Косовска Митровица

заједницка-косово

У седмодневној посети Кикинди су кошаркаши клуба „Центар“ из Косовске Митровице, у оквиру зимских припрема. Овим је настављена сарадња са Кошаркашким клубом „Велика Кикинда“, крунисана потписивањем уговора о братимљењу у Кикинди 2023 године.

Кошаркаши и кошаркашице са Косова и Метохије, њих 43, узраста од осам до 40 година, поред тренинга и утакмица имали су прилику да упознају историјске, културне и туристичке знаменитости нашег града. Теодора Јелић (11) кошарку тренира четири године.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Кикинда је светски позната и локална историја на мене је оставила највећи утисак. Посебно ми се свидео скелет мамутице Кике који сам први пут видела – истакла је Теодора.

Виктор Миладиновић има 12 година и други пут је на северу Баната.

-Свим другарима у Косовској Митровици причао сам о вашем граду и колико ми је лепо било први пут. Сада им носим још лепих прича о другарима које сам стекао и о утакмицама које смо одиграли. Највише ми се свидела најлепша улица у Србији, а 22. у свету – сазнали смо од Виктора.

Срђан Комадина, капитен сениорске екипе већ је боравио у Кикинди.

-Дочекани смо као браћа и сестре, а посебно је задовољство што се сви које смо срели интересују за нас како живимо у Косовској Митровици. Исто тако било је и пуно искреног интересовања везаних за културно баштину Косова и Метохије која има изузетну вредност за све Србе. Надам се да ћемо део гостопримства моћи да вратимо када Кикинђани буду наши гости – навео је Комадина.

Пријем за чланове Кошаркашког клуба „Центар“ у Градској кући приредио је градоначелник Младен Богдан који их је, заједно са сарадницима замеником Дејаном Пударом, председником Скупштине града Душаном Попесковим, члановима Градског већа Александром Аћимовим и Тихомиром Фаркашем и председницом Спортског савеза Јеленом Бакић, обрадовао пакетићима и поклонима.

-Почаствован сам што смо поново имали прилику да будемо домаћини кошаркашима са Косова и Метохије. Сигуран сам да су, боравећи у Кикинди, бар на кратко, забораве тешкоће и осете слободу коју имају сва деца која живе у Србији. Хвала што истрајавате у намери да останете и не дозволите да се ишчупају корени нашег народа у јужној српској покрајини. Овде имате пријатеље и град на који увек можете да се ослоните – прецизирао је градоначелник Богдан.

Дејан Пудар сигуран је да ће сарадња у наредним годинама бити проширена. Осим спорта, она ће обухватити образовање, културу, али и остале сегменте друштва.

На изузетном гостопримству је захвалио тренер КК „Центар“ Немања Јакшић.
-Утисци су изузетни и сви ћемо понети најлепше успомене из Кикинде. Наши најмлађи кошаркаши су први пут на оваквим припремама и део су спортског кампа. За њих је ово искуство немерљиво. Научили су доста, имају прилику да тренирају два пута дневно, да користе базен и комплетну инфраструктуру. Имали су прилику и да виде другачији начин живота у односу на то како живе у Сремској Митровици. Сви смо упознали нове људе, историју, али и традицију Кикинде – рекао је Јакшић.

Александар Аћим напоменуо је да је ово друга година да наш град посећују кошаркаши из Косовске Митровице.

-Наши пријатељи уверили су се у то колико емпатије имамо према њима. Поред тога што су одлични и борбени спортисти, наши гости пренели су нам како живе и показали непоколебљивост у ставу да остану на свом огњишту. Већ колико ове године узвратићемо им посету и продубити нашу сарадњу – напоменуо је Аћимов.

Посета је крунисана кошаркашком утакмицом првих тимова „Центра“ и „Велике Кикинде“.

А.Ђ.

 

 

 

ИМГ-блур

Немању Јакшића (38) из Косовске Митровице у четвородневну посету Кикинди довела је кошарка. Пријатељство тренера Кошаркашког клуба „Центар“ са суграђанином Дејаном Пударом који је на челу кикиндског спортског центра „Језеро“, довело је до сарадње два клуба и исписало нову страницу кикиндског спорта.

Са Јакшићем смо разговарали о кошарци, али и о животу Срба на Косову који је све тежи и неизвеснији.

-Наш клуб цео децембар није радио јер су биле барикаде. Наравно, солидарисали смо се са народом који је на такав начин, оправдано, исказао револт због хапшења, упадања косовских полицајаца, приадника РОСУ. Сва наша деца се плаше. Ми нисмо навикли да гледамо оружане формације Албанаца на северу, то боде очи обичном грађанину, а да не причам о деци. Страх је у свима нама. Ми смо са албанском страном двадесет година били у некој врсти статуса кво и нисмо много комуницирали, али верујте да су они само чекали тренутак када ће да упадну на север како би наплатили све оно што мисле- прича Јакшић за Кикиндски.

У Косовској Митровици живи са супругом која је из Призрена и чија је породица расељена. Упознали су се током студирања. Данас су родитељи двоје деце- деветогодишњег сина и тромесечне бебе. У Митровици живе и његова мајка, брат…У граду у ком је рођен, школовао се, засновао породицу, запослио се, покренуо школицу кошарке која окупља више од сторину деце- жели и да остане.

– До скоро, верујте да нисам размишљао о одласку. Али сада, када се све ово издешавало, дође до тога да седнеш и размишљаш. Није радила школа, немамо тренинге… Али онда проради инат, па нећемо то тако лако да дозволимо- искрен је Јакшић.

Подсећа да је ситуација до 2008. била другачија. Кренуо је и талас повратка у Митровицу. Али дилеме сада нема. Приштину не занима договор нити сарадња, а очигледно да им је међународна заједница тутор, каже.

-Замислите само парадокс. Доласком косовских полицајаца на север, КФОР се поставља као да штити те албанске полицајце од народа. Тешко нам је, политику живимо. Лично нисам извадио документа такозваног Косова, живим само са српском личном картом, али својим аутом не могу преко моста, не могу да возим за енклаву. Возим на КМ табле. Моје лично мишљење је да узимањем косовског документа, дајем легитимитет свему томе што они раде. Не знам како бих поступио када би ми то било неопходно зарад породице, питања живота и смрти, не знам како бих поступио…Не могу да осуђујем онога ко је узео. Људи који живе јужно од Ибра су људи који су у специфичној ситуацији. Косово се не брани за један дан, то је процес и ако хоћемо да га одбранимо морамо да будемо спремни можда и на такав корак- каже Јакшић. Не крије да су га поједини потези Београда изненадили.

-Обичан човек мора да гледа у Београд. Лично нисам очекивао да ће Београд стати иза одлуке људи да изађу из институција, јер ту је међународна заједница, обавезе према партнерима, али је стао. Сад на барикадама Срби су били спремни да их својим животима бране, јер та барикада им је представљала отклон од косовских полицајаца, РОСУ полицајаца. Сад су почели да праве пункт на Бистрици, то је између Бањске и Лепосавића, у самом центру средине где живе Срби. Они без пардона са дугим цевима праве пункт на коме, кажу, контролишу саобраћај, а понашају се бахато. Срби доле разумеју и положај Београда и већинског дела Србије, али морате да схватите и обичног човека тамо који кад изађе из зграде види наоружаног Албанца који никада није био ту. Родом сам из Зубиног потока, моји су преци одатле. Изнад мог села Јасеновика летос су направили базу и стратешки изабрали позицију са које могу да упадну, хапсе, малтетирају народ. Они су ту направили базу, а никада ту, чак ни окупатор 1941. није имао базу. Пробили су пут преко шуме, спојили са Газиводом. Ту је народ изузетно забринут. Ипак,  живим и радим са људима који су спремни да истрају- у даху изговара Јакшић.

Преноси нам да је веома поносан на своје пријатеље у Српском центру Беч који несебично помажу, посебно становнике енклава на Косову.

-Родила нам се идеја да у свим срединама где живе Срби на Косову оснујемо школице кошарке. Такође, и школицу енглеског и радионицу спортског новинарства. Желимо да покренемо спортски портал да деца могу да читају о својим активностима и успесима. У Српском центру Беч су моји пријатељи, поједини су студирали у Косовској Митровици и желе да помогну. Верујте, они су плакали два дана на Косову, поготово у енклавама. Велика је разлика између севера и југа. Сва помоћ је ишла преко наше цркве и Патријаршије и стигла до оних којима је најпотребнија. Стипендирају двадесетак ђака у енклавама, помогли су школи у Цевници у набавци опреме, једној породици да реновира кућу…- истиче Јакшић.

Одушевљени Кикиндом

Четврдесет четворо деце из Косовске Митровице, Звечана и Зубиног Потока боравило је у нашем граду од 9. до 13. јануара. Два клуба пријатељство су озваничила повељом о братимљењу, уз намере да се, уколико буде могуће, организује и узвратна посета кикиндских кошаркаша.

Школица прерасла у клуб

Јакшић ради у банци Поштанска штедионица. Као дугодишњи кошаркаш, пре три године покренуо је школицу кошарке. Пре годину дана прерасла је клуб „Центар“  који данас броји 110 чланова и има три такмичарске селекције. Љубав према овом спорту наследио је и његов син (9).

 

Млади кошаркаши из Косовске Митровице гости Кикинде. Емоције лебделе у Градској кући

Емоције, пре свега, лебделе су данас свечаном двораном Градске куће, када се градоначелник Кикинде Никола Лукач обратио деци, из три селекције Кошаркашког клуба Центар из Косовске Митровице уз које су били тренери и спортски радници овог спортског колектива. Они су гости нашега града, а на иницијативу Дејана Пудара, директора СЦ „Језеро” који је осмислио четвородневни боравак Митровчана на северу Баната. Градоначелник Лукач, између осталог, рекао је:

– Угостили смо педесетак малишана који могу да се увере како је на северу наше лепе Републике Србије и да на кратко побегну од свакодневице у којој су велики притисци и проблеми у нашој јужној покрајини. Овде су осетили сву топлину и доброту нас Кикинђана. Пуни утисака ће да оду из нашег града и пожелеће да се опет врате, а наша срца и мисли су увек уз њих и оно што нам је најпотребније у наредном периоду јесте мир и стабилност и та деца треба да знају да смо сви ми са целе територије Републике Србије, па тако и ми Кикинђани, уз наш народ на Косову и Метохији. Ово је прилика да се још снажније поруке пошаљу свима, да смо сви заједно много јачи и да једни друге морамо да чувамо. Ова размена деце ће да постане традиција и мали Кикинђани у наредном периоду ће да буду гости у нашој јужној покрајини.

Немања Јакшић, тренер и представник КК Центар, напоменуо је:

– Деца су изузетно задовољна свим што су доживела у Кикинди, насмејани су после свега што су прошла последњих месеци и прија им боравак у вашем граду. Ми смо овај долазак договорили раније, међутим била је позната ситуација, ова деца су прежевела нешто што многи одрасли људи нису. Ово деци много значи да се бар на неколико дана склоне од целе ујдурме у којој тренутно живе. Иначе, са нама је радио и тренер Велике Кикинде Мирко Буцало и захвални смо му на томе. И ми тренери смо научили и од њега и од Милослава Рељина који је енциклопедија кошарке.

Дејан Пудар истакао је:

– Ово је почетак сарадње, а уколико безбедносни услови дозволе желимо и да деца из Кикинде, уз сагласност родитеља, буду гости у Косовској Митровици, а ако не буде тако, ми ћемо увек бити домаћини нашој браћи и сестрама са Косова и Метохије. Сутра, симболично од 12.44 сати, у хали су на програму утакмице између селекција Велике Кикинде и Центра.

Још је седамнаестогодишњи Стефан Теодосијевић, капитен најстарије селекције Митровчана, иначе из Звечана, додао:

– Хвала свима, пре свега, градоначелнику и директору Спортског центра. Надам се да ћемо се опет дружити, Кикинда је миран и леп град и  стварно смо се уверили да је град добрих људи.     

Деци су уручени пригодни дарови, обилазе град Кикинду и упознају се с њим, а сутра, осим три пријатељске утакмице у дворани „Језеро”, предвиђено је и потписивање документа о братимљењу два клуба.

error: Content is protected !!