најчитанији портал Севернобанатског округа
Из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој обавештавају грађане да ће у понедељак, 27. априла бити обављен третман сузбијања крпеља на територији града Кикинде.
Упозоравају се пчелари да је препарат опасан за пчеле. Дејство препарата траје један дан.
У случају неповољних временских прилика, јаке кише, ветра и сллично,третман ће се одложити за наредни повољан дан.
Чланови етно-грађанског удружења „Сувача“ заједно са пријатељима из других места и градова прославили 22 године од оснивања и организовали шесто такмичење у прављењу кикиндске штрудле маковњаче.
Титулу за „најмаковњачу“ освојила је, други пут, Шапчанка Јелена Станковић.
-Први пут на такмичењу освојила сам прво место, а сада је моја штрудла са маком најколач и то други пут. Бавим се израдом пецива, колача, штрудли, торти и правим их са пуно љубави и задовољства и то је главни састојак. Састојци морају да буду квалитетни, а основни рецепт који сам добила од пријатеља модификовала сам – рекла је победница.
Манифестацији је присуствовао Младен Богдан, градоначелник који је уручио пехаре и поздравио госте:
-Хвала вам пуно што сте и ове године са нама – истакао је градоначелник Богдан. – Има вас од истока до југа, а посебно ми је драго што су ту наши пријатељи из Републике Српске. Драго ми је што сте са нама и што доласком у наш град подржавате рад кикиндског удружења.
Организатор је Етно грађанско удружење „Сувача“, а у такмичењу је учествовало двадесетак штрудли.
-Жеља нам је да од заборава сачувамо нашу банатску штрудлу са маком. Припремамо је по рецептима наших бака и на нама је да их пренесемо на млађа поколења-. У нашој сувачи, млину на коњски погон млели су мак и жито, а без квалитетног мака и белог брашна нема ни добре маковњаче– рекла је Радојка Вујадинов, председница „Суваче“.
Штрудле су оцењивали Радован Субин, Регина Суботић и Весна Бојић.
-Оцењивали смо изглед, боју, укус колача. Похвалио бих све учеснице које су се потрудиле да направе одличне штрудле. Жири није имао лак задатак и о победницима су одлучиле нијансе – навео је Субин.
Шесто место освојиле су чланице удружења жена „Нови Козарци“, четврто је припало чланицама удружења „Ливађанке“ из Александрова, четврта је била суграђанка Ружица Тркуља, треће место освојиле су чланице новосадског удружења „Атина“, друго је припало Драгици Гверо, док су прве такође биле „Ливађанке“.
А.Ђ.
Фолклорни ансамбл КУД-а „Петар Кочић“ из Нових Козараца на сабору „Златни опанак“ у Ваљеву освојио је Златну плакету „Крстивоје Суботић“, једно од најзначајнијих признања у области очувања традиционалне културе. Поред тога, мушка певачка група освојила је друго место у својој категорији. Тим поводом, градоначелник Младен Богдан, приредио је пријем за чланове поменутог друштва.
-„Златни опанак“ је саборовање и празновање српске традиције и нематеријалног културног наслеђа наших предака. Само бити део фестивала је успех, а добити награду је резултат је темељних и дуготрајних припрема, у којима учесници улажу максимум знања, труда и љубави према традицији. У друштву смо сви исти и заједно смо дошли на идеју да вишедеценијско истраживање наслеђе колониста представимо на сцени. Урадили смо кореографију „Козарчанско зборовање“ која је објединила фолклорну традицију Срба насељених у Новим Козарцима из Змијања, Поткозарја, Купреса. Извор су били Козарчани који су и основали наше културно – уметничко друштво. Посебну одговорност носи и чињеница да радове оцењују врхунски стручњаци, међу којима је и професор др Димитрије Големовић који нам је рекао да је највредније у једном друштво када представи традицију свог села, улице и места у којем живи – рекао је Милан Вашалић, уметнички руководилац.
Љубиша Лукић, члан ансамбла додао је да је друштво за њега, али и остале чланове, друга кућа.
-Дружимо се и проводимо време заједно. Ми смо, волим тако да кажем, хомогена смеса, сви смо за једног и један за све – додао је Лукић.
Први човек града гостима је захвалио што деценијама уназад чувају традицију и обичаје крајева из којих су Крајишници потекли.
-Највеће богатство је ваш труд, рад и пожртвованост. Културно уметничко друштво „Петар Кочић“, поред тога што окупља мештане, децу и младе, ради и на очувању изворног народног стваралаштва. Очување песама, игара, музичких нумера је важно јер остају у народу и преносе се потомцима и будућим генерацијама. Честитам вам на значајном признању и верујем да ће оно бити подстрек да будете још бољи – прецизирао је градоначелник Богдан.
„Златни опанак“ је фестивал који већ више од две деценије окупља чуваре српског нематеријалног културног наслеђа.
А.Ђ.
Код споменика Бели крст у Башаиду обележена је годишњица битке на Иљеву која се водила 1849. године на простору између Меленаца и Башаида у којој је страдало 198 Срба. Саво Орељ, испред кикиндског СУБНОР-а поздравио је присутне и навео да се ове године обележава 177 година од поменуте битке.
-Године 1848. и 1949. биле су време великих превирања у оквиру тадашње Хабсбуршке монархије. Срби су се нашли између мађарског револуционарног покрета за независност и тежње за сопственом аутономијом и очувањем националног идентитета. Српски народ у Банату тражио је политичка права, равноправност и територијалну аутономију што је довело до оружаног сукоба. Иљевска битка одиграла се у тешким условима, а српске снаге чинили су граничари добровољци. Они су пружили значајан отпор мађарским трупама иако бројчано слабији и тако постали симбол храбрости – подсетио је Орељ.
Овом приликом служен је парастос погинулим Див јунацима, а венце су положили представници локалне самоуправе и месне заједнице. Догађају су присуствовали заменица градоначелника Биљана Кикић и члан Градског већа Бојан Микалачки, као и представници борачких и удружења „Чувари баштине“.
-Див јунаци, браниоци српске Војводине, одупрли су се знатно јачем непријатељу и дали своје животе за српску част. На нама је да ми, али и генерације које долазе чувамо културу сећања, национални идентитет и слободарски дух – додала је Кикић.
Организован је и пригодан програм у ком су учествовали ђаци ОШ „1. октобар“.
А.Ђ
Културно-спортски центар „Језеро“ у Кикинди биће богатији за нове базенске садржаје, а цео комплекс простираће се на површини од чак 37.081 метара квадратних. Градска управа Кикинде огласила је јавну презентацију урбанистичког пројекта за изградњу објекта затвореног и отвореног базена у оквиру КСЦ „Језеро“ на четири катастарске парцеле.
Инвеститори су Покрајинска влада и Град Кикинда, обрађивач пројекта „Regulus Project d.o.o.“ Нови Сад, а одговорни урбаниста Мина Миличић. Урбанистичким пројектом планирана је градња у две фазе.
Фаза 1 обухвата изградњу објекта отворених базена и техничког блока (уз измештање постојеће трафостанице), а фаза 2 градњу отвореног ватерполо базена са санитарно-угоститељским објектом и трибинама (уз рушење помоћног објекта). Објекат који се гради је B категорије.
Како у оквиру Спортског центра постоје објекти који нису уписани у катастар, биће примењен Закон о озакоњењу за такве објекте. После парцелације и препарцелације укупна површина новоформиране парцеле (А) на којој ће бити комплекс базена износиће 37.081 квадрата.
КСЦ „Језеро“ од постојећих објеката има: спортску халу (4.985 квадрата) спратности П+1, два објекта спорта и физичке културе (од 507 м2 и 190 метара квадратних) спратности П+Пк и помоћне објекте. Од постојећих базена у оквиру центра су: oлимпијски базен од 1.398 метара квадратних, дечији од 150 и средњи базен од 477 квадрата. Планирани објекти су: објекат затворених базена, хоризонталног габарита 3.802 метара квадратних, спратности По+П+1. Максимална висина објекта је 14,5 метара, а налазиће се у северозападном делу комплекса.
Градиће се и технички блок (трафостаница, дизел агрегат, котларница) габарита 132 квадрата и санитарно-угоститељски приземни објекат површине 185,5 квадрата. Планирана је изградња отвореног ватерполо базена површине 875 метара квадратних. Овај базен биће правоугаоног облика, димензија 35 x 25,025 метара, са дубином од 2,20 метара.
Конструкција базена предвиђена је као армиранобетонска када, изведена од водонепропусног бетона, са додатним мерама хидроизолације у складу са важећим стандардима. Унутрашње површине базена обрађују се завршном облогом од керамичких плочица или специјалних базенских премаза, отпорних на деловање воде, хемијских средстава и механичка оптерећења.
Поред базена и објеката биће урађен плато базена – плажа. Планирано је и 47 паркинг места са обе стране саобраћајнице.Под зеленим површинама биће скоро 9.500 квадрата у оквиру комплекса.
Затворени базен у овом центру годинама је био ван функције због деградиране челичне конструкције и дотрајалих инсталација. Јавна презентација овог пројекта одржава се до 29. априла у згради Градске управе Кикинде од 8 до 12 сати у канцеларији 46.
Извор: ekapija.com
У четвртак, 30. априла због радова на електричној мрежи, од 9 до 11 часова, без струје ће бити следеће улице у Кикинди: КСЦ „Језеро“, Бранка Радичевића од Бранка Вујина до Масарикове, Брегалничка од Димитрија Туцовића до Бранка Радичевића, Бранка Вујина од Бранка Радичевића до Барске и улице Барска и Живице Докића
Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодило се 97 саобраћајних незгода, у којима су погинула два лица, а повређено је 34. На подручју Полицијске управе Кикинда догодиле су се 3 саобраћајне незгоде, у којима је погинуо возач мотоцикла на подручју Полицијске станице Ада, а две особе су повређена.
Од почетка године на путевима у Републици Србији погинуло је 108 лица. Анализом саобраћајних незгода утврђено је да су дани са највећим ризиком од настанка саобраћајних незгода са страдалим лицима петак, субота и недеља. У наведеним данима долази до повећаног интензитета саобраћаја, већег броја путовања, као и чешћег присуства ризичних облика понашања учесника у саобраћају, пре свега прекорачења брзине, управљања возилом под дејством алкохола и некоришћења сигурносног појаса.
Из МУП-а апелују на све учеснике у саобраћају да буду одговорни и савесни, да поштују прописана ограничења брзине, не управљају возилом под дејством алкохола, користе сигурности појас и посебну пажњу обрате на заштиту деце и других рањивих категорија учесника у саобраћају.
На Светском првенству младих истраживача у Индији суграђанка Хелена Грујић освојила је друго место у презентацији рада из области физике, као и специјалну награду за његову одбрану. Након што је за свој рад „Пројектовање Френелових сочива“ освојила прво место и златну медаљу на Државној смотри истраживачких радова средњошколаца у Београду, он је послат на рецензију у међународну организацију чији чланови су одабрали радове који могу да учествују на светском нивоу, подсећа поносни тата, Мирослав Грујић, професор географије.
View this post on Instagram
-Велики је успех и то што је Хелена позвана да буде део младих истраживача, пре свега физичара, из читавог света. Поносни смо на њен успех поготово што иза њега стоји велики труд и рад – рекао је Грујић.
Хелена, иначе ученица трећег разреда Гимназије „Душан Васиљев“, недавно је, на пријему код градоначелника Младена Богдана, говорила о свом раду:
– Суштина мог рада била је да у Пајтону симулирам рад Френелових сочива и упоредим их са класичним. Дошла сам до решења које је ефикасније и практичније, нарочито када је реч о цени и материјалима – објаснила је Хелена, додајући да се ова сочива могу применити у градској расвети и камерама.
Љубав према оптици, како каже, проистиче из личног искуства, јер носи наочаре. Подсетимо и да је локална самоуправа финансијски подржала пут и боравак у Њу Делхију.
А.Ђ.
Ученици Гимназије „Душан Васиљев“ остварили су изузетне резултате на бројним такмичењима, изборивши пласмане на републички ниво у различитим областима. Овогодишњи успеси сврставају ову генерацију међу најуспешније у последњих неколико деценија, а у први план стављају труд, знање и посвећеност самих ученика.
-Наши ученици су прави амбасадори знања, младости и нашег града. Ово је велики успех и за њих и за школу, посебно ако се узме у обзир да радимо у отежаним условима због реконструкције“, истакао је директор Гимназије, Александар Аћимов.
Пласмане на републичка и међународна такмичења остварили су:
Посебну тежину овим резултатима дају приче самих ученика, који иза успеха крију месеце рада и велику посвећеност.
Владислава Петровић, која се пласирала на републичко такмичење из психологије, истиче да јој овај успех много значи.
-Кад сам добила вести, била сам срећна, задовољна и захвална. Рад сам почела да пишем још у новембру, а тема ми је била асертивност као психолошки концепт.
Њена другарица Теодора Иветић, такође учесница републичког такмичења из психологије, додаје:
-Најтеже ми је било излагање рада пред комисијом због треме, али сам на крају успела. Знам да ће ми ово искуство значити за будућност.
Јована Коврлија, ученица првог разреда, која је изборила пласман из биологије, каже да јој републички ниво такмичења није стран – успехе је почела да ниже још у основној школи.
-Препоручила бих свима да иду на такмичења – не само због знања, већ и због дружења и лепих успомена.
Стефан Лазић, успешан у чак два предмета, истиче важност континуитета рада.
-Припремам се од септембра, сваки дан по мало. Мотивише ме то што волим оно што радим.
Дуња Рађеновић, која је остварила пласман из српског језика, била је изенађена високим пласманом.
-Нисам била сигурна у резултат, јер је такмичење веома захтевно, али сам имала велику подршку професорке и окружења.
Срна Антал, која се пласирала на међународно ХИПО такмичење из енглеског језика, истиче значај дугогодишњег рада.
-Овај успех ми је потврдио колико заправо знам. Знате и сами да се језик не учи преко ноћи. Такмичење ће бити онлајн, а ако успем да прођем даље, следећи ниво полаже се у Италији.
Иако школа тренутно ради у измењеним условима због реконструкције, то није умањило резултате ученика. Напротив, како истиче директор, ово је једна од „најберићетнијих“ година у последњих двадесетак година, што додатно говори о квалитету рада и посвећености и ученика и наставника.
Т. Д.
У Сремској Каменици, на Универзитету „Едуконс“, градоначелнику Младену Богдану, свечано је уручен важан стратешки документ — „Анализа и мапирање потреба јединица локалне самоуправе за период 2028-2034“. Ради се о пројекту који су финансирали Влада АП Војводине и Покрајински секретаријат за регионални развој, а који је реализован у сарадњи стручног тима за европске пројекте и Града Кикинде.
-Документ je значајан инструмент за планирање даљег развоја, јер кроз детаљну анализу стања препознаје кључне изазове, али и потенцијале локалне заједнице. Уједно, отвара простор за припрему и реализацију конкретних пројеката, као и за ефикасније коришћење доступних фондова – навео је градоначелник Младен Богдан. – Кикинда је опредељена ка стратешком и одговорном развоју документ је важан корак ка њеном даљем унапређењу. Јасно дефинисани приоритети омогућавају нам да спремно конкуришемо за средства из европских фондова и реализујемо пројекте који ће допринети бољем квалитету живота наших суграђана. Настављамо да градимо Кикинду као место пожељно за живот, рад и останак младих.
А.Ђ.
