кикинда Архиве | Page 229 of 320 | Кикиндски портал

„Дани лудаје“ од 19. до 22. септембра – гостују Јелена Карлеуша, Ана Бекута, Никола Роквић, „Неверне бебе“

Igor Crnogorac August 7, 2024

Највећа и најзначајнија туристичка манифестација, по којој се Кикинда препознаје у читавом региону, али и шире, ове године имаће 39. издање и одржаће се од 19. до 22. септембра, најавили су данас у Туристичкој организацији Града градоначелник Никола Лукач и в. д. директорица, Јасмина Миланков, која је истакла да, у току четири дана, Кикинђане и госте очекују стандардни, али и сасвим нови програми.

– Веома је велика заинтересованост излагача и за „Банатски фруштук“ и за „Улицу старих заната“. У „Гостинској соби“ наступиће, први пут, чланови КУД-а из Бора и деца из културно-уметничког друштва Удружења Срба из Стокхолма, једног од шест друштава наших земљака у Шведској са којима смо прошле године успоставили сарадњу. Новина је и да ће у петак на Тргу наступити и Кикиндско коњичко удружење „Банат“. Потрудили смо се да освежимо манифестацију, уз стандардне програме који су веома успешни и посећени – рекла је Миланкова.

Један од најлепших програма, „Караван предшколаца“, којим се најављује Манифестација, биће одржан у петак.

– Кикинда поново постаје велика гостинска соба у којој ћемо, у најбољем светлу, показати мултикултуралност и толеранцију и поново ћемо постати центар региона – рекао је градоначелник Лукач. – Припремају се културно-уметнички програми за све генерације и све укусе. Позивам све да дођу и да уживају у њима, као и у одржавању братских веза и стварању нових пријатељстава, да покажемо нашу гостољубивост и туристичке потенцијале, славећи лудају.

У вечерњим музичким програмима, наступиће: Кикинђани Стефанија Удицки, виолинисткиња, и оперски певач Владимир Јакшић, првог дана, у четвртак. У петак ће на великој бини на Тргу концерт приредити Јелена Карлеуша. Ана Бекута и Никола Роквић наступиће у суботу, а рок-вече приредиће, у недељу, последњег дана Манифестације, група „Неверне бебе“ и „AC/DC Tribute band”.

Мерење најтеже и најдуже лудаје одржаће се у суботу, када ће се и знати да ли ће бити оборени рекорди. Најтежа лудаја, од 865,5 килограма, измерена је прошле године, а до сада најдужа имала је тачно 309 центиметара.

У сусрет јубилеју најлепше јесење манифестације – четири деценије постојања, очекује се и велики број гостију. Прошле године посетило нас је више од 40 хиљада људи, али рекорд из 2019, када је, за четири дана, у Кикинди било око 65 хиљада гостију, још није оборен. Без обзира на то да ли ће се то догодити ове године, претпоследњег викенда у септембру, и домаћине и госте очекују добра атмосфера, много радости и лепих програма.

С. В. О.

Почело уређење храма Светог Николе: Година у знаку јубилеја 250 година од изградње

Aleksandra Djuran August 6, 2024

Православни храм Светог оца Николе у центру града, до краја године, биће реконструисан и употпуности уређен. Поставком скеле започели су радови санације цркве у центру града, а у оквиру 250 година од завршетка изградње здања, истакао је јереј Мирослав Бубало.

-Након три деценије стекли су се услови да се замени постојећи цреп, да се реконструишу дотрајали делови на крову и да се санира постојећа фасада. Радови ће се одвијати у две фазе тако да ће кровна конструкција бити прво урађена, након чега ће уследити сређивање фасаде – каже наш саговорник.

Цреп је мењан деведесетих година прошлог века.

-Кровна конструкција је у солидном стању и здрава је, али смо имали проблема са црепом. Приликом замене постављен је неодговарајући цреп који је пуцао на крову. Током кишног периода, ветра, снега или невремена долазило је до прокишњавања, чак и после замене поломљених црепова. У оквиру радова подашчаћемо кров и ставити непропусну фолију како би дошли до трајног решења – сазнајемо од јереја Бубала.

Финансијер је кикиндска Православна црквена општина из које апелују на суграђане да поведу рачуна приликом проласка поред цркве док трају радови.

У оквиру прославе јубилеја, два и по века, биће штампана монографија, организоваће се освећење цркве, академија, промоција књиге. Вишедневно обележавање планирано је за крај године.

А.Ђ.

Припрема за нову школску годину: Прваке дочекују сређене учионице

Aleksandra Djuran August 6, 2024

Замена врата и подова у току је у Основној школи „Ђура Јакшић“. Као и сваког лета и ово је искориштено за санацију и унапређење услова рада.

-Нови подови биће постављени у две учионице, а врата су замењена на пет учионица у приземљу зграде. При крају је и кречење учионицама у којима ће боравити прваци. За наведене послова 1,5 милиона динара обезбедила је локална самоуправа – рекла је Биљана Шимон, директорица ОШ „Ђура Јакшић“.

Сви радови у школи обављају се фазно. Сваког лета санирају се и сређују учионице за ученике првих разреда који ће први пут сести у школске клупе.

-Подови које мењамо нису санирани од када је школа изграђена и били су у лошем стању. Осим тога морали смо да решавамо и влагу која се појавила с временом. Врата нису могла да се затварају и зуб времена учинио је своје – каже наша саговорница.

Школа „Ђура Јакшић“ од септембра ће имати 50 првака распоређених у два одељења. Укупно ће у овој школи бити 405 ученика.

И у ранијем периоду улагано је у школу која се састоји из две зграде, старог и новог дела, а са овом праксом наставиће се и у наредним годинама.

А.Ђ.

За 22 избегличке породице помоћ вредна 11,2 милиона динара

Aleksandra Djuran August 5, 2024

Избегличке породице са територије града добиле су помоћ при куповини кућа, у грађевинском материјалу и у пољопривредној механизацији и опреми за занатство. За 22 породице помоћ је немерљива, а уговоре су им уручили Наташа Станисављевић, комесарка Србије за избеглице и миграције и градоначелник Никола Лукач.

За куповину кућа опредељено је укупно 5,8 милиона динара Милица Ердег једна је троје који су се скућили.

-Са супругом и ћеркицом од годину и по дана живимо код свекра и свекрве у Банатској Тополи, а сада смо купили кућу у Накову. Како смо добили и грађевински материјал кућу сређујемо и очекујемо да ћемо се наредне године уселити у свој дом. Пуно нам значи ова помоћ и хвала свима. Моја мајка је 1995. године дошла из Книна, а ја сам рођена у Кикинди. Дошла је у Наково и сада ћу и ја живети у родном селу – додала је Милица Ердег.

Бранко Радмановић помоћ је добио за куповину ротационе косачице за трактор.

-Пољопривреда ми није примарна производња, али ће ми косачица помоћи при кошењу траве и детелине. Дошао сам из Бенковца 1995. године за једно са породицом. Нерадо причам о мом доласку у Кикинду јер је све било веома ружно. Дошао сам у Кикинду и најпре сам био код брата. У Бенковац нисам био од дана када сам га напустио. Имам жељу да одем, али како знам да ћу бити странац када одем, то ме на неки спречава да поново посетим родно место – сазнали смо од Радмановића.

Комесаријат за избеглице и миграције пружа континуирано помоћ свим породицама којима је потребна.

-За помоћ породицама на територији града Кикинде издвојено је укупно 11,2 милиона динара. Проблеми и даље постоје код поврата имовине, али и код повратничких породица. На жалост и даље постоје проблеми око исплате пензија, што је питање и за Европску унију с обзиром на то да је Хрватска њена чланица те је невероватно да једна чланица има такав однос према људима који су некада живели на њеној територији. За све нас у Србији август је тужан месец јер је 4. августа, пре 29 година, почела злочиначка акција „Олуја“ у којој је око 250.000 породица избегло у Србију у једном ода највећих егзодуса српског народа, који се не памти од Другог светског рата. Наставићемо да инсистирамо на остваривању стечених права везаних за имовину или пензију – истакла је Наташа Станисављевић.

Тешка су сећања и сваки почетак августа дочекује се помешаних осећања, рекао је градоначелник Лукач.

-У наш град деведесетих година стигло је више од 10.000 људи и свима смо широм отворили своја врата и пружили помоћ. Помоћ коју смо данас доделили пуно им значи, а на нама да још више учинимо како би се још више интегрисали у нову средину. Све ово што се чини јесте како би сви они који су избегли коначно пронашли свој мир. Кикинда је отвореног срца и град је добрих људи и на нама је да им омогућимо што складнији живот – навео је Лукач.

За опрему за пољопривреду и занатство купљено је машина у вредности од 3,5 милиона динара, а за пет уговора за помоћ у грађевинском материјалу за исти број породица издвојена су 3,2 милиона динара.

А.Ђ.

Из саобраћаја искључено 18 возача од којих је шест задржано на трeжњењу

Aleksandra Djuran August 5, 2024

На подручју Полицијске управе Кикинда током прошлог викенда забележено је пет саобраћајних незгода од којих су у једној две особе задобиле тешке телесне повреде, а у преостале четири причињена је материјална штета. Укупан износ материјалне штете у свим саобраћајкама процењује се на 680.000 динара.

Саобраћајне незгоде догодиле су се по две због радње возилом и налетања на довљач и једна због неприлагођене близине.

Против 27 учесника у саобраћају поднети су захтеви за покретање прекршајног поступка, а издата су и 123 прекршајна налога. Због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци иза саобраћаја је искључено 18 возача од којих је шест задржано у трајању до 12 сати јер је измерена количина алкохола у крви прелазила 1,2 промила.

Откривен је 21 прекршај неекоришћења сигурносног појаса, 62 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 49 осталих прекршаја.

Густ дим изнад Кикинде: Гори некадашња фабрика „25. Мај”

Aleksandra Djuran August 2, 2024

Дим који се надвио индустријском зоном у Кикинди узбуркао је јавност. На лицу места сазнали смо да гори део фабричке хале у којој је доста пластике, а од високе температуре пуцају прозори на објекту.

Пожар, који је Полицијској управи пријављен у 16.25 сати, избио је у некадашњој фабрици „25. Мај”. Како смо успели да сазнамо простор је користила италијанска фирма за производњу рециклажних тонера и кертриџа . Фабрика се простире се на површини од 3000 квадратних метара и у току је било исељење тонера и кертрџа с о бзиром на то да је требао да се усели нови власник фирма „Компонент”.

У гашењу учествују три екипе Ватрогасно – спасилачке јединице и две ватрогасне екипе НИС-а.

А.Ђ.

Predsednica-Gojkovic-dodelila-ugovore-za-odrzavanje-i-opremanje-zdravstvenih-ustanova-u-AP-Vojvodini-04

Општој болници и Дому здравља 39 милиона динара за куповину медицинске опреме

Aleksandra Djuran August 2, 2024

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић уручила је уговоре о финансирању и суфинансирању изградње, одржавања и опремања здравствених установа у Војводини, за шта је из покрајинског буџета издвојено 1,36 милијарди динара. Општој болници опредељена су 34 милиона 423 хиљаде динара а Дому здравља 4,7 милиона динара. Покрајинска влада само у последњих осам година за сектор здравства издвојила више од 27 милијарди динара.

-Верујем да ће свака болница, дом здравља, институт или завод, знати у најбољој мери да искористи опредељена средства и пре свега да их стави у службу пацијената. Од 2016. године, потпуно смо изменили слику здравства у нашој покрајини у позитивном смислу – изјавила је Гојковићева.

Општа болница набавиће сет хируршких инструмената са уролошким бужијама, сет лапароскопских инструмената, сет опреме за стерилизацију , волуметријски и шприц пумпи са пратећом опремом и то: инфузионе шприц пумпе – 25 комада, радне станице за инфузионе пумпе – девет комада, систем за апликацију ТИВА у операционој сали и инфузионе сталке за радне станице – девет комада, парни стерилизатор транскутаног билирубинометра, nCрар уређај за неонатологију, аспираторе у са једном боцом – четири комада, са две боце-шест комада, транспортних – четири комада и са вакум погоном – два комада и електрохируршку јединицу.

-Средства су увек добро дошла, а Дом здравља ће у наредном периоду купити две стоматолошке столице, два аутоклава и четири пакерице за централну стерилизацију – истакла директорица Дома здравља др Биљана Марковић.

А.Ђ.

Улагања у наковачку школу: За замену дела крова Град обезбедио 14 милиона

Aleksandra Djuran August 2, 2024

У Основној школи „Петар Кочић“ у Накову у току је замена кровне конструкције на уличној страни зграде. Како сазнајемо од директорице Љиљане Јањиловић кров на објекту није мењан од када је зграда изграђена.

-Школа је саграђенa 1936. године и од тада датира и кров који је покривен старим бибер црепом. Он је дотрајао и време је учинило своје. Ранијих година санирали смо поједине делове крова где је било најкритичније, али никада до сада није мењан у овом обиму. Кров какав је био представљао је безбедносни ризик за ученике, запослене и мештане – истакла је Љиљана Јањиловић.

Кров је прокишњавао тако да су настајали проблеми у одвијању саме наставе.

-Радове у износу од 14 милиона динара финансира град Кикинда. Хвала локалној самоуправи што нам је изашла у сусрет да решимо дугогодишњи проблем који нам је био приоритет и велика је ствар за нашу школу. Очекујем да се радови заврше до почетка нове школске године. Посао би био већ урађен, међутим неуобичајено високе температуре успориле су реконструкцију – појаснила је наша саговорница.

И ранијих година улагано је у наковачку образовну установу. Тако су стигла нова наставна средства, а замењен је и део прозора у фискултурној сали, али и на делу зграде. ОШ „Петар Кочић“ у наредној школској години имаће дупло више првака у односу на број осмака који су завршили основношколско образовање, тако да ће први пут у школске клупе сести десет ученика. Укупно је у овој школи 70 ђака.

А.Ђ.

Етно камп старих заната: Никада више деце учи старе занате и игре

Aleksandra Djuran August 1, 2024

Етно камп старих заната у Руском Селу окупио је 95 учесника, а заједно са свима онима који деци држе радионице, али и припремају им оброке има их 115. Међу полазницима су и Вероника Марић (9) из Новог Сада и Даниел Попи (11) из места Торак.

-Бака и деде живе у Руском Селу и део лета проводим код њих. Већ трећи пут сам део овог кампа и свој долазак планирам како бих научила нешто ново и упознала се са великим бројем другара. Највише ми се свидело то што сам од перлица научила да правим наруквице које ће ми остати успомена на ово лето – рекла је Вероника.

Данилу није тешко да сваког дана долази на камп.

-Други пут сам овде и срећан сам јер ми је све занимљиво и ново. Пуно се играмо, а најдраже ми је да правим фигуре од дрвета – казао је Попи.

Да деца науче више о грнчарији, али и о писаној речи потрудила се Ержебет Кормањош из Нове Црње.

-Трудим се да сваке године рад буде тематски. Ове године петодневни камп посветила сам бајкама. Пре него што почнемо да израђујемо фигуре од глине деци прочитам бајку након чега деца имају задатак да у радионици грнчарије израде фигуре које их асоцирају на прочитану причу – појаснила нам је Ержебет Кормањош.

Интересовање за камп је сваке године све веће. У Руском Селу ове године је 95 учесника. Дошли су из Нове Црње, Житишта, Кикинде, Бечеја.

-Дошли су нам учесници из читаве Војводине чије баке и деке с у околним насељима, а ту су и они чији родитељи живе у иностранству и свој долазак планирају према датуму одржавања етно кампа. Деца уче старе занате попут веза, пустовања, грнчарију, да резбаре у дрвету, праве накит од перлица, ткање и израђују фигуре од љуске од кукурузовине. Пракса је показала да сви они до осмог разреда сваког лета долазе на камп и са нама су сигурно седам, осам година. – истакао је Шандор Талпаи, председник удружења „Торонтал“.

Деца су имала прилику и да науче старе игре и како су се то играли њихови родитељи, али и баке и деке.

-Пуно ми је срце када видим да се деца друже, играју, квалитетно проводе заједно време. Наш циљ је да током читавог лета понудимо садржаје за све узрасте и тако привучемо што више гостију и посетилаца на територију града који је познат као мултинационална средина. У свакој месној заједници треба да буде што више оваквих садржаја и ми смо ту да их подржимо и да помогнемо у њиховој реализацији.

Камп је почео 29. јула и траје до сутра, 2. августа. Последње вечери у 17 часова биће приређен занимљив програм и деца ће показати шта знају. Певаће, рецитоваће, свираће, глумиће. У недељу, 4. августа организоваће се изложбу радова насталих на кампу и фестивал гулаша, такмичење у кувању овог јела. Камп су подржали локална самоуправа, Мађарски национални савет, Покрајински секретаријати за културу и информисање и образовање, управу, прописе и националне мањине, МЗ Руско Село.

А.Ђ.

Kикинда рекордер у неславној статистици: Чак два од три брака заврше се разводом

Aleksandra Djuran August 1, 2024

Брачни завети о доживотном заједничком животу и дељењу добра и зла, у пракси, у нашој средини, ређе се обистињују. У неславној статистици о учесталости развода бракова, Кикинда је водећи град. То недвосмислено показују недавно објављени подаци Републичког завода за статистику о закљученим и разведеним браковима на територији Републике Србије за 2023. годину. У нашој земљи, просечно се разведе сваки трећи брак, док је у Кикинди тај постотак знатно већи- чак два од три склопљена брака заврше ce разводом.

То значи да Кикинђанке и Кикинђани доживљавају брачни бродолом два пута чешће од просечног становника наше земље.

Шампионска позиција нашег града када је реч о разводима није нова, указује специјалиста клиничке психологије и судски вештак Ђорђе Поповић.

– Кикинда је хронично првак Србије у броју развода. У просеку, на 100 венчања имали смо око 50 развода. Време у ком живимо је богом дано за одгајање егоцентризма. Капитализам је са собом донео индивидуализам, који у слободном преводу значи егоцентризам, а егоцентризам у слободном преводу значи себичност, која се, само је питање времена, претвара у грамзивост, а она у похлепу, а похлепа, како је то говорио Ђура Јакшић, у пакост и злобу. Данас ретко ко има способност да достојанствено, мирно и одговорно дели живот са другом особом. Нове генерације нису одгајане у алтруистичком духу, већ управо супротно, за разлику од периода до деведесетих година, када смо умели да бринемо једни о другима, разумели туђу невољу, а не само сопствену. Дошло је време у којем је појединац себи најважнији на свету. У таквој клими незнатне су шансе да се дуго одржава и постоји квалитетан брак- оцењује Поповић.

Развод није само једна од најстреснијих ситуација у животу. Често је то болна траума који доноси много више невоља од сломљеног срца. Старатељство над децом и подела имовине представљају камен спотицања велике већине дојучерашњих партнера.

– Као судски вештак већ двадесетак година имам прилике да посматрам како се људи разводе. Ретко се дешава да се људи разведу као људи. Нажалост најчешће се разводе као разбојници који имају свашта да кажу једно о другом. Пошто послушам обе стране и сву могућу обострану артиљеријску паљбу, питам- ко вам је држао пиштољ кад сте потписивали судбоносно да. Тиме хоћу да кажем да је у реду развести се, ако супружници више не могу заједно, али разилажења у миру готово да нема. Могуће је да неки проценат људи може без злих речи да оду свако на своју страну, али то се врло ретко среће. Најчешће су ту бес, гнев, агресија, мржња…- прича наш саговорник.

Више од половине разведених су они који имају децу, а међу разведеним браковима с децом, најчешћи су они с једним дететом.

Старатељство добијају мајке, у 70 одсто случајева. Најболнија су међусобна разрачунавања бивших супружника преко деце.

– Имамо један случај развода брака који је био пре седам година, а супружници се од тад све време туже ко ће бити старатељ деце. То је отишло на више судске инстанце, укључене су бројне институције. Доста пута сам и чуо реченицу од „главе породице”- узећу ти све- стан, децу, ништа нећеш имати. У 90 или више одсто случајева, жена је та која пише тужбу за развод брака. Дозлогрди им јер се мужеви понашају као високи гости у хотелу у ком су протеклих година одседали и нису ништа нарочито радили. Подсетићу на изреку која ми се не свиђа, али је нашла место код нас: „Кућа не стоји на земљи, него на жени”. Та изрека потиче из времена ког више нема, а волео бих да се измени и да кућа не стоји на жени већ на мужу и жени равноправно, на два стуба- каже Поповић.

Разлози за окончање брака су: насиље, љубомора, мешање родитеља једне или друге стране у живот брачних парнера, прељуба, алкохолизам, непремостиве разлике у погледу најважнијих животних питања, финансијски разлози. Неретко се данас учесталост развода доводи и у везу са еманципацијом жена и њиховом економском самосталношћу.

– Истраживања су показала да два фактора најчешће доприносе разлазу, а то су љубомора и мешање родитеља једне или друге стране у живот брачних партнера. Љубомора кад уђе тешко се лечи, квари однос, руши поверење, као болест која има еволуцију. Још један феномен је одавно уочен. Брачни однос почиње да се клима у тренутку кад се роди прво дете – наводи Поповић.

Брак изискује посвећеност, љубав, разумевање, поверење, уважавање. Али може ли дугогодишње партнерство да доведе до засићења у вези? Наш саговорник указује и на овај феномен.

-Има једно искуство срочено у изреци: „Кад дуго живе заједно, животиње се заволе, а људи замрзе”. Феномен засићења се ретко помиње, понекад се говори о брачној монотонији, али то по мени није адекватан израз, пре бих рекао засићење. Посматрајте брачни пар који хода улицом- ћуте озбиљних лица на којима је видљив умор, за разлику од призора када видите момка и девојку, који су живахни, причају… Брак је озбиљан, дуготрајан и тежак посао, то би била моја дефиниција брака- каже Поповић.

Најновији подаци Републичког завода за статистику показују и то да после Севернобанатског округа, по учесталости развода предњачи Севернобачки регион. Две општине које се, у нашем округу, највише истичу су Ада, где су разводи чак учесталији од судбоносног да, и Сента у којој се на десет закључених бракова, безмало девет (8,7) оконча разводом.

БРАКОВИ НАЈЧЕШЋЕ ПУЦАЈУ У ЧЕТВРДЕСЕТИМ

Старосна доб при ступању у брак, али и разводу помера се навише. Просечна старост мужа при разводу брака у Србији је 45,2 године, а жене 41,7 година. Просечна старост младожење при ступању у први брак у нашој земљи је 31,8 година, а невесте 29,1 година. У Кикинди је нешто млађи просечан новопечени брачни пар. Кикинђани при ступању у први брак имају у просеку 30,8 година, а суграђанке 27, 8 година.

РАЗЛАЗ ПОСЛЕ КРАТКОГ, АЛИ И ДУГОГ БРАЧНОГ СТАЖА

Пут од меденог месеца до брачног бродолома некада је веома кратак. Разводе се млади брачни парови, после свега неколико година заједничког живота, али и они са вишедеценијским брачним стажом. Просечно трајање разведеног брака у Србији је 13,7 година, а у Кикинди. 14,2 године. Међутим, то не значи да после толиких година заједничког живота наступа најкритичнији период, већ да је у питању средња вредност. Наиме, највише је разведених супружника са брачним стажом до 9 година, али и оних који су добро и зло делили дуже од 25 година.

Просечно трајање разведеног брака се доста разликује по градовима, показују подаци РЗС. Примера ради, у Александровцу је свега 5,5 година, а у Житорађи 28,9 година.

Ј. Црногорац