Jubilej Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“, 70 godina postojanja, koji se obeležava 14. septembra, proslavljen je sa malim zakašnjenjem zbog višednevne manifestacije, „Dana ludaje“. Večeras su, u sali Narodnog muzeja, nastupili nastavnici i bivši učenici Škole, sada srednjoškolci i akademci.
– Škola je, za sedam decenija rada, iznedrila mnoge umetnike koji su ostavili trag u muzičkoj umetnosti ne samo grada, nego i šire. Od nastanka, svakih deset godina otvarao se po jedan novi odsek. Danas ih imamo devet i u planu je da imamo i odsek udaraljki, kao i da osnujemo srednju muzičku školu jer mnogo naših učenika odlazi iz Kikinde na dalje školovanje u muzičkoj umetnosti – rekla je direktorica Margita Detari.
Koncertu su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač, resorna članica Gradskog veća, Valentina Mickovski i pomoćnik gradonačelnika, Šandor Talpai.
– Činjenica da je mnogo kvalitetnih muzičara izašlo iz ove škole značajna je i za grad i ja vam zahvaljujem na tome – rekao je gradonačelnik. – Pružaćemo maksimalnu podršku Školi i u narednom periodu. Hvala vam što učestvujete u kulturnom životu Kikinde i što ne zaboravljate svoju školu i grad koje dostojno reprezentujete.
Muzička škola je veoma značajna za grad, istakla je i Valentina Mickovski.
– Zahvaljujem nastavnicima i učenicima na visokom standardu koji su pokazali i večeras na koncertu i na tome što su uvek deo kulturnih manifestacija u gradu. S obzorom na to da je muzika veoma korisna za razvoj dece, mi, kao lokalna samouprava, smatramo da je to dobar razlog za ulaganje u ovu ustanovu. Stvaranje uslova u skladu sa reputacijom i kvalitetom koji nam je predstavljen i večeras, jeste naš prioritet – kazala je Mickovska.
Jedan od velikih talenata, pijanistkinja svetskog glasa koja je školovanje započela upravo u ovoj muzičkoj školi, Kikinđanka Jasminka Stančul, takođe je prisustvovala koncertu. Posle Srednje muzičke škole u Subotici, studirala je na novosadskoj Akademiji umetnosti. Pošto je osvajila Betovenovu nagradu u Beču, tamo je nastavila školovanje i dalju muzičku karijeru. Danas radi i kao pedagog na akademijama u Beču i u Ljubljani.
– Uvek kada dođem u Kikindu, prođem pored Muzičke škole koja mi je bila druga kuća, i vrate mi se uspomene iz detinjstva. Pokušala sam da se upišem sa šest godina, ali me nisu primili, rekli su mi da sam suviše mala. Majka mi je kupila ksilofon na kojem sam satima vežbala ispod naše breze u Bregalničkoj ulici. Ponovo sam, naredne godine, otišla na prijemni ispit i ponovo su me odbili. Onda je nastavnica solfeđa, Vukica Terzin, insistirala da me prime, iako sam imala samo sedam godina. Prvo sam naučila note, a tek zatim slova – ispričala je Jasminka Stančul.
Danica Boronka, nastavnica klavira u penziji, istakla je značaj muzičkog obrazovanja.
– Ono što učenici steknu u našoj školi je osnova i oni će uvek znati da prepoznaju kvalitet, bez obzira na to kojom muzikom će se baviti. Školovanje u ovoj umetnosti takođe razvija detetovu ličnost, zahvaljujući individualnom radu koje donosi i mnogo radosti, kada u njemu uspete da probudite ono najbolje – istakla je Boronka.
Muzička škola u Kikindi od nastanka se nalazi u zgradi koja je zadužbina advokata i sudije Kuzmana Rackovića i njegove supruge Ane. Građena je od 1890. do 1895. godine namenski, za potrebe prve Više devojačke škole. Kasnije je u njoj bila Osnovna devojačka škola, pa Državna škola, a od 1953. niža, danas Osnovna muzička škola „Slobodan Malbaški“.
Na samom početku Škola je imala 115 učenika. Vremenom, menjala se i kadrovska struktura. Na početku su predavači bili nastavnici iz osnovnih škola iz Kikinde i drugih gradova. U novijim vremenima sve je više bivših učenika koji se, posle školovanja, vraćaju u svoj grad i u svojoj Muzičkoj školi nove generacije uče ovoj lepoj umetnosti.
