Prelazak na letnje računanje vremena u 2026. godini desiće se u noći između subote i nedelje, 28. i 29. marta, kada se kazaljke pomeraju sa dva na tri sata ujutru. Time gubimo jedan sat sna, ali dobijamo duže i svetlije dane, što je i glavna svrha ove promene.
U Srbiji, kao i u većem delu Evrope, letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje u martu, dok se na zimsko vreme prelazi poslednje nedelje u oktobru. Zbog toga se tačan datum menja svake godine, a 2026. godine to je 29. mart.
Ideja o letnjem računanju vremena nastala je kako bi se bolje iskoristila prirodna dnevna svetlost. Još 1784. godine Bendžamin Frenklin je razmatrao ovu mogućnost, dok je konkretniji predlog dao novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson 1895. godine. Praktična primena započela je 1916. tokom Prvog svetskog rata, kada su Nemačka i Velika Britanija uvele ovu meru radi uštede energije, pre svega uglja. Ubrzo su ih sledile i druge zemlje, uključujući Rusiju i Sjedinjene Američke Države. Na prostoru bivše SFRJ letnje računanje vremena uvedeno je 27. marta 1983. godine.
