најчитанији портал Севернобанатског округа
Малопродајне цене горива у Србији измењене су за наредних седам дана, па ће возачи од данас плаћати више за евродизел, док цена бензина остаје непромењена.
Према најновијим подацима, литар евродизела коштаће 213 динара, док ће цена бензина европремијум БМБ 95 износити 188 динара.
У односу на претходну недељу, евродизел је поскупео за један динар по литру, док цена бензина није мењана.
У Народни музеј у уторак, 31. марта, са почетком у 19 часова, биће отворена изложба „Вежени портрети династије Карађорђевић– некад и сад“, посвећена очувању и савременом тумачењу традиционалног трукерског заната. Изложба се реализује у сарадњи са Музеј слатка – кућа Цветића из Краљева.
Реч је о пројекту који има за циљ да оживи и представи јавности готово заборављене везене мустре са мотивима српских краљевских породица, повезујући традиционалне технике ручног рада са савременим уметничким изразом.
Поставка обухвата 32 уникатна рада настала у техникама народног и уметничког веза, које су израдиле 21 везиља и један везилац. Радови представљају реконструкције и интерпретације старих мустри, које су се некада налазиле у етнолошким збиркама музеја широм Србије и приватним колекцијама. Посебну вредност изложби дају и оригинални текстилни предмети, као и нови радови инспирисани историјским мотивима.
Пројекат је обухватио сарадњу више музеја из различитих градова, са намером да се истакне значај традиционалног занатства, али и да се подржи савремено женско предузетништво засновано на очувању културног наслеђа.
Изложба такође указује на континуитет између прошлости и садашњости, представљајући вез као живу уметност која и данас проналази своје место у савременом друштву.
Реализацију пројекта подржало је Министарство културе Републике Србије, док је покровитељство пружила принцеза Даница Карађорђевић.
У вртићу „Шиља“ из Нових Козарца Дан жена обележен је на посебан начин „Осмомартовским прелом”. Како су истакле васпитачице у овом вртићу 8. март посвећен је снази, храбрости, љубави и мудрости свих жена, а празник је био прилика да деца науче, а маме и баке подсете се како су се некада жене окупљале.
-Прело симболизује место окупљања, песме, дружења и рада. Оно је имало и друштвену и забавну улогу, било је омиљена свуда, на селу и у граду. На прелу се радило, певало, веселило, играло, а старији људи препричавали су своје доживљаје и догађаје из историје српског народа и тако учили млађе. Да наше окупљање буде потпуно помогли су нам чувари традиције, чланови КУД-а „Петар Кочић“, који су били наши драги гости и који су све присутне маме, баке, тате и остале песмом и игром вратили у нека давна времена – истакла је васпитачица Александра Манџуковић, која је програм осмислила заједно са колегиницама Соњом Карановић, Соњом Ћирић и Иваном Остојић.
У вртићу „Шиља“ има две васпитно-образовне групе у којима је 35 малишани и сви су учествовали у приредби.
А.Ђ.
Министарство унутрашњих послова упутило је апел возачима и родитељима да децу у саобраћају превозе искључиво на прописан и безбедан начин, уз правилну употребу дечјих седишта. Повод за апел су забрињавајући подаци о великом броју прекршаја непрописног превоза деце у возилима.
Како је наведено, у претходном периоду евидентирано је чак 237 прекршаја непрописног превоза деце на предњем седишту, као и 460 прекршаја на задњем седишту. Из полиције истичу да ови подаци јасно показују да се безбедност деце у саобраћају и даље недовољно поштује.
У апелу се подсећа да безбедност деце почиње правилном употребом дечјих седишта, која морају бити адекватно изабрана и постављена тако да немају померања. За млађу децу је посебно важно да седиште буде окренуто супротно смеру кретања, јер такав положај пружа већу заштиту главе и врата у случају судара.
Из МУП-а наглашавају да превоз деце у дечјим седиштима није само законска обавеза, већ пре свега одговорност сваког возача и родитеља. Упозоравају и да неправилно коришћење седишта директно угрожава живот деце.
Према подацима из апела, током претходног дана у Републици Србији догодило се 78 саобраћајних незгода, у којима су погинуле две, а повређене 43 особе.
Влада Србије усвојила је Уредбу о номиналним износима и начину усклађивања цензуса за остваривање права на дечји додатак и висини и начину усклађивања износа дечјег додатка, чиме се цензус од 1. априла помера са 13.247 на 18.000 динара.
Право на дечји додатак може да се оствари ако укупан месечни приход породице, остварен у три месеца који претходе месецу у којем је поднет захтев, по члану породице не прелази цензус од 18.000 динара. За поједине категорије породица овај цензус је увећан за 20 одсто, односно 30 одсто, и износи 21.600 динара, односно 23.400 динара.
Основни износ дечјег додатка за дете за које је остварено право износи 4.415,83 динара, а по различитим основама може бити увећан највише до 80 одсто.
У Народном позоришту почео је рад на новој представи „Шећер је ситан, осим кад је коцка“, по тексту Николе Пејаковића, у режији Дајане Јосиповић. Реч је о урнебесној комедији карактера и ситуације, која кроз свакодневне односе открива дубље приче о љубави, браку и потреби да будемо виђени и прихваћени.
Како је истакнуто на конференцији за новинаре, за кикиндско позориште ово је наставак успешне сарадње са редитељком Дајаном Јосиповић, након представе „Херој нације“. У новој продукцији играју глумци ансамбла: Марина Воденичар, Миљан Давидовић, Михајло Лаптошевић и Анђела Киковић.
Редитељка је нагласила да јој је велико задовољство што се враћа у Кикинду и ради са ансамблом који описује као талентован, вредан и инспиративан. Одабир текста Николе Пејаковића, како је рекла, није случајан.
– Он одлично познаје наш менталитет, а ова представа доноси једну опредмећену свакодневицу коју често живимо рутински, не примећујући њену драматургију. Бавимо се односима у браку, љубављу и потребом да нас неко види и разуме – истакла је Јосиповић.
У средишту приче је брачни пар који се суочава са кризом и преиспитивањем односа. Глумица Марина Воденичар, која тумачи лик Невенке, објашњава да је реч о жени која се налази у осетљивој животној фази.
– После седам-осам година брака, све постаје рутина, а она почиње да преиспитује себе и однос са супругом. У том тренутку појављује се неко ко је види и разуме, што доводи до низа комичних, али и веома животних ситуација – каже Воденичар.
Њен сценски партнер Миљан Давидовић, који игра супруга Зокија, поручује да ће се публика лако препознати у односима на сцени.
– Препознаћете и себе и своје комшије. Само, крај вам нећу открити – дођите да погледате представу – додаје Давидовић.
Посебан колорит комаду даје и лик комшије, кога тумачи Михајло Лаптошевић, док Анђела Киковић игра Јацу, Невенкину најбољу пријатељицу – динамичан и снажан лик који уноси додатну енергију у причу.
Редитељка истиче да је атмосфера на пробама весела и да је рад на комедији посебно значајан у времену када, како каже, недостаје искреног смеха.
– Комедија нам даје дозволу да приметимо ствари без притиска да морамо одмах да их поправимо. Управо тај искрен смех нам је потребан – каже Јосиповић.
Премијера представе заказана је за 24. април, када ће кикиндска публика имати прилику да кроз хумор и препознатљиве ситуације завири у сопствене односе и свакодневицу.
Т. Д.
Смех деце чује се и пре него што се стигне до куће у Иђошу. Гласови, дозивање, трчање по дворишту — призор који на први поглед делује безбрижно. Тек када се закорачи унутра, постаје јасно колико је та безбрижност условљена.
У једној соби живи седморо деце са мајком.
Три кауча на развлачење, мала пећ на дрва и један сто – то је све што испуњава простор. На прозорима ћебад уместо завеса. Нема струје, нема воде. Ипак, све је уредно, чисто и сложено. Деца су дотерана, весела, васпитана. Играчке које су добили деле без свађе, као да им је то најприроднија ствар на свету.
-Гледам њих и најтеже ми пада што смо сви у једној просторији, без струје и воде – каже Линда Мијин, самохрана мајка осморо деце из Иђоша: Леоноре (4), Матије (5), Леонтине (7), Леа (8), Драгане (9), Синише (12) и Нене (15), док је осмо – мала Љубица у хранитељској породици.
Њен глас је тих, али сигуран. Без драме, без наглашене туге — више као констатација живота који се живи.
Линда је одрасла у Иђошу, али је последњих година са децом била принуђена да се сели, тражећи место где ће моћи да остану дуже од неколико месеци. Живели су у Сајану, Падеју, код разних људи. Сваки пут из почетка.
-Нисмо могли да нађемо сталан смештај. Ко ће да прими толико деце – дели са нама Линда.
Кућу у којој сада живе добили су на коришћење. Иако је трошна и без основних услова, за њих је значила бар нешто што личи на сигурност.
Свакодневица ове породице почиње рано.
-Устанемо, спремамо се за школу. Неко иде пре подне, неко после. Имамо и вртић, водимо их, доводимо… Сваки дан је такав – прича Линда.
Двоје најмлађих ове године кренуло је у вртић. Домаћи задаци понекад се раде уз свећу, а светлост у вечерњим сатима долази из акумулатора које пуне код родбине.
Воду доносе брат, сестра или зет — колико могу. Кува се на шпорету на дрва.
-Сналазимо се – додаје кратко Линда.
Породица живи од социјалне помоћи и дечијег додатка — укупно око 40.000 динара месечно.
-Најтеже је због хране. За све остало се некако снађемо, али храна је увек проблем – објашњава Линда.
Помоћ повремено стиже — од родбине, комшија, добрих људи. У последње време, након што је њихова прича доспела у јавност, јавило се више људи који су донели одећу, обућу, играчке. Али потребе су свакодневне и непрекидне.
Поред тога, ту су и школске обавезе, вртић, матура најстарије ћерке. Свака ставка је трошак који се мора уклопити у већ ограничен буџет. Упркос судској пресуди, алиментација не стиже већ три године. Поступак је у току.
Ипак, оно што ову породицу највише обележава није сиромаштво. То је начин на који живе упркос њему. Деца су ведра, разиграна, међусобно блиска. Не отимају се око играчака. Не жале се. Деле.
Синиша, дванаестогодишњак, каже да највише воли да игра фудбал са другарима.
-Недостаје нам струја и вода, али надам се да ће нам ускоро бити боље – каже он.
Када говори о жељама, не помиње играчке или телефоне.
-Највећа жеља ми је да нам се врати наша најмлађа сестра Љубица.
Причу о овој породици раније је објавила Хуманитарна организација „Срби за Србе“, указујући на услове у којима живе и на потребу да им се помогне.
Линда каже да је до контакта са организацијом дошло преко школе.
-Учитељица мог детета нас је повезала. Да није било тога, не знам како бисмо – прича.
За њу, међутим, постоји нешто што је важније од свега материјалног. Најмлађа ћерка Љубица већ више од две и по године није са њима. Смештена је у хранитељску породицу.
Раздвајање је било најтежи тренутак.
-Нисам могла да спавам, ни да једем. Гледаш децу — сви су ту, само она фали – каже Линда.
Данас се чују свакодневно, преко видео позива.
-Кад сам је видела прошлог викенда, раширила је руке и викнула: „Мама моја, мамице, дошла си“. Али онда пита: „Мама, да ли ме водиш кући?“
То је, каже, питање на које јој је најтеже да одговори.
Упркос свему, Линда не говори о безнађу. Напротив.
-Моја деца су ми све. Због њих идем даље. Знам да ће бити боље – закључује Линда.
Та вера, тихо изговорена, провлачи се кроз целу причу. Не као сигурност, већ као одлука.
Помоћ коју добијају за њих има велики значај, али потребе остају.
-Свима који су нам помогли желим да се захвалим од срца – каже Линда. – То нам много значи.
Њена жеља је једноставна: Да деца имају услове за нормалан живот. И да поново буду сви заједно.
Т. Д.
ЈП „Кикинда” учествовала је на фестивалу БелгрАИД 2026. – „За моју планету!“. Манифестација на једном месту окупља уметност, културу, хуманост и екологију ради подизања свести о значају очувања животне средине и одговорног развоја заједнице. Кроз разноврстан програм, фестивал нуди садржаје за све генерације, спајајући едукацију и активизам са креативним и културним изразом.
Ове године у фокусу је била екологија и сав приход од манифестације биће усмерен на пошумљавање територије града Кикинде, чиме се директно доприноси повећању шумског фонда у једном од најмање пошумљених подручја у Србији.
У оквиру БелгрАИД организована је и панел дискусија под називом: „Можемо ли деци обећати сигурну будућност?“ у којој је учествовао и Миодраг Радовановић, инжењер шумарства у ЈП „Кикинда“. Дискусија је била посвећена питањима будућности животне средине и опстанка наредних генерација, са посебним фокусом на очување шума, примену регенеративне пољопривреде и одговорно управљање отпадом као темељима одрживог развоја. Радовановић је у свом излагању говорио о изазовима и могућим решењима у области шумарства, указујући на значај системског пошумљавања, нарочито у срединама са изразито ниским процентом шумских површина, као што је наша средина.
Учешће представника ЈП „Кикинда“ на овом значајном догађају потврђује опредељеност предузећа ка активном укључивању у иницијативе које доприносе заштити животне средине и стварању одрживије и здравије будућности за све.
А.Ђ.
Пробни завршни испит за ученике осмог разреда одржаће се у петак, 27. и суботу, 28. марта.
Првог да у 12 часова осмаци ће полагати математику, док ће у суботу од 9 до 11 сати полагати српски, односно матерњи језик, а тест из предмета по избору у оквиру трећег теста од 11.30 до 13.30 часова . Пробни завршни испит је прилика да ученици провере знање, упознају се са процедурама и структуром тестова пре одржавања завршног испита. Ученици ће 1. и 2. априла 2026. године имати прилику да уколико желе, промене предмет који су пријавили за трећи тест. Након тога, више неће бити могуће променити предмет које ће ученик полагати на завршном испиту као трећи тест.
Завршни испит из српског, односно матерњег језика полаже се 15. јуна од 9 до 11 часова, док ће из математике бити одржан 16. јуна у истом термину. Завршни испит из теста из предмета који су ученици изабрали заказан је за 17. јун од 9 до 11 часова.
Прелиминарни резултати завршног испита биће објављени 19. јуна, када ће ученици имати могућност да поднесу приговоре на резултате. Коначни резултати биће објављени 22. јуна. Након тога следи најважнији корак за упис у средње школе – попуњавање листе жеља, које је планирано 23. и 24. јуна, док ће коначна листа жеља бити објављена 26. јуна.
Расподела ученика по средњим школама биће објављена 29. јуна, када почиње и електронско подношење пријава за упис у првом уписном кругу, које траје до 2. јула.
Претходног дана на путевима у Републици Србији догодило се 90 саобраћајних незгода, у којима су погинуле две, а повређено је 40 особа. На територији наше ПУ није било саобраћајних незгода претходног дана.
Организовани превоз деце у Србији мора бити безбедан. Из МУП-а подсећају да је организатор превоза дужан да пре поласка ангажује лиценцираног превозника и благовремено затражи контролу возила и возача коју ће урадити саобраћајна полиција. Аутобус мора бити технички исправан, регистрован и опремљен прописаном опремом. Возач мора поседовати одговарајућу категорију, важеће лекарско уверење и поштовати ограничења радног времена и одмора.
Забрањено је ангажовање возача под дејством алкохола или психоактивних супстанци.
Током превоза, деца морају седети на својим местима и користити сигурносне појасеве, где су уграђени. Организатор је обавезан да обезбеди пратњу пунолетног лица, списак путника и јасну руту кретања.
МУП апелују на све учеснике – школе, родитеље и превознике да поштују прописе и не полазе на пут без претходне контроле. Безбедност деце нема алтернативу.
