кикинда

materice

На Материце деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Детињце.

Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се одвезује. На исти начин се вежу и све удате жене, које се одвезују поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.
Симболика празника је јасна – припрема за дочек Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза грехова, доносећи нове везе, љубави за Бога.

Оци, Материце и Детињци, посвећени су породици. Спрема се свечани, због Божићнег поста, посни ручак, који окупља целу породицу.

zajednicka-dan-grada

Поводом Дан града додељена су градска признања најзаслужнијим појединцима и колективима. На свечаности у Градској кући присуствовали су представници јавног, политичког, привредног, друштвеног, културног, спортског живота града. Награде градa и похвалнице уручио је градоначелник Младен Богдан који је, обраћајући се присутнима, истакао је даје Кикинда град великих људи који су писали историју.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Сви они који су кроз историју градили и саградили наш град, предали су га нама да га чувамо и даље унапређујемо. Година на измаку била је захтевна и пуна изазова. И поред тога, пуно је тога на шта смо поносни и успеха који ће се памтити. Захваљујем се свима који су се борили да урадимо добре ствари за нашу Кикинду, како из града, тако и у Покрајини и Републици који су нам помагали у томе да наша средина буде боље место за живот. У Новој години желим нам да будемо јединствени, да будемо заједно, али и да будемо одговорнији и стрпљивији, да разумемо и чувамо једни друге. Само тако остварићемо заједнички циљ, да имамо успешнију, развијенију, бољу, лепшу, напреднију Кикинду – навео је градоначелник Богдан.

Највише градско признање „Заслужни грађанин Кикинде“ пропало је Драгану Страјнићу за свеобухватни допринос развоју града Кикинде, који се и захвалио у име награђених.
-Част ми је и задовољство што сам данас овде. Нема веће радости и среће, него када радећи даш део себе својој средини и свом граду, и када то неко спозна и призна. Ово је моје највеће признање које сам добио – рекао је Страјнић.

Посебна признања добили су: др Милан Бркин, за дугогодишњи научни, спортски и хуманитарни рад, Балетска школа Нови Сад – Издвојено одељење Кикинда у области образовања и уметности, а поводом 30 година рада.

Марија Драгин, просветни радник у пензији за живот посвећен образовању деце.

Награда града Кикинде постхумно је припала новинарки Љиљани Панцел за свеобухватан допринос развоју новинарства, културе, хуманитарни и друштвени рад.

У области здравства награда „Др Ранко Петровић“ додељена је хематологу у пензији др Чедомиру Гавранчићу, за допринос очувању здравља грађана Кикинде, а постхумно је награђен и педијатар др Талал Абу Хаија, за допринос очувања здравља деце.

Признања у области образовања „др Павле Кенђелац“ уручена су Техничкој школи „Михајло Пупин“, за допринос развоју образовања , а иста награда додељена је и Кристини Дрљић, директорици ПУ „Драгољуб Удицки“.

У области привреде и предузетништва признање „Михаел Бон“ добила је Штампарија „Бис“, за посебан допринос развоју приватног предузетништва.

Рукометаш Лука Панић награђен за допринос развоју спорта признањем „Ника Мирков“, за исказану хуманост и доброчинство награда „Меланија Николић Гаичић“ уручена је Бранкици Мишков, председници удружења Мултипла склероза Кикинда .

Признање у области информисања и културе, за допринос развоју и унапређењу новинарства и културе, додељена је Браниславу Угринову, уреднику дописништва РТВ-а у Кикинди.

Похвалнице су припале КУД-у „Петар Кочић“ из Нових Козарца, за допринос култури и Богдану Калабићу, за допринос развоју аматеризма.

Похваљен је и Никола Лињачки, бубњар, за допринос култури.

Ученици Богдан Завишин, Андреј Варга, Матеја Косић и Лена Давидовић похваљени за изузетне резултате у области образовања.

У програму је учествовала Љубица Вранеш, мецосопран, солисткиња Београдске опере, која је извела традиционалне српске нумере.

А.Ђ.

 

science-5314418-1280

Центар за стручно усавршавање и Научни клуб током зимског распуста организује „Научни камп“ за децу од 6 до 12 година. Камп пружа јединствену прилику за развој креативности, истраживање нових знања и забаву кроз едукативне радионице, истакао је директор Центра Дејан Карановић.

-Активности ће се реализовати од 8. до 10. јануара и све радионице биће бесплатне. Циљ нам је да деца квалитетно проведу распуст и да науче нешто ново. Интересовање за сличне програме и ранијих година било је велико, тако да сам сигуран да ће тако бити и ове године – каже Карановић.

Првог дана планиран је програм „Мој интервју са композитором“ који ће водити Андреа Давид, а деца ће истраживати музичку историју и упознати велике композиторе. Уз помоћ интернетских извора и вештачке интелигенције, направиће интервју са композиторима, развијајући критичко мишљење и креативност. Радионицу „Неуроиграрије“ реализоваће Маријана Љиљак, а циљ је да путем разних вежби за фокус и концентрацију деца развијају пажњу, креативност и социјалне вештине.

Наредног дана, 9. јануара у оквиру програма „Птица тражи кавез“, Софија Јегарски организоваће занимљив садржај са циљем развоја когнитивне, моторичке и ликовно-визуелне вештине, уз изложбу птица станарица и естетско процењивање, док ће у оквиру зимска радионица у глини „Орнамент“ са Игором Смиљанићем учесници имати прилику да се упознају различитим врстама орнамента кроз историју уметности и да стварају своја уметничка дела у глини.

Последњег дана, 10. јануара Гордана Рацков и Арпад Пастор упознаће децу са програмирањем дигиталног другара „Микробит“ уз помоћ микробит плочица, учесници ће учити основе логике, алгоритамског размишљања и решавања проблема, развијајући важне техничке вештине. У оквиру радионице „Магични бројеви“, деца ће се упознати са визуелним програмирањем и начинима за управљање дигиталним уређајем.
Због ограниченог броја учесника, потребно је да се заинтересовани, до 6. јануара, пријаве за радионице путем мејл адресе csukikinda3@gmail.com или путем инстаграм поруке на @naučni_klub_kikinda.

А.Ђ.

 

penzioneri-1

Исплата децембарских пензија у Србији почеће раније него иначе, па ће за пензионере свих категорија који пензије примају на кућној адреси или поштанским шалтерима почети 3. јануара.

Они који пензије примају преко текућих рачуна, исплата ће почети 4. јануара, објавио је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање.

У Србији има нешто више од 1.650.000 пензионера, а најстаријим грађанима наше земље ће од првог месеца наредне године примања бити увећана за 10,9 одсто. Просечна пензија, која је сада 45.714 динара, уз повећање од 10,9 одсто, односно око 5.000 динара, прескочиће износ од 50.000 дунара и биће око 50.700 динара.

Dan-grada-2

Поводом Дана града, у организацији Културног центра, а под покровитељством локалне самоуправе, у суботу у 19 сати у Народном позоришту група „Легенде” одсвираће бесплатан концерт за наше суграђане.

Интересантно је да се догодило да у нашем граду овај састав наступа на сваких осам година. Претходни пут 2016. за Дан жена. а пре тога 2008.
-Tо је интересантно, каже Зоран Дашић Даша, вођа “Легенди”, али ми нисмо имали намеру да буде баш такав правилан временски размак. Једноставно се тако десило с обзиром да имамо много наступа широм света, тако да неке градове неправедно заобиђемо. Овај кикиндски концерт ће бити прилика да се „искупимо“ за толику паузу.
Подсетимо, претходне кикиндске наступе „Легенди”, вокално је обојио њихов сад већ бивши певач Иван Милинковић. Промена вокалног солисте пре неколико година се у аудио облику није ни осетила, јер млади Никола Зекић има скоро идентичну боју гласа као Милинковић, тако да „Легенде“ нису ни морале да „померају“ хармоније, јер и стари репертоар млади Зекић пева из оригиналног тоналитета.
Низом свирки ове године наставили су да праше овдашњим и светским бинама. Постоје већ 37 година, а број свирки у њиховој каријери премашује цифру од 2.500 а напокон се у њиховом концертном календару нашла и Кикинда.
О каријери, утицају Боре Ђорђевића и телевизије на каријеру овог бенда, бившем певачу Ивану Милинковићу, концертима и другим сегментима каријере за наш “Комуну” говорио је оснивач, композитор, текстописац Зоран Дашић Даша.
„Легендама” је кумовала легенда, дакле, подсетимо се на причу да је име вашој групи дао Бора Чорба.

– Ми смо и приватно били кумови. Ја сам једно кратко време био у „Рибљој чорби”, тамо осамдесетих година и онда, пошто сам се запослио у Телевизији Београд, једноставно сам се определио за посао, а свирање је било више као неки хоби који се невероватно исплатио. На крају се испоставило да сам ја у ствари живео од хобија, а плата ми је била за комуналије (смех). Нико то није очекивао. За два месеца у којима сам био у „Чорби“ сам пресекао. Морао сам или овамо или онамо и одлучио сам се за сигурност. Био сам контра од оног Бориног „пекар. лекар апотекар“. Ја сам се одлучио да будем баш пекар, лекар, апотекар, а не да будем рокер, јер сам већ пре тога много година свирао, али је то било све онако, ништа озбиљно. Онда је Бора као мој кум око целе те приче дебело залегао да ми помогне и тако је почела прича о „Легендама”. Ја сам планирао да то буде мени онако, уз посао, викендима.

Чини се да су „Легенде” музички правац за себе?
– Намерно смо одабрали ову врсту музике која је онако била између – нити рок, нити народњаци. Да буде пријемчива за многе људе који то воле да слушају. Нисам очекивао сад неку огромну каријеру. Онда се испоставило да је после неколико година то прерасло у једну стварно велику ствар. Кад погледамо – шездесет пута Сава центар, што је једино још Балашевић успео и нико други. Онда, преко 2.500 концерата, али заиста правих концерата широм света – Америка, Канада, Аустралија. То су сале где је мало ко од наших улазио, а камоли одржавао концерте, без потцењивања других који раде кафане и слично, то је њихов избор. Тако да је то прерасло у једну лепу причу коју сам ја паралелно могао да водим уз телевизију. Тридесет и седам година, колико радимо, то је неочекивано и за мене да ћемо толико дуго да трајемо, али, ето, испоставило се да смо оставили један дубок траг. То је чињеница коју тек сад видим кад се мало окренем уназад. Ко год шта мислио о нама, ми смо сигурно једно велико име. То ме убеђују и сви ови чувени наши менаџери, да смо ми заиста једна огромна институција која је нарасла.

Кад погледате уназад, имате вероватно разлога за задовољство, а опстајете и у новим музичким околностима?
– Тренутна популарност и актуелност зависе од моде и свега тога. Нове генерације су дошле, али ми и даље имамо доста наступа. Видим да публика то лепо прихвата и дан данас, а опет, ја са своје стране могу да будем презадовољан, с обзиром да многи не знају, јер нисам то нигде истицао, али да кажем: ми смо једна од ретких појава на естради, ако тако могу да кажем. Јер, ја сам редовни члан Српске академије сценских уметности, затим Удружења књижевника, Удружења композитора. Имам све могуће награде које постоје – за животно дело, па двоструку Естрадну награду Србије, Златни беочуг и још много тога. Нисам очекивао да ћу толико да се остварим као аутор, као песник и композитор. У оно време кад смо почињали нисам ни размишљао о томе. Тако да кад се осврнем иза себе, могу да осетим једно велико задовољство. Мало сам очекивао, мало сам се надао, а добио сам и више од тога него што сам очекивао.

Кад сте споменули телевизију, она је била неизбежна, јер без медијске подршке ваш рад би остао мање запажен.
– Како да не. Ја сам био уредник у РТС-у до пре неку годину. Сад сам у пензији, али сигурно је да нам је то доста помогло без обзира на све. Ја сам познавао све уреднике из свих медија, прво професионално, овако као колеге, али не можеш на силу да гураш своје ако то народ неће и не прихвата – то не иде. Ми смо имали ту срећу да нас публика прихвата, тако да многи и не знају да сам ја био у медијима, уопште у телевизији, јер нисам хтео да долази до сукоба интереса, да неко каже: лако је њему, он гура себе. Чак себе нисмо ни стављали, него смо увек пуштали другима да нас они сами пусте, али популарност је то захтевала, да нас буде увек.

Дакле, укратко, сматрате да је иза „Легенди” велика и успешна каријера, упркос промени певача Ивана и другим персоналним променама?
– Кад се окренем уназад осећам једно велико задовољство. Мислим да смо урадили добру и велику ствар, једино што ми је жао у овом тренутку је што је дошло до тих промена, јер једноставно не волим кад се поквари прича. Ми смо буквално доживели једну бајку о којој нико није ни сањао да може да се деси, јер смо достигли високе домете и успеха и наступа. И онда једноставно, кад неко тако оде, мени дође жао. Немам никакве љутње, чак ако већ причамо о њему, никакве свађе није било, далеко од тога. Једноставно нек ради свој посао, а мислим да је то лошије и за њега и за нас.

Н. Савић

 

la-banda-(4)

Поводом Дана града одржан је концерт тамбурашког састава „Ла Банда“. Публика у Народном позоришту имала је прилику да ужива у популарној, филмској, ауторској, диско музици, евергрину, али и одабраним песмама народног жанра изведеним на тамбурама. Састав у ком је само један мушки члан, постоји већ читаву деценију, а у нашем граду већ су гостовали.

-У Кикинди смо били на почетку наше каријере, али смо први пут у Народном позоришту. Част нам је што смо део прославе Дана града, посебно што волимо да дођемо овде и приватно. Сигурна сам да је публика уживала у нашем концерту који смо свирали са пуно љубави – истакла је Милица Лерић, чланица „Ла Банде“.

Тамбурашки састав, који је издао и свој први ауторски албум, на свом репертоару има музику за сва времена.

-Специфични смо управо по томе што на тамбурашким инструментима изводимо композиције које нису стандардне. Волимо обраде класичних дела, филмску музику, џез, поп, рок, али и севдах. То је мешавина различитих музичких стилова и публика одлично реагује на нашу интерпретацију разних музичких праваца. Тамбуру приказујемо у новом, модернијем, светлу и управо то је разлог због ког нас радо зову да гостујемо. Наш циљ је да овај инструмент прикажемо млађој, а старију публику вратимо у време када су били млади – каже наша саговорница.

За једанаесточлани састав тамбура је велика љубав.

-Они који нас гледају, по правилу се изненаде, када засвирамо и запевамо јер не очекују толико жена на једном месту, па још да свирају тамбурашке инструменте – закључила је Милица Лерић.

Већ сутра, такође од 19 часова у Народном позоришту, наступају „Легенде“. Улазак на концерт је бесплатан.

А.Ђ.

basaid-atarski-putevi-(1)

Допуном Закона о пољопривреди и руралном развоју коју је данас усвојила Влада Србије прописана је могућност да се пољопривредник упише у регистар пољопривредних газдинстава, односно да упише катастарску парцелу и по основу фактичког коришћења пољопривредног земљишта, на основу посебне изјаве оверене код надлежног органа, саопштило је Министарство пољопривреде.

Након усвајања закона, Влада Србије ће донети посебну уредбу којом ће се ближе прописати услови фактичког коришћења пољопривредног земљишта, као и образац посебне изјаве о фактичком коришћењу пољопривредног земљишта.

Министар пољопривреде Александар Мартиновић истакао је да је овим испуњен још један од захтева које су пољопривредници износили приликом бројних састанака у Министарству и Влади Србије, што према његовим речима јасно показује посвећеност државног врха решавању кључних питања у договору са пољопривредним произвођачима.

-Влада Републике Србије и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде су и на овај начин доказали да су сигуран и поуздан партнер домаћим пољопривредницима. Настављамо да радимо у њиховом најбољем интересу и остајемо отворени за разговор и све оправдане и конструктивне предлоге наших пољопривредника – поручио је министар.

klizaliste-otvoreno-(3)

Клизалиште, које се ове године налази у центру града, отворено је. Првог дана било је бесплатно, тако да не чуди велика гужва коју смо затекли. Прва је на лед изашла дванаестогодишња Вања Ђомпарин.

-Обожавам да клизам. Имам своје клизаљке и нисам могла да дочекам да се „Ледено језеро“ отвори. Клизам већ седам година и прошле године сам сваког дана била на клизалишту које је било постављено поред Спортског центра „Језеро“. Ове године још је боље с обзиром на то да се налази у центру града – истакла је Вања.

Да клизање не познаје године потврдио нам је и наставник хармонике Сава Марков.

-Научимо сам да клизам са 17 година у Новом Саду. Клизалиште се налазило на Сајмишту и то ми је међу најлепшим успоменама на младост. Прошле године, на клизалишту у оквиру „Језера“, имали смо екипу и играли смо хокеј. Унуке сам оставио код куће да ките јелку, а ја сам дошао да испробам лед. Ми, који знамо да клизамо, помагаћемо онима који не знају, како би савладали технику и уживали – додао је Марков.

Уживање у зимским чаролијама на клизалишту са ледом омогућили су СЦ „Језеро“, у сарадњи са Туристичком организацијом, а под покровитељством и подршком Градске управе. Ове године веће је у односу на прошлогодишње и димензије су му 25 пута 13 метара. Све окупљене поздравили су Деда Мраз и Снежна краљица који су делили слаткише. Отварању су присуствовали и градоначелник Младен Богдан и заменик градоначелника Дејан Пудар.

-Услишили смо жељу и молбу суграђана и ове године клизалиште је постављено у центру града. Слика говори за себе, окупило се пуно деце и младих, задовољних што и ове године имају могућност да део распуста времена проведу на клизалишту. Због њих се трудимо и радимо и ослушкујемо њихове потребе. И у наредном периоду трудићемо се да у ово време радости и даривања, учинимо празнике што лепшим. Иако нема снега, сигуран сам да ће у наредних месец дана наши суграђани уживати у зимским чаролијама на леду – навео је градоначелник Богдан.

„Ледено језеро“ биће доступно месец дана, а радно време клизалишта ће бити радним данима од 17 до 21, а викендом од 17 до 22 сата. Цена улазнице биће 200 динара, за термин у трајању од сат времена, а исто толико новца ће бити потребно издвојити за изнајмљивање клизаљки.

А.Ђ.

 

sanu

Традиционални пријем за младе таленте – ученике средњих школа који су на међународним такмичењима освојили једно од прва три места, приређен је, у Свечаној сали Српске академије наука и уметности. Пријему је присуствовао Андреј Поповић који је освојио сребрну медаљу на Стемко олимпијади из математике. У име Милице Томић која је освојила је златну медаљу за научни рад из физике у Турској у Измиру и која се тренутно налази у Америци, пријему је присуствовала њена менторка професорица Марија Поповић. Освајачима награда обратио се председник САНУ академик Зоран Кнежевић.

– Српска академија наука и уметности, као кровна научна и уметничка институција у нашој земљи, с великом пажњом прати све што наши млади нараштаји раде и са радошћу бележи успехе које постижу, јер нам је добро знано колико сте труда, рада и талента ви и ваши наставници морали да уложите да бисте те успехе остварили. Сваки ваш индивидуални успех видимо и као успех свих нас, као још један беочуг у ланцу појединачних и колективних постигнућа наших људи и друштва у целини. Зато и сматрамо да је дужност Академије да та ваша постигнућа поздрави и афирмише у јавности и да вам на њима, овом малом свечаношћу и скромним поклоном, срдачно и искрено честита – рекао је академик Кнежевић.

Овом приликом награђено је 123 ученика који су се истакли постигнутим изузетним резултатима на такмичењима широм света. Као и годинама уназад, младим талентима су уручени вредносни ваучери и пригодне публикације САНУ.

А.Ђ.

 

coka-livnica-(1)

И.М. (34) из Иђоша који је поврђен у чоканској „Аутофлекс Ливници“, након што је из  пећи почео да куља течни лив, је стабилно. Управница Клинике за анестезију, интензивну терапију и терапију бола Клиничког центра Војводине др Теодора Тубић рекла је  да је пацијент повређен у експлозији у ливници у Чоки боље, али да га очекују превијања на дуге стазе.

-Он је још увек на лечењу у Клиници за анестезију, интензивну терапију и терапију бола, односно на интензиви, али је стабилно. Он је потпуно свестан. У питању су ипак опсежне опекотине, тако пацијента очекује дуго лечење –  истакла је др Тубић.

У експлозији пећи, која се догодила 28. новембра, преминули су М.Б. (53) из Иђоша и Аксентије Б. (51) из Остојићева.Четврти повређени Д.Г (47) из Иђоша био је пребачен у Општу болницу у Сенти и након указане помоћи пуштен је кући. До трагедије је дошло услед наглог избацивања течног лива из пећи на ливење.

А.Ђ.