Savez pčelarskih organizacija Srbije pokrenuo je inicijativu da se falsifikovanje meda u našoj zemlji proglasi krivičnim delom. Cilj je strože kažnjavanje proizvođača i trgovaca koji na tržište plasiraju proizvode koji se predstavljaju kao med, a po sastavu to nisu. Pčelari ističu da bi takva promena zakona mogla značajno da zaštiti i potrošače i poštene proizvođače.
Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, problem falsifikovanog meda prisutan je već godinama i predstavlja jedan od najvećih izazova za domaće pčelarstvo. Lokalni pčelar Saša Čolak, koji se pčelarstvom bavi četiri decenije i dugogodišnji je bivši predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, smatra da je svaka inicijativa u pravcu strožeg kažnjavanja falsifikata dobrodošla.
-Svaka inicijativa u tom pravcu je dobra jer smo mi pčelari već opterećeni brojnim problemima – od klimatskih uslova, trovanja pčela do napada štetočina. A onda se suočavamo i sa falsifikovanim medom. Nešto što je falsifikat ima nižu cenu u odnosu na originalan proizvod i mi dobijamo nelegalnu konkurenciju – kaže Čolak.
On objašnjava da je važno jasno definisati šta se smatra falsifikatom.
-Moramo da razgraničimo šta je falsifikat. Ako se u med doda određena količina šećernog sirupa ili druge supstance, po mom mišljenju to je već falsifikat, jer taj proizvod više ne odgovara standardu kvaliteta. Postoje i proizvodi koji izgledaju kao med i nude se kao med, a po sastavu su nešto sasvim drugo – ističe on.
Poseban problem je, kako naglašava, to što potrošači danas gotovo da nemaju način da sami prepoznaju falsifikat.
-Izuzev laobratorijske analize, ne postoji ništa što potrošači mogu pouzdano da urade da razlikuju pravi med od falsifikovanog. Toliko su hemijski usavršili falsifikate da sve one „cake“ sa interneta – sa čačkalicom, paljenjem ili pravljenjem kuglice – više ne važe. Čak i ja, posle 40 godina bavljenja pčelarstvom, ne mogu sa stoprocentnom sigurnošću da kažem da li je nešto falsifikat ili pravi med – objašnjava on.
Zbog toga pčelari rešenje vide pre svega u sistemskim kontrolama.
-Ako se ova inicijativa izgura, onda bi trebalo da krenu ozbiljne kontrole nadležnih institucija i primene sankcija, a ne samo pretnje onima koji su uhvaćeni u krivotvorenju meda. To je jedini način da se zaštite i pčelari i potrošači – smatra Čolak.
On dodaje da su upravo potrošači ti koji najčešće stradaju od falsifikata.
-Ljudi kupuju med za svoje bolesno dete ili roditelje, a dobiju nešto što po zakonu ne bi smelo ni da se nazove med – zaključuje Čolak.
Pčelari zato očekuju da će inicijativa o proglašavanju falsifikovanja meda krivičnim delom dovesti do strožih kontrola i kazni, što bi moglo da doprinese uređenju tržišta i većem poverenju potrošača u ovaj prirodni proizvod.
T. D.
