miroslava narančić Arhive | Kikindski portal

U toku orezivanje drvoreda u ulici Generala Drapšina: Radiće se do kraja februara

Aleksandra Djuran February 11, 2025

U toku je orezivanje drvoreda u ulici Generala Drapšina, a prethodno je ovaj posao završen u ulici Kralja Petra Prvog. Uklanjanjem suvih grana i kompletnim orezivanjem američkog koprivića odnosno pincike i lipa biće obuhvaćeno 800 stabala. Kako napreduju radovi, na licu mesta, uverili su se gradonačelnik Mladen Bogdan i sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine poljoprivredu i ruralni razvoj Miroslava Narančić.

-Poslednjih godina posebna pažnja posvećuje se zelenilu na čitavoj teritoriji grada. Najpre su stabla u Generala Drapšina i Kralja Petra Prvog pregledali stručnjaci novosadskog Instituta za nizijsko šumarstvo kako bi se znalo u kakvom su zdravstvenom stanju. Orezivanje je počelo u novembru i kompletan posao obavlja se uz nadzor– istakla je Miroslava Narančić.

Prilikom orezivanja obraća se pažnja na svako stablo ponaosob. Cilj je da se uklone grane koje su suve i ukoliko padnu mogu da oštete imovinu. Drvoredi su stari osamdesetak godina i od posebnog značaja za grad.

-Orezivanje stabala je zahtevno i komplikovana, pre svega zbog njihove masivnosti. Kod pojedinih stabla krošnje su prevršene odnosno biće u potpunosti skinute. Zbog bolesti je izvađeno dvadesetak stabala i umesto njih, u ovom sadnom periodu zasadiće se ista vrsta – dodala je naša sagovornica.

Drvored u Kralja Petra Prvog zdraviji je u odnosu na vitalnost stabala u ulici Generala Drapšina.

-Pohvalila bih sugrađane koji poštuju sva pravila kretanja na deonicama puta gde je u toku orezivanje. Ulica Generala Drapšina je jedna od najprometnijih u gradu, te apelujem na strpljenje vozača – zaključila je Miroslava Narančić.

Radovi su obimni i očekuje se da će biti završeni do kraja februara. U novembru je započet jesenji sadni period i to ozelenjavanjem budućeg parka u centru Ruskog Sela.

-Sadnja je pri kraju, a tokom prethodnog perioda urađeno je i parterno popunjavanje sadnica na Gradskom trgu. Vrlo brzo započećemo i parterno uređenje i kružnog toka na ulazu u Bašaid, a isti posao završava se na zelenim površinama oko obrazovnih ustanova. Popunjavali smo drvored u pojedinim ulicama, a u van građevinskom rejonu završava se sadnja novih 10 hektara atarskog zelenila i obnova sedam hektara postojećeg. U vetrozaštitnim pojasevima zamenićemo više od 3.500 sadnica hrasta, jasena, javora i bagrema, kojima je potrebno od tri do pet godina da se formiraju u stablo, tako da apelujem da se neguju i čuvaju – precizirala je Miroslava Narančić.

A.Đ.

Ove godine generalno orezivanje stabala u centru grada

Igor Crnogorac June 17, 2024

U ulici Generala Drapšina, koju krasi „zeleni tunel“ američkog koprivića, prošle sedmice odlomio se deo stabla ispred zgrade u kojoj je Ginekološka ambulanta, i još na dva mesta ispred privatnih kuća, ali, na sreću, niko nije povređen i nije izazvana materijalna šteta. Iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave, odmah su reagovali i odlomljeni delovi stabala su uklonjeni.

U slučajevima kada se grana odlomi i padne, nadležne ekipe, ponekad i uz asistenciju Policije i Vatrogasne jedinice, preduzimaju hitno saniranje, otklanjanje eventualne štete i obezbeđivanje instalacija, objašnjava sekretarka Sekretarijata, Miroslava Narančić.

– Funkcija drvorednih biljaka vrlo je složena, a koristi koje imaju stanovnici su brojne i značajne. Nadležni organi sa stručnim službama, svakodnevnim obilaskom i radom na terenu utvrđuju prioritete na osnovu stanja stabala i preporučenih mera nege – kaže Narančićeva.

Ona dodaje da je, za ovu godinu, planirano i generalno orezivanje uličnog drvoreda, koji je pod kontrolom Instituta za nizijsko šumarstvo iz Novog Sada.

– Poslednjih nekoliko godina bilo je lomljenja grana, pa i delova stabala, čak i njihovog izvaljivanja iz korenovog sistema, a uzroci su različiti. Stepen tolerantnosti vrsta je različit, neka stabla su vrlo osetljiva, i izrazito im smetaju mikroklimatske promene. Kao i čovek, i zelenilo je podložno stresu usled vremenskih promena, obilnih padavina, izrazitih suša, i snažnih olujnih vetrova – napominje Miroslava Narančić.

Američki koprivić u ulicama Generala Drapšina, delu Braće Tatić i ulice Kralja Petra Prvog, kako je objasnila, veoma je specifičan zbog starosti, masivne građe, velike visine i razgranatosti habitusa, zbog čega se dešavaju padovi masivnih grana.

S. V. O.

„Eko-nedelja“ za decu i mlade, od 18. do 21. aprila

Igor Crnogorac April 18, 2023

Povodom obeležavanja dva značajna datuma, Dana zaštite od buke (20. april) i Dana planete zemlje (22. april), Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada i ove godine održava „Eko-nedelju“.

Niz aktivnosti za decu i mlade, od predškolaca do srednjoškolaca, održaće se od 18. do 21. aprila.

– Aktivnosti započinjemo merenjem buke u Školskoj radionici Livnice. Sa stručnjacima iz Zavoda za javno zdravlje i učenicima Tehničke škole, sa smera vozači, izmerićemo buku u ovoj radnoj sredini – kaže Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata.

Ekološki programi nastavljaju se u sredu, izložbom likovnih radova mlađih osnovaca na temu „Moje prirodno okruženje“ koja će biti otvorena u Kulturnom centru tačno u podne.

Najlepši program za najmlađe biće ponovo Ekološki maskenbal na kojem će predškolci predstaviti svoje eko-kostime. Karnevalska povorka biće na Gradskom trgu u četvrtak u 10 sati.

Poslednjeg dana, u petak, u Kulturnom centru, od 10 sati, učenici petog razreda osnovnih škola imaće priliku da pokažu svoje znanje iz ekologije.

Ekološko predavanje za osnovce na Svetski dan zaštite voda

Igor Crnogorac March 22, 2023

Povodom Svetskog dana zaštite voda, danas je, u Osnovnoj školi „Jovan Popović“, za učenike četvrtog razreda održano predavanje o značaju i očuvanju vode kao prirodnog resursa.

Ovo je redovna aktivnosti koju svake godine preduzimaju Zavod za javno zdravlje (ZZJZ) i Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada.

– Voda je, pored vazduha, osnovni resurs za sva živa bića. U poslednjih 70 godina vode se intenzivno zagađuju, a znamo da na planeti, od ukupne količine, imamo samo tri odsto slatke vode, one koja je pogodna za piće – kaže dr Sanja Brusin-Beloš, načelnica Centra higijene i humane ekologije u ZZJZ.

Buđenje ekološke svesti veoma je važno, naročito kod najmlađih, rekla je sekretarka Sekretarijata, Miroslava Narančić.

– Skrećemo pažnju na značaj vode kao resursa, na zagađenje i podzemnih i površinskih voda i na faktore koji utiču na to. Jedan od najvećih zagađivača je čovek koji, takođe i svojim nedelovanjem u zaštiti prirode, čini veliku štetu – rekla je Miroslava Narančić.

Dva odeljenja četvrtog razreda sa zanimanjem su pratila predavanje.

– Ne sme da se baca za smeće, moramo da imamo zdravu vodu za piće. Voda nam je neophodna za život – kaže Leonora Krnić.

Ana Pudar je imala i rešenje za bolje očuvanje prirode.

– Moramo da zaštitimo vodu jer je ona jedan od najvažnijih uslova za život, to smo učili i u školi. Trebalo bi stalno kažnjavati one koji bacaju smeće i tako je zagađuju.

Svetski dan zaštite voda obeležava se od 1992. Ove godine naglasak je na zagađenju voda, otpadnih ali i svih drugih. O hitnom rešavanju krize u vezi sa vodom i njenom sanitarnom ispravnišću govoriće se i na prvoj konferenciji Ujedinjenih nacija o vodama u poslednjih 46 godina, koja počinje danas.

Po rezoluciji UN, šesti cilj održivog razvoja je sanitarna ispravnost vode, koja treba da se postigne do 2030. godine.

Primer upravljanja otpadom u Kikindi predstavljen na konferenciji na Kopaoniku

Igor Crnogorac March 13, 2023

Gradska uprava Kikinda postiže zapažene rezultate u upravljanju otpadom. Za proteklih osam godina, broj divljih deponija je, sa 27, sveden na osam, na području grada i okolnih mesta. To je bio razlog da predstavnici Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj budu pozvani da se aktivno uključe u rad konferencije pod nazivom „Bezbednost i zdravlje na radu sa zdravstveno-medicinskog i tehničko-bezbednosnog aspekta ekologije i zaštite od požara“.

Konferencija je održana prošle sedmice na Kopaoniku, u organizaciji HSE Centra (Health, Safety & Environment – zdravlje, bezbednost i životna sredina). Kikinda je bila jedina lokalna samouprava među predstavnicima nadležnog ministarstva, zdravstvenih ustanova i univerziteta iz Srbije i Crne Gore.

Rad pod nazivom „Upravljanje otpadom na nivou lokalne samouprave“ predstavili su autori – sekretarka Sekretarijata, Miroslava Grujić, Edvin Tot i Dragan Grujić.

– Ukazana nam je velika čast da predstavimo način na koji se naša lokalna sredina bavi uklanjanjem otpadom. Kikinda je jedan od prvih i malobrojnih gradova u Srbiji koji se upravljanjem otpadom aktivno bavi od 2007. godine. Mi smo među prvim lokalnim samoupravama u Srbiji koje imaju Regionalnu deponiju i aktivno rade na smanjenju broja divljih deponija u svim naseljenim mestima – kaže Miroslava Narančić.

HSE Centar okuplja stručnu javnost i predstavnike vlasti radi razmene iskustava, unapređivanja struke i predstavljanja primera dobre prakse na konferencijama koje organizuje od 2019. godine. Predstavnici kikindskog Sekretarijata do sada su, u radu konferencija, na poziv, učestvovali drugi put.

Izložba đačkih vetrenjača – promocija obnovljivih izvora energije

Igor Crnogorac March 13, 2023

Izložba vetrenjača od recikliranog materijala koje su pravili učenici nižih razreda 12 osnovnih škola sa teritorije grada, otvorena je danas u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave. Na konkurs, raspisan povodom obeležavanja Svetskog dana energetske efikasnosti, 5. marta, stiglo je više od 200 radova.

– Akciju smo sproveli kako bismo skrenuli pažnju na zaboravljene, obnovljive izvore energije: energiju vetra, sunca i vode, što su i energije budućnosti. Vetrenjaču smo izabrali jer ona simboliše proizvodnju hrane u davnim vremenima. Zbog jako velikog odziva, a uz to imamo i grupne i pojedinačne radove, još uvek nismo osmislili način nagrađivanja, ali svakako ćemo se truditi da obradujemo poklonima što veći broj dece – rekla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata.

Izložbu je podržala članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski, koja je i prisustvovala otvaranju.

Sara, Anđela i Ivana, učenice trećeg razreda škole „Vuk Karadžić, danas su sa drugarima iz odeljenja došle na otvaranje izložbe. Sara i Anđela su i autorke radova za koje kažu da ih nije bilo teško naprviti, a od materijala su koristile karton, kolaž-papir i foliju.

Marko i Stefan iz Škole „6. oktobar“ ispričali su nam čemu služe vetrenjače i rekli da im se najviše sviđaju one najveće, koje „liče na prave“.

Narednih dana i đaci ostalih osnovnih škola posetiće izložbu i sa svojim učiteljima pričati o obnovljivim izvorima energije.

Nedozvoljena sadnja ispred kuća ugrožava bezbednost

Igor Crnogorac January 10, 2023

Iako se pošumljavanje u gradu i selima odvija po planu, popunjavaju se i obnavljaju vetrozaštitni pojasevi i održavaju drvoredi, drveće je često i uzrok problema – na ulicama, ispred kuća, u blizini raskrsnica.

Građani Kikinde u toku godine Gradskoj upravi podnesu više od 600 zahteva za orezivanje ili vađenje stabala na javnoj zelenoj površini jer se ne poštuju odredbe planske sadnje ili je ugrožena bezbednost ljudi.

– Po prijavama građana, godišnje se oreže više od 600 i obori oko 350 stabala. Obratimo se ljudima i oni izvade stabla koja tu ne smeju da budu. Razumeju i da nešto mora da bude uklonjeno zbog bezbednosti – kaže Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave Kikinda.

Na javnoj površini, u ulicama, nije dopušteno da građani sade ono što im se sviđa, što se često dešava, napominje Narančićeva.

– Događalo se da, na samoj raskrsnici, zasade, na primer, četinare, što nije dozvoljeno – kaže. – Po zahtevima Javnog preduzeća „Kikinda“, koje se bavi komunalnom delatnošću, Sekretarijat donosi rešenja o uklanjanju svih zasada koji utiču na to da raskrsnice ne budu dovoljno pregledne i ugrožavaju bezbednost u saobraćaju. Nekada nam sami građani izađu u susret, a često to činimo mi, u saradnji sa ovim javnim preduzećem.

Kontrola preglednosti gradskih saobraćajnica u nadležnosti je upravljača puteva – JP „Kikinda“ i Saobraćajne policije. Zahvaljujući dobroj saradnji Gradske uprave, Policije, komunalne službe i građana, ovakvi nesporazumi u pokušaju ulepšavanja prostora ispred kuća, lako se rešavaju, kaže Miroslava Narančić i podseća da građani uvek mogu da se obrate Sekretarijatu ukoliko uoče problem u bezbednosti zbog nelegalne sadnje ili neorezanog rastinja.

Do marta 17 hiljada novih stabala u gradu i selima – i jorgovani na Strelištu

Igor Crnogorac January 2, 2023

Sadnja novih šuma i popunjavanje drvoreda u gradu redovna je aktivnost Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave. U toku je jesenja i zimska sadnja koja traje do marta, i u toku koje će biti zasađeno 17 hiljada novih stabala, kaže za Kikindski portal sekretarka Sekretarijata Miroslava Narančić.

– Sadi se na površinama u ataru, na šumskim osnovama, gde je moguće zasnivanje novih zasada. Popunjavamo i vetrozaštitne pojaseve, kao i drvorede u gradskim ulicama. Tokom cele godine razmatramo predloge koji stižu iz mesnih zajednica i udruženja koja žele da urede svoju sredinu i, svuda gde je to moguće, izlazimo u susret – kaže Narančićeva.

Sadi se na područjima Sajana, Banatskog Velikog Sela, Ruskog Sela i Mokrina, a u gradu se popunjavaju drvoredi u ulicama: Jovana Jovanovića Zmaja, Srbobranska, Miloša Ostojina i u Masarikovoj. U Ulici jorgovana na Strelištu zasadićemo jorgovane – rekla nam je Narančićeva. – Trudimo se da nova sadnja bude ravnomerno zastupljena. Građanima su se svidele crvenolisne forme koje smo, pre desetak godina, doneli na naše ulice – crvene šljive, katalpe, kelreuterije.

Sadnja i održavanje poveravaju se, ugovorima, rasadnicima, a zemljištem na šumskoj osnovi upravlja JP „Kikinda“. Lovačko udruženje Kikinda dobilo je na održavanje pet kilometara vetrozaštitnog pojasa na svom lovnom području. Lovci su tražili ovaj posao jer tako mogu i da podižu staništa za divljač.

Iako je sadnja povećana u poslednjih sedam godina, ovaj posao zahteva mnogo truda i vreme.

– Neophodno je pet godina intenzivne nege i brige o novim sadnicama, i u tom periodu čak nekoliko puta radimo zamenu i obnovu sadnih vrsta – zbog oštećenja koja učine neodgovorni poljoprivrednici, ali i divljač.

Pri kraju je i prvi krug pojekta Grada „Školske šume“. Deseta školska šuma biće zasađena na jesen ove godine u Bašaidu, a zatim se sadnja nastavlja, dodavanjem po rasporedu, u svim selima i u gradu.

Udomite novogodišnje jelke i ostvarite popust na sadnice

Iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj poručuju sugrađanima da će, ukoliko nemaju gde da zasade jelku sa busenom, posle praznika moći da je odnesu u Rasadnik „Dorijat“ i da dobiju popust na kupovinu sadnice.

– Kada jelka provede više od mesec dana u zatvorenom prostoru, ona doživi šok na spoljnoj temperaturi. Zato stručni ljudi treba da se pobrinu o njihovom stanju i da ih zdrave zasade. Građani su pitali da li mogu da ih zasade sami, na primer na Starom jezeru. Naš odgovor je da je to naš posao i sa Rasadnikom „Dorijat“ imamo dogovor o takvoj sadnji – kaže Miroslava Narančić.

Detaljnije informacije o ovom postupku Sekretarijat će saopštiti u toku januara.

Palo stablo u centru grada, nema povređenih, saobraćaj bio zaustavljen sat vremena

Igor Crnogorac December 12, 2022

U Ulici braće Tatić, ispred broja 8a, danas oko 13 sati palo je potpuno zdravo stablo. Na sreću, niko nije povređen, a pričinjena je materijalna šteta na tri parkirana vozila u kojima, u trenutku pada, nije bilo ljudi. Saobraćaj je bio zaustavljen oko sat vremena.

Za sada nije poznato šta je uzrokovalo pad drveta. Po preseku i korenju vidi se da je potpuno zdravo, rekla je sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave, Miroslava Narančić, koja je stigla na lice mesta.

– Za sada ne znamo šta se desilo i zašto je došlo do izvaljivanja stabla iz korena. Imamo sreće što nije bilo povređenih. Stablo je zdravo, a nije bilo vetra niti nekih nepogoda, ništa ga nije spolja ugrozilo. Sva stabla se redovno pregledaju, dva puta godišnje, to rade stručnjaci Instituta za nizijsko šumarstvo iz Novog Sada, svako stablo ima svoj zdravstveni karton. Neka su označena kao sasvim, a neka kao malo manje vitalna, ali nijedno nije bolesno, o tome se vodi računa, a to se i vidi po oborenom stablu. Ekipa iz Instituta će već sutra stići u Kikindu kako bi se ustanovio uzrok pada, da nije možda došlo do remećenja korenovog sistema zbog instalacija ili nekih drugih okolnosti – rekla je Miroslava Narančić.

Ona je dodala da vlasnici oštećenih automobila treba da se jave Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj i da, sa dokumentacijom iz Policijske uprave, podnesu zahtev za nadoknadu štete.

Stablo američkog koprivića, poznatog kao pincike, visoko je oko 20 metara i izuzetno je masivno. Ovih stabala, u ulicama Braće Tatić i Generala Drapšina ima oko 400 i stari su sedamdesetak godina. Redovno se orezuju, kaže naša sagovornica, a poslednji put to je učinjeno pre nekoliko godina.