Samo delić “čuda” mokrinskih, ili tragova njihovih, od večeras je izložen u holu Istorijskog arhiva u Kikindi, u okviru prve saradnje ove ustanove sa osnivačem i direktorom Zavičajnog muzeja u Mokrinu, profesorom Dragoljubom Badrljicom.
– Mokrinčanin vo vjeki vjekova, večiti dužnik svom zavičaju – tako se predstavio profesor Badrljica, koji je svoj život posvetio sakupljanju i očuvanju mokrinske i baštine ovog kraja. – Preporučio sam da se izlože priče koje imaju i naučni značaj. Ovde je, između ostalog, fotografija crnaca u Mokrinu, koju sam pronašao. Nastala je 1919. godine, kada je u mestu bilo 220 vojnika generala Prinoa – kolonijalnih snaga Francuske iz Indije, Senegala i Maroka – koji su bili raspoređeni kako bi sprečili mogući sukob između tadašnje Rumunije i Mađarske. Prosledio sam fotografiju magazinu „National Geographic“ i oni su je objavili u prvom narednom broju kao dokument jednog vremena.
Izložbu čine i stare fotografije koje svedoče o dostojanstvu, lepoti i uzvišenosti dama, učitelja i dece, a nekada su odeljenja imala i do 90 učenika, navodi profesor Badrljica.
– Posetioci mogu da vide i vojni šlem iz Prvog svetskog rata, alatke, kosir iz 1864. godine, kao i fotografiju lekara koji je u Mokrinu imao rendgen-aparat. Posebno zanimljiv deo izložbe posvećen je pozorišnom odseku Sokolskog društva iz 1939. godine, kao i Petru Popovu, ocu Raše, Duška i Lazara, koji je bio najmlađi knez jednog mesta u Kraljevini Jugoslaviji – istakao je profesor Badrljica na svečanom otvaranju izložbe, dodajući da je u formiranju muzejske zbirke učestvovalo preko 500 njegovih prijatelja širom sveta.
Postavka u Kikindi nosi naziv „Dragocenosti Mokrinskog muzeja“ i prvi je put da deo ove velike zbirke „gostuje“ u Arhivu.
– Nadam se da ovo nije i poslednja saradnja, jer ovaj muzej, po tvrdnjama osnivača, broji između 40 i 50 hiljada dokumenata, artefakata i fotografija. Odabrali smo mali deo predmeta koji prikazuju život u periodu od kraja 19. do prve polovine 20. veka, obuhvatajući sve njegove aspekte – rekao je vršilac dužnosti direktora Istorijskog arhiva, Srđan Sivčev.
Tri metra visoko Čudotvorno mokrinsko ogledalo, za koje se veruje da ispunjava želje, nije moglo da bude izloženo u Kikindi zbog svoje veličine. Profesor Badrljica poziva sve koji žele da se upoznaju sa mokrinskom, ali i širom istorijom ovog okruga, da ga kontaktiraju i da, u dogovoru s njim, obiđu zbirku u Zavičajnom muzeju.
Izložba „Dragocenosti Mokrinskog muzeja“ u Istorijskom arhivu biće otvorena do kraja marta, radnim danima od 8 do 13 sati.
S. V. O.
