najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Maloprodajne cene goriva u Srbiji izmenjene su za narednih sedam dana, pa će vozači od danas plaćati više za evrodizel, dok cena benzina ostaje nepromenjena.
Prema najnovijim podacima, litar evrodizela koštaće 213 dinara, dok će cena benzina evropremijum BMB 95 iznositi 188 dinara.
U odnosu na prethodnu nedelju, evrodizel je poskupeo za jedan dinar po litru, dok cena benzina nije menjana.
U Narodni muzej u utorak, 31. marta, sa početkom u 19 časova, biće otvorena izložba „Veženi portreti dinastije Karađorđević– nekad i sad“, posvećena očuvanju i savremenom tumačenju tradicionalnog trukerskog zanata. Izložba se realizuje u saradnji sa Muzej slatka – kuća Cvetića iz Kraljeva.
Reč je o projektu koji ima za cilj da oživi i predstavi javnosti gotovo zaboravljene vezene mustre sa motivima srpskih kraljevskih porodica, povezujući tradicionalne tehnike ručnog rada sa savremenim umetničkim izrazom.
Postavka obuhvata 32 unikatna rada nastala u tehnikama narodnog i umetničkog veza, koje su izradile 21 vezilja i jedan vezilac. Radovi predstavljaju rekonstrukcije i interpretacije starih mustri, koje su se nekada nalazile u etnološkim zbirkama muzeja širom Srbije i privatnim kolekcijama. Posebnu vrednost izložbi daju i originalni tekstilni predmeti, kao i novi radovi inspirisani istorijskim motivima.
Projekat je obuhvatio saradnju više muzeja iz različitih gradova, sa namerom da se istakne značaj tradicionalnog zanatstva, ali i da se podrži savremeno žensko preduzetništvo zasnovano na očuvanju kulturnog nasleđa.
Izložba takođe ukazuje na kontinuitet između prošlosti i sadašnjosti, predstavljajući vez kao živu umetnost koja i danas pronalazi svoje mesto u savremenom društvu.
Realizaciju projekta podržalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije, dok je pokroviteljstvo pružila princeza Danica Karađorđević.
U vrtiću „Šilja“ iz Novih Kozarca Dan žena obeležen je na poseban način „Osmomartovskim prelom”. Kako su istakle vaspitačice u ovom vrtiću 8. mart posvećen je snazi, hrabrosti, ljubavi i mudrosti svih žena, a praznik je bio prilika da deca nauče, a mame i bake podsete se kako su se nekada žene okupljale.
-Prelo simbolizuje mesto okupljanja, pesme, druženja i rada. Ono je imalo i društvenu i zabavnu ulogu, bilo je omiljena svuda, na selu i u gradu. Na prelu se radilo, pevalo, veselilo, igralo, a stariji ljudi prepričavali su svoje doživljaje i događaje iz istorije srpskog naroda i tako učili mlađe. Da naše okupljanje bude potpuno pomogli su nam čuvari tradicije, članovi KUD-a „Petar Kočić“, koji su bili naši dragi gosti i koji su sve prisutne mame, bake, tate i ostale pesmom i igrom vratili u neka davna vremena – istakla je vaspitačica Aleksandra Mandžuković, koja je program osmislila zajedno sa koleginicama Sonjom Karanović, Sonjom Ćirić i Ivanom Ostojić.
U vrtiću „Šilja“ ima dve vaspitno-obrazovne grupe u kojima je 35 mališani i svi su učestvovali u priredbi.
A.Đ.
Ministarstvo unutrašnjih poslova uputilo je apel vozačima i roditeljima da decu u saobraćaju prevoze isključivo na propisan i bezbedan način, uz pravilnu upotrebu dečjih sedišta. Povod za apel su zabrinjavajući podaci o velikom broju prekršaja nepropisnog prevoza dece u vozilima.
Kako je navedeno, u prethodnom periodu evidentirano je čak 237 prekršaja nepropisnog prevoza dece na prednjem sedištu, kao i 460 prekršaja na zadnjem sedištu. Iz policije ističu da ovi podaci jasno pokazuju da se bezbednost dece u saobraćaju i dalje nedovoljno poštuje.
U apelu se podseća da bezbednost dece počinje pravilnom upotrebom dečjih sedišta, koja moraju biti adekvatno izabrana i postavljena tako da nemaju pomeranja. Za mlađu decu je posebno važno da sedište bude okrenuto suprotno smeru kretanja, jer takav položaj pruža veću zaštitu glave i vrata u slučaju sudara.
Iz MUP-a naglašavaju da prevoz dece u dečjim sedištima nije samo zakonska obaveza, već pre svega odgovornost svakog vozača i roditelja. Upozoravaju i da nepravilno korišćenje sedišta direktno ugrožava život dece.
Prema podacima iz apela, tokom prethodnog dana u Republici Srbiji dogodilo se 78 saobraćajnih nezgoda, u kojima su poginule dve, a povređene 43 osobe.
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o nominalnim iznosima i načinu usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečji dodatak i visini i načinu usklađivanja iznosa dečjeg dodatka, čime se cenzus od 1. aprila pomera sa 13.247 na 18.000 dinara.
Pravo na dečji dodatak može da se ostvari ako ukupan mesečni prihod porodice, ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kojem je podnet zahtev, po članu porodice ne prelazi cenzus od 18.000 dinara. Za pojedine kategorije porodica ovaj cenzus je uvećan za 20 odsto, odnosno 30 odsto, i iznosi 21.600 dinara, odnosno 23.400 dinara.
Osnovni iznos dečjeg dodatka za dete za koje je ostvareno pravo iznosi 4.415,83 dinara, a po različitim osnovama može biti uvećan najviše do 80 odsto.
U Narodnom pozorištu počeo je rad na novoj predstavi „Šećer je sitan, osim kad je kocka“, po tekstu Nikole Pejakovića, u režiji Dajane Josipović. Reč je o urnebesnoj komediji karaktera i situacije, koja kroz svakodnevne odnose otkriva dublje priče o ljubavi, braku i potrebi da budemo viđeni i prihvaćeni.
Kako je istaknuto na konferenciji za novinare, za kikindsko pozorište ovo je nastavak uspešne saradnje sa rediteljkom Dajanom Josipović, nakon predstave „Heroj nacije“. U novoj produkciji igraju glumci ansambla: Marina Vodeničar, Miljan Davidović, Mihajlo Laptošević i Anđela Kiković.
Rediteljka je naglasila da joj je veliko zadovoljstvo što se vraća u Kikindu i radi sa ansamblom koji opisuje kao talentovan, vredan i inspirativan. Odabir teksta Nikole Pejakovića, kako je rekla, nije slučajan.
– On odlično poznaje naš mentalitet, a ova predstava donosi jednu opredmećenu svakodnevicu koju često živimo rutinski, ne primećujući njenu dramaturgiju. Bavimo se odnosima u braku, ljubavlju i potrebom da nas neko vidi i razume – istakla je Josipović.
U središtu priče je bračni par koji se suočava sa krizom i preispitivanjem odnosa. Glumica Marina Vodeničar, koja tumači lik Nevenke, objašnjava da je reč o ženi koja se nalazi u osetljivoj životnoj fazi.
– Posle sedam-osam godina braka, sve postaje rutina, a ona počinje da preispituje sebe i odnos sa suprugom. U tom trenutku pojavljuje se neko ko je vidi i razume, što dovodi do niza komičnih, ali i veoma životnih situacija – kaže Vodeničar.
Njen scenski partner Miljan Davidović, koji igra supruga Zokija, poručuje da će se publika lako prepoznati u odnosima na sceni.
– Prepoznaćete i sebe i svoje komšije. Samo, kraj vam neću otkriti – dođite da pogledate predstavu – dodaje Davidović.
Poseban kolorit komadu daje i lik komšije, koga tumači Mihajlo Laptošević, dok Anđela Kiković igra Jacu, Nevenkinu najbolju prijateljicu – dinamičan i snažan lik koji unosi dodatnu energiju u priču.
Rediteljka ističe da je atmosfera na probama vesela i da je rad na komediji posebno značajan u vremenu kada, kako kaže, nedostaje iskrenog smeha.
– Komedija nam daje dozvolu da primetimo stvari bez pritiska da moramo odmah da ih popravimo. Upravo taj iskren smeh nam je potreban – kaže Josipović.
Premijera predstave zakazana je za 24. april, kada će kikindska publika imati priliku da kroz humor i prepoznatljive situacije zaviri u sopstvene odnose i svakodnevicu.
T. D.
Smeh dece čuje se i pre nego što se stigne do kuće u Iđošu. Glasovi, dozivanje, trčanje po dvorištu — prizor koji na prvi pogled deluje bezbrižno. Tek kada se zakorači unutra, postaje jasno koliko je ta bezbrižnost uslovljena.
U jednoj sobi živi sedmoro dece sa majkom.
Tri kauča na razvlačenje, mala peć na drva i jedan sto – to je sve što ispunjava prostor. Na prozorima ćebad umesto zavesa. Nema struje, nema vode. Ipak, sve je uredno, čisto i složeno. Deca su doterana, vesela, vaspitana. Igračke koje su dobili dele bez svađe, kao da im je to najprirodnija stvar na svetu.
-Gledam njih i najteže mi pada što smo svi u jednoj prostoriji, bez struje i vode – kaže Linda Mijin, samohrana majka osmoro dece iz Iđoša: Leonore (4), Matije (5), Leontine (7), Lea (8), Dragane (9), Siniše (12) i Nene (15), dok je osmo – mala Ljubica u hraniteljskoj porodici.
Njen glas je tih, ali siguran. Bez drame, bez naglašene tuge — više kao konstatacija života koji se živi.
Linda je odrasla u Iđošu, ali je poslednjih godina sa decom bila prinuđena da se seli, tražeći mesto gde će moći da ostanu duže od nekoliko meseci. Živeli su u Sajanu, Padeju, kod raznih ljudi. Svaki put iz početka.
-Nismo mogli da nađemo stalan smeštaj. Ko će da primi toliko dece – deli sa nama Linda.
Kuću u kojoj sada žive dobili su na korišćenje. Iako je trošna i bez osnovnih uslova, za njih je značila bar nešto što liči na sigurnost.
Svakodnevica ove porodice počinje rano.
-Ustanemo, spremamo se za školu. Neko ide pre podne, neko posle. Imamo i vrtić, vodimo ih, dovodimo… Svaki dan je takav – priča Linda.
Dvoje najmlađih ove godine krenulo je u vrtić. Domaći zadaci ponekad se rade uz sveću, a svetlost u večernjim satima dolazi iz akumulatora koje pune kod rodbine.
Vodu donose brat, sestra ili zet — koliko mogu. Kuva se na šporetu na drva.
-Snalazimo se – dodaje kratko Linda.
Porodica živi od socijalne pomoći i dečijeg dodatka — ukupno oko 40.000 dinara mesečno.
-Najteže je zbog hrane. Za sve ostalo se nekako snađemo, ali hrana je uvek problem – objašnjava Linda.
Pomoć povremeno stiže — od rodbine, komšija, dobrih ljudi. U poslednje vreme, nakon što je njihova priča dospela u javnost, javilo se više ljudi koji su doneli odeću, obuću, igračke. Ali potrebe su svakodnevne i neprekidne.
Pored toga, tu su i školske obaveze, vrtić, matura najstarije ćerke. Svaka stavka je trošak koji se mora uklopiti u već ograničen budžet. Uprkos sudskoj presudi, alimentacija ne stiže već tri godine. Postupak je u toku.
Ipak, ono što ovu porodicu najviše obeležava nije siromaštvo. To je način na koji žive uprkos njemu. Deca su vedra, razigrana, međusobno bliska. Ne otimaju se oko igračaka. Ne žale se. Dele.
Siniša, dvanaestogodišnjak, kaže da najviše voli da igra fudbal sa drugarima.
-Nedostaje nam struja i voda, ali nadam se da će nam uskoro biti bolje – kaže on.
Kada govori o željama, ne pominje igračke ili telefone.
-Najveća želja mi je da nam se vrati naša najmlađa sestra Ljubica.
Priču o ovoj porodici ranije je objavila Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“, ukazujući na uslove u kojima žive i na potrebu da im se pomogne.
Linda kaže da je do kontakta sa organizacijom došlo preko škole.
-Učiteljica mog deteta nas je povezala. Da nije bilo toga, ne znam kako bismo – priča.
Za nju, međutim, postoji nešto što je važnije od svega materijalnog. Najmlađa ćerka Ljubica već više od dve i po godine nije sa njima. Smeštena je u hraniteljsku porodicu.
Razdvajanje je bilo najteži trenutak.
-Nisam mogla da spavam, ni da jedem. Gledaš decu — svi su tu, samo ona fali – kaže Linda.
Danas se čuju svakodnevno, preko video poziva.
-Kad sam je videla prošlog vikenda, raširila je ruke i viknula: „Mama moja, mamice, došla si“. Ali onda pita: „Mama, da li me vodiš kući?“
To je, kaže, pitanje na koje joj je najteže da odgovori.
Uprkos svemu, Linda ne govori o beznađu. Naprotiv.
-Moja deca su mi sve. Zbog njih idem dalje. Znam da će biti bolje – zaključuje Linda.
Ta vera, tiho izgovorena, provlači se kroz celu priču. Ne kao sigurnost, već kao odluka.
Pomoć koju dobijaju za njih ima veliki značaj, ali potrebe ostaju.
-Svima koji su nam pomogli želim da se zahvalim od srca – kaže Linda. – To nam mnogo znači.
Njena želja je jednostavna: Da deca imaju uslove za normalan život. I da ponovo budu svi zajedno.
T. D.
JP „Kikinda” učestvovala je na festivalu BelgrAID 2026. – „Za moju planetu!“. Manifestacija na jednom mestu okuplja umetnost, kulturu, humanost i ekologiju radi podizanja svesti o značaju očuvanja životne sredine i odgovornog razvoja zajednice. Kroz raznovrstan program, festival nudi sadržaje za sve generacije, spajajući edukaciju i aktivizam sa kreativnim i kulturnim izrazom.
Ove godine u fokusu je bila ekologija i sav prihod od manifestacije biće usmeren na pošumljavanje teritorije grada Kikinde, čime se direktno doprinosi povećanju šumskog fonda u jednom od najmanje pošumljenih područja u Srbiji.
U okviru BelgrAID organizovana je i panel diskusija pod nazivom: „Možemo li deci obećati sigurnu budućnost?“ u kojoj je učestvovao i Miodrag Radovanović, inženjer šumarstva u JP „Kikinda“. Diskusija je bila posvećena pitanjima budućnosti životne sredine i opstanka narednih generacija, sa posebnim fokusom na očuvanje šuma, primenu regenerativne poljoprivrede i odgovorno upravljanje otpadom kao temeljima održivog razvoja. Radovanović je u svom izlaganju govorio o izazovima i mogućim rešenjima u oblasti šumarstva, ukazujući na značaj sistemskog pošumljavanja, naročito u sredinama sa izrazito niskim procentom šumskih površina, kao što je naša sredina.
Učešće predstavnika JP „Kikinda“ na ovom značajnom događaju potvrđuje opredeljenost preduzeća ka aktivnom uključivanju u inicijative koje doprinose zaštiti životne sredine i stvaranju održivije i zdravije budućnosti za sve.
A.Đ.
Probni završni ispit za učenike osmog razreda održaće se u petak, 27. i subotu, 28. marta.
Prvog da u 12 časova osmaci će polagati matematiku, dok će u subotu od 9 do 11 sati polagati srpski, odnosno maternji jezik, a test iz predmeta po izboru u okviru trećeg testa od 11.30 do 13.30 časova . Probni završni ispit je prilika da učenici provere znanje, upoznaju se sa procedurama i strukturom testova pre održavanja završnog ispita. Učenici će 1. i 2. aprila 2026. godine imati priliku da ukoliko žele, promene predmet koji su prijavili za treći test. Nakon toga, više neće biti moguće promeniti predmet koje će učenik polagati na završnom ispitu kao treći test.
Završni ispit iz srpskog, odnosno maternjeg jezika polaže se 15. juna od 9 do 11 časova, dok će iz matematike biti održan 16. juna u istom terminu. Završni ispit iz testa iz predmeta koji su učenici izabrali zakazan je za 17. jun od 9 do 11 časova.
Preliminarni rezultati završnog ispita biće objavljeni 19. juna, kada će učenici imati mogućnost da podnesu prigovore na rezultate. Konačni rezultati biće objavljeni 22. juna. Nakon toga sledi najvažniji korak za upis u srednje škole – popunjavanje liste želja, koje je planirano 23. i 24. juna, dok će konačna lista želja biti objavljena 26. juna.
Raspodela učenika po srednjim školama biće objavljena 29. juna, kada počinje i elektronsko podnošenje prijava za upis u prvom upisnom krugu, koje traje do 2. jula.
Prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodilo se 90 saobraćajnih nezgoda, u kojima su poginule dve, a povređeno je 40 osoba. Na teritoriji naše PU nije bilo saobraćajnih nezgoda prethodnog dana.
Organizovani prevoz dece u Srbiji mora biti bezbedan. Iz MUP-a podsećaju da je organizator prevoza dužan da pre polaska angažuje licenciranog prevoznika i blagovremeno zatraži kontrolu vozila i vozača koju će uraditi saobraćajna policija. Autobus mora biti tehnički ispravan, registrovan i opremljen propisanom opremom. Vozač mora posedovati odgovarajuću kategoriju, važeće lekarsko uverenje i poštovati ograničenja radnog vremena i odmora.
Zabranjeno je angažovanje vozača pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci.
Tokom prevoza, deca moraju sedeti na svojim mestima i koristiti sigurnosne pojaseve, gde su ugrađeni. Organizator je obavezan da obezbedi pratnju punoletnog lica, spisak putnika i jasnu rutu kretanja.
MUP apeluju na sve učesnike – škole, roditelje i prevoznike da poštuju propise i ne polaze na put bez prethodne kontrole. Bezbednost dece nema alternativu.
