најчитанији портал Севернобанатског округа
Због радова на санацији хаварије, од 11 часова без даљинског грејања остали су корисници у делу Микронасеља: Светосавска улица бројеви 107, 107 а, 107 б и 107 в.
Како наводе у Јавном предузећу Топлана Кикинда, завршетак радова и нормализација грејања очекују се у поподневним сатима.
Градска скупштина је на данашњој седници дала зелено светло да се парцела у Блоку Д у Микронасељу понуди на продају инвеститорима заинтересованим да ту отворе ритејл парк. Више потенцијалних улагача исказало је интересовање да изгради мањи тржни центар на грађевинском земљишту у улици Јована Јовановића Змаја, где се налазе остаци темеља стамбене зграде започете пре 23 године за младе парове и припаднике војске и полиције. Да подрже предложено решење, одборнике је позвао градоначелник Никола Лукач.
– Перспектива коју сви стварамо, реализујући капиталне пројекте од брзе саобраћајнице до граничног прелаза и индустријских зона, па до инвеститора који желе да дођу овде потврђује да град настоји да задржи људе и да добијемо нова радна места. Настојимо да комунално и инфраструктурно побољшамо ситуацију у граду и то радимо заједно са покрајином и републиком, а инвеститори ће овде сигурно пронаћи партнера. Обезбеђујемо потенцијалне локације и за станоградњу. У претходној години у Кикинди је било преко 70.000 ноћења, туристи овде имају шта да виде. Кикинда крупним корацима иде напред, градимо бољу будућност- поручио је први човек града.
Члан Градског већа Саша Танацков је указао да је било покушаја да се простор понуди за наставак изградње станова или стамбено пословног објекта, али да заинтересованих улагача није било што је потврдио и конкурс у јуну 2020. године када је парцела била понуђена по цени од 160.000 евра.
-Развојем индустрије, расте интересовање за садржаје из области услужних делатности. У протеклих четири, пет година имамо већи број отворених угоститељских објеката. Пратећи тенденцију раста зарада и запослености јављају се инвеститори који желе да отворе трговинске садржаје. Реч је о мини тржном центру формата ритејл парк, који би променио изглед тог дела града и комуналним уређењем простора који се протеже од угла Змај Јовине, улицом Михајла Пупина па до ОМВ пумпе. Тенденција градских власти није продаја земљишта ради продаје, већ да на том простору добијемо садржај неопходан граду и грађанима. Овлашћени проценитељ Министарства финансија је утврдио почетну цену од 260.000 евра што је у односу на вредност од пре три године 100.000 евра више. Понуђачи ће достављати затворене понуде, очекујемо да ће бити веће од почетне цене- рекао је Танацков.
На примедбу одборника ДСС Ладислава Томића да би целисходније било да се на том простору изгради вишеспратница за младе брачне парове уместо тржног центра, одговорили су шеф одборничке групе напредњака Срђан Сивчев и одборник СНС Душан Попесков, као и члан Градског већа Саша Танацков, који је темељно аргументовао опредељење града.
-Чекало се 23 године да се нешто деси и није се десило. Тај део је ругло. Ритејл парк донеће нова радна места. У Војводини имамо неколико типова ритејл парка попут Бига у Зрењанину и Новом саду, Шопија у Суботици, можемо претпоставити да ће се нешто слично и овде отворити. Тржни центар пратиће и нови мобилијар, паркинг места, уређене стазе. Зашто да грађани одлазе у Зрењанин или Суботицу да купују, и да троше гориво, ако могу да купују овде- указао је Сивчев.
Одборник Душан Попесков је напоменуо да парцела у Микронасељу стоји већ годинама у оваквом стању и да ниједна власт није имала решење шта са тим.
-Сад кад смо дошли до решења, ајде да нађемо замерке. Добићемо тржни центар у Микронасељу, што је по мени одлично. Кикинда је пре десет година изгледала скоро попут те парцеле у Микронасељу. СНС је нашла решење за индустрисјке зоне, за довођење инвеститора и нових радних места како бисмо задржали људе овде- истакао је Попесков.
Танацков је објаснио да имена потенцијалних инвеститора град не може да обелодани док се још воде преговори.
-Чак се потписује и изјава о пословној тајни док се воде преговори јер откривање пословне намере може да искористи конкуренција. Оглас када буде објављен, свако у складу са условима може да конкурише. Могу да кажем да потенцијални инвеститори који су исказали интересовање послују у бранши већ неколико година у Србији, такође,раде и у државама у окружењу и у централној Европи.
– Тржиште одређује инвеститора, мада интензивно радимо на томе да доведемо инвеститоре који ће градити станове. Станоградња у Кикинди јесте замрла, иако тржиште некретнина тражи станове, али чињеница је да за исто улагање у Зрењанину или Суботици потенцијални инвеститори могу да зараде 500 или више евра по квадрату. Ако у Кикинди можете да продате стан за 1.100, 1.200 или 1.300 евра, у Зрењанину ћете га продати за 1.800 евра. Математика је јасна. Власници појединачних стамбених јединица у Микронасељу добиће на цени изградњом ритејл парка. Веома велики трошак је и уклањање стубова који су изграђени, а купац ће о свом трошку уклонити те стубове- истакао је члан Градског већа Саша Танацков.
Тих новембарских дана 1962. године, први станари уселили су се у тек изграђене зграде новог насеља у Кикинди. У граду који се развијао и модернизовао, као и цела тадашња Југославија, станоградња и урбанизација донеле су квалитетније услове живота. Вест да су добили стан у новоизграђеном насељу у Кикинди, са великом радошћу дочекао је млади брачни пар просветних радника, Споменка и Богољуб Чикић. Са једногодишњом ћеркицом, у једнособан стан уселили су се из подстанарске собице.
-Били смо две године у браку. Обоје смо радили, ја у школи „Фејеш Клара“, где сам и провео цео радни век, а супруга у Основној школи „Жарко Зрењанин“ која се тада налазила у објекту данашњег Културног центра- присећа се у разговору за Кикиндски портал Богољуб Чикић (85), наставник физичког васпитања у пензији.
Колунџија, Младеновић, Петровић, Бошков, Станић и Чикић биле су прве породице које су се уселиле. Прва усељена зграда била је данашња Београдска 7.
-. Били смо пресрећни када смо сазнали да смо добили стан. Претходно смо, надајући се да ћемо решити стамбено питање, разгледали станове у тим новим зградама. Видели смо један једнособан и један двособан стан. Иако мањи, једнособан нам се више свидео, због распореда просторија. Можете замислити нашу срећу када смо сазнали да ћемо се у тај стан и уселити. Добро се сећам да смо 19. новембра чули лепе вести, надлежна комисија је донела одлуку, а два дана касније смо већ прешли у стан. Тада је у Микронасељу било изграђено шест зграда. Наша је прва била усељена, и то леви улаз ближе главној улици- прича времешни суграђанин.
Руку на срце, панорама тадашњег Микронасеља нимало није била идилична. Али задовољство и оптимизам младих који су, за кратко време, завршили школу, па факултет, добили посао, венчали се, добили дете и стан- није било лако пољуљати.
-На простору Микронасеља била је мочвара, остаци реке Галадске. Ту где је улаз ка пијаци, био је туцаник, а све остало блато. На главној улици биле су куће- објашњава Богољуб.
-Простор око зграда није био асфалтиран, па сам увек носила два пара обуће. У једном изађем из куће, због блата, па се после преобујем за наставу у школи. Шалиле су се тада колеге на наш рачун, да смо из мокрог насеља -.са осмехом нам прича Споменка (85).
Богољуб и Споменка су љубав из средњошколских дана. Младић родом из Падеја и девојка из Мионице крај Ваљева упознали су се у Средњој фискултурној школи у Земуну, коју су обоје похађали. Посла за просветне раднике било је напретек, одмах после завршене школе. Споменка је пре пресељења у Кикинду, предавала у родној Мионици и Бајиној Башти.
-Микронасеље је било насеље младости, све млади парови са децом. Додуше, гледало се са извесним подозрењем на нас што станујемо на крају града, где је блато, трска, мочвара. Ипак, врло брзо су и друге зграде изграђене, па су се уселили и нафташи, службеници из општине и пензионери-борци. Чувени црвени аутобус тада је возио од Железничке станице па до Микронасеља и Ливнице- наводи Богољуб.
Услови становања били су потпуно другачији- уместо канализације- септичке јаме које су се неретко изливале, а грејање- каљеве пећи.
-Подруми су били пуни угља, прљави. Ми жене смо на смену брисале улазе, тако смо одржавале хигијену- каже Споменка.
-Каљеве пећи смо касније, доласком нафтарица и пећи на струју, сви одреда срушили- надовезује се супруг.
Неколико година касније, добили су сина, а 1973. године преселили у двособан стан. Одрастање на Микронасељу деци је пружало велику радост и могућност за неспутану игру.
-У Партизанској улици била је бара на којој су се зими клизала деца. Позади део Микронасеља био је празан. Погледајте ову трску на фотографији, ту су се по лавиринтима јурила деца. Било је дивно да ту расту, толика слобода- емотиван је наш саговорник док разгледамо старе породичне фотографије.
Вртић је у Микронасељу изграђен 1973.године, а зграда Основне школе „Жарко Зрењанин“ усељена у новоизграђени објекат у школској 1979/80 години. Бројне успомене Чикићу су успели да сачувају и захваљујући камери коју су далеке 1966. купили у Чехословачкој. Бележили су значајне породичне тренутке, а већина њих нераздвојна је управо од места на ком је настала- Микронасеља.
