komemoracija

Beleslin

Др Светозар Белеслин (83), након краће болести, преминуо је у Општој болници у којој је, као педијатар, провео читав радни век.

Др Белеслин, како истичу његови пријатељи, али и колеге био је свестран и изузетан. На чело Одељења педијатрије постављен је са 37 година и наредних 28 обављао је ову дужност.

-Др Светозар Белеслин био је човек од којег смо сви ми пуно тога научили – истакла је в.д. директорица Опште болнице др Весна Томин, такође педијатар. – Оставио је неизбрисив траг у здравству нашег града. Имао је чврста морална начела од којих није одступао, а читав живот посветио је лечењу деце. Осим болесној деци, био је стуб ослонца и подршка њиховим породицама.

Остаће упамћен и као изврстан шахиста (о чему је недавно и „Комуна“ писала), дугогодишњи председник Добровољног ватрогасног друштва, играо је преферанс и рекреативно се бавио тенисом.

Комеморација поводом смрти др Светозара Белеслина биће одржана сутра (петак)  Библиотеци Опште болнице, а сахрана је у суботу.

kosta-sredojev-sljuka-1

Код Опште болнице данас је обележена годишњица погибије кикиндског револуционара и студента права Косте Средојева „Шљуке“. Комеморацију је организовао СУБНОР Кикинда, уз полагање венаца и одавање поште страдалим борцима.

Венац су положили директорка болнице Весна Томин и представник СУБНОР-а Бела Терек, док су скупу присуствовали представници организације, специјалних јединица полиције, Опште болнице и Извиђачког удружења „Прока С. Плави“ из Кикинде.

Председник СУБНОР-а Саво Орeљ подсетио је да је на том месту пре 82 године трагично страдао Коста Средојев „Шљука“, један од покретача Великокикиндског партизанског одреда.

-Након напада на одред 4. августа 1941. на Симићевом салашу, Коста Средојев је наставио илегални рад, делујући као веза између партијске ћелије и партизанског одреда. Био међу најтраженијим револуционарима, али се, упркос томе, слободно кретао градом – нагласио је Орељ.

Чланица СУБНОР-а Весна Балабан истакла је да се сваког 13. фебруара одаје пошта палим борцима и револуционарима који су дали живот за слободу. Она је подсетила да је Шљука, рођен 1919. године, активно учествовао у илегалном раду — држао предавања, преносио писма и делио летке — у настојању да пробуди свест народа о борби за слободу.

Организатори су поручили да је неговање културе сећања на страдале борце важно како би се разумело време рата и очувало историјско памћење за будуће генерације.

Т. Д.

subnor

Председник СУБНОР-а Кикинда, Саво Орељ, упућује позив свим потомцима жртава бомбардовања Железничке станице и насеља Бедем, које се догодило 22. новембра 1944. године, да се јаве и учествују у припреми обележавања овог трагичног догађаја.

Састанак са потомцима биће одржан у просторијама СУБНОР-а у Кикинди, 11. новембра 2025. године у 10 часова, како би се договорили детаљи око обележавања историјског датума.

Ове године, по први пут од завршетка Другог светског рата, планирано је да се 22. новембра у просторијама Железничке станице постави спомен-обележје и положи венац у част страдалих цивила.

Сви потомци жртава бомбардовaња позивају се да се јаве на број телефона 064/5855957 ради додатних информација и пријаве учешћа.

Partizanski-odred-(10)

Код споменика на Симићевом салашу данас је обележена 84. годишњица страдања већине припадника Великокикиндског партизанског одреда. Комеморативном скупу присуствовали су чланови Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР), Ветерани Посебних јединица полиције, председник Скупштине града Душан Попесков са сарадницима и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.

Како је подсетио Саво Орељ, председник градског СУБНОР-а, на данашњи дан, пре тачно 84 године, вођена је крвава борба у којој је страдало 17 Кикинђана.

– Подизањем устанка у Србији, 7. јула, дат је сигнал свима који су били спремни да пруже отпор окупатору. Већ 28. јула, двадесетдвојица Кикинђана формирају партизански одред на локацији код Ливнице. За команданта је изабран Угљеша Терзин, а за политичког комесара Рада Трнић Попа. У наредним данима успешно су извели две диверзије – једну на Симићевом салашу, другу на железничком чворишту према Новом Милошеву – казао је Орељ.

Због боље локације и већих шанси за безбедност, одред се премешта на Симићев салаш. Домаћини, Ника Симић са сином и неколико помоћних радника, прихватају борце и обезбеђују им храну и уточиште. Ипак, међу становништвом било је и оних који су сарађивали са окупатором. Немачка полиција добија дојаву да су уочени људи у униформама, а касније им додатно помажу признања двојице заробљених чланова Одреда, једног курира и једног члана Комунистичке партије из Покрајине задуженог за омладину. Они су на путу према Кикинди ухапшени и мучени, и на крају су одали локацију на којој се налазе њихови саборци.

У раним јутарњим сатима, на данашњи дан, преко 350 немачких војника извршило је напад на Симићев салаш. У жестокој борби страдало је 11 бораца. Убијена су и четири војника Вермахта, а више их је рањено.

У том тренутку, заменик команданта био је са групом бораца недалеко од салаша, на обуци. Када су чули пуцњаву, вратили су се и успели да прихвате преживеле саборце. Немци су већ упали на салаш, и митраљеским рафалима покосили кукурузишта и конопљу у којима су се партизани крили. Погинули су бачени у заједничку гробницу.

Из освете, Немци су стрељали Лазара Симића, сина домаћина, као и петорицу помоћних радника који су помагали Одреду. На месту данашњег споменика налази се седамнаест обележја – за погинуле борце и стрељане цивиле.

– Главнина малобројног одреда је уништена. Преживели су се касније прикључили Мокринском одреду, који је заједно са Кумановачким и другим одредима убрзо формирао Севернобанатски партизански одред – истакао је Орељ.

У знак сећања и поштовања према храбрим Кикинђанима који су се усудили да пруже отпор фашистичком окупатору, на спомен-обележје су положени венци.

С. В. О.

364060035_1046741519796692_7913634233613292519_n

На Јеврејском гробљу одржана је комеморација поводом 82 годинe од депортације кикиндских Јевреја који су послати у концентрационе логоре. У знак сећања венце су положили представници Јеврејске општине у Кикинди, СУБНОР-а, јеврејскe општине Нови Сад, Београд и Србије и породице страдалих.

У ноћи између 14. и 15. Августа 1941. године, немачке окупационе власти наредиле су кикиндским Јеврејима да се окупе у дворишту Синагоге, а након тога уследила је депортација. Недужни људи, њих 360, одведени су у логоре на Бањици и Старом сајмишту. Већина их  је стрељана у околини Београда под изговором одмазде за немачке војнике који су убијени.

У Кикинди је пре Другог светског рата живело 500 Јевреја, а након ослобођења било их 16 истакла је Јана Кнежевић, секретарка Јеврејске општине Кикинда .

-Јевреји у Кикинди били су поштени, марљиви и вредни, а бавили су се трговином, занатством, били су мајке и очеви, браћа и сестре. Депортовањем у логоре дехуманизација Јевреје доживела је врхунац. Живимо у нестабилним временима и важно је сачувати сећање на претходне злочине који су се десили, нарочито против мањинских заједница, како се не би догодили у будућности– рекла је Јана Кнежевић.

Кикиндски рабин био је прва жртва од стране нациста. Током рата јеврејски народ био је задужен за чишћење улица, копање ровова, ископавање масових гробница.

Данас у Кикинди има  петнаестак чланова јеврејске заједнице.

-Доста људи иселило се у Израел. Искористили су прилику да живе са својим народом. Ми, који живимо у Кикинди, трудимо се да радимо и негујемо суживот са другим мањинским народима. Сарађујемо са осталим удружењима и трудимо се да негујемо културу сећања – закључила је Јана Кнежевић.

error: Content is protected !!