног времена.

Изложбу чине и старе фотографије које сведоче о достојанству, лепоти и узвишености дама, учитеља и деце, а некада су одељења имала и до 90 ученика, наводи професор Бадрљица.

– Посетиоци могу да виде и војни шлем из Првог светског рата, алатке, косир из 1864. године, као и фотографију лекара који је у Мокрину имао рендген-апарат. Посебно занимљив део изложбе посвећен је позоришном одсеку Соколског друштва из 1939. године, као и Петру Попову, оцу Раше, Душка и Лазара, који је био најмлађи кнез једног места у Краљевини Југославији – истакао је професор Бадрљица на свечаном отварању изложбе, додајући да је у формирању музејске збирке учествовало преко 500 његових пријатеља широм света.

Поставка у Кикинди носи назив „Драгоцености Мокринског музеја“ и први је пут да део ове велике збирке „гостује“ у Архиву.

– Надам се да ово није и последња сарадња, јер овај музеј, по тврдњама оснивача, броји између 40 и 50 хиљада докумената, артефаката и фотографија. Одабрали смо мали део предмета који приказују живот у периоду од краја 19. до прве половине 20. века, обухватајући све његове аспекте – рекао је вршилац дужности директора Историјског архива, Срђан Сивчев.

Три метра високо Чудотворно мокринско огледало, за које се верује да испуњава жеље, није могло да буде изложено у Кикинди због своје величине. Професор Бадрљица позива све који желе да се упознају са мокринском, али и широм историјом овог округа, да га контактирају и да, у договору с њим, обиђу збирку у Завичајном музеју.

Изложба „Драгоцености Мокринског музеја“ у Историјском архиву биће отворена до краја марта, радним данима од 8 до 13 сати.

С. В. О.

Mokrinska-boginja

Изузетан ентузијазам, љубав према свом месту и много, много рада неопходно је да би се, на једном месту, у музеју, у овом случају мокринском, сакупила тако обимна грађа – документи, фотографије, слике, књиге, скулптуре, све што сведочи о овој вароши од најраније прошлости до данас.

Овог подухвата прихватио се, пре четири и по деценије, Драгољуб Бата Бадрљица, професор у пензији, који својим Мокринчанима чини, историјски и културолошки, највећу могућу услугу – чува их од заборава захваљујући дародавцима, а има их више од 500 из читавог света. Људе, напомиње, они су важни, тачније њихова достигнућа, о којима је прикупљао доказе.

Мокринска Венера

Можда најпознатији и, свакако, најстарији експонат је скулптура названа „Мокринска лепотица“, винчанска фигурина (Винча Б слоја, како ју је одредио археолог Милорад Гирић), репрезент изузетних уметничких домета ове културе.

– То је мала скулптура у теракоти која представља торзо жене и стручњаци су проценили да је стара између шест хиљада и седам хиљада година. Пронађена је на подручју Мокрина и поклоњена је кикиндском Народном музеју у чијој је сталној поставци – каже професор Бадрљица.

Мокринска поморска битка и Атилино благо

Мокрин има и поморску битку, тврди професор, зато што се у Музеју чува фотокопија гравуре поморске битке између руске и турске флоте из 1788. године.

– Прича о Атилином благу има основа – тврди професор. – То сам чуо од Луке Надлачког. Немци су вршили војно гађање од Кинђе ка западном делу мокринског атара. Онда су узели детекторе и на једном месту пронашли отисак који је далеко већи од неексплодиране артиљеријске гранате. У току ноћи су се вратили са официрима и ископали око шест тона нечега и то су однели. Тежина је процењена по количини земље која је остала. О томе је био обавештен и Гестапо у Берлину са др Рајсвицом, археологом. Сматра се да је у питању било благо неког пљачкашког народа.

С. В. О.

Део приче о Мокринском музеју, објављене у 67. броју „Комуне“.

error: Content is protected !!