miroslava narančić Архиве | Кикиндски портал

У току орезивање дрвореда у улици Генерала Драпшина: Радиће се до краја фебруара

Aleksandra Djuran February 11, 2025

У току је орезивање дрвореда у улици Генерала Драпшина, а претходно је овај посао завршен у улици Краља Петра Првог. Уклањањем сувих грана и комплетним орезивањем америчког копривића односно пинцике и липа биће обухваћено 800 стабала. Како напредују радови, на лицу места, уверили су се градоначелник Младен Богдан и секретарка Секретаријата за заштиту животне средине пољопривреду и рурални развој Мирослава Наранчић.

-Последњих година посебна пажња посвећује се зеленилу на читавој територији града. Најпре су стабла у Генерала Драпшина и Краља Петра Првог прегледали стручњаци новосадског Института за низијско шумарство како би се знало у каквом су здравственом стању. Орезивање је почело у новембру и комплетан посао обавља се уз надзор– истакла је Мирослава Наранчић.

Приликом орезивања обраћа се пажња на свако стабло понаособ. Циљ је да се уклоне гране које су суве и уколико падну могу да оштете имовину. Дрвореди су стари осамдесетак година и од посебног значаја за град.

-Орезивање стабала је захтевно и компликована, пре свега због њихове масивности. Код појединих стабла крошње су превршене односно биће у потпуности скинуте. Због болести је извађено двадесетак стабала и уместо њих, у овом садном периоду засадиће се иста врста – додала је наша саговорница.

Дрворед у Краља Петра Првог здравији је у односу на виталност стабала у улици Генерала Драпшина.

-Похвалила бих суграђане који поштују сва правила кретања на деоницама пута где је у току орезивање. Улица Генерала Драпшина је једна од најпрометнијих у граду, те апелујем на стрпљење возача – закључила је Мирослава Наранчић.

Радови су обимни и очекује се да ће бити завршени до краја фебруара. У новембру је започет јесењи садни период и то озелењавањем будућег парка у центру Руског Села.

-Садња је при крају, а током претходног периода урађено је и партерно попуњавање садница на Градском тргу. Врло брзо започећемо и партерно уређење и кружног тока на улазу у Башаид, а исти посао завршава се на зеленим површинама око образовних установа. Попуњавали смо дрворед у појединим улицама, а у ван грађевинском рејону завршава се садња нових 10 хектара атарског зеленила и обнова седам хектара постојећег. У ветрозаштитним појасевима заменићемо више од 3.500 садница храста, јасена, јавора и багрема, којима је потребно од три до пет година да се формирају у стабло, тако да апелујем да се негују и чувају – прецизирала је Мирослава Наранчић.

А.Ђ.

Ове године генерално орезивање стабала у центру града

Igor Crnogorac June 17, 2024

У улици Генерала Драпшина, коју краси „зелени тунел“ америчког копривића, прошле седмице одломио се део стабла испред зграде у којој је Гинеколошка амбуланта, и још на два места испред приватних кућа, али, на срећу, нико није повређен и није изазвана материјална штета. Из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе, одмах су реаговали и одломљени делови стабала су уклоњени.

У случајевима када се грана одломи и падне, надлежне екипе, понекад и уз асистенцију Полиције и Ватрогасне јединице, предузимају хитно санирање, отклањање евентуалне штете и обезбеђивање инсталација, објашњава секретарка Секретаријата, Мирослава Наранчић.

– Функција дрворедних биљака врло је сложена, а користи које имају становници су бројне и значајне. Надлежни органи са стручним службама, свакодневним обиласком и радом на терену утврђују приоритете на основу стања стабала и препоручених мера неге – каже Наранчићева.

Она додаје да је, за ову годину, планирано и генерално орезивање уличног дрвореда, који је под контролом Института за низијско шумарство из Новог Сада.

– Последњих неколико година било је ломљења грана, па и делова стабала, чак и њиховог изваљивања из кореновог система, а узроци су различити. Степен толерантности врста је различит, нека стабла су врло осетљива, и изразито им сметају микроклиматске промене. Као и човек, и зеленило је подложно стресу услед временских промена, обилних падавина, изразитих суша, и снажних олујних ветрова – напомиње Мирослава Наранчић.

Амерички копривић у улицама Генерала Драпшина, делу Браће Татић и улице Краља Петра Првог, како је објаснила, веома је специфичан због старости, масивне грађе, велике висине и разгранатости хабитуса, због чега се дешавају падови масивних грана.

С. В. О.

„Еко-недеља“ за децу и младе, од 18. до 21. априла

Igor Crnogorac April 18, 2023

Поводом обележавања два значајна датума, Дана заштите од буке (20. април) и Дана планете земље (22. април), Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града и ове године одржава „Еко-недељу“.

Низ активности за децу и младе, од предшколаца до средњошколаца, одржаће се од 18. до 21. априла.

– Активности започињемо мерењем буке у Школској радионици Ливнице. Са стручњацима из Завода за јавно здравље и ученицима Техничке школе, са смера возачи, измерићемо буку у овој радној средини – каже Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата.

Еколошки програми настављају се у среду, изложбом ликовних радова млађих основаца на тему „Моје природно окружење“ која ће бити отворена у Културном центру тачно у подне.

Најлепши програм за најмлађе биће поново Еколошки маскенбал на којем ће предшколци представити своје еко-костиме. Карневалска поворка биће на Градском тргу у четвртак у 10 сати.

Последњег дана, у петак, у Културном центру, од 10 сати, ученици петог разреда основних школа имаће прилику да покажу своје знање из екологије.

Еколошко предавање за основце на Светски дан заштите вода

Igor Crnogorac March 22, 2023

Поводом Светског дана заштите вода, данас је, у Основној школи „Јован Поповић“, за ученике четвртог разреда одржано предавање о значају и очувању воде као природног ресурса.

Ово је редовна активности коју сваке године предузимају Завод за јавно здравље (ЗЗЈЗ) и Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града.

– Вода је, поред ваздуха, основни ресурс за сва жива бића. У последњих 70 година воде се интензивно загађују, а знамо да на планети, од укупне количине, имамо само три одсто слатке воде, оне која је погодна за пиће – каже др Сања Брусин-Белош, начелница Центра хигијене и хумане екологије у ЗЗЈЗ.

Буђење еколошке свести веома је важно, нарочито код најмлађих, рекла је секретарка Секретаријата, Мирослава Наранчић.

– Скрећемо пажњу на значај воде као ресурса, на загађење и подземних и површинских вода и на факторе који утичу на то. Један од највећих загађивача је човек који, такође и својим неделовањем у заштити природе, чини велику штету – рекла је Мирослава Наранчић.

Два одељења четвртог разреда са занимањем су пратила предавање.

– Не сме да се баца за смеће, морамо да имамо здраву воду за пиће. Вода нам је неопходна за живот – каже Леонора Крнић.

Ана Пудар је имала и решење за боље очување природе.

– Морамо да заштитимо воду јер је она један од најважнијих услова за живот, то смо учили и у школи. Требало би стално кажњавати оне који бацају смеће и тако је загађују.

Светски дан заштите вода обележава се од 1992. Ове године нагласак је на загађењу вода, отпадних али и свих других. О хитном решавању кризе у вези са водом и њеном санитарном исправнишћу говориће се и на првој конференцији Уједињених нација о водама у последњих 46 година, која почиње данас.

По резолуцији УН, шести циљ одрживог развоја је санитарна исправност воде, која треба да се постигне до 2030. године.

Пример управљања отпадом у Кикинди представљен на конференцији на Копаонику

Igor Crnogorac March 13, 2023

Градска управа Кикинда постиже запажене резултате у управљању отпадом. За протеклих осам година, број дивљих депонија је, са 27, сведен на осам, на подручју града и околних места. То је био разлог да представници Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој буду позвани да се активно укључе у рад конференције под називом „Безбедност и здравље на раду са здравствено-медицинског и техничко-безбедносног аспекта екологије и заштите од пожара“.

Конференција је одржана прошле седмице на Копаонику, у организацији HSE Центра (Health, Safety & Environment – здравље, безбедност и животна средина). Кикинда је била једина локална самоуправа међу представницима надлежног министарства, здравствених установа и универзитета из Србије и Црне Горе.

Рад под називом „Управљање отпадом на нивоу локалне самоуправе“ представили су аутори – секретарка Секретаријата, Мирослава Грујић, Едвин Тот и Драган Грујић.

– Указана нам је велика част да представимо начин на који се наша локална средина бави уклањањем отпадом. Кикинда је један од првих и малобројних градова у Србији који се управљањем отпадом активно бави од 2007. године. Ми смо међу првим локалним самоуправама у Србији које имају Регионалну депонију и активно раде на смањењу броја дивљих депонија у свим насељеним местима – каже Мирослава Наранчић.

HSE Centar окупља стручну јавност и представнике власти ради размене искустава, унапређивања струке и представљања примера добре праксе на конференцијама које организује од 2019. године. Представници кикиндског Секретаријата до сада су, у раду конференција, на позив, учествовали други пут.

Изложба ђачких ветрењача – промоција обновљивих извора енергије

Igor Crnogorac March 13, 2023

Изложба ветрењача од рециклираног материјала које су правили ученици нижих разреда 12 основних школа са територије града, отворена је данас у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе. На конкурс, расписан поводом обележавања Светског дана енергетске ефикасности, 5. марта, стигло је више од 200 радова.

– Акцију смо спровели како бисмо скренули пажњу на заборављене, обновљиве изворе енергије: енергију ветра, сунца и воде, што су и енергије будућности. Ветрењачу смо изабрали јер она симболише производњу хране у давним временима. Због јако великог одзива, а уз то имамо и групне и појединачне радове, још увек нисмо осмислили начин награђивања, али свакако ћемо се трудити да обрадујемо поклонима што већи број деце – рекла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата.

Изложбу је подржала чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски, која је и присуствовала отварању.

Сара, Анђела и Ивана, ученице трећег разреда школе „Вук Караџић, данас су са другарима из одељења дошле на отварање изложбе. Сара и Анђела су и ауторке радова за које кажу да их није било тешко напрвити, а од материјала су користиле картон, колаж-папир и фолију.

Марко и Стефан из Школе „6. октобар“ испричали су нам чему служе ветрењаче и рекли да им се највише свиђају оне највеће, које „личе на праве“.

Наредних дана и ђаци осталих основних школа посетиће изложбу и са својим учитељима причати о обновљивим изворима енергије.

Недозвољена садња испред кућа угрожава безбедност

Igor Crnogorac January 10, 2023

Иако се пошумљавање у граду и селима одвија по плану, попуњавају се и обнављају ветрозаштитни појасеви и одржавају дрвореди, дрвеће је често и узрок проблема – на улицама, испред кућа, у близини раскрсница.

Грађани Кикинде у току године Градској управи поднесу више од 600 захтева за орезивање или вађење стабала на јавној зеленој површини јер се не поштују одредбе планске садње или је угрожена безбедност људи.

– По пријавама грађана, годишње се ореже више од 600 и обори око 350 стабала. Обратимо се људима и они изваде стабла која ту не смеју да буду. Разумеју и да нешто мора да буде уклоњено због безбедности – каже Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе Кикинда.

На јавној површини, у улицама, није допуштено да грађани саде оно што им се свиђа, што се често дешава, напомиње Наранчићева.

– Догађало се да, на самој раскрсници, засаде, на пример, четинаре, што није дозвољено – каже. – По захтевима Јавног предузећа „Кикинда“, које се бави комуналном делатношћу, Секретаријат доноси решења о уклањању свих засада који утичу на то да раскрснице не буду довољно прегледне и угрожавају безбедност у саобраћају. Некада нам сами грађани изађу у сусрет, а често то чинимо ми, у сарадњи сa овим јавним предузећем.

Контрола прегледности градских саобраћајница у надлежности је управљача путева – ЈП „Кикинда“ и Саобраћајне полиције. Захваљујући доброј сарадњи Градске управе, Полиције, комуналне службе и грађана, овакви неспоразуми у покушају улепшавања простора испред кућа, лако се решавају, каже Мирослава Наранчић и подсећа да грађани увек могу да се обрате Секретаријату уколико уоче проблем у безбедности због нелегалне садње или неорезаног растиња.

До марта 17 хиљада нових стабала у граду и селима – и јорговани на Стрелишту

Igor Crnogorac January 2, 2023

Садња нових шума и попуњавање дрвореда у граду редовна је активност Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе. У току је јесења и зимска садња која траје до марта, и у току које ће бити засађено 17 хиљада нових стабала, каже за Кикиндски портал секретарка Секретаријата Мирослава Наранчић.

– Сади се на површинама у атару, на шумским основама, где је могуће заснивање нових засада. Попуњавамо и ветрозаштитне појасеве, као и дрвореде у градским улицама. Током целе године разматрамо предлоге који стижу из месних заједница и удружења која желе да уреде своју средину и, свуда где је то могуће, излазимо у сусрет – каже Наранчићева.

Сади се на подручјима Сајана, Банатског Великог Села, Руског Села и Мокрина, а у граду се попуњавају дрвореди у улицама: Јована Јовановића Змаја, Србобранска, Милоша Остојина и у Масариковој. У Улици јоргована на Стрелишту засадићемо јорговане – рекла нам је Наранчићева. – Трудимо се да нова садња буде равномерно заступљена. Грађанима су се свиделе црвенолисне форме које смо, пре десетак година, донели на наше улице – црвене шљиве, каталпе, келреутерије.

Садња и одржавање поверавају се, уговорима, расадницима, а земљиштем на шумској основи управља ЈП „Кикинда“. Ловачко удружење Кикинда добило је на одржавање пет километара ветрозаштитног појаса на свом ловном подручју. Ловци су тражили овај посао јер тако могу и да подижу станишта за дивљач.

Иако је садња повећана у последњих седам година, овај посао захтева много труда и време.

– Неопходно је пет година интензивне неге и бриге о новим садницама, и у том периоду чак неколико пута радимо замену и обнову садних врста – због оштећења која учине неодговорни пољопривредници, али и дивљач.

При крају је и први круг појекта Града „Школске шуме“. Десета школска шума биће засађена на јесен ове године у Башаиду, а затим се садња наставља, додавањем по распореду, у свим селима и у граду.

Удомите новогодишње јелке и остварите попуст на саднице

Из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој поручују суграђанима да ће, уколико немају где да засаде јелку са бусеном, после празника моћи да је однесу у Расадник „Доријат“ и да добију попуст на куповину саднице.

– Када јелка проведе више од месец дана у затвореном простору, она доживи шок на спољној температури. Зато стручни људи треба да се побрину о њиховом стању и да их здраве засаде. Грађани су питали да ли могу да их засаде сами, на пример на Старом језеру. Наш одговор је да је то наш посао и са Расадником „Доријат“ имамо договор о таквој садњи – каже Мирослава Наранчић.

Детаљније информације о овом поступку Секретаријат ће саопштити у току јануара.

Пало стабло у центру града, нема повређених, саобраћај био заустављен сат времена

Igor Crnogorac December 12, 2022

У Улици браће Татић, испред броја 8а, данас око 13 сати пало је потпуно здраво стабло. На срећу, нико није повређен, а причињена је материјална штета на три паркирана возила у којима, у тренутку пада, није било људи. Саобраћај је био заустављен око сат времена.

За сада није познато шта је узроковало пад дрвета. По пресеку и корењу види се да је потпуно здраво, рекла је секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе, Мирослава Наранчић, која је стигла на лице места.

– За сада не знамо шта се десило и зашто је дошло до изваљивања стабла из корена. Имамо среће што није било повређених. Стабло је здраво, а није било ветра нити неких непогода, ништа га није споља угрозило. Сва стабла се редовно прегледају, два пута годишње, то раде стручњаци Института за низијско шумарство из Новог Сада, свако стабло има свој здравствени картон. Нека су означена као сасвим, а нека као мало мање витална, али ниједно није болесно, о томе се води рачуна, а то се и види по обореном стаблу. Екипа из Института ће већ сутра стићи у Кикинду како би се установио узрок пада, да није можда дошло до ремећења кореновог система због инсталација или неких других околности – рекла је Мирослава Наранчић.

Она је додала да власници оштећених аутомобила треба да се јаве Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој и да, са документацијом из Полицијске управе, поднесу захтев за надокнаду штете.

Стабло америчког копривића, познатог као пинцике, високо је око 20 метара и изузетно је масивно. Ових стабала, у улицама Браће Татић и Генерала Драпшина има око 400 и стари су седамдесетак година. Редовно се орезују, каже наша саговорница, а последњи пут то је учињено пре неколико година.