Milan Micić Архиве | Кикиндски портал

Од колона до корена: осам деценија од сеоба које су обликовале Банат

Redakcija Kikindski January 23, 2026

У Народном музеју вечерас је одржан програм посвећен обележавању 80 година од колонизације Војводине, једног од највећих организованих пресељења становништва после Другог светског рата. Учесници скупа, између осталих, били су др Јелена Веселинов, историчар права, др Милан Мицић, историчар, мр Павле Орбовић, историчар, и Богдан Шекарић, етнолог. Говорило се о историјским, правним и друштвеним последицама колонизације, у оквиру које је на простор Војводине у кратком року насељено око 250.000 људи.

Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, подсетио је да су колонисти углавном долазили из ратом разорених подручја и да је читав процес имао изразито хумани карактер.

-На територију Војводине је за годину дана дошло око 250.000 људи у 114 насеља. То је најорганизованија колонизација у историји Војводине и донела је нову енергију и нов живот у банатска насеља – истакао је Мицић.

О организацији процеса говорио је мр Павле Орбовић, нагласивши да је пресељење било прецизно планирано и логистички захтевно.

-Одређено је да се у Војводину насели око 45.000 породица, са просечно шест чланова, што је приближно 250.000 људи. Превоз је био организован возовима, пут је често трајао од седам до десет дана, а услови су били веома тешки – навео је Орбовић.

Др Јелена Веселинов указала је да је колонизација била тесно повезана са аграрном реформом и правним уређењем новонасталих односа.

-Колонизација је била замашан посао обављен у рекордном року од 1945. до 1948. године. Циљ је био да се реши борачко питање, ублажи глад и уреди расподела земље и имовине – рекла је Веселинов.

О локалном контексту говорио је хроничар Душан Дејанац, који је подсетио да је последња група колониста у Кикинду стигла на Бадње вече из Бихаћа и Босанске Крупе.

-Стигли су ненајављени, али су за два до три дана за њих биле припремљене куће – навео је Дејанац.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је да је на територију града након рата дошло више од 14.000 колониста и да су они, заједно са староседеоцима, обликовали идентитет града.

-Кикинда је увек била град отвореног срца, а потомци колониста данас чине важан део наше заједнице – поручио је Богдан.

Како је истакла чланица Градског већа за културу и туризам Маријана Мирков, обележавање овог јубилеја је „прилика да се ода признање свима који су напустили своја огњишта и допринели развоју заједнице у којој данас живимо“.

Програм су употпунили наступи КУД-а „Петар Кочић“, као и традиционална гастрономска понуда Удружења жена из Нових Козараца.

Свечано отворени 26. Дани Теодора Павловића: награде уручене проф. др. Миливоју Ненину

Redakcija Kikindski November 24, 2025

У Банатском културном центру у Новом Милошеву 22. новембра свечано су отворени 26. Дани Теодора Павловића, традиционална манифестација посвећена једном од кључних обновитеља и реформатора Матице српске. Централни догађај отварања било је уручење Награде „Теодор Павловић“ за животно дело и Награде за најбољу књигу овогодишњем двоструком лауреату, проф. др. Миливоју Ненину, дописном члану САНУ.

Отварању манифестације присуствовали су и говорили др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и Радован Влаховић, оснивач манифестације и директор Банатског културног центра, који су упутили поздравне речи. О стваралаштву и научном доприносу лауреата говориле су проф. др Зорица Хаџић Радовић и проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ, док је награде уручила Сенка Влаховић, уметнички директор Банатског културног центра.

Програм је употпуњен музичким наступом вокалне солисткиње Катарине Сочин, уз пратњу Светозара Одаџића на хармоници, а свечано вече водила је Наташа Бундало Микић.

Проф. др Миливој Ненин овогодишње признање за најбољу књигу добио је за дело „С обе обале: огледи, прикази и цртице“ (СКД „Просвјета“, Загреб, 2024), које је жири препознао као изузетно истраживачко, проницљиво и стилски препознатљиво остварење. Ненин (Лок, 1956) је истакнути књижевни историчар, критичар и есејиста аутор 26 књига и приређивач 43 издања. Његов научни рад обухвата широк спектар тема – од проучавања канонских аутора попут Милоша Црњанског, Иве Андрића и Милорада Павића, до поновног увођења у књижевни оптицај аутора који су деценијама били занемарени или потиснути, међу којима су Светислав Стефановић, Даница Марковић и Милета Јакшић.

Посебан допринос дао је изучавању књижевне периодике – „Крфски забавник“, „Књижевни Југ“, „Идеје“ – као и приређивању драгоцене преписке српских писаца. Као критичар познат је по прецизности, јасноћи и аргументованим полемикама, док се као проучавалац модерне и премодерне књижевности издвојио минуциозним увидима и способношћу да осветли запостављене токове српске књижевне традиције.

У образложењу жирија истиче се да је Ненину заједнички именитељ свих радова истраживачка страст, неуморно трагање за чињеницама и умеће да их представи читаоцима на приступачан и привлачан начин.

Дани Теодора Павловића одржавају се уз подршку Општине Нови Бечеј, у организацији БКЦ-а и Матице српске. Овогодишњи програм траје током новембра и децембра, на две локације: у БКЦ-у и у ОШ „Др Ђорђе Јоановић“ у Новом Милошеву. Манифестација је посвећена чувању успомене на Теодора Павловића, првог секретара Матице српске, уредника Летописа и родоначелника српске журналистике.

Т. Д.

Милан Мицић, лауреат награде „Душан Васиљев”: Банат је мој свет

Jelena Trifunović March 27, 2024

Међу укупно 152 књиге пристигле на конкурс, жири је одлучио да добитник престижног књижевног признања „Душан Васиљев” буде доктор историјских наука, књижевник и публициста Милан Мицић, за књигу „Чудо у Банату“, чији је издавач новосадска Академска књига.

У образложењу Одлуке се, између осталог, наводи да је већ насловом јасно да је реч о Банату као простору који је након Великог рата остао подељен између Југославије и Румуније, а с друге стране сам префикс „чудо“ је алузија на чувени Фелинијев филм „Чудо у Милану“, познат као неореалистичка бајка. Тако се и Мицићева проза може читати, јер је базирана на стварносним догађајима и личностима, али је уједно и бајка, јер делује нестварно и преплићу се реално и чудесно.

Мицић, који је одрастао у оближњем насељу Војвода Степа, одлично познаје Банат као тему својих историографских, прозних и поетских књига. Аутор је више од педесет књига различитих жанрова, али се добар део његове поетике односи управо на ово подручје.

– Банат је мој завичај, град Кикинда је слика мог одрастања и сазревања као човека, историчара и књижевника. Добити Награду „Душан Васиљев“ на стогодишњицу његовог одласка из стварности у сан – велика је част и признање. Захвалан сам жирију који је препознао да моја књига дише складно са поезијом Душана Васиљева, са његовим временом и простором; захвалан сам свом издавачу Академској књизи, која је овој књизи дала своје име и његов значај у српском издаваштву и српској култури, а највише сам захвалан својим банатским прецима, њиховим стрепњама, радостима и страховима, њиховим недоумицама и решеностима које се у овој књизи појављују у разним појавама и догађајима, под стварним и измишљеним именима – наглашава Мицић и додаје:

– Банат је мој свет. Слике из детињства урезане су добоко уз сваком човеку, па и мени. Сазнања о свету, о смислу, стварању, постојању – догодила су ми се у Банату. Све велике теме у књижевности су у нама и око нас. Тако је Банат моја тема. За мене у Банату су слике неба најдубље и најчистије, а земља и вода имају највише знакова и тајни- наглашава овај стваралац.

Множина малих банатских чуда

Милан Мицић је рођен у Зрењанину 1961. године. Банат је био тема и његовог докторског рада „Развитак нових насеља у Банату (1920-1941)”. Поред историографског и књижевног рада, својевремено је Мицић као професор историје био и апсолутни победник РТС-овог историјског квиза који се емитовао деведесетих година. Радио је и у Покрајинском секретаријату за културу. Данас је генерални секретар Матице српске, председник Удружења ратних добровољаца 1912-1918 и њихових потомака и поштовалаца, члан најеминентнијих овдашњих књижевних удружења.

– „Чудо у Банату“ је књига прича која говори о множини малих банатских чуда, о мноштву банатских живота у годинама после Великог рата. Јер, сваки дан је чудо и сваки живот је чудо. То је време нестанка једне државе и настанка друге; године цртања нове банатске границе, појаве нових идеја и идеологија, попут комунизма, нестајање предратног поретка и ужасне потрошености човека у Великом рату. То је, уједно, време када је Душан Васиљев постављао питање смисла. Из таквог времена рађају се и моје приповетке, банатски човек у њима истовремено има бескрајно весеље и бескрајни јаук, велику наду и велики очај, високо уздизање и дубоки пад, али пре свега има жељу да преживи живот пун неизвесности када сутрашњи дан није мирна слика – сумира Мицић.

Немања Савић

За књигу „Чудо у Банату“ др Милану Мицићу припала награда „Душан Васиљев“

Aleksandra Djuran March 22, 2024

Милан Мицић за дело „Чудо у Банату“ добтник је награде „Душан Васиљев“ коју Град Кикинда традиционално додељује за најбољу књигу на српском језику у протеклој години. На конкурс је пристигло укупно 152 наслова, а жири у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев одлучио је да овогодишњи лауерат буде доктор историјских наука, књижевник и историчар и генерални секретар Матице српске.

У образложењу се наводи: „Већ у наслову књиге прича „Чудо у Банату“, истакнуте су две њене најважније карактеристике. Најпре, да је реч о Банату, конкретније о догађајима који се односе напочетак ХХ века, непосредно после завршетка Првог светског рата, на новоустановљеним границама између Југославије и Румуније, када је Банат остао подељен између две суседне државе. Друга реч, а прва по месту појављивања, је чудо. Алузија на чувени филм Федерика Фелинија „Чудо у Милану“ је несумњива. Да подсетимо: филм је неореалистичка бајка, која објашњава животе групе грађана у послератном Милану. Тако се и Мицићева проза може читати као неореалистичка, јер је базирана на стварносним догађајима и личностима, али и као бајка, јер је препуна одлазака у нестварно, у фантастику. Из реалног света у свет чудесног. Извесна парадоксалност, у том односу између реалног и фиктивног света, односно између чињеница и маште, која је сад већ препознатљива у пишчевом опусу, од његове прве књиге прича, па до ове најновије, постала је Мицићев кредо, избија и са страница књиге „Чудо у Банату“. Мицић је вешт приповедач, али и добар познавалац историјских чињеница, тако да се преплићу људске судбине до те мере да се књига чини као хроника живота у Банату, са јасним моралним ставом. С друге стране, што не умањује историчност, несумњива је пишчева имагинација, његова вештина да у све догађаје и личности о којима приповеда унесе ониричност, па чак и мистичност. „Видљиво се претапа у невидљиво, факција у фикцију и вице верса, због чега приче наликују бајкама“. То ову прозу доводи у везу, по сродности и не само по томе, већ и по књижевном поступку, а потом и по крајњем резултату, са Милорадом Павићем. Мада су Павићеви јунаци из друкчијег света и времена, Мицићева нарација и фабула наликују поступцима великог претходника, и упућени су истим читаоцима. Дакле, онима који трагају за истином, за аутентичним светом и ликовима, свесни или несвесни завођења оног који приповеда, а не сведочи, јер пред нама је ипак проза и уметничка креација, а не уџбеник из историје.

Награда „Душан Васиљев“ ће лауреату бити уручена у среду, 27. марта у 19 часова, на Свечаној академији у Народном позоришту.

У најужем избору се нашло пет аутора и њихових књига међу којима је награђена, али и књиге: „Психологија гравитације“ Ненада Шапоње, „Слике и прилике“ Ђорђа Кубурића, „Кревет-змија и Мала Просветина енциклопедија“ Душана Радака и „Очинство“ Бориса Лазића.

А.Ђ.