Dr Svetozar Beleslin (83), nakon kraće bolesti, preminuo je u Opštoj bolnici u kojoj je, kao pedijatar, proveo čitav radni vek.
Dr Beleslin, kako ističu njegovi prijatelji, ali i kolege bio je svestran i izuzetan. Na čelo Odeljenja pedijatrije postavljen je sa 37 godina i narednih 28 obavljao je ovu dužnost.
-Dr Svetozar Beleslin bio je čovek od kojeg smo svi mi puno toga naučili – istakla je v.d. direktorica Opšte bolnice dr Vesna Tomin, takođe pedijatar. – Ostavio je neizbrisiv trag u zdravstvu našeg grada. Imao je čvrsta moralna načela od kojih nije odstupao, a čitav život posvetio je lečenju dece. Osim bolesnoj deci, bio je stub oslonca i podrška njihovim porodicama.
Ostaće upamćen i kao izvrstan šahista (o čemu je nedavno i „Komuna“ pisala), dugogodišnji predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva, igrao je preferans i rekreativno se bavio tenisom.
Komemoracija povodom smrti dr Svetozara Beleslina biće održana sutra (petak) Biblioteci Opšte bolnice, a sahrana je u subotu.
Kako je podsetio Savo Orelj, predsednik gradskog SUBNOR-a, na današnji dan, pre tačno 84 godine, vođena je krvava borba u kojoj je stradalo 17 Kikinđana.
– Podizanjem ustanka u Srbiji, 7. jula, dat je signal svima koji su bili spremni da pruže otpor okupatoru. Već 28. jula, dvadesetdvojica Kikinđana formiraju partizanski odred na lokaciji kod Livnice. Za komandanta je izabran Uglješa Terzin, a za političkog komesara Rada Trnić Popa. U narednim danima uspešno su izveli dve diverzije – jednu na Simićevom salašu, drugu na železničkom čvorištu prema Novom Miloševu – kazao je Orelj.
Zbog bolje lokacije i većih šansi za bezbednost, odred se premešta na Simićev salaš. Domaćini, Nika Simić sa sinom i nekoliko pomoćnih radnika, prihvataju borce i obezbeđuju im hranu i utočište. Ipak, među stanovništvom bilo je i onih koji su sarađivali sa okupatorom. Nemačka policija dobija dojavu da su uočeni ljudi u uniformama, a kasnije im dodatno pomažu priznanja dvojice zarobljenih članova Odreda, jednog kurira i jednog člana Komunističke partije iz Pokrajine zaduženog za omladinu. Oni su na putu prema Kikindi uhapšeni i mučeni, i na kraju su odali lokaciju na kojoj se nalaze njihovi saborci.
U ranim jutarnjim satima, na današnji dan, preko 350 nemačkih vojnika izvršilo je napad na Simićev salaš. U žestokoj borbi stradalo je 11 boraca. Ubijena su i četiri vojnika Vermahta, a više ih je ranjeno.
U tom trenutku, zamenik komandanta bio je sa grupom boraca nedaleko od salaša, na obuci. Kada su čuli pucnjavu, vratili su se i uspeli da prihvate preživele saborce. Nemci su već upali na salaš, i mitraljeskim rafalima pokosili kukuruzišta i konoplju u kojima su se partizani krili. Poginuli su bačeni u zajedničku grobnicu.
Iz osvete, Nemci su streljali Lazara Simića, sina domaćina, kao i petoricu pomoćnih radnika koji su pomagali Odredu. Na mestu današnjeg spomenika nalazi se sedamnaest obeležja – za poginule borce i streljane civile.
– Glavnina malobrojnog odreda je uništena. Preživeli su se kasnije priključili Mokrinskom odredu, koji je zajedno sa Kumanovačkim i drugim odredima ubrzo formirao Severnobanatski partizanski odred – istakao je Orelj.
