књижевно вече

velikoselke-2

Књижевно-уметничко вече „О љубави“, у организацији Удружења жена „Великоселке“, одржано је у свечаној сали месне заједнице у Великом Селу. Догађај је окупио око 40 посетилаца различитих генерација, међу којима су, поред мештана, били и гости из других средина.

-Програм је трајао око сат и по и протекао је у пријатној и свечаној атмосфери. Вече је отворено музичким прилозима инспирисаним филмским и књижевним делима, након чега су уследиле беседа и уметничке интерпретације – сазнајемо од чланица удружења.

Јереј Немања Милинковић говорио је о љубави у различитим облицима – између мужа и жене, родитеља и деце – у надахнутом излагању које је, према утисцима присутних, оставило снажан утисак на публику. Радмила Ступар казивала је поему „Santa Maria della Salute“, док је Марија Војиновић интерпретирала стихове Џима Морисона.

-Посетиоци су на крају програма добили симболичан поклон – медено срце, као знак захвалности и сећања на вече посвећено љубави. Послужено је и кувано вино у част Светог Трифуна – поделиле су чланице удружења.

Иначе, Удружење жена „Великоселке“ окупља око тридесет чланица и велики број симпатизера, а постоји око пет деценија. Према најавама, у наредном периоду планирају организовање предавања здравствене тематике, као и подршку летњем концерту КУД-а „Марија Бурсаћ“, настављајући активности усмерене на културни и друштвени живот заједнице.

 

Присутни су вече оценили као изузетно успело и изразили наду да ће оваква дружења постати традиција.

Т. Д.

dan-zaljubljenih

Удружење жена „Великоселке“ организује књижевно-уметничко вече под називом „О љубави“, које ће бити одржано у суботу у свечаној сали месне заједнице. Програм почиње у 18 часова, а улаз је слободан.

Вече је замишљено као сусрет књижевности и уметничке интерпретације, посвећен теми љубави. У програму учествују јереј Немања Милинковић, који ће наступити као беседник, Радмила Ступар у улози интерпретатора, као и Марија Војиновић, која ће бити и модератор и интерпретатор вечери.

Организатори позивају све заинтересоване суграђане да присуствују овом књижевно-уметничком догађају и најављују вече отворено за публику, са намером да се кроз реч и интерпретацију обележи тема која је универзална и блиска свим генерацијама.

Т. Д.

 

biblioteka-spolja

Народна библиотека „Јован Поповић“ сутра, 5. јуна, организује  дружење са норвешком ауторком  књига за децу Ренауг Клеивом. У писању за децу и омладину склона је експериментима, што је посебно дошло до изражаја у књигама  „Тачка равнотеже“ и „Сети се да помазиш мачку“ о чему ће норвешка књижевница говорити у  17.30 сати.

Поводом „Ноћи књиге“ библиотека поклања 50 одсто попуста на годишњу чланарину 6. и 7. јуна. Манифестација има за циљ да промовише читање и још више заинтересује људе за књиге.

Daniel-Kovac

Даниел Ковач, писац, визуелни уметник, гитариста групе “Јарболи”, гостоваће у петак, 18 октобра, у Кикинди. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ ће, од 18 сати, одржати књижевно вече „Новија проза и песме“.

У Галерији „Soleil“, у Цара Душана 26, у 20 сати, отвориће своју изложбу под називом „Запажања у здробљеном свету“.

plakatidjos

Представљање „Банатске епопеје” Радована Влаховића  коју чине роман „Бапа”, „1934”, „Мученици” и нови роман „Љуба” одржаће се у четвртак, 16. августа у 20 часова у Месној библиотеци у Иђошу у организацији Народне библиотеке „Јован Поповић”.

На књижевној вечери учествују: Дуња Бркин Трифуновић, Сенка Влаховић и аутор.

„Банатска епопеја” Радована Влаховића нуди ауторово виђење Баната у 20. веку. До сада су објављена четири романа која прате период до 1950. године.

410093854_744952860999137_8650386472978390408_n

Драган Савић Драговић представиће своје књиге у Културном центру у среду, 15. децембра  у 18 часова. Савић Драговић  председник је удружења Књижевно уметнички клуб „Перо аматера“  и до сада се читалачкој публици представио са три романа.

Пише приче и песме које су му објављене у многим зборницима.

 

Devic 1

Историчар Немања Девић данас је у Кикинди, у организацији Историјског архива, промовисао своју књигу „За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941-1944“ са којом је одбранио своју докторску дисертацију.

Говорећи о томе да су историчари који се баве критичком историографијом често сувишни и непожељни, Девић напомиње да и сам дели ту судбину.

– Постоје одређени наративи у друштву који су се формирали под утицајем вишедеценијске пропаганде, филмова, књижевности. У нашем друштву свакодневно има превише прошлости. Сувишни су историчари који се ослањају на историјске изворе, који руше и преиспитују митове, који митовима постављају неугодна питања – каже Девић.

Као историчар, додаје, настоји да утврди тачне податке у сваком свом истраживању, не осврћући се на идеологију и пропаганду.

– О партизанима се писало много, До 1985. године, на територији целе тадашње Југославије било је објављено између 80 хиљада и 100 хиљада различитих наслова, од новинских чланака до биографија. То говори о снажној пропаганди која је требало не само да реконструише Други светски рат, него да га конструише. Идеологија је легитимна, али ми живимо у постидеолошком добу и, ако се бавимо историјом, треба стално да се преиспитујемо. Овом књигом ја нисам дао коначну и савршену, идеално објективну верзију историје, него сам поставио нека нова питања. То је моја тежња, да критички ишчитавам постојећу литературу, да користим нове изворе и да отварам нова питања. Надам се да ће нове генерације демантовати нас, као што ми понекад деманутујемо старе генерације историчара, то ћу сматрати искораком – објашњава Девић.

У Институту за савремену историју у којем је запослен, каже, не ради се на новим и епохалним открићима, али се постављају нова питања, откривају извори и труде се да период од 1941. до 1945. године прикажу као један драматичан и комплексан период у историји српског народа који треба разматрати из више углова.

– Живимо у времену деградације вредности институција и људи од струке, поготово успоном друштвених мрежа имамо ситуацију да смо малтене сви постали експерти за све и ту видим највећи проблем и потенцијал за даље урушавање кредибилитета и установа и стручних појединаца. С друге стране, трудим се да својој генерацији поручим да на догађаје не гледа црно-бело. Андре Жид је рекао да је сиво једина боја истине, и управо тако, са много нијанси, треба гледати према прошлости.

Иако је докторирао са монографијом о партизанима, написао је и неколико књига о Равногорским покрету и био у јавности означен као ревизиониста, четник, што је, како каже, судбина историчара који се баве савременом историјом, да буду обележени по ономе што истражују.

На данашњој, добро посећеној промоцији, публика је имала прилику да са овим перпективним историчарем сучели мишљења, као и да купи два његова дела: „За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941-1944““ и „Српска прича – Сећања из рата и револуције 1941-1945 – Александар М. Милошевић“.

Vasic 3

Збрика прича „Кратак спој“ и роман „Не“ најновије су књиге Драгана Васића, наставника физике, Кикинђанина рођеног у Новом Кнежевцу који је, како каже, писањем почео да се бави у време короне. Вечерас су представљене у дворишту Народне библиотеке.

– Као студент сам писао криминалистичке приче, па их је баба случајно наложила. Писао сам и песме, али ништа озбиљно. Ово је озбиљно јер сам финансирам, друкчије не бих изашао из анонимности јер данас сви пишу, посебно од пандемије. Мени се допада игра речима, мислим да умем, на тај начин, да анимирам људе – каже Васић.

Да озбиљно схвата своју нову професију јасно је и по томе што има тим људи који читају оно што напише, међу њима су и три професорице књижевности, које процењују да ли је написано и за објављивање. Свака књига прво „одлежи“ 10 месеци, каже. Сада је завршио још једну збирку кратких прича, али су још увек на читању.

Васић се наизменично посвећује романима и причама. Тако је, прошлог лета, промовисао два првенца: роман „Преварени“ и књигу прича „Контрапункт“.

– Роман се чита као да се гледа филм, немогуће је да вам се не свиди јер се прати  заплет – објашњава Васић. – Тежио сам да направим „Твин Пикс“, да су ми важнији ликови него радња. Лако се чита, али се зато брзо и заборави. А „Контрапункт“ је по свему контра, на сто страна има седам прича и све су „уврнуте“.

Поред Дуње Бркин Трифуновић, уреднице културног програма Библиотеке, о новим делима Васића говориле су и рецензенткиње Андреа Беата Бицок и Јелена Милoшев.

Главни јунак романа „Не“ јесте жртва, али све зависи од перспективе из које посматрамо ситуацију, па ако сматрамо да смо жртве материјалистичке цивилизације, боље је него да будемо жртва самих себе, губећи морал, хуманост и основне људске вредности – рекла је Бицокова.

У збирци прича „Кратак спој“ упечатљиво се описују карактер и душевни свет главног јунака, што изазива дубоку емпатију читаоца, јер делују познато, рекла је Јелена Милoшев.

– Ради се о немоћи главног јунака да, на било који начин, утиче на ствари, да их измени и да их измири и прихвати у себи. У последњој причи он наводи мотиве због којих ствара, гориво на којем се заснива његово писање, а то су: туга, неверица, бес, сећање, жал и кривица. Каже да је гориво непресушно, за разлику од маште и инспирације које су пресушне, што изазива саосећање код читалаца који су и сами ствараоци.

Књижевно вече Драгана Васића прво је које је ове године одржано у дворишту Библиотеке и окупило је његове читаоце, поштоваоце и колеге.

– Све који су дошли познајем 40 година, од када сам дошао у Кикинду. Не знам да ли су дошли због мене или због књига, не знам ни шта би ми било драже. Мислим да имам шта да кажем, накупило се доста тога у мени. Људи кажу да се, док пишу, ослобађају неког терета. Нажалост, ја писање доживљавам као зидање куће, као посао који мора да се заврши. Иако је то што пишем, осим романа „Не“ који је хумористичан и који се људима најмање свиђа, тешко, мрачно и озбиљно. Пишем оно што носим из детињства, има тога што сам понео негативног. У првој књизи су ме препознавали, па сам почео да комбинујем истинито и измишљено јер су ме ценили по томе што ме препознају, а ја то нећу, мене интересује да ли то вреди – објашњава аутор.

 

Колико вреди било је јасно и по посећености ове књижевне вечери која је превазишла заинтересованост за многе сличне догађаје у Библиотеци. Такође, доказала је и самом Васићу, који је самоме себи најстрожи критичар, да су његов рад и труд и подржани и поштовани.

 

error: Content is protected !!