miljana kitanović

Nursen-Basce-1

Петнаестогодишња Нуршен Башће из Истанбула већ три месеца живи у Кикинди у оквиру програма размене „Интеркултура“, а наша средина, како каже, брзо јој је постала „дом далеко од дома“. Први утисак био јој је да је град много мањи од онога што је навикла, али управо ју је тај мирнији темпо живота освојио на први поглед.

Највише је изненадила разлика у школском ритму: у Турској је у учионици проводила и до десет сати дневно, док у Кикинди има довољно времена и за шетњу до школе – навику која јој је постала омиљена.

-Пешачим 35 минута до школе сваког дана, али осећам као да траје десет. Баш ми прија – рекла је она.

Живи код породице Аврамов, а вршњакиња Лара истиче да је први сусрет у Београду био веома емотиван. Одлуку да постану домаћини донели су без много размишљања.

-Никада нисам делила собу, али сада ми је то нормално. Требало је око две недеље да се навикнемо на суживот, али све иде лепо – објаснила је Лара.

Нуршен је брзо прихватила локалне навике, а највише је одушевљавају српски празници, храна и топлина људи. Омиљена јела су јој ћевапи и сарма, а најдража српска реч – „пријатно“. Признаје да јој бука и гужва Истанбула уопште не недостају, али јој недостају пријатељи и породица.

Своје утиске редовно дели са родитељима, а када се у јулу буде вратила кући, већ зна шта ће им прво рећи: „Драго ми је што вас видим, али ја бих назад у Кикинду.“

skola idjos

У школе у Србији из надлежног министарства, прошле седмице су стигла три нова правилника. Неке од ставки, односно инструкција, изазвале су незадовољство дела просветних радника.

Психолог у Гимназији „Душан Васиљев“, Миљана Китановић, каже да правилници, у суштини, прецизирају постојећи Закон о основама система образовања и васпитања из новембра прошле године. У питању су: Правилник о протоколу поступањa у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, о оцењивању ученика у основном и средњем образовању и о друштвено-корисном и хуманитарном раду.

– Новина коју доносе је поступање установе у односу на кризни догађај, односно њен адекватан одговор и дефинисано је шта је то кризни догађај. Такође, неопходно је да се направи план поступања у кризним ситуацијама, што је део плана већ постојећег Тима за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања. Када се догоди кризна ситуација, директор именује Тим за кризне ситуације. У Правилнику су и набројане  кризне ситуације и мере које школа треба да предузме. Новине су: од насилног екстремизма, трговине људима, експлоатације, и кризних догађаја – природне смрти, убиства, покушаја убиства и самоубиства, дојава о бомби, до природних катастрофа и терористичких напада – каже професорица Китановић и додаје да је новост и поступање установе у одговору на кризни догађај.

Тим за кризне ситуације мора и да сачини план заштите од насиља ученика за други и трећи ниво насиља. За трећи ниво се обавезно спроводи васпитно-дисциплински поступак. Сада су кораци и редослед поступака јасније дефинисани, ко шта и када ради, објашњава професорица Китановић.

– И када то није било прописано, ми смо за трећи ниво насиља, вршњачко насиље, спроводили васпитно-дисциплински поступак.

Што се тиче Правилника о оцењивању, споран је Члан пет који је изазвао незадовољство једног броја наставника и по којем, уколико више од половине родитеља није задовољно радом наставника, реализацијом наставе, оцењивањем, писменим путем обраћају се представнику Савета родитеља који документ предаје у процедуру, тако да се приговор родитеља анализира на нивоу Стручног већа. Наставник даје одговор на приговор директору који, са сарадницима, одлучује о мерама, заправо препорукама за побољшање рада наставника – педагошко-инструктивном раду, посећивању часова колега, упућивању на семинар. Уколико родитељи и даље нису задовољни, обраћају се Школској управи и Министарству просвете.

– Мислим да је незадовољство изазвано погрешним тумачењем да родитељи могу да избаце наставника из школе – каже професорица Китановић. – То се не дешава јер постоје други начини и рад наставника се прати, спроводе се анкете међу ученицима.

Још једна новина је да, у средњим школама, по Правилнику о оцењивању, јасније дефинисано оно што имамо у Закону. Сада је прецизирано да је оцена из владања и описна и бројчана, и да се оцењује најмање два пута у току полугодишта – појашњава професорица. – До сада само једном у току полугодишта могли да изрекнемо меру, али није подразумевала и смањење оцене из владања. Тога је некада било у школама, само је сада враћено.

Недоумицу је изазвала и информација о поступању у случају да је ученик одсуствовао из наставе дуже од 15 дана. Појавила се информација, која је изазвала револт, да треба да се успостави план рада, а тачно је да је само неопходно направити план оцењивања, прецизира професорица и наглашава да ће сви Правилници бити обрађени на педагошким колегијумима.

– Школе одржавају педагошке колегијуме, а на основу правилника правници и усклађују статут школе. За одељенске старешине ја направим извод из правилника, најосновније ствари, као подсетник како да поступају.

Што се тиче друштвено-корисног или хуманитарног рада, сада је обавезан уз појачан васпитни рад. Направи се план, а ученик се прати и вреднује – суштина је у томе, каже професорица, да се догоде промене у понашању ђака, а не да се он кажњава.

error: Content is protected !!