маријана мирков

kud-izvor

КУД „Извор” Наково организовало је вечерас целoвeчерњи хуманитарни концерт у сали биоскопа, са циљем прикупљања средстава за лечење Јасне Стокић из Новог Милошева, која болује од хроничне болести бубрега петог степена. На сцени је наступило више од 60 чланова друштва, од најмлађих до извођачког и рекреативног састава.

Према речима Јоване Милинковић, чланице Управног одбора друштва, овога пута акценат није био само на очувању традиције.

-Јесте да нам је прва функција очување народне традиције, вечерас смо то ставили по страни. Вечерас смо овде ради солидарности, јер је хуманост најлепше лице народне уметности. Играмо за Јасну Стокић, којој је новац потребан за трансплантацију и трошкове лечења, лекове и превоз – истакла је Милинковић.

Публици су се представили сви ансамбли друштва, укључујући и три новоосноване групе. Изведене су и три премијерне кореографије, међу којима су буњевачке игре и игре из Црне Траве.

Догађају је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа, која је нагласила значај културних садржаја за живот заједнице.

-Радост је што можемо да присуствујемо овако лепом догађају. Када видите колико КУД ради и колико младих окупља, то је знак да ово село живи. Култура је душа средине у којој живимо. Као град смо поносни на овакве програме и ту смо да их подржимо – рекла је Мирков.

Концерт је, поред уметничког програма, имао и јасан хуманитарни карактер, окупивши мештане око заједничког циља – помоћи суграђанки у борби за лечење.

 

kolonizacija-svecana-akademija-5

У Народном музеју вечерас је одржан програм посвећен обележавању 80 година од колонизације Војводине, једног од највећих организованих пресељења становништва после Другог светског рата. Учесници скупа, између осталих, били су др Јелена Веселинов, историчар права, др Милан Мицић, историчар, мр Павле Орбовић, историчар, и Богдан Шекарић, етнолог. Говорило се о историјским, правним и друштвеним последицама колонизације, у оквиру које је на простор Војводине у кратком року насељено око 250.000 људи.

Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, подсетио је да су колонисти углавном долазили из ратом разорених подручја и да је читав процес имао изразито хумани карактер.

-На територију Војводине је за годину дана дошло око 250.000 људи у 114 насеља. То је најорганизованија колонизација у историји Војводине и донела је нову енергију и нов живот у банатска насеља – истакао је Мицић.

О организацији процеса говорио је мр Павле Орбовић, нагласивши да је пресељење било прецизно планирано и логистички захтевно.

-Одређено је да се у Војводину насели око 45.000 породица, са просечно шест чланова, што је приближно 250.000 људи. Превоз је био организован возовима, пут је често трајао од седам до десет дана, а услови су били веома тешки – навео је Орбовић.

Др Јелена Веселинов указала је да је колонизација била тесно повезана са аграрном реформом и правним уређењем новонасталих односа.

-Колонизација је била замашан посао обављен у рекордном року од 1945. до 1948. године. Циљ је био да се реши борачко питање, ублажи глад и уреди расподела земље и имовине – рекла је Веселинов.

О локалном контексту говорио је хроничар Душан Дејанац, који је подсетио да је последња група колониста у Кикинду стигла на Бадње вече из Бихаћа и Босанске Крупе.

-Стигли су ненајављени, али су за два до три дана за њих биле припремљене куће – навео је Дејанац.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је да је на територију града након рата дошло више од 14.000 колониста и да су они, заједно са староседеоцима, обликовали идентитет града.

-Кикинда је увек била град отвореног срца, а потомци колониста данас чине важан део наше заједнице – поручио је Богдан.

Како је истакла чланица Градског већа за културу и туризам Маријана Мирков, обележавање овог јубилеја је „прилика да се ода признање свима који су напустили своја огњишта и допринели развоју заједнице у којој данас живимо“.

Програм су употпунили наступи КУД-а „Петар Кочић“, као и традиционална гастрономска понуда Удружења жена из Нових Козараца.

prva-beba

У Кикинди је рођена прва беба у Новој 2026. години. Дечак Алекса, син Сање Секереш из Банатске Тополе, на свет је дошао у 8.33 часова у Породилишту Опште болнице, чиме је постао прва беба рођена у овој години у граду.

Према речима мајке, Алекса је њено прво дете, тежак 3.630 грама и дугачак 57 центиметара, а порођај је протекао у најбољем реду.

-Искрено, нисам се надала да ће Алекса бити прва беба у 2026. години, само сам желела да све прође како треба. Порођај је прошао у најбољем реду уз најбољу екипу, на челу са доктором Марком Ђукићем – навела је Сања, додајући да јој је термин био првог јануара.

Директорка Опште болнице, Весна Томин, истакла је да је током 2025. године у овој здравственој установи рођено тек 375 беба.

-То је значајно мање у односу на период од пре две године, када је смо имали 480 новорођенчади. Свакако нам треба више деце. Болница је срце овог града у којем се људи лече, рађају. Здрави људи могу да стичу, граде а то што смо стекли треба неком и да оставимо и зато је битно да се роди што више деце у једној години и да напредујемо и растемо кроз њих.

Честитке мајци и новорођенчету упутио је и градоначелник Кикинде Младен Богдан, који је Алексу поздравио као првог Кикинђанина у 2026. години.

-Град, по традицији, дарује прву бебу у години симболичним, али значајним поклоном, као знак поштовања родитељима који се одлучују на родитељство. Ове године тај поклон износи 80.000 динара. Желим да поручим да смо као град издвајали доста велика новчана средства за дечију заштиту и популациону политику и желимо да наставимо то и у наредном периоду. Надамо се да ћемо 2026. имати више беба него претходне године.

У име Црвеног крста, чланица Градског већа Маријана Мирков уручила је мајци поклон-пакет са неопходним стварима за прве дане живота бебе.

– Са великом емоцијом смо данас на порођајном одељењу. Емоције су још веће јер смо малог Алексу чекали три дана Нове године. Као и сваке године, Црвени крст Кикинда поклања првој беби али и свим бебама које ће се родити до Божића скромне поклоне, оно што је најпотребније за прве дана. Али ови пакети носе много више: знање да је Црвени крст увек ту са нама и у најлепшим тренуцима и у најтежим. Пожелела бих Алекси пуно среће и тренутака у животу, породици бих пожелела да имају снаге да га изведу на најбољи пут. Захвалила бих се и болници и порођајном одељењу јер свакодневно, пожртвовано и са топлином спасавају животе. Свим нашим суграђанима од срца желим успешну годину, пуну разлога за осмех.

Рођењем малог Алексе, Нова година у Кикинди почела је лепим и значајним догађајем, који је обрадовао не само његову породицу, већ и ширу заједницу.

 

novogodisnji-koncert

У Народном позоришту у Кикинди одржан је јубиларни, десети по реду, новогодишњи концерт Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, који је и ове године окупио велики број љубитеља музике и подарио публици вече испуњено празничном атмосфером и искреним емоцијама.

На сцени су се представили соло певачи – ученици школе заједно са својим наставницима, пратећи вокали и хор, а концерт је отворио мали хориић. У програму су изведене познате новогодишње и божићне нумере, од „Silent Night“ и „Carol of the Bells“, до заједничког финала уз „Jingle Bells“, које је изазвало снажан аплауз публике.

Чланица Градског већа Маријана Мирков истакла је значај оваквих догађаја и улогу музичке школе у развоју младих талената.

-Ово је круна њиховог годишњег рада, али и подсетник да обратимо пажњу на оно што нам је најбитније – а то су деца, и то талентована деца. Посматрајући их на сцени, видим њихову истрајност, жељу да дају све од себе, али и трему. Иза сваке ноте коју смо чули крије се велики труд, рад ученика и свих запослених у музичкој школи. А шта је лепше за новогодишњи поклон од чисте емоције – истакла је Мирков.

Директорка Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, Маргита Детари, нагласила је да је овогодишњи концерт посебан по свом концепту.

-Десети традиционални новогодишњи концерт је ове године концерт соло певача, ученика и наставника, пратећих вокала и хора. Вечерас је наступило око шездесет ученика, који су се припремали месец дана и више. Укупно имамо 384 ученика у школи, заједно са припремном групом, а у плану нам је да од септембра наредне године отворимо и одсек за бубњеве – изјавила је Детари.

 

Attendite-1

У свечаној сали Курије вечерас је промовисан 21. број зборника „Attendite“, годишњег издања Историјског архива Кикинда и јединог архивистичко-историографског часописа на подручју Баната. Нови број доноси десет радова – осам из историографије и два приказа књига, а уредништво истиче да се публикацијом наставља дведеценијска традиција неговања локалне историје.

Чланица Градског већа за културу и туризам Маријана Мирков нагласила је да је сваки број „Attendite“ „поклон граду и важан документ чувања наше прошлости“, док је главни уредник Срђан Сивчев подсетио да је до сада у зборнику објављено 290 радова од 92 аутора. Као најзначајнији прилог у овогодишњем издању издвојио је рад Драгана Белеслића о песнику Душану Васиљеву, који доноси нова сазнања о његовој биографији.

„Attendite“ остаје место окупљања истраживача и свих љубитеља историје, али и важан путоказ будућим генерацијама које ће у његовим страницама налазити слику Кикинде кроз време.

pozoriste-20

Народно позориште Кикинда 2. децембра обележило је 75 година постојања свечаним програмом који је публика дочекала са много емоција. У препуној сали сусрели су се садашњи и бивши глумци, редитељи, техничари и сарадници, као и бројни поштоваоци позоришта, стварајући атмосферу испуњену сећањима, смехом и искреним сузама.

Вече је започело изложбом „Ткање времена: 75 година позоришног костима“, коју је приредила костимографкиња Татјана Радишић. Изложба је представила својеврсни време­плов сценског стваралаштва, укључујући и најстарији сачувани костим из представе „Ујка Вања“.

-Ово је мали омаж позоришном костиму и кући у којој сам направила своју прву представу – рекла је Радишић.

Уследила је пројекција кратког филма с архивским снимцима и фотографијама, а потом и необичан и емотиван разговор са глумачким ансамблом. Глумица Тања Марков Крижан водила је присутне кроз анегдоте и успомене које су руковођене аплаузима и смехом публике.

Директор позоришта Бране Марјановић истакао је да је циљ овог програма био да се oда почаст свима који су градили позориште — онима пред публиком, али и онима који стоје иза сцене.

-Позориште је атрибут града, а вечерас смо желели да се сетимо и оних који нису више са нама – поручио је.

У име Града Кикинде, чланица Градског већа за културу Маријана Мирков истакла је да је позориште „срце и душа града“, док је градоначелник Младен Богдан подсетио да „позориште ствара заједницу, враћа нас једне другима и чува дух Кикинде“. Присутне је поздравила и Невена Баштовановић, помоћница покрајинског секретара за културу, која је поручила да „ништа у позоришту није безначајно, јер свака улога гради слику нашег разумевања света“.

Врхунац вечери била је додела Повеља заслужним појединцима. Повељу за животно дело понео је дугогодишњи глумац и управник Бранислав Шибул, чији је рад обележио читаве епохе кикиндског театра. Публика га је поздравила стојећим аплаузом.

Поред Шибула, признања су добили и бројни сарадници, редитељи и глумци који су деценијама стварали репертоар позоришта и чували његов професионални статус.

Свечаност је завршена поруком која се најгласније чула кроз ову посвећену публику — да је кикиндско позориште много више од зграде и сцене: оно је заједничка прича града, чувана и преношена 75 година.

 

czsu-konkurs-1

У Народној библиотеци „Јован Поповић” данас су додељене награде најуспешнијим учесницима ликовног конкурса за децу узраста од три до шест година, који je Центар за стручно усавршавање организовао у оквиру манифестације „Совембар“. На конкурс је пристигло више од 200 радова, а жири је, због изузетне креативности најмлађих, имао тежак задатак да изабере најбоље.

Петоро малишана освојило је појединачне награде, док је групна награда припала деци из вртића „Колибри“.

Петра Пејић и Мила Симић поделиле су групну награду са својим другарима из вртића „Колибри”.

-Много волимо да цртамо сове. Знамо да оне спавају на дрвету и имају уши – рекле су Петра и Мила.

Трогодишња Петра Аћимов из вртића „Плави чуперак“ добитница је појединачне награде.

-Моја сова је љубичаста јер ми је то омиљена боја. Нацртала сам ову сову сама у вртићу. Бројаћу сове на тргу сутра – поделила је са нама Петра.

Двогодишњи Алекса Савић из вртића „Колибри“ носилац је и групне и појединачне награде.

-Брат ми је помогао да нацртам ову сову. Користио сам разне боје јер волим да цртам – поносно је објаснио Алекса.

Награде су уручиле Мирјана Степанов, директорка Центра за стручно усавршавање, и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.

-Као и сваке године, Совембар је у току, а сутра нас очекује главни и завршни дан. Наша манифестација се разликује од осталих јер је базирана на едукацији – како дочекати и заштитити сове на Тргу, које су одлучиле да буду неми посматрачи нашег града. У програм су укључене све установе културе, основне и средње школе, али и наши најмлађи,“ истакла је Мирков и додала да су радови деце ове године превазишли очекивања.

Кроз манифестацију „Совембар“, деца најмлађег узраста уче о значају очувања природе, посебно о заштити ове јединствене птице која сваке зиме бира Кикинду као свој дом.

kutija-zelja-1

Хладно недељно вече у центру Кикинде није успело да поколеба малишане који су, са нестрпљењем и искреном празничном радошћу, дочекали омиљене госте – Деда Мраза и Снежну краљицу. Трг је био препун деце и родитеља, а атмосфера је подсећала на најлепше зимске разгледнице: весела, топла и пуна ишчекивања.

Као и сваке године, најзначајнији тренутак било је свечано постављање „Кутије жеља“, у коју су деца убацивала своја писма, надајући се да ће празнична магија стићи баш до њих.

Седмогодишња Ема Бербаков каже да је већ припремила своје жеље.

-Ове године пожелела сам Стича, нокте што се лепе и привезак. Прошле године Деда Мраз ми је испунио жељу. Добила сам Стича, костим и слаткише. Једва чекам да видим и Деда Мраза и Снежну краљицу! – рекла је Ема.

Слично узбуђење видело се и код Николе Ђомића, малишана од осам и по година.

-Пожелео сам од Деда Мраза Лего коцкице мале. Прошле године донео ми је велике, а сада желим мале – рекао нам је Никола.

Деца су се сликала са Деда Мразом и убацила прва писма у „Кутију жеља“ док су вредни вилењаци делили бомбоне окупљеним малишанима. Градоначелник Младен Богдан и чланица градског већа Маријана Мирков употпунили су весеље својим присуством.

-Ово нам је, као и сваке године, најлепши скуп који имамо на градском тргу. Целе године, и деца и родитељи чекају овај тренутак да Деда Мраз дође и постави „Кутију жеља“. Сва деца која су била добра и слушала родитеље могу да пожеле жељу и да се надају да ће им бити испуњена – изјавио је градоначелник Богдан.

Он је нагласио да ће „Кутија жеља“ на тргу остати до 12. децембра, а по потреби и дуже.

-Деци је потребна радост, осмех и мир. Трудимо се да их усрећимо не само подизањем квалитета живота, већ и малим знаковима пажње. Деда Мраз ће са поделом пакетића кренути око Светог Николе – саопштио је Богдан.

Градоначелник је најавио и једно мало изненађење за основце поводом Српске нове године, али детаље није откривао. Упутио је и позив свим суграђанима који желе да помогну.

-Позивам све волонтере, оне који воле децу и желе да нам се придруже у подели пакетића, да употпуне нашу екипу и помогну нам да усрећимо малишане и ове године – поручио је Богдан.

Дочек „Кутије жеља“ још једном је показао колико празнична магија може да окупи људе и врати их најлепшим вредностима – радости, доброти и заједништву. А док су се деца полако враћала кућама, једно је било сигурно: у Кикинди празници званично могу да почну.

Т. Д.

raznica-bibli-1

У Галерији Културног центра Кикинде отворена је изложба „Ризница библиотеке“, која публици открива мање познато лице Народне библиотеке „Јован Поповић“ – не само као места књиге, већ и као чувара вредне уметничке збирке. Изложба је део обележавања великог јубилеја, 180 година постојања најстарије кикиндске установе културе, и биће отворена до 30. новембра.

Међу посетиоцима отварања био је и професор у пензији Драгољуб Бадрљица, дугогодишњи пратилац ликовних дешавања у округу.

-Пратим све што се дешава везано за уметност на територији нашег округа. Ово је једно богатство које треба ставити јавности на увид. Оваква уметничка дела у нашој средини заслужују поштовање. Бићу субјективан и рећи ћу: све ми се свиђа – рекао је Бадрљица.

Стручњаци за историју уметности ову збирку сврставају међу најзначајније у овом делу Војводине – пре свега захваљујући мотивима и именима аутора који су заступљени. О тим делима библиотека је пре неколико година објавила монографију и каталог, чиме је по први пут систематски обрађена ликовна збирка и забележени подаци о сликама и ауторима.

-Фонд броји 52 уметничке слике различитих стилова и мотива, од краја 19. века до савремених аутора. Збирка није систематски прављена са намером да буде колекција, већ се скупљала годинама, деценијама – објаснила је Дуња Бркин Трифуновић, в. д. директора Народне библиотеке.

За изложбу „Ризница библиотеке“ одабране су слике које иначе нису свакодневно доступне посетиоцима ове установе.

-Желели смо да публици покажемо најзанимљивија дела, али и она која се иначе налазе по канцеларијама и не могу да се виде сваког дана – изјавила је Бркин Трифуновић.

Поставка открива богатство тема и стилова: од портрета, жанр-сцена и пејзажа до мртве природе. Збирка сведочи о мултикултуралном карактеру Кикинде. Многе слике старе су више од једног века, па је, како наглашава Бркин Трифуновић, приоритет њихова заштита.

-Постоји план да све слике средимо. Неке су у одличном стању, али на појединима је зуб времена оставио траг. Најпре желимо да их рестаурирамо па онда да их учинимо још доступнијим публици – истакла је в. д. директорка библиотеке.

В. д. директора Културног центра Марко Марковљев рекао је да је изложба резултат добре сарадње кикиндских установа културе.

-Установе културе у Кикинди имају лепу сарадњу и ово је само још један вид нашег заједничког рада. Ми радо уступамо простор и програме када је то потребно, као што и друге установе излазе нама у сусрет. Важно је да делимо ресурсе и да смо једни другима подршка – подсетио је Марковљев.

Да изложба превазилази оквире једне установе сматра и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.

-Ова изложба је пример како се у једној установи чува уметности, било да су у питању слике или књиге. Важно је да негујемо култ чувања уметничког богатства. Култура је наслеђе нашег народа и нешто што треба да носимо у себи и чувамо – нагласила је Мирков.

Изложба „Ризница библиотеке“ показује да се у тишини просторија, међу књигама и полицама, крију и драгоцена дела ликовне уметности. Њихово изношење „на светло“ није само омаж прошлости, већ и позив да Кикинда настави да гради своју културну будућност на темељима очуване баштине.

prevremeno-rodjeni-1

Кикинда се и ове године придружила глобалној иницијативи обележавања Дана превремено рођених беба осветљавањем Градске куће љубичастом бојом. Тај симболични гест посвећен је „малим дивовима“ – деци која су, иако рођена пре времена, показала невероватну снагу и издржљивост. Овај датум је такође важан подсетник на храброст њихових родитеља и медицинског особља које се свакодневно бори за њихово здравље.

Јелена Чуданов, мајка је близанаца Радована и Таре Бакић. Поделила је своје искуство:

-Рођени су шест недеља раније. Тара је имала само 1,7 килограма, а Радован нешто више од два килограма. Провели смо 21 дан у болници док Тара није добила на тежини. Данас су здрави и активни десетогодишњаци, поносна сам на њих. Овај дан је највише потребан мамама које пролазе кроз тај страх, да им покажемо да нису саме и да постоји подршка – рекла је Чуданов.

Чланица градског већа, Мелита Гомбар, истакла је да се сваке године у свету пре времена роди око 15 милиона беба.

-Данас славимо живот и истрајност. Осим што подижемо свест о изазовима са којима се превремено рођене бебе суочавају, захваљујемо се и лекарима који су уз њих сваког дана. Наш циљ је да укажемо на потребу за даљим улагањима у здравствени систем и подршку родитељима.

 

Речи охрабрења упутила је Хермина Костић, мајка две девојчице рођене 2023. године у 36. недељи.

-Једна од моје две кћерке провела је 20 дана у инкубатору. Данас су обе здраве и јаке. Превремено рођена деца су највећи борци, и више него што мислимо – истакла је Костић.

 

Овогодишње обележавање у Кикинди подсећа да борба малих дивова није ништа мање вредна од оне који воде велики људи, као и да свака подршка и гест може да донесе велику наду.  Својим присуством, подршку „малим дивовима“ дали су и градоначелник Младен Богдан као и чланица градског већа Маријана Мирков.

error: Content is protected !!