Ритуал, обред у различитим медијима, као средство и начин спајања људи, са истим смислом и сврхом на различитим меридијанима, тема је вечерас отворене изложбе у Галерији „Тера“. Ауторка је мултидисциплинарна уметница Коштана Бановић која живи и ради у Холандији.
Дипломирана сликарка рођена је у Сарајеву и почетак њеног уметничког пута одредиле су ратне прилике у којима се нашла по завршетку Академије.
– Нисам желела да седим у атељеу и да сликам, то ми се није чинило у реду. Било ми је потребно да изађем и да будем у контакту са људима и тада сам почела да радим перформансе и видео записе. Кад све материјално нестане у рату, када остане само седам ваших фотографија, човек се запита: „Шта је мој идентитет?“. Ја сам открила да је то ритуал бацања граха, то је баш моје. Пуно таквих перформанса сам радила, али не као гатање, него као прављење мостова према другом човеку, људима. Тако је почело – објашњава Коштана Бановић.
И наставило се истраживањем ритуала „са системом“, односно начина на који различите културе негују своју традицију: пасуљ има 41 комад, у Бразилу је то 16 шкољки, а у западној Африци су чак 362 линије у песку. Као уметник-антрополог, из Африке одлази у Бразил, па у Сенегал, на острва Карипске Холандије, Кубу…
– Изражавајући се кроз различите дисциплине и медије – цртеже, видео-радове и перформансе, откривала сам дубљу функцију обреда, и световних и религијских – каже уметница. – Они су као скулптура у простору, за њих нам није потребан језик, само их осетимо и они нас повезују.
Изложба „Цртање нити“ садржи и предмете – објекте/медије, „нађене, поклоњене, купљене, остављене“ са свих места на којима је истраживала своју основну тему.
– Коштана Бановић је организаторка великог броја самосталних и колективних изложби, учесница многобројних резиденцијалних програма, а њени филмови се приказују на фестивалима. Њен етнолошки филм у фокус ставља чулне аспекте обреда, а двоканална видео инсталација – однос локалне заједнице према природи – истакла је Тијана Тошевски, историчарка уметности, отварајући изложбу.
На цртежима са перфорацијама, нитима тражим конекцију према живима и према мртвима и зато је у средишту ритуал, као средство да се повежемо сами са собом, са другима и са читавим колективом, закључила је Коштана Бановић.
На тај начин, њене нити привлаче, спајају и доносе утеху заједнице. Разумите их на изложби у Галерији „Тера“ на Тргу до 20. маја.
С. В. О.
