Младен Богдан

gusle-jubilej

Хала Спортског центра „Језеро“ вечерас је била испуњена до последњег места, док је око 500 играча, певача и музичара Академског друштва за неговање музике „Гусле“ обележило велики јубилеј – 150 година постојања и рада. Од најмлађих предшколаца до извођача у шездесетим годинама, генерације су се смењивале на сцени, претварајући концерт у снажну слику трајања, заједништва и идентитета.

За чланове, „Гусле“ су много више од фолклора. Александра Рударски, чланица већ две деценије, каже да друштво за њу представља љубав, породицу и припадност.

-Члан сам већ двадесет година, од којих сам петнаест била активна. Са мном вечерас на сцени су моје две ћерке, Ања и Вања. Заједно представљамо заједништво које се не може речима исказати.

Дарко Цвијан, члан 24 године, истиче пријатељства и путовања као најлепше успомене.

– Прва асоцијација не „Гусле“ јесу љубав  и пријатељство пошто тога највише има, а путовања су наравно нешто што је обележило ове године. Путовали смо на дестинације које никад не бисмо могли да посетимо у супротном, а додатна чар је што смо на тим местима могли да представимо нашу традицију.

Млади Немања Исаков каже да су му наступи донели дружење, путовања и прво место на такмичењу у Краљеву.

-У „Гуслама“ сам четири године. Овде ми се свиђа јер има пуно путовања, друштва, игара, кореографија.  У Краљеву сам освојио пехар.

Свечаности је претходила света архијерејска литургија, а на почетку концерта преломљен је славски колач. Кум славе био је протојереј Бобан Петровић.

-Браћо и сестре, није лако ни избројати до 150 а камоли бринути да једна организација као што је ова опстане. Ова слика је најлепша разгледница коју можемо послати. Колика је наша радост вечерас, толика је и свих оних који су изгарали током ових деценија да одрже тај ланац. Многи од њих данас нису међу нама, али ћемо их се сећати – истакао је отац Петровић.

Председник Савеза КУД Србије Милорад Лонић истакао је да су „Гусле“ институција од немерљиве вредности за очување нематеријалног наслеђа.

-Нематеријално наслеђе не постоји без живог човека. „Гусле“ су пример како се то ради – са љубављу, знањем и умећем. Ово друштво преноси нашу традицију широм света и чува је у њеној пунини.

Овом приликом Лонић је уручио признања директору Зорану Петровићу, Магдалени Попов и Игору Попову. Магдалена Попов већ деценију води уметнички рад ансамбла, док Игор Попов, васпитач специјалиста за традиционалну игру, са ансамблима ради од 1999. године.

Директор Зоран Петровић поручио је да јубилеј није завршница, већ обавеза:

-Овај концерт шаље поруку да имамо огромну обавезу да наставимо. Све околности стварају илузију да ће ова делатност нестати – неће. „Гусле“ чине људи. Ово је спој радости, младости и зрелости. Ово је тек првих 150 година – поручио је Зоран Петровић.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан нагласио је да јубилеј превазилази локални значај:

-Веома сам поносан. Сто педесет година „Гусала“, најстаријег таквог друштва у Срба које континуирано ради, велики је понос за Кикинду и за цео српски народ. Колико је генерација прошло кроз ово друштво, говори и ова препуна хала. Докле год „Гусле“ постоје, постојаћемо и ми – изјавио је Богдан.

На сцени су се вечерас сусретале генерације – деца, родитељи и некадашњи чланови који су се вратили да заједно обележе јубилеј. Управо та међугенерацијска повезаност чини „Гусле“ не само културним друштвом, већ великом породицом.

Друштво, основано у 19. веку, никада није прекидало рад и данас представља један од стубова очувања нематеријалног културног наслеђа.

Јубиларни концерт показао је да традиција није прошлост, већ жива снага заједнице. Кикинда је вечерас славила своје корене, али и своју будућност — у корацима младих играча који настављају пут дуг век и по.

Јер, како су поручили из „Гусала“, ово је тек почетак наредних 150 година.

Т. Д.

ozelenjavanje

Око 450 украсних дрвенастих и жбунастих садница посађено је данас на потезу Старог језера у оквиру донаторске акције компаније Essity из Аустрије. У садњи су учествовали ученици ОШ „Фејеш Клара“, представници града и стручне службе за зеленило.

Акција је организована на делу између паркинга КСЦ „Језеро“ и моста према Старом језеру, са циљем попуњавања зелених површина и унапређења квалитета животне средине.

Ученици осмог разреда ове школе прикључили су се акцији у оквиру наставе екологије. Како је истакла наставница Александра Ћазић Киурски, ово није први пут да школа учествује у сличним активностима.

-Ученици су дошли да припомогну садњи нових младих садница како би оставили младом нараштају нешто у амaнет. Они воде рачуна и о садницама у школском дворишту, а на часовима екологије и биологије уче како да се брину о животној средини. Веома су еколошки освешћени и расположени за овакве активности – навела је наставница.

Ученици истичу да им овакве акције значе и лично.

-Мислим да је важно да озеленимо град због кисеоника и јер је здраво. Није било напорно и баш је забавно, лакше него што сам мислила – рекла је ученица Уна Малогajски, додајући да планира да се и убудуће више ангажује.

Њен школски друг Немања Фејеш каже да често борави на Старом језеру и да му је важно да простор буде уређен:

-За мене овај пројекат значи много због кисеоника и зато што слободно време најчешће проводим овде.

Садња се реализује из донације компаније Essity, а ово је друга година заредом да та компанија финансијски подржава озелењавање у Кикинди. Према речима Миодрага Радовановића, инжењера шумарства ЈП „Кикинда“, прошле године у Руском Селу засађен је парк на површини од два хектара.

-Ове године на ред је дошло попуњавање површина на Старом језеру које наши суграђани доста користе. Поред овог парка, трудимо се да попуњавамо све зелене површине у урбаном делу и околини села- навео је Радовановић.

Акцији је присуствовао и градоначелник Младен Богдан, који је нагласио значај сарадње са донаторима.

-Ова донација вредна је око милион и осамсто хиљада динара. Посадили смо око 450 садница на радост ђака и наших суграђана. Циљ није само лепши изглед града, већ здравија средина за живот – поручио је градоначелник.

Т. Д.

memorandum-2

Град Кикинда је данас, потписивањем Меморандума о разумевању званично започео израду територијалне стратегије урбаног подручја. Документ је у име локалне самоуправе потписао градоначелник Младен Богдан са представницима програма ЕУ ИНТЕГРА, чиме је потврђена сарадња на планирању будућег развоја града и приградских насеља.

Процес се спроводи у оквиру програма ЕУ ИНТЕГРА – Подршка ЕУ интегралном територијалном развоју, у сарадњи са Министарством за европске интеграције, а компоненту изградње капацитета реализује УНОПС.

Градоначелник је истакао да је препознавање Кикинде као партнера у програму значајно за дугорочно планирање.

-Циљ нам је да стратешки сагледамо пројекте и проблеме које желимо да решимо у наредном периоду и да представимо правац развоја града у наредних неколико година. Желимо да стратегија буде одржива и остварива, а не мртво слово на папиру – навео је Богдан.

Према његовим речима, у израду ће бити укључени представници привреде, економије, културе, туризма и сами грађани, како би процес био транспарентан, а приоритети реални. Посебан акценат биће на инфраструктурним пројектима, путној мрежи, условима за привлачење инвеститора, као и објектима намењеним спорту, култури и деци.

Менаџерка компоненте програма ЕУ ИНТЕГРА, Оливера Костић, појаснила је да је реч о четворогодишњем програму који финансира Европска унија, а који заједно спроводе УНОПС и Стална конференција градова и општина.

-Кроз јавни позив изабрано је 11 територија, међу којима је и Кикинда. Одмах по завршетку стратегије биће расписан позив за њену реализацију, што значи да ће град имати прилику да конкурише за средства за спровођење приоритетних пројеката – навела је она.

Како је истакнуто, овај приступ се заснива на механизмима кохезионе политике Европске уније, са циљем да локалне самоуправе буду спремне за коришћење будућих европских фондова и других извора финансирања.

Израда стратегије представља први корак ка дефинисању конкретних развојних мера и пројеката који би требало да унапреде квалитет живота грађана Кикинде.

Т. Д.

msk-kuhinja-(4)

После петомесечне паузе у припремању куване хране за кориснике програма Народна кухиња, 550 корисника из града поново ће добијати топле оброке. Захваљујући потписаном уговору о сарадњи и коришћењу кухиње Метанолско-сирћетног комплекса, између ове фабрике и Црвеног крста, за најугроженије суграђане поново ће бити припреман ручак.

Догађају је присуствовао Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије.

-Ово је пример добре праксе на који начин треба решавати озбиљан проблем и како доћи до системског решења – рекао је Миладиновић. – Када се сви удружимо нема тога што не може да се реши. У овој години Црвени крст Србије обележава 150 година постојања, а реч је о организацији која је мост између оних који имају и могу и оних којима су подршка и помоћ најпотребнији.

Мирко Латиновић, генерални директор МСК додао је да су први разговори започети августа прошле године.

-Одлучили смо да простор који не користимо дуже од две деценије, а који одговара намени, уступимо граду Кикинди и Црвеном крсту. У договору са њима урадили смо све што је било неопходно да кухиња што пре проради. Подршку ћемо пружити и у наредном периоду јер нам је жеља да не буде прекида у дистрибуцији оброка – прецизирао је Латиновић.

Уговор је потписан на 11 месеци, са могућношћу да се продужи. У МСК је запослено 550 радника и ово предузеће једно је од три предузећа из петрохемијског комплекса и предвиђено је а приватизацију.

-По завршетку ове године, обновићемо уговор о закупу. Уколико дође до непредвиђених околности на време ћемо обавестити све надлежне  службе како би изнашли ново решење, а да не дође до прекида  у снабдевању корисника Народне кухиње – закључио је Мирко Латиновић.

Поред 550 куваних оброка, обезбеђује се и 435 ланч пакета за кориснике Народне кухиње у селима, напоменуо је градоначелник Младен Богдан.

-За све време, док није било кухиње, и корисници у граду добијали су ланч пакете са основним животним намирницама. Кухиња, која је била у некадашњем Дому ученика, морала је да се измести јер у овом објекту почињу радови који ће допринети проширењу капацитета Геронтолошког центра. Тражећи нови објекат, циљ нам је био да то буде простор који ће у потпуности одговарати стандардима и који ће нам дуго служити. Пронашли смо га у Метанолу и сада је потписивањем уговора то и озваничено – истакао је градоначелник Богдан.

Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста прецизирала је да дистрибуција куваних оброка почиње сутра, 3. фебруара:

-Мобилни дистрибутивни пунктови остају у улицама Хајдук Вељковој, Раде Трнића и у Микронасељу. Храна ће се дистрибуирати и у Црвеном крсту, а топле оброке са хлебом корисници ће моћи да преузму од 10 до 11 сати. Град је обезбедио близу 20 милиона динара, а Црвени крст Србије десет артикала за функционисање Народне кухиње.

Кухињу је опремио Метанол, а локална самоуправа и Црвени крст плаћаће изнајмљивање простора. Учествовала је и фабрика „Тоза Марковић“ која је донирала 150 квадрата плочица.

А.Ђ.

bebi-paketi-januar-2026-(7)

За 165 беба рођених у септембру, октобру, новеембру и децембру прошле године у Градској кући додељени су пакети са основном опремом, дар локалне самоуправе.

Поклон за новорођенче добила је и Николина Манојловић Фехер.

-Сина Петра родила сам пре четири месеца и то ми је друга беба. Имам и осмогодишњег сина Николу. Пуно нам значи што град мисли на нас и нашу децу. Пакети су добро дошли, а мултифункционална столица је  – Манојловић Фехер.

 

Најмлађе госте Градске куће и њихове родитеље, баке и деке поздравио је градоначелник Младен Богдан који је навео да су поклони које обезбеђује „Беби клуб“ једна од најлепших и најрадоснијих акција локалне самоуправе.

-За све нас ово је породично окупљање јер је Градска кућа дом свих наших суграђана. Свим родитељима, али и онима који се још увек нису одлучили за овај корак, можемо да обећамо да ће локална самоуправа увек бити уз њих. Издвајамо значајна средства за популациону политику и дечију заштиту, а за мере социјалне заштите у овој години опредељено је више средстава. У плану је да увећамо издвајања за Саветовалиште за брак и породицу – поручио је градоначелник Богдан.

Додели су присуствовали и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски, као и чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар.

 

A.Ђ.

svetosavska-akademija-4

Светосавска академија у Кикинди окупила је учеснике из културног и образовног живота града кроз хорске наступе, беседе и доделу награда ученицима који су се истакли на ликовном и литерарном конкурсу. Програм је имао за циљ да, кроз пример Светог Саве, подстакне децу и младе на вредности знања, одговорности и заједништва.

Програм су обогатили хор „Атендите“, Женски црквени хор „Свети Јосиф Темишварски“, Академско друштво за неговање музике „Гусле“, ученици одељења II1 Економско-трговинске школе и Дечији хор „Свети Јован Шангајски“.

Након предавање на тему Светог Саве које је одржао вероучитељ Бранислав Јесић, наступила је свечана додела награда деци која су се истакла на литерарном и ликовном конкурсу.

Највећи број пристиглих радова био је из области ликовног стваралаштва – око 200 радова, од којих је награђено 36, док су у категорији литерарних радова најзаступљенији били ученици средњих школа.

Специјална награда за креативни приступ додељена је ученици Гимназије „Душан Васиљев“, Анђели Батански, која је рад реализовала у видео-формату.

-Моја идеја је била да то буде креативни задатак, а не класичан литерарни рад. Направила сам видео у којем говорим о Светом Сави, са специјалним ефектима који дају посебан утисак. За такмичење нас је припремао разредни старешина Бранислав Јесић – рекла је Батански.

Јереј Мирослав Бубало истакао је да је Светосавска академија начин да се културни потенцијал града усмери ка младима и очувању вредности.

-Свети Сава је својим примером учио људе шта значи не бити егоиста, имати љубав и пожртвовање за свој народ. Желели смо да подсетимо одрасле, а пре свега децу, какав темељ имамо и да ту заједничку кућу сачувају и очувају – поручио је Бубало.

О значају Светог Саве за идентитет и образовање говорио је и градоначелник Младен Богдан.

-Данас смо се окупили да бисмо схватили ко смо и одакле долазимо. Свети Сава није само историјска личност, већ путоказ и тихо светло које вековима води српски народ кроз веру, знање и достојанство. Он је разумео да се снага државе не мери мачем, већ књигом и знањем. Светосавље нас учи миру, дијалогу и заједништву и да су деца највећа светиња – истакао је Богдан.

Протојереј Бобан Петровић захвалио је Градској управи на подршци организацији и указао на раст интересовања ученика.

-Мало је личности у нашој историји каква је био Свети Сава. Захваљујемо свима који су учествовали у конкурсу. Ове године стигао је највећи број радова, што нам је био и циљ када смо конкурс покренули. Пoнoсни смо на то како наша деца мисле и пишу о Светом Сави – јер светосавље није само сећање, већ и начин живота – нагласио је Петровић.

Међу добитницима првих награда за литерарне радове су ученици средњих и основних школа из Кикинде и околних места: Ивана Влачић (ученица 4 разреда Средње стручне школе „Милош црњански“), Дуња Адамовић (VII3 ОШ „Жарко Зрењанин“), Петра Суботин (VII3 ОШ „Жарко Зрењанин“), Андреј Сандић (ОШ „Петар Kочић“ из Накова).

Прва места на ликовном конкурсу припала су следећим ученицима основних и средњих школа: Николина Миркоњ (ОШ „Миливој Оморац“ из Иђоша), Филип Граховац (ОШ „Жарко Зрењанин“), Селена Суботић (ОШ „Вук Караџић“), Владимир Бадрљица (ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина), Огњен Терзин и Матија Видач (ОШ „Жарко Зрењанин“), Сања Давидовић (ОШ „Жарко Зрењанин“), Дуња Милечић (ОШ „Жарко Зрењанин“), Теодора Томић (ОШ „Свети Сава“), Драган Мекичић („Шести октобар“), и Марина Ковачевић (Средња стручна школа „Милош Црњански“).

poklon-za-osmeh

Градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Тихомир Фаркаш посетили су ученике Основне школе „Глигорије Попов“ и уручили им пригодне поклоне у оквиру акције „Поклон за дечји осмех“. Акција се реализује поводом обележавања школске славе Светог Саве.

У име ученика и запослених, директорица Александра Фелбаб упутила је захвалност локалној самоуправи на, како је истакла, лепом гесту даривања, као и градоначелнику Богдану и члану Градског већа Фаркашу на издвојеном времену, уз очекивање да ће се сарадња наставити и убудуће.

Планира се да поклоне добију сви ђаци на територији Града Кикинда, чиме локална самоуправа наставља активности усмерене на подршку ученицима и школама.

kolonizacija-svecana-akademija-5

У Народном музеју вечерас је одржан програм посвећен обележавању 80 година од колонизације Војводине, једног од највећих организованих пресељења становништва после Другог светског рата. Учесници скупа, између осталих, били су др Јелена Веселинов, историчар права, др Милан Мицић, историчар, мр Павле Орбовић, историчар, и Богдан Шекарић, етнолог. Говорило се о историјским, правним и друштвеним последицама колонизације, у оквиру које је на простор Војводине у кратком року насељено око 250.000 људи.

Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, подсетио је да су колонисти углавном долазили из ратом разорених подручја и да је читав процес имао изразито хумани карактер.

-На територију Војводине је за годину дана дошло око 250.000 људи у 114 насеља. То је најорганизованија колонизација у историји Војводине и донела је нову енергију и нов живот у банатска насеља – истакао је Мицић.

О организацији процеса говорио је мр Павле Орбовић, нагласивши да је пресељење било прецизно планирано и логистички захтевно.

-Одређено је да се у Војводину насели око 45.000 породица, са просечно шест чланова, што је приближно 250.000 људи. Превоз је био организован возовима, пут је често трајао од седам до десет дана, а услови су били веома тешки – навео је Орбовић.

Др Јелена Веселинов указала је да је колонизација била тесно повезана са аграрном реформом и правним уређењем новонасталих односа.

-Колонизација је била замашан посао обављен у рекордном року од 1945. до 1948. године. Циљ је био да се реши борачко питање, ублажи глад и уреди расподела земље и имовине – рекла је Веселинов.

О локалном контексту говорио је хроничар Душан Дејанац, који је подсетио да је последња група колониста у Кикинду стигла на Бадње вече из Бихаћа и Босанске Крупе.

-Стигли су ненајављени, али су за два до три дана за њих биле припремљене куће – навео је Дејанац.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је да је на територију града након рата дошло више од 14.000 колониста и да су они, заједно са староседеоцима, обликовали идентитет града.

-Кикинда је увек била град отвореног срца, а потомци колониста данас чине важан део наше заједнице – поручио је Богдан.

Како је истакла чланица Градског већа за културу и туризам Маријана Мирков, обележавање овог јубилеја је „прилика да се ода признање свима који су напустили своја огњишта и допринели развоју заједнице у којој данас живимо“.

Програм су употпунили наступи КУД-а „Петар Кочић“, као и традиционална гастрономска понуда Удружења жена из Нових Козараца.

krvavi-januar

Поводом 84 године од страдања недужних грађана у такозваном Крвавом јануару, у Кикинди су данас положени венци и служен парастос на месту сећања. Окупљању су присуствовали представници града, борачких организација, свештенство и потомци страдалих.

Комеморативни скуп одржан је уз присуство већег броја суграђана, упркос хладном времену, а након верског обреда присутнима су се обратили представници организатора и званичници. Парастос су служили свештеници Српске православне цркве Бобан Петровић и Мирослав Бубало.

Потресно сведочанство изнела је Анђелија Ранков, потомак страдалог Жарка Трећаковог, која је подсетила на личну и породичну трагедију.

-Имала сам девет година када су ми убили оца. Сваког деветог јануара ми је тешко. Нас троје деце је остало без оца. Имао је само 44 године – рекла је Ранков.

У име организатора, председник СУБНОР-а Саво Орељ подсетио је на историјски значај догађаја и околности у којима су грађани страдали.

-Окупили смо се да обележимо један од најтрагичнијих догађаја у историји нашег града. Недужни грађани Кикинде и околине страдали су без кривице и суђења од стране окупатора – изјавио је Орељ, додајући да су њихова страдања „уграђена у темеље слободе коју данас живимо“.

Председник СУБНОР-а АП Војводине Јово Барошевчић нагласио је да је сећање на страдале део шире борбе против заборава.

-На свиреп начин непријатељ је побио младе људе само зато што су били Срби и родољуби. Историју морамо да учимо и да не заборавимо њихову жртву – нагласио је Барошевчић.

Свештеник Бобан Петровић је у обраћању истакао значај личне и заједничке одговорности у очувању успомене на жртве.

-Ако ми не будемо поштовали друге, ни нас неће поштовати. Морамо показати нашој деци да се вечне вредности не смеју заборавити – поручио је он.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је да је обавеза заједнице да негује културу сећања и да жртве фашистичке окупације не смеју бити заборављене.

-Овај зид плача треба да буде светилник и споменик нашег страдања. Прошло је 84 године, а ми се овде окупљамо сваке године да овај трагичан догађај не би био заборављен – рекао је Богдан, захваливши се потомцима страдалих и представницима борачких удружења на очувању сећања.

Комеморација поводом Крвавог јануара у Кикинди организује се сваке године и има за циљ да подсети јавност на страдање цивила током Другог светског рата, као и на значај очувања историјског памћења у локалној заједници.

bozic-1

У Храму Светог оца Николаја у Кикинди данас је, на Божић, служена празнична литургија, након које је обављено ломљење чеснице. Храм је био испуњен верницима, међу којима је било много деце и младих, а после причешћа најмлађима су подељени пакетићи.

Након литургије, уследило је традиционално ломљење чеснице, у којој су се налазили један златник и два сребрњака, које је обезбедио Веселин Петков. Срећна добитница једног од сребрњака била је Љиљана Весков (77) из Кикинде, која је подсетила да је и раније имала сличну срећу.

-Пре осам година, када ми се праунук родио, извукла сам златник. Сада чекам пето праунуче и извукла сам сребрњак. Ово ми је велика част, иначе сам црквена жена – рекла је Весков.

Старешина храма, отац Мирослав Бубало, навео је да је чесницу припремила пекара „Тестотека“, која је, како је истакао, рад извела без икакве надокнаде, чак и за материјал. Он је подсетио да ломљење чеснице у храму није древни обичај, али да се у Кикинди практикује већ око десет година и да ће се трудити да се тај обичај одржи.

-Чесница, као и сваки хлеб, симболише јединство заједнице која се окупља око тела Христовог – поручио је отац Бубало, додајући да празник не треба да остане само на нивоу обичаја, већ да носи суштинску поруку промене односа између Бога и човека.

Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, честитао је Божић суграђанима и позвао на јединство и међусобно уважавање.

-Да Божић проведемо у миру са својим најмилијима, у топлини породичног дома. Живимо у свету који је непредвидив и не смемо да дозволимо да се делимо. Треба да чувамо јединство, да разговарамо и да се поштујемо, чак и када имамо разлике у мишљењу – поручио је градоначелник, истичући да је охрабрујуће што су храмови пуни деце и младих.

Верницима је прочитана и посланица патријарха Порфирија, у којој је упућен позив на јединство у љубави у времену несреће, рата и болести, као и на очување заједништва и међусобне бриге.

error: Content is protected !!