кикинда

1000095275

Градоначелник Младен Богдан обишао је радове на изградњи мини-постројења за кондиционирање пијаће воде у Накову и Банатском Великом селу.

У Накову су завршени грађевински и машински радови, док су у Банатском Великом Селу постављени резервоари.

– Радови напредују добром динамиком, у шта смо се уверили на терену. Очекује се да становници оба села веома брзо добију чисту пијаћу воду у складу са свим важећим стандардима. Пројекат је од суштинског значаја за Град Кикинду, и као одговорна локална самоуправа, у сарадњи са Покрајинском владом, настављамо да улажемо у унапређење квалитета живота у сеоским срединама- рекао је Богдан.

Подсетимо, у првој фази решавања проблема пијаће воде у селима, предвиђена је изградња мини постројења у четири села. Поред Накова и Банатског Великог Села, још у Мокрину и Иђошу.

Наредном фазом, како је раније најављено, биће обухваћено преосталих пет месних заједница.

Р. К.

saobracajka-elvira-(2)

Две девојчице повређене су у саобраћајној незгоди у Кикинди коју је изазвала суграђанка стара 52 године, сазнајемо у Полицијској управи у Кикинди. Незванични подаци су да је била у алкохолисаном стању.

Жена која је изазвала незгоду, у улици Генерала Драпшина, код Хотела „Нарвик“ оштетила је три паркирана аутомобила. У првом возилу, зрењанинских регистарских ознака, које је ударила били су отац и две девојчице, близанке, које су запослени у Хитној служби пребацили у Општу болницу. На срећу, њихове повреде воде се као лакше.

Како сведоче они који су били на лицу места, пошто је ударила у последње возило, Кикинђанка је изашла из свог аутомобила и кренула да одлази са места незгоде. Исто тако негирала је да је возила аутомобил над којим је изгубила контролу.

Истрага је у току.

A.Ђ.

 

rak-dojke

У организацији Дома здравља, а под покровитељством Града Кикинда у уторак, 25. и у среду, 26. марта, у оквиру каравана „Буди храбра, прегледај се“ у нашем граду биће организован бесплатан ултразвучни преглед дојки.

Прегледи ће се обављати у покретној ординацији, на Градском тргу, код фонтане, у термину од 12 до 18 сати. Пријаве за преглед (код покретне ординације) обављаће се од 11.30 до 12 часова.

mladenci

Српска православна црква данас слави празник Светих четрдесет мученика, празник у народу познатији као Младенци.

Овим празником се чува успомена на четрдесет Мученика Севастијских, који су за Христову веру пострадали 320. године.

Младенце према обичајима славе супружници у првој години брака, они који су се венчали после 22. марта претходне године.

Гости на овај дан младенцима доносе поклоне који би требало да олакшају свакодневни живот новим супружницима. Према обичају младе домаћице дочекују госте колачићима, такозваним “младенчићима”. Колачићи симболизују дуг, срећан и сладак живот.

У појединим деловима земље, младенчићи се месе у свакој кући. Младенци увек падају у време Часног поста.

policija-znacka

У суботу, 22. марта 2025. године, очекују се окупљања грађана на више локација на подручју Полицијске управе у Кикинди.

У складу са чланом 52. Закона о полицији, Полицијска управа предузеће све законске мере да јавни скупови протекну безбедно, укључујући фото и видео снимање на местима где се пријављени и непријављени скупови буду одржавали.

У понедељак, 24. марта без струје ће од 9 до 10 сати бити улица Иђошки пут у Кикинди. Истог дана од 10, до 12 часова електричне енергије неће имати домаћинства у Мокрину у улици Анђе Ранковић.

Због планираних радова на електричној мрежи у среду, 27. марта од 8.30 до 13.30 сати без струје ће бити читаво село.

 

image

Пројекција документарног филма, „78 дана бомбардовања“ поводом обележавања 26 година од почетка ваздушних напада НАТО снага, на територији тадашње Савезне Републике Југославије биће уприличено у уторак, 25. марта у 18 сати, у Свечаној сали Народног музеја.

Филм је снимљен као видео-дневник једне породице, о 78 дана бомбардовања и осликава тежак период, али обележен заједништвом. Продукција је РТС-а, а ауторка је Емилија Гашић која је желела да споји теме одрастања и бомбардовања и уз технику „нађеног материјала“ и олакша гледаоцу да се саживи са ликовима. Имала је непуних осам година 1999. године за време бомбардовања. Када се сети тих дана, одмах види слику како се са сестром из Крушевца крије испод стола кад чују авион.

У филмову учествују и чланови СРВК, суграђанка Аница Дрињак.

 

susreti-sela

Министарство за бригу о селу расписало је јавни конкурс за доделу бесповратних средстава за организовање манифестације под називом „Михољски сусрети села“ за 2025. годину. Програм једнодневне или вишедневне манифестације обухвата активности у којима учествује становништво села које могу бити из области драмских уметности, књижевности, литерарних вештина и других уметности попут такмичења у певању, рецитовању, глуми, сликању, и слично, одржавања спортских такмичења, промовисање очувања и унапређења старих заната и културно-уметничке баштине, израде уметнина и предмета домаће радиности, као и остале активности у којима становници села могу показати своја знања и вештине и у њима се такмичити.

Бесповратна средства се додељују за манифестације које ће се одржавати од 15. маја 2025. године до 1. новембра. Максимални износ је 500.000 динара. Рок за подношење пријава је до 9. априла.
Прецизно и тачно попуњена пријава и пратећа документација шаљу се препорученом пошиљком на адресу Министарства за бригу о селу, Булевар Михајла Пупина 2а, 11070 Нови Београд или се достављају предајом на писарницу на тој адреси. Пријаве се шаљу у затвореној и запечаћеној коверти са назнаком “Пријава на конкурс „Михољски сусрети села“ – НЕ ОТВАРАТИ”, са пуним називом и адресом пошиљаоца на полеђини коверте.

Подсетимо, прошле године ова манифестација организована је у Новим Козарцима и Руском Селу. У Новим Козарцима одржана је сликарска колонија „Михољски сусрети“ на којој су учествовали сликари из села и ширег региона. Тема је била банатски пејзаж, а инспирација им је била у самом селу и околини. Скупу су присуствовали деца из Нових Козараца која су имала прилику да се упознају са гостима, али и да сликају. Слике су остале у Галерији „Здравко Мандић“ и изложене су током читаве године .

У Руском Селу одржан је турнир у баскету 3X3. На спортским теренима у центру села учествовало је више екипа са такмичарима од 16 до 50 година.

А.Ђ.

tuga-spomenik

Поводом обележавања 26. година од почетка ваздушних напада НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије (СРЈ), у понедељак ће полагањем венаца, на спомен плочу „Туга“, у центру града, бити организовано централно обележавање овог важног датума.

НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије трајалo је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. У њему је учествовало 13 држава, а joш девет земаља уступило је ваздушни простор за спровођење агресије.

Престанку НАТО бомбардовања претходило је доношење Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

 

muzej a

Народни музеј 27. марта у 18 сати посетиоцима ће представити изложбу под називом „Ново лице светитеља“. Како истиче директорица Лидија Милашиновић на овај начин биће представљен пројекат из прошле године.

-Захваљујући финансијској подршци Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама рестаурирали смо 14 икона из етнолошке збирке Музеја. Циљ је да покажемо који су конзерваторски и рестаураторски радови обављени на иконама. Жеља нам је да грађани и посетиоци виде шта се све ради како би се иконе очувале. Међу њима је само једна класична икона, а остале ми зовемо банатске, односно карактеристичне су за наш, румунски и мађарски део Баната. Међу њима је и једна икона осликана на стаклу – напоменула је Лидија Милашиновић.

Конзерваторске радове обавио је Драган Огар који ће бити присутан на отварању изложбе.

Наша саговорница додаје и да се Народни музеј прикључио обележавању године археологије која има мото „Време је прошлост“.

-У оквиру обележавања планирано је доста догађаја, а први ће бити публикација књигу о археолошком локалитету у Подлокању. Она је спремна за штампу и очекујемо да ћемо потребан новац добити на конкурсу Министарства културе. Реч је о некрополи из бакарног доба. И овогодишњи „Мамутфест“ биће у знаку археологије открила нам је Лидија Милашиновић.

А.Ђ.