Tačno u podne, 31. decembra, odbrojavajući poslednje sekunde Stare, kikindski mališani dočekali su Novu godinu. Na Gradskom trgu okupili su se u velikom broju kako bi zajedno sa Deda Mrazom i glumcima pozorišta „Lane“ poslali najlepšu sliku iz Kikinde.
Među okupljenima je bila i Tina Tolimir koja je uživala u predstavi „Novogodišnji kviz“.
-Bio mi je jedan Deda Mraz koji mi je doneo i dodatne poklone. Dobila sam lutku, pingvina, kućicu za lutke, kao i ukrasnu kućicu. Tu su bili i slatkiši. Rekao mi je da sam bila najbolja u dobroti ove godine – saznali smo od Tine.
Da je Matija Terek bio dobar potvrdio je i Deda Mraz.
-Dobio sam slatkiše, flašicu i pernicu. Očekujem i noćas Deda Mraza koji će mi tokom noći ostaviti poklon ispod jelke. Dobar sam učenik i sigurno ću dobiti šta sam poželeo – otkrio nam je Matija.
Deca su uživala u svojoj proslavi, dobili su i slatkiše i na kraju i zapevali sa Deda Mrazom i glumcima.
U novogodišnjoj noći Javno preduzeće „Toplana“ grejanje će raditi do ponoći, saznajemo od v.d. direktora Dušana Marjanovića. I 1. januara grejanje će biti produženo, do 22 sata.
-Kao i svake godine, na sam dan dočeka, produžićemo grejni dan. Mnogi naši korisnici za doček će biti kod kuće, tako da ćemo i mi raditi duže. I prvog dana Nove, 2025. godine, izaći ćemo u susret korisnicima i grejati do 22 sata – istakao je Marjanović.
Tokom predstojećih novogodišnjih i božićnih praznika Uprava saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova sprovodi pojačanua kontrolua saobraćaja koja je usmerena na najdominantnije prekršaje koji dovode do saobraćajnih nezgoda – prekoračenje brzine i vožnju pod dejstvom alkohola.
Pojačana kontrola saobraćaja počela je 27. decembra i trajaće do 7. januara naredne godine. Cilj je očuvanje što povoljnijeg stanje bezbednosti u saobraćaju na putevima. Aktivnosti u kontroli saobraćaja biće, pre svega, usmerene na one prekršaje koji najviše utiču na nastanak nezgoda, kao što su prekoračenje brzine i vožnja pod dejstvom alkohola. Svi raspoloživi resursi saobraćajne policije, i materijalni i nematerijalni – ljudski, biti uključeni u ovu akciju.
Prošle godine tokom praznika u svega osam dana bilo je više od 700 nezgoda, 15 poginulih osoba, više od 400 povređenih od čega 68 sa teškim telesnim povredama.
Direktori Ekonomsko-trgovinske škole i Gimnazije „Dušan Vasiljev“, Robert Vunjak i Mirjana Dražić, nisu podneli ostavke, kako je to objavljeno u pojedinim medijima i saopštenjima proteklih dana.
Zatekli smo ih danas na radnim mestima u školama, gde su nam demantovali takve tvrdnje.
-Trenutno u školu dolaze nastavnici, po ustaljenom rasporedu, rade godišnji inventar koji se uobičajeno radi, sastaju se timovi i rade izveštaji za prvo polugodište. Ni direktorica Gimnazije Mirjana Dražić ni ja nismo dali ostavke. Imali smo inspekcijski nadzor, to je tačno, ali čitali smo šta sve piše na portalima i to su neistine- rekao nam je direktor Ekonomsko-trgovinske škole Robert Vunjak i podvukao da on, kao i direktorica Gimnazije, redovno dolaze na posao.
Takođe, kako su nam potvrdili, obe škole su redovno završile prvo polugodište. Kako ukazuju, i Gimnazija i Ekonomsko-trgovinska škola na vreme su zaključile ocene, održane su sednice odeljenskih veća kao i nastavničkih veća.
Direktori škola apelovali su da se ustanove obrazovanja izuzmu iz bilo kakvih političkih konotacija i delovanja.
U Domu penzionera u Bašaidu završena je adaptacija fasade. Ovim poslom zaokružena je sanacija zgrade koju koriste najstariji meštani, istakao je predsednik Saveta MZ Bojan Mikalački.
-U proteklom periodu rekonstruisali smo prostorije Doma penzionera koje su bile u veoma lošem stanju. Obezbeđen je i novi nameštaj, stolovi, stolice, kuhinja, novi frižider, klime, novi televizor. Urađen je i novi sanitarni čvor, a obavljeni su i molersko-farbarski radovi. Sada je završena i fasada, tako da naši najstariji meštani imaju odlične uslove za druženje – saznajemo od Mikalačkog.
Radovi su finansirani sredstvima mesne zajednice, a u dogovoru sa penzionerima.
-U selu ima dosta penzionera koji se svakodnevno sakupljaju u svojim prostorijama. Razgovaraju, provode vreme zajedno, druže se – dodaje naš sagovornik.
Ocenjujući 2024. godinu, Mikalački napominje da je zadovoljan onim što je urađeno u Bašaidu.
-Početkom godine rešili smo dugogodišnji problem. Izgrađen je kružni tok na ulazu i selo iz pravca Zrenjanina, što je i najveća investicija u selu proteklim godinama. Ova raskrsnica bila je takozvana „crna“ tačka i svi meštani bili su za to da se reši pitanje bezbednosti na ovom delu puta. Ostalo je da se prostor ozeleni, a postoji i inicijativa da se u centralnom delu prebaci beli krst – kaže Bojan Mikalački.
U 2025. godini u budžetu grada opredeljena su sredstva za nastavak izgradnje kapele. Do sada je objekat izidan i pokriven, a naredna faza podrazumevaće uvođenje struje, vode, postavku stolarije. U narednoj godini u planu je da se nastave radovi na Domu kulture.
-Sprat zgrade je adaptiran, a krov koji je prokišnjavao je saniran. Preostalo je da se uradi prizemlje u kom se nalazi bioskopska sala, bina, kao i prostorije u kojima planiramo da se nalazi galerija i etno soba. Neophodno je zameniti podove, stolariju, okrečiti. Osim pomenutog potrebno je adaptirati fasadu koja je u katastrofalnom stanju – saznajemo od Mikalačkog.
Na području Policijske uprave u Kikindi tokom vikenda dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima su tri osobe zadobile lakše telesne povrede. Nastala je materijalna šteta u iznosu od 260.000 dinara. Saobraćajna nezgoda se dogodile zbog radnja vozilom.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 18 učesnika u saobraćaju i izdata su 72 prekršajna naloga.
Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno je 10 vozača, od kojih su dve osobe zadržane u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu.
Takođe, otkrivena su 23 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 10 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 47 ostalih prekršaja.
Već po tradiciji najmlađi sugrađani prvi će dočekati Novu godinu. Na Gradskom trgu, 31. decembra, program počinje u 11.30 sati. Sa okupljenim mališanima družiće se glumci pozorišta „Lane“, ali i Deda Mraz i Snežna kraljica.
Tačnu u podne, uz odbrojavanje poslednjih deset sekundi, biće dočakana Nova, 2025. godina. I u samom pozorištu „Lane“ takođe će biti organizovana žurka za decu povodom Nove godine u 14 časova.
U hramu Svetih Kozme i Damjana treću godinu zaredom organizovana je manifestacija „Moja posna trpeza“. Povodom Božićnog posta i Materica u svetosavskoj sali priređena je izložba slanih i slatkih posnih jela, a bilo ih je 54.
Na trpezi je bilo ribe, posnog prebranca, posnih punjenih paprika, sarme i pite. Posne specijalitete pripremila je i Jasmina Zarić iz Kikinde.
-Volim post i posna jela. Za izložbu sam donela kuvan kukuruz koji nije uobičajen u ovo doba godine, to me podseća na detinjstvo jer me je moja baka, kada sam bila mala, nakon klizanja na ledu, dočekivala upravo sa ovim jelom. Napravila sam i kiflice sa pekmezom jer sam odrastala na ovom slatkišu. Postim čitav post i nije mi teško – kazala je Jasmina Zarić.
U čast Materica, ali i Detinca i Oca, porodičnih praznika, organizovana je treća posna trpeza, rekao je starešina hrama, protojerej Boban Petrović.
-Posebno smo radosni što se ove godine našem pozivu odazvao veliki broj restorana u Kikindi. Cilj nam je da edukujemo kako vernike, tako i restorane, kako bi na svom meniju imali što raznovrsniju ponudu posnih jela. Svake godine odziv na našu manifestaciju je sve veći. Uvek nas iznenadi mašta naših vernika, a ovo je prilika da za druženje, upoznavanje, ali i razmenu recepata – dodao je otac Boban Petrović.
U samom hramu organizovano je duhovno veče na kom je besedio prota Ivan Mučalov iz Sečnja, a vernici su uživali i u pesmama dečijeg hora „Sveti Jovan Šangajski“.
-Pa vi u Kikindi možda i ne znate da imate jako zanimljivu i kreativnu osobu, koja potiče iz vašeg grada – reče prilikom susreta s vašim izveštačem poznati TV voditelj Aleksandar Filipović – to je Duška Jovanović, a Novosađanima je dobro znana pod svojim di-džej imenom Looda Sosa.
Krenusmo tako tragom informacije uvaženog kolege i pronađosmo Ludu Sosu na jednom od njenih mnogobrojnih muzičkih nastupa. Doduše, svoju karijeru je vezala više za negdašnji centar Dunavske banovine, nego za rodni kraj, pa stoga poluozbiljno kaže: „Za mene su u Kikindi čuli samo moji roditelji”.
Kako osloviti ovu umetnicu rodno ravnopravnim jezikom, a da ne bude pežorativ? Di-džejica ne ide, još manje u muškom rodu di-džej, hm!? Zato joj se obratismo po „narodski”: ‘Aj ti Duška, što puštaš ploče, zavrti malo unazad, da te se (pod)sete tvoji kikindski poznanici.
-U Kikindi sam završila osnovnu školu „Žarko Zrenjanin”. Iz tog perioda pamtim igranke, učiteljicu Anicu Šargin, večitu četvorku iz matematike, ali i što sam još tada naučila engleski za ceo život. Paralelno sa osnovnom, završila sam i Muzičku školu „Slobodan Malbaški”, u klasi profesora Karastankovića, odsek klavir. Mene je primio u klasu, iako sam po godištu bila mlađa, jer je osetio neverovatnu emociju u mom izvođenju. Nikad nisam bila tehnički precizna, ali su moji nastupi uvek imali pozitivan naboj i emocije-navodi Duška.
Foto: Miloš Lakićević
Trebalo je u tim mladim godinama nositi klavir na grbači. Ne u bukvalnom smislu, već taj teret očekivanja okoline.
-Plan je bio da nastavim sa klavirom dalje, pa sam subotom odlazila u Novi Sad na privatne časove, a onda sam i pohađala kurs kod čuvenog pijaniste Kemala Gekića. Nakon toga sam se na takmičenju u Češkoj susrela sa nepravdom i činjenicom da i nečija sujeta igra važnu ulogu u konačnom plasmanu i odlučujem da prekinem da se usavršavam na klaviru. Dodatni razlog je predstavljala i činjenica da nisam videla sebe kao nekog ko sedi po 12 sati dnevno za klavirom i vežba, a bila sam i jedinica, pa nisam želela da se odvajam od roditelja. Ostajem u Kikindi još četiri godine i upisujem gimnaziju, u kojoj me je takođe pratila četvorka iz matematike.
Ipak, jednom je moralo da usledi odvajanje od roditelja i rodnog grada. O tome Duška pripoveda da je odlučila da diplomira na Ekonomskom fakultetu i krene očevim stopama, kasnije je završila i master, uprkos četvorki iz matematike koja ju je pratila tokom čitavog školovanja do studija. Na fakultetu (naopako bilo) nije tu ocenu popravila u peticu, nego na mnogo višu.
Foto: Miloš Stamenić
Dobar prosek je preporučuje za posao u veleprodaji, a posle i u banci. Međutim, kao i većina nas običnih smrtnika s ove strane šaltera, tako se i naša sagovornica s druge strane stakla, razočarala u banku. Odabrala je zato da ipak bude iza stakla, ali u didžejevskoj kabini.
-Krenula sam tada sa „didžejingom”. Postala sam, što bi rekla moja majka- umetnica na slobodi. Usavršila sam se, upisala di džej školu pre šest godina i odlučila da mi to bude zanimanje.
Inače, elektronska muzika je moja strast. Tražena sam kao di-džej, ali i danas se za svaki set spremam danima, nekad i nedeljama- navodi naša sagovornica, dodajući da se nikad nije nudila, nego je sami klubovi traže.
– Radila sam na binama sa poznatim imenima naše i regionalne scene, a jedan od mojih najvećih uspeha je Egzitov oficijelni after parti, gde sam radila u nizu s velikim imenima evropske di-džej scene.
Osim elektronske, Duška na set listi ima i dip haus, potom tehno, progresiv, ali i afro pravce. Za kraj joj uputismo i neizbežno pitanje zašto je izabrala baš takvo umetničko ime?
-Luda (Looda) u mom imenu je otud što mi pravi odstupnicu i imam izgovor ako nekad pogrešim, a i trudim se da izborom muzike budem nepredvidiva i iznenadim goste na setovima. Sosa, donekle određuje geografsko poreklo, ali na set listi ima i sevdalinki, tako da sam i sa te strane nepredvidiva.
U istom ključu je i njen odgovor o svojoj budućnosti:
-Nisam ljubitelj zakucanih ciljeva, jer me ograničavaju. Može da se desi da u životu poželim i nešto drugo da radim. Doduše, ponekad je sasvim u redu ostaviti stvari takvim kakve jesu, ali život svakog dana donosi nešto novo i šteta je to propustiti- zaključuje Duška Jovanović alijas Looda Sosa.
