Јубилеј Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, 70 година постојања, који се обележава 14. септембра, прослављен је са малим закашњењем због вишедневне манифестације, „Дана лудаје“. Вечерас су, у сали Народног музеја, наступили наставници и бивши ученици Школе, сада средњошколци и академци.
– Школа је, за седам деценија рада, изнедрила многе уметнике који су оставили траг у музичкој уметности не само града, него и шире. Од настанка, сваких десет година отварао се по један нови одсек. Данас их имамо девет и у плану је да имамо и одсек удараљки, као и да оснујемо средњу музичку школу јер много наших ученика одлази из Кикинде на даље школовање у музичкој уметности – рекла је директорица Маргита Детари.
Концерту су, у име локалне самоуправе, присуствовали градоначелник Никола Лукач, ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски и помоћник градоначелника, Шандор Талпаи.
– Чињеница да је много квалитетних музичара изашло из ове школе значајна је и за град и ја вам захваљујем на томе – рекао је градоначелник. – Пружаћемо максималну подршку Школи и у наредном периоду. Хвала вам што учествујете у културном животу Кикинде и што не заборављате своју школу и град које достојно репрезентујете.
Музичка школа је веома значајна за град, истакла је и Валентина Мицковски.
– Захваљујем наставницима и ученицима на високом стандарду који су показали и вечерас на концерту и на томе што су увек део културних манифестација у граду. С обзором на то да је музика веома корисна за развој деце, ми, као локална самоуправа, сматрамо да је то добар разлог за улагање у ову установу. Стварање услова у складу са репутацијом и квалитетом који нам је представљен и вечерас, јесте наш приоритет – казала је Мицковска.
Један од великих талената, пијанисткиња светског гласа која је школовање започела управо у овој музичкој школи, Кикинђанка Јасминка Станчул, такође је присуствовала концерту. После Средње музичке школе у Суботици, студирала је на новосадској Академији уметности. Пошто је освајила Бетовенову награду у Бечу, тамо је наставила школовање и даљу музичку каријеру. Данас ради и као педагог на академијама у Бечу и у Љубљани.
– Увек када дођем у Кикинду, прођем поред Музичке школе која ми је била друга кућа, и врате ми се успомене из детињства. Покушала сам да се упишем са шест година, али ме нису примили, рекли су ми да сам сувише мала. Мајка ми је купила ксилофон на којем сам сатима вежбала испод наше брезе у Брегалничкој улици. Поново сам, наредне године, отишла на пријемни испит и поново су ме одбили. Онда је наставница солфеђа, Вукица Терзин, инсистирала да ме приме, иако сам имала само седам година. Прво сам научила ноте, а тек затим слова – испричала је Јасминка Станчул.
Даница Боронка, наставница клавира у пензији, истакла је значај музичког образовања.
– Оно што ученици стекну у нашој школи је основа и они ће увек знати да препознају квалитет, без обзира на то којом музиком ће се бавити. Школовање у овој уметности такође развија дететову личност, захваљујући индивидуалном раду које доноси и много радости, када у њему успете да пробудите оно најбоље – истакла је Боронка.
Музичка школа у Кикинди од настанка се налази у згради која је задужбина адвоката и судије Кузмана Рацковића и његове супруге Ане. Грађена је од 1890. до 1895. године наменски, за потребе прве Више девојачке школе. Касније је у њој била Основна девојачка школа, па Државна школа, а од 1953. нижа, данас Основна музичка школа „Слободан Малбашки“.
На самом почетку Школа је имала 115 ученика. Временом, мењала се и кадровска структура. На почетку су предавачи били наставници из основних школа из Кикинде и других градова. У новијим временима све је више бивших ученика који се, после школовања, враћају у свој град и у својој Музичкој школи нове генерације уче овој лепој уметности.
