kuhinja

zoran-ivankovic-10

Када је 2014. године први пут стао на палубу огромног крузера у Копенхагену, Кикинђанин Зоран Иванковић није ни слутио да ће наредну деценију провести радећи у кухињама бродова који плове широм света. Данас своје искуство преноси ученицима Економско-трговинске школе, где предаје куварску групу предмета.

Иванковић је рођен 1987. године у Кикинди, где је завршио Основну школу „Свети Сава“ и Економско-трговинску школу. Након тога је у Новом Саду положио за кулинарског техничара и завршио специјализацију за хладна предјела, а потом и факултет туризма и хотелијерства.

До посла на броду, каже, није дошао из авантуризма, већ из потребе.

-Завршио сам школу, али није било сталног посла. Радио сам по Кикинди углавном замене људи који су на годишњем одмору. Неколико мојих пријатеља већ је радило на бродовима као конобари, па сам преко њих дошао у контакт са агенцијама. После интервјуа, прегледа и папира, брзо сам добио прилику да одем – прича он.

Током десет година рада остао је у истој компанији, која има двадесет бродова, па је често премештан са једног на други. У кухињи је напредовао постепено – од најниже позиције.

-Почео сам као кувар у тренингу, па асистент, трећи, други и на крају први кувар. То је била моја највиша позиција – каже Иванковић.

Први дани били су хаотични.

-Добијате огромну количину информација и све се дешава врло брзо. Чак ни после три месеца нисам се навикао на систем рада.

 

350 запослених у кухињи и 30.000 кафа

А тај систем је, како каже, изузетно сложен. На једном броду ради око 350 људи у кухињама – од перача судова и магационера до кувара и шефова кухиња.

Сваког дана припрема се огромна количина хране.

-Дневно се направи око 17.000 оброка за путнике и посаду. Само једна кафе-станица на броду изда и до 30.000 кафа дневно.

Намирнице се на брод допремају у огромним количинама.

-На сваких седам дана стиже између 15 и 30 шлепера са храном. Складишта су огромна – само фрижидери су на три спрата.

Кухиња на крузеру функционише као добро организована пирамида. Сваки сегмент има свој тим: за супе, сосове, рибу, салате, десерте или воће, а изнад свих је главни шеф кухиње са својим замеником.

Јеловници се планирају дуго унапред и зависе од региона у којем брод плови.

-Један јеловник је за Балтик, други за Медитеран, трећи за Азију, четврти за Америку. Мењају се на сваке две године.

Један од највећих изазова у раду су велике припреме за празнике. Иванковић памти једну ситуацију из одсека хладне кухиње, када су за амерички празнични мени морали да припреме на хиљаде порција специјалитета.

-Правили смо црвени кромпир са павлаком и кавијаром. На сваком тањиру су морале да буду три половине кромпира у облику звезде. То значи да се кромпир прво љушти, обликује у звезду, кува, хлади и припрема – и тако за четири хиљаде порција. Са припремом се крене две недеље раније.

Радио са 47 нација

На бродовима је радио са људима из 47 различитих нација, што је, каже, посебно искуство.

-То значи 47 различитих менталитета. Оно што је једнима смешно, друге лако у вреди. Радите са истим људима шест месеци без паузе, па није увек лако одржати лепе односе.

С друге стране, управо та разноликост доноси и највеће богатство.

-На броду имате прилику да упознате кухиње из целог света. Пробате воће и јела која код нас не постоје и научите технике које код нас стигну тек годинама касније.

 

Највише му је, каже, остала у сећању азијска кухиња.

-Кинеска кухиња користи много поврћа, а мање меса. Индијска је врло љута, али ако се љутина смањи, њихова јела много подсећају на наша.

Занимљиво је и да су страни чланови посаде радо пробали српска јела.

-Филипинци и Индијци су били одушевљени сармом и телећом чорбом. Једном смо колега и ја направили бурек за доручак и све је нестало за трен.

Наравно, било је и необичних захтева гостију. Једном приликом су, каже, путници тражили торту од пржених скакаваца.

-То су специјални инсекти који се узгајају за јело. Ја сам их пробао и наредна три дана нисам могао ништа сем јогурта да поднесем.

Ипак, најважније што је понео са бродова није само кулинарско знање.

-Научио сам стрпљење и организацију. И научио сам да су људи различити, али када је храна у питању – сви смо исти.

Данас то искуство преноси ученицима.

-Покушавам да их припремим да могу да раде било где у свету. Брод је добар почетак за младе – виде свет и стекну искуство које им касније много значи.

Т. Д.

 

msk-kuhinja-(4)

После петомесечне паузе у припремању куване хране за кориснике програма Народна кухиња, 550 корисника из града поново ће добијати топле оброке. Захваљујући потписаном уговору о сарадњи и коришћењу кухиње Метанолско-сирћетног комплекса, између ове фабрике и Црвеног крста, за најугроженије суграђане поново ће бити припреман ручак.

Догађају је присуствовао Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије.

-Ово је пример добре праксе на који начин треба решавати озбиљан проблем и како доћи до системског решења – рекао је Миладиновић. – Када се сви удружимо нема тога што не може да се реши. У овој години Црвени крст Србије обележава 150 година постојања, а реч је о организацији која је мост између оних који имају и могу и оних којима су подршка и помоћ најпотребнији.

Мирко Латиновић, генерални директор МСК додао је да су први разговори започети августа прошле године.

-Одлучили смо да простор који не користимо дуже од две деценије, а који одговара намени, уступимо граду Кикинди и Црвеном крсту. У договору са њима урадили смо све што је било неопходно да кухиња што пре проради. Подршку ћемо пружити и у наредном периоду јер нам је жеља да не буде прекида у дистрибуцији оброка – прецизирао је Латиновић.

Уговор је потписан на 11 месеци, са могућношћу да се продужи. У МСК је запослено 550 радника и ово предузеће једно је од три предузећа из петрохемијског комплекса и предвиђено је а приватизацију.

-По завршетку ове године, обновићемо уговор о закупу. Уколико дође до непредвиђених околности на време ћемо обавестити све надлежне  службе како би изнашли ново решење, а да не дође до прекида  у снабдевању корисника Народне кухиње – закључио је Мирко Латиновић.

Поред 550 куваних оброка, обезбеђује се и 435 ланч пакета за кориснике Народне кухиње у селима, напоменуо је градоначелник Младен Богдан.

-За све време, док није било кухиње, и корисници у граду добијали су ланч пакете са основним животним намирницама. Кухиња, која је била у некадашњем Дому ученика, морала је да се измести јер у овом објекту почињу радови који ће допринети проширењу капацитета Геронтолошког центра. Тражећи нови објекат, циљ нам је био да то буде простор који ће у потпуности одговарати стандардима и који ће нам дуго служити. Пронашли смо га у Метанолу и сада је потписивањем уговора то и озваничено – истакао је градоначелник Богдан.

Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста прецизирала је да дистрибуција куваних оброка почиње сутра, 3. фебруара:

-Мобилни дистрибутивни пунктови остају у улицама Хајдук Вељковој, Раде Трнића и у Микронасељу. Храна ће се дистрибуирати и у Црвеном крсту, а топле оброке са хлебом корисници ће моћи да преузму од 10 до 11 сати. Град је обезбедио близу 20 милиона динара, а Црвени крст Србије десет артикала за функционисање Народне кухиње.

Кухињу је опремио Метанол, а локална самоуправа и Црвени крст плаћаће изнајмљивање простора. Учествовала је и фабрика „Тоза Марковић“ која је донирала 150 квадрата плочица.

А.Ђ.

bozicna-trpeza

Да ли је могуће припремити разноврсну и квалитетну празничну трпезу без великих трошкова и како то постићи у пракси, објашњава Зоран Иванковић, кувар и професор куварске групе предмета у кикиндској Економско-трговинској школи, на основу свог професионалног и наставног искуства. Како истиче, кључ су добро планирање, рационална куповина и паметна организација рада у кухињи.

Иванковић наглашава да је богата трпеза могућа и без прекомерних издатака, али да људи најчешће греше у количинама.

-Код нас се превише ставља акценат на то да се нико не ‘обрука’, да на нашем столу буде бар за малчице више него код других, и ту највише новца оде – каже он.

Али нема потребе за луксузним јелима. Према његовим речима, уз мало маште, од истих основних намирница могу се направити различита јела. Као пример наводи тесто од кога се, уз различита пуњења, може добити више врста пецива и колача, без додатних трошкова.

Планирање је, како истиче, основ сваке успешне кухиње и томе се уче и ученици у школи.

-За празничну трпезу потребно је бар две недеље унапред знати шта ће се спремати. У последњим данима пред славе и празнике често долази до гужви и несташице појединих намирница – објашњава Иванковић, наводећи да се и у настави припреме за велике догађаје организују много раније.

Савет грађанима је да куповину прилагоде гостима које очекују.

-Размислите ко долази и шта ти људи заиста једу и пију. Циљана куповина спречава непотребно трошење – објашњава Иванковић и напомиње да нове рецепте није пожељно испробавати управо за празнике, јер неуспех тада значи и већи финансијски губитак.

Добра организација у кухињи, према његовим речима, штеди и време и новац.

-Ако се, на пример, месо и поврће кувају заједно, од тога се може добити супа, а затим се ти исти састојци могу искористити  за руску салату. Такође, важно је планирати реддослед печења, како би се рерна користила што економичније – саветује Иванковић.

Као пример приступачног, а ефектног главног јела, Иванковић наводи пилеће или свињско месо припремљено на другачији начин, попут рола или маринирања, као и коришћење старинских рецепата који су једноставни и јефтини. Посебно наглашава да остаци хране не треба да се бацају, јер се уз мало креативности могу претворити у нове оброке наредних дана.

Најважнија порука, како закључује, јесте да празнична трпеза не сме бити извор притиска.

-Нема потребе за задуживањем због славе. Ако је јело укусно, а друштво искрено, нико неће замерити што посуђе није исто или што декорација није савршена – каже Иванковић, саветујући да се предност да једноставним, провереним и старинским рецептима који и данас могу да задовоље и укус и буџет.

narodna-kuhinja-(1)

Опремање простора будуће Народне кухиње у којој ће се припремати топли оброци за социјално угрожене суграђане у завршној је фази, истакао је Жељко Раду, члан Градског већа на седници Скупштине града.

-Од свих вас у овој сали, мени је најважније да она почне са радом јер највише корисника ове услуге долази из моје заједнице. Уопште није једноставно пронаћи адекватан простор за ову намену. Кухиња мора да буде у складу са важећим прописима и ниједна инспекција неће дозволити да ради уколико они нису испуњени. Од неколико објеката које смо узели у разматрање, кухиња у фабрици Метанол највише је у складу са законским актима. Како би у потпуности одговарала морали смо да уредимо простор и у току су финални радови. Разговарамо са менаџментом фабрике „Тоза Марковић“ да нам донира 130 метара квадратних подних плочица које још недостају, након чега би припрема топлих оброка могла да почне на задовољство, пре свега корисника, а онда и свих нас – нагласио је Раду.

 

Подсетимо да корисници програма Народна кухиња добијају нешто више од два месеца уместо куваних јела добијају пакете намирница које су довољне за њихове потребе. Топли оброци припремани су у кухињи некадашњег Дома ученика у улици Ђуре Јакшића. Како ће овај простор у наредном периоду бити реконструисан у оквиру прекограничног ИПА пројекта Србија – Румунија, кухиња је исељена.

Црвени крст располаже довољним количинама намирница и ниједан корисник Народне кухиње није остао без хране и хлеба. Куване оброке добијају 223 породице односно 536 особа. У пакетима се налазе основне животне намирнице, без брашна с обзиром да се хлеб и даље дистрибуира.

error: Content is protected !!