kosta sredojev šljuka Архиве | Кикиндски портал

Сећање на храброг револуционара Косту Средојев Шљуку

Igor Crnogorac February 13, 2025

Кикиндски Савез удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР) и ове године је, са ветеранима Посебних јединица полиције, члановима Извиђачког одреда “Прока С. Плави” и представницима Опште болнице, одао почаст Кости Средојеву Шљуки. Комеморација и полагање венца одржани су код спомен-плоче постављене на зиду Болнице, на месту где је овај млади револуционар изгубио живот, чиме је, још једном, потврђена важност неговања културе сећања.

– Данас обележавамо 81 годину од погибије овог храброг револуционара. Коста Средојев Шљука је студентске књиге заменио борбом за слободу, коју и данас имамо захваљујући њему и његовим саборцима. Његов пример и херојска борба обавезују нас да поштујемо и следимо његову жртву, јер је показао како се воли и брани отаџбина – истакао је председник кикиндског СУБНОР-а, Саво Орељ.

Коста Средојев Шљука био је један од оснивача Великокикиндског партизанског одреда. Иако је преживео напад фашистичке војске на Одред на Симићевом салашу, судбина му није била наклоњена. Заробљени саборац, под мукама, издао га је непријатељу. Хапшењем и његовим погубљењем лично је руководио озлоглашени немачки полицајац Јурај Шпилер, познат по својим злоделима на овим просторима.

– Сваке године одајемо пошту борцу Кости Средојеву Шљуки и његовим борачким сарадницима, који су заједно дали своје младе животе за слободу свог народа, борећи се против окупатора и осталих издајника. Срби су у вековима били тлачени, малтретирани, убијани и прогањани са својих вековних огњишта. Коста и његови саборци су знали да се народ може ослободити само оружаном борбом. Две и по године су истрајавали – организовали су предавања и демонстрације, делили летке, и скривајући се од окупатора. Нажалост, Немци су били јачи материјално, оружано и организационо, и, потпомогнути издајницима Пете колоне, Косту су намамили и мучки га убили на овом месту. И сви његови саборци ухапшени су и поубијани – рекла је Весна Балабан, чланица СУБНОР-а.

На спомен-плочу положен је венац, а у част храбрих партизана, присутни су имали прилику да чују извођење песме “Bella ciao” у интерпретацији младе флаутисткиње Маше Орељ, ученице Основне Музичке школе.

Коста Средојев Шљука рођен је 17. фебруара 1919. године у Кикинди, као син Димитрија и Јеле. Погинуо је не дочекавши свој 25. рођендан.

С. В. О.

Сећање на Косту Средојева Шљуку

Aleksandra Djuran February 13, 2024

Дан погибије Косте Средојева Шљуке, познатог кикиндског револуционара, обележен je комеморативним скупом и полагањем венца крај спомен плоче испред Опште болнице. Коста Средојев Шљука погинуо је 13. фебруара 1944. године. Убили су га немачки окупатори, а он је дао живот за слободу.

-Коста Средојев убијен је пре 80 година, а био је веза између партизанског одреда и партијских организација у граду. Одржавао је контакте са свим кикиндским револуционарима. Као један од оснивача, успео је да преживи страдање главнине Великокикиндског партизанског одреда након чега је наставио илегално да ради. Био је поштован и цењен, а онда је мучки убијен 1944. године. Симбол је херојства, јунаштва и патриотизма – истакао је Саво Орељ, председник кикиндског СУБНОР-а.

Поред припадника поменуте борачке организације, полагању венца присуствовали су и представници Опште болнице заједно са в.д. директорицом др Весном Томин.

A.Ђ.

Помен Кости Средојеву Шљуки: Наша је дужност да негујемо сећање на родољубе

Igor Crnogorac February 13, 2023

Сећање на истакнуту личност Народоноослободилачког покрета у Кикинди, Косту Средојева Шљуку, обележено је данас на месту његове погибије. На данашњи дан, 1944. године Средојев, секретар Среског комитета КПЈ, убијен код зида кикиндске болнице. На спомен плочу, на том месту, венац су, и ове године, положили чланови СУБНОР-а.

У пригодном програму, прочитан је проглас Централног комитета Комунистичке партије Југославије од 12. јуна 1941. Био је то позив омладини и родољубима да се укључе у Народноослободилачки покрет.

– Овај проглас је у Кикинду донео Жарко Зрењанин Уча. Коста Средојев одмах је започео акцију придобијања бораца. Убрзо затим, формиран је Великокикиндски партизански одред. Нажалост, главнина Одреда је, 4. августа исте године, опкољена са више од хиљаду немачких војника и побијена. Средојев је успео да се спаси и склони на слободну територију. У илегали је наставио да шири револуционарну идеју, мотивишући грађане да се прикључе Народноослободилачком покрету. Немачка полиција желела га је живог, што говори о његовом великом утицају међу становништвом – рекао је председник СУБНОР-а Кикинда, Саво Орељ.

Помену је присуствовао и потомак овог родољуба, Војислав Средојев, који је подсетио на Шљукину погибију.

– Испред болнице договорио је састанак са Стојаном Грујићем за којег кажу да је му је био пријатељ, како би од њега добио пиштољ. Није знао да је Грујића врбовала немачка полиција и да му је замку поставио лично командант Гестапоа у Банату, Јурај Шпилер. На Грујићев знак, појавили су се Немци. Шљука је покушао да прескочи зид болнице, али је био покошен рафалима. Имао је само 25 година.

Наша је дужност да негујемо сећање на Средојева и његове саборце. Много храбрих Кикинђана дало је живот за нашу слободу. То је и нашим потомцима за наук како се воли и брани своја отаџбина, рекао је Орељ.

Почаст Кости Средојеву Шљуки својим присуством одали су и припадници Удружења бораца ратова деведесетих, директорица Болнице, др Весна Томин са сарадницима и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.

Годишњица погибије Косте Средојева Шљуке: Издајник га намамио у заседу, акцијом лично руководио Шпилер

Jelena Trifunović February 12, 2023

Како би дошао у посед новог пиштоља, јер стари револвер као ни пиштољ који је добио од свог саборца, нису били поуздани, Коста Средојев Шљука требало је те фебруарске вечери 1944. године да се састане са извесним Стојаном Грујићем. Припадници народноослободилачког покрета нису знали да је двадесетдвогодишњи младић заправо агент кикиндске полиције који је, након више успешно обављених акција за Немце, добио задатак да Шљуку, истакнутог борца и револуционара, намами у замку.

Коста Средојев, двадесеттрогодишњи студент права пријатне спољашности био је једна од доминантних личности народноослободилачке борбе у Кикинди и околини и руководилац Комунистичке партије Југославије.

Дан пре кобне вечери, Шљука је био на Винцаиду, где је друговима показао неколико метака које је добио од младића који ће му, како је рекао, сутра увече дати и пиштољ.

Новоименовани шег полиције у Кикинди Корнелијус Лалијер, капетан Банатске државне страже, затражио је од свог повереника Стојана Грујића да састанак са Шљуком организује крај зида болнице. О припреми заседе за истакнутог борца ослободилачког покрета, Лалијер је обавестио и команданта полиције окупираног Баната Јураја Шпилера, гвоздену песницу нацистичке власти. Шпилер је, са припадницима Ударне групе и неколико гестаповаца стигао у Кикинду. Поред агената кикиндске полиције, за акцију Шљукиног хватања ангажовао је и своје агенте предвођене Јозефом Вилхелмом. Овај поднадзорник полицијских агената Одсека јавне безбедности истицао се по физичкој бруталности над ухапшенима, те су га звали „Крвави Вили“.

Организована је заседа. Агенти су били распоређени у улици Ђуре Јакшића, у кућним вратима, прозорима, на раскрсницама. Шпилер је Грујића лично превезао до једне споредне улице, недалеко од места састанка и дао му револвер уз напомену да пуца, уколико Шљука покуша бекство. Договорено је било да Шљукину појаву означи паљењем шибице. У једном дворишту, недалеко од места састанка, чекали су и Шпилер и Лалијер.

Шљука је стигао у заказано време. Након што су се он и Грујић поздравили, кренули су један уз другог. У једном тренутку, Грујић је застао и упалио шибицу. На дати знак, агенти и Вилхелм су потрчали према Шљуки, који је пружио отпор. Засули су га ватром из аутоматског оружја. То је био крај неустрашивог борца и родољуба Косте Средојева Шљуке.
После његове погибије, у Кикинди је уследило масовно хапшење скојеваца и њухових симпатизера.

Надимак Шљука

Соколско друштво у Кикинди је, пред Други светски рат, поред гимнастике, неговало позоришни и музички аматеризам. На сцену су постављали дела напредних драмских писаца. Једно време је на репертоару био комад „Ослобођење Косте Шљуке“ књижевника и редитеља Петра Петровића Пеција. Главна улога припала је Кости Средојеву, па је по њој и добио надимак Шљука.

Судбина Стојана Грујића

Након Шљукине погибије, издајник Стојан Грујић отишао је у Иђош, са задатком да уђе у траг групи илегалаца. Тамо је мештанин Воја Миладински, не слутећи да је овај агент полиције, требало да га повеже са једном скојевском групом. Међутим, како се Грујић у кафани запио и почео да врбује једног мештанина, Миладински га је разоткрио, те је ухваћен.
Активисти НОП-а спровели су га на напуштени салаш у драгутиновачком атару. На салашу је био Браца (Тома Гранфил) у својству председника Обласног војног суда за Банат. Суђење је одржано у празној повећој штали. Код Грујића су пронашли Шљукин пиштољ. Кад је видео да нема куд, Грујић је признао да се на издајничку службу обавезао приликом хапшења у мају 1943. године јер није могао да издржи батине и мучење. Његове молбе да му суд поштеди живот нису услишене. Као народни издајник, осуђен је на смрт и казна је одмах извршена.