mere Архиве | Кикиндски портал

Пчелари Кикинде обележили славу: Најављене мере града за пољопривреднике

Aleksandra Djuran April 4, 2026

Удружење пчелара „Кикинда“ обележило је своју славу Лазареву суботу. Освећењу резању славског колача, поред чланова и гостију свечаном чину присуствовали су и представници града Младен Богдан, градоначелник, Биљана Кикић, заменица и Ђорђе Тешин, члан Градског већа.

-Кикиндско пчеларско удружење једно је од најстаријих у граду, основано давне 1935. године – подсетио је председник Роберт Горча– Некада смо имали и више од 160 чланова, међутим у протеклих неколико година чланство се осуло јер је бављење овом ниско профитабилном граном пољопривреде постало ризично. Слава је прилика да се окупимо, дружимо, разменимо искуства.

Локална самоуправа труди се да, из године у годину, буде ослонац и партнер пчеларима на којег могу увек да рачунају, рекао је Ђорђе Тешин и додао:

-И ове године они могу да рачунају на подстицаје. Пчелари имају проблем са помором пчела тако да ће моћи да конкуришу за набавку опреме и за набавку нових пчелињих друштава и матица.

За субвенције пољопривредницима локална самоуправа прошле године издвојила је 13 милиона динара за 13 мера. Од око 400 поднетих захтева, 350 је одобрено. Ове године има 15 мера за које је опредељено 20 милиона динара.

-Свака мера креира се уз договор, а ове године имамо и две нове. Једна је за намењена сточарима за помоћ за услуге ветеринара, лекова и витамина. Друга се односи на суфинансирање опреме за примарну пољопривредну производњу тачније за примарну обраду земљишта за које су неопходне прикључне и радне машине. Уколико је жена носилац пољопривредног газдинства поврат ће бити 60 одсто јер желимо да стимулишемо и суграђанке да се баве производњом. Све оне мере из претходне године, које су дале ефекта, биће на располагању и ове – напоменуо је Тешин.

Две најатрактивније мере су осигурање усева за коју је прошле године било поднето 150 захтева. Највише средстава, 4,6 милиона динара било је одвојено за младе пољопривреднике и мала пољопривредна газдинства. Ове године старосна граница за младе биће 45 уместо прошлогодишњих 40 година. Винари и произвођачи ракија моћи ће да конкуришу за опрему за производњу и опремање дегустационих сала. Повртари и воћари ће имати прилику да аплицирају за подизање пластеника и расадничку производњу, а та све је ту мера система за наводњавање. За удружења која се баве традиционалним занатима биће могуће да опреме сале, док ће чланови удружења имати предности при добијању средстава у односу на остале.

А.Ђ.

Од њиве до трпезе дугачак је пут: Повртарима значајна подршка града

Jelena Trifunović July 29, 2025

Од њиве односно пластеника до трпезе дугачак је пут током којег повртари улажу много рада, труда и средстава.

Ђурица Јоргин, бави се производњом поврћа и раног расада. Има 1.500 квадрата пластеничке производње, и на отвореном под повртарским културама јутро и по земље. Асортиман је разноврстан: паприка, парадајз, краставац, купус, карфиол, празилук, патлиџан.

– Ове године задовољни смо приносом паприка. Била су велика улагања, одржавање и постизање приноса је тежак процес. Такође, морате бити присутни 24 сата- каже Јоргин. Овај суграђанин на конкурс града намењен подстицању пољопривредне производње, пријавио се за системе за наводњавање. Прошле године је конкурисао за фолију за пластеник.

Повртар Драган Вукобрат истиче да без наводњавања нема рода. За средства за наводњавање је конкурисао код града, а за панеле код покрајине.

– Соларни панели су за наводњавање и за то највише и користе. То је 2,2 киловата јачине, што је у почетку било довољно али је сад мало, треба појачати на пет киловата да би могле да раде пумпе и да наводњавају. За све што наводњавамо, трошили смо хиљаду литара бензина. Панели раде преко дана – каже Вукобрат.

Градоначелник Младен Богдан који је заједно са чланом Градског већа Ђорђем Тешином посетио повртаре, указује на добру сарадњу са Удружењем „Банатска ленија“.

– Свака помоћ индивидуалним произвођачима добро дође. Са Удружењем „Банатска ленија“ имамо добру сарадњу, желимо да је наставимо и унапредимо. Такође, да помогнемо проширења пласмана и њихово представљање на тржиштима. На терену видимо да оваква производња захтева напоран труд, рад, залагање, као и значајна средства за улагање. Због тога им је значајна подршка града или покрајине и републике, што су нам и потврдили- додаје Богдан.

Никола Филиповић, председник Управног одбора Удружења „Банатска ленија” указује да су суша и временске непогоде редуковале производњу на отвореном.

– Свака година је специфична, једне године је добра паприка и лубеница, а друге купус и целер. Пољопривредници то добро знају и једино што им преостаје је да се прилагођавају ситуацији, ако производњу воде на отвореном пољу. Тржиште одређује шта ће да производе, они имају довољно искуства, али недостају нам количине како бисмо робу могли да пласирамо ван територије Кикинде. Потребне су за то финансије, а не само жеља, воља и рад. Искористио бих прилику и да локалне произвођаче позовем да се јаве на конкурсе који су у току- рекао је Филиповић. Додаје да значајна средства дају република и покрајина, те да ће произвођачи сами проценити шта им је потребно.

ЗА 13 МЕРА 13 МИЛИОНА ДИНАРА

Члан Градског већа задужен за пољопривреду Ђорђе Тешин указује да ослушкују потребе произвођача и са њима интензивно комуницирају како би добили повратне информације којим мерама локална самоуправа да субвенционише произвођаче.

– У току године креирамо мере, предлажемо их ресорном Министарству и онда након добијене сагласности их спроводимо у дело. На терену видимо да мере дају ефекте. Настојимо да определимо што оптималнија средства, ове године је то 13 милиона динара за 13 мера. Највише средстава смо определили – 4,7 милиона за подстицање младих произвођача, као почетна помоћ у формирању газдинства и развој већ постојећих. Истакао бих и важност осигурања усева, ту смо определили милион и 300.000 динара, а свакако значајан подстицај у условима суша и климатских промена је мера за наводњавање. Предвидели смо и различите подстицаје намењене сточарској производњи – истиче Тешин.

Конкурси су отворени до 31. октобра или до утрошка средстава.

ПОТРЕБНА УЛАГАЊА И ПРЕДАН РАД

На питање због чега се млади ретко одлучују да се баве повртарском производњом, Ђурица Јоргин одговара:

– Потребна су почетна улагања од више хиљада евра, опремање пластеника, па расадни материјал. То су прилично велики износи. Немогуће је кренути од нуле. И треба радити. Данас омладина није навикла да ради, можда су то тешке речи, али у пластеницима је неопходан напоран рад. Ујутру се рано устаје, увече касно легне. Супруга и ја радимо сами, а син је отворио своје газдинство, његово опредељење је сточарство. Конкурисао је и он за средства од локалне самоуправе, како би набавио косачицу- наводи овај повртар.

Никола Филиповић оцењује да би било да имамо средњу пољопривредну школу.

– Тиме бисмо младе више укључили, јер од повртарства може лепо да се живи, али треба времена, знања и труда- оцењује Филиповић.

Штаб за жетву и вршидбу: Усвојени планови и мере да косидба протекне безбедно

Aleksandra Djuran June 11, 2025

На седници Градског штаба за спровођење заштите од пожара током жетве и вршидбе, усвојени су планови и мере за безбедну жетву на територији града.

Осим чланова поменутог штаба, седници је присуствовао и градоначелник Младен Богдан.

Овом приликом дефинисане су конкретне обавезе свих релевантних актера. У наредном периоду контролисаће се откупна места и ваге, као и проверe исправности сирена за узбуњивање у случају пожара. Градски ватрогасни савез ће прикупити податке о формираним комисијама за техничку контролу пољопривредне механизације, укључујући комбајне и тракторе.

Месне заједнице су задужене да уреде шибље и покосе траву на прилазу њивама, како би се смањио ризик од ширења пожара и повећала безбедност саобраћаја. Такође, наглашена је важност превентивних мера, а овом приликом скренута је пажња да је током жетве строго забрањено спаљивање остатака усева и смећа на отвореном простору.

Како би се са овим мерама упознали грађани, биће припремљени информативни постери и флајери који ће бити постављени на улазима важних институција у граду. Локална самоуправа и надлежне службе настављају да показују озбиљан приступ у заштити живота, имовине и природне средине током предстојеће жетвене сезоне.

На конкурс за енергетску санацију Града стигло 279 пријава: Обилазак домаћинстава почеће у уторак

Aleksandra Djuran August 9, 2024

Конкурс за енергетску санацију домаћинстава на који су суграђани могли да конкуришу за једну од понуђених мера, а које субвенционишу локална самоуправа и Министарство рударства и енергетике, затворен је. Грађани су у понедељак и уторак подносили захтеве којима су конкурисали за бесповратна средства. Како је истакао Никола Југин, енергетски менаџер на основу прелиминарних резултата пристигло је 279 пријава.

-Интересовање за ову меру је велико тако да је за свега два дана утрошен буџет од 20 милиона динара. Прегледамо пристиглу документацију и наредног уторка започећемо обилазак домаћинстава. На основу затеченог стања доносићемо решења о свакој појединачној пријави. Пошто обиђемо све који су конкурисали биће потписани уговори са суграђанима који испуњавају услове – сазнајемо од Југина.

Уколико се обиласком утврди да стварно стање није онакво какво је наведено у конкурсној документацији та домаћинства неће моћи да добију субвенцију. Самим тим постоји шанса за још један круг доделе средстава.

– Сваког дана позиваћемо суграђане да се са њима договоримо о термину обиласка – напоменуо је наш саговорник.

Највише суграђана и ове године определило се за замену спољне столарије и уградњу и набавку котла на гас и цевне мреже односно радијатора и пратеће опреме за централно грејање. Приметно је веће интересовање и за изолацију и фасаду на кућама. Ове године грађани се могу определити за једну од 33 фирме које ће унајмити за радове, а које су се пријавиле за учешће и испуњавале су од стране градске управе.

А.Ђ.

Мере за спречавање афричке куге свиња

Aleksandra Djuran July 3, 2023

Према подацима Управе ветерине Министарства пољопривреде угрожена и заражена подручја од афричке куга свиња регистрована у 63 насељена места међу којима су и локалне самоуправе у Средњебанатском и Јужнобанатском округу. Тим поводом у Градској кући организован је заједничи састанак Савета управног округа и окружног Штаба за ванредне ситуације о предузимању преветивних мера и активности у ширењу афричке куге на територији Севернобанатског округа.

Синиша Филиповић са Ветеринарског института у Суботици истакао је да већ дуже време у читавом региону постоји проблем са афричком кугом свиња. У Румунији су активна два жаришта близу границе, те је стога и Кикинда у потенцијалној опасности од афричке куге.

-Како су и Румунија и Мађарска под овом заразном болешћу, неминовно је да се афричка куга свиња појави и код нас. Доста жаришта током прошле недеље забележено је у Банату код газдинстава која држе свиње. То је разлог што је Управа за ветерину подигла степен узбуне на макисмалну будност у свим регионалним и кризним центрима и ловачким удружењима – казао је Филиповић – Болест је специфична, вакцинација не постоји и једина мера борбе је откривање позитивних случајева након чега се ради депопулација.

Фарма „Козаре“ из Банатског Великог Села која је у систему „Делта аграра“ има између 10.500 и 11.000 свиња свакодневно. План биосигурносних мера који се одавно примењује, а најважније је подићи свест запослених.

-Фарма није под једним кровом, па је то тачка ризика. Место где су свиње је ограђено жицом, свуда су постављене дезобаријере за људе и возила. Постоји систем најављивања посета тако да не може да уђе на фарму било ко. Уколико посетилац има дозволу да уђе пролази кроз купатило где се тушира, уместо своје облачи гардеробу са фарме и на уласку у сваки објекат пролази кроз низ дезобаријера. Исто тако на улазу у сваки објекат имамо дезинфекцију која је такође обавезна – рекла је Вера Мандић, ветеринарка на фарми „Козаре“.

Превентивно реаговање је од велике важности јер се епидемија приближава северном Банату. Није питање да ли ће, него када ће се болест појавити.

-На нама је да да упозоримо све држаоце свиња, нарочито, мале произвођаче да обрате пажњу и да примењују све превентивне мере – додао је Мирослав Дучић, начелним Севернобанатског управног округа – Ситуација је озбиљна, степен приправности је на највишем нивоу и треба сви да смо свесни тога.

Ловцима је саветовано да се претраге терена обављају чешће. Сви лешеви који сe открију и све одстрељене свињe треба да се испитају на заразну болест и пријаве ветеринарској инспекцији.