кикинда

54722314-ce6a-4017-84f7-35befb8f73e9

Ротари клуб Кикинда организовао је хуманитарну аукцију радова ученика Основне школе „6. октобар”. У Музеју „Тера“ хуманој акцији, осим ротаријаранаца из Кикинде, одазвали су се и чланови Ротари клуба из Жомбоља, Руме и Зрењанина.

Срђан Стојановић, директор ОШ „6. октобар“ истакао је да ову образовну установу похађа 39 ученика.

-Приход од улазница и аукције биће дониран школи. Ми образујемо и подржавамо децу са посебним потребама која су насликала радове за овај догађај. На аукцији је било 19 радова коју су у различитим техникама сликали ученици наше школе и осам дела кикиндских сликара који су на овај начин подржали акцију. Прикупљена средства искористићемо за набавку наставних и дидактичких средстава којима ћемо опремити учионице. Најнеопходније су нам посебне врсте струњача за корективни рад, мали тобогани, различите врсте помагала која служе за стимулацију мишића и развој психомоторике. Планирамо да у оквиру сваке учионице оформимо кутак у ком би деца која имају проблем са праћењем наставе могла да се на сензорни начин стимулишу – навео је Стојановић.

Кикиндски ротаријанци активно подржавају хуманитарне пројекте и иницијативе усмерене на унапређење локалне заједнице, додао је председник Небојша Недељковић.

-Желимо да пружимо подршку деци која се суочавају са различитим изазовима. Њихови радови носе посебну причу и емоцију, а свака куповина значи много за њихову будућност. Наше мало њима значи пуно – додао је Недељковић.

 

А.Ђ.

 

norland-poseta-(6)

У оквиру посете званичника из Нарвика у Градској кући одржан је и састанак са представницима покрајине Норланд. Домаћин гостима из Норвешке био је градоначелник Младен Богдан са најближим сарадницима.

-Аутономна покрајина Војводина са округом Норланд има потписан Протокол о сарадњи. Циљ нам је да реализујемо што више заједничких активности у области образовања, културе, размену ученика у оквиру програма Еразмус +. Раније је било ових размена и жеља нам је да се оне поново покрену како би и наша и норвешка деца упознала обе земље. Циљ нам је и привредна сарадња са округом Норланд, а не само са Нарвиком – навео је градоначелник Богдан.

Делегацију из Норланда су чинили: Ејвинд Холст, председнику округа, Касандра Елени Б. Пеца, председници Одбора за развој заједнице, културу и заштиту животне средине и члановима одбора Вегард Јохан Линд-Јегер, Сив Анита Јонсен Бреке, Кари Ане Бекестад Андреасен и Пер Кристијан Бренвик Јакобсен.

-Са представницима Кикинде разговарали смо о развоју друштвене заједнице, култури и заштити животне средине. Кикинда је братски град са Нарвиком, а посетили смо и Меленце које такође има добре односе општином Фауске. Дошли смо овде да научимо више о вашој култури, начину живота и да видимо Србију и Кикинду и да на основу тога у будућности планирамо активности – рекао је Ејдвин Холст.

Део представника Норланда био је обучен у народну ношњу, како би и на тај начин промовисали своје културно наслеђе.

-Ношњу не повезујемо само и искључиво за традиционална плес, него је носимо на догађаје и датуме који су нам важни – додала је Касандра Елени Б. Пеца – Дан победе је изузетно битан датум за читав свет и многи догађаји из Другог светског рата повезују наше две земље.

А.Ђ.

dan-pobede-(1)

Полагањем венаца и шетњом Бесмртног пука у Кикинди је обележен 9. мај, Дан победе над фашизмом. Централно обележавање осамдесетогодишњице одржано је на споменику жртвама фашизма, а сенима предака поклонили су се представници града на челу са градоначелником Младеном Богданом, представници Владе Србије, амбасаде Русије, гостију из братског града Нарвика, министарстава одбране, војске Србије и унутрашњих послова, борачких организација.

Обраћајући се присутнима градоначелник Богдан истакао је да је 9. мај донео победу против највећег зла у историји човечанства.

-Други светски рат памтимо по истребљењу, највећем броју умрлих и погинулих. Срби су, уз Јевреје и Русе, поднели највећу људску жртву у овом рату јер смо се борили за оно што је наше. У свим ратовима увек борили смо се само за своју слободу, народ и своју земљу. И данас, када доживљавамо подмукле нападе, и споља и изнутра, треба да се сетимо да су наши преци увек били јединствени када су требали да бране земљу. Зато нам је преко потребно јединство да будемо на страни истине, победе и српског народа – навео је градоначелник Богдан.

Генерал Милорад Ступар, саветник председника за одбрану додао је да Кикинда има право да слави Дан победе јер су њени становници учествовали у борби против нацизма.

-И овог 9. маја треба да се подсетимо храбрих предака. Нацисти су у Другом светском рату убили 51 милион људи. Према страдању, у односу на укупном број становника, највише жртве поднели су Пољаци којих је страдало 18 одсто, Руси 14, а Срба је страдало 10,6 процената. То нам даје за право да славимо Дан победе и да негујемо културу сећања и за генерације које долазе – рекао је генерал Ступар.

Шетња Бесмртног пука кренула је од Градске куће и окупила је велики број суграђана. Многи су носили фотографије својих предака погинулих у ратовима. Међу њима је била и Цица Љиљак, ћерка Здравка Љиљка, одликованог борца у Другог светског рата и почасног грађанина Кикинде.

-Четврта је година како није са нама и ово је још један повод да га се сетимо. Није попуштао обележавање важних датума и увек нам је причао о томе како је било у рату, како се не би заборавило страдање – сазнајемо од Цице Љиљак.
Венци су положени и на споменик „Туга“, као и на спомен плочу бригадиру Драгутину Ристићу у холу Градске куће.

У ноћи између 8. и 9. маја 1945. године Немачка је потписала безусловну капитулацију. Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа и њихових савезника још неколико дана пружали отпор. У Југославији је то потрајало до 15. маја.

 

А.Ђ.

slava-hora-atendite-(2)

Хор Културног центра „Атендите“ обележио је славу Марковдан. Уз резање славског колача и у присуству пријатеља хора и гостију из норвешког града Нарвик приређен је и пригодан програм. За Норвежане је, на њиховом језику, изведена и химна покрајине Норланд.

Ове године кума славе била је чланица Градског већа Маријана Мирков.

-Част ми је и задовољство што сам кума славе хора „Атендите“ јер се осећам као део породице. Сви чланови, од најмлађих до најстаријих, улажу пуно труда и љубави у оно што раде. Без тога не би било завидних резултата које је хор остварио до сада – навела је Маријана Мирков.

В.д. директор Културног центра Марко Марковљев подсетио је да је хор основан 2018. године.
-Слава је, поред Божића, најважније породично окупљање. Хор „Атендите“ јесте породица и ово је прилика да се окупимо и да се присетимо и оних који нису са нама. Хвала пуно диригенткињи Биљани Јеремић која је ту од самог почетка и сваки пут изнова ствара „чуда“ са хором. Сигуран сам да ћемо још дуго постојати јер оно што радимо доноси срећу, не само нама, него и свима који воле хорску музику – рекао је Марковљев.

Славу је честитао и свештеник Никола Мишковић који је изразио жељу да хор „Атендите“ ускоро буде део Свете литургије у цркви Светог Николе.

А.Ђ.

crveni-krst-festival-humanosti-(3)

Светски дан Црвеног крста и Црвеног полумесеца 8. мај и недеља Црвеног крста од 8. до 15. маја почела је XVI Фестивалом „Младости, хуманости, љубави и лепоте“. Ученици шестих разреда основних школа имали су прилику да у оквиру едукативних и забавних радионица сазнају више о превенцији болести зависности, трговини људима, историји Црвеног крста, безбедности у саобраћају, добровољног давалаштва крви, прве помоћи.

Партнери су били представници Дома здравља и Полицијске управе Кикинде.

-Обележавамо дан рођења оснивача наше организације Анрија Динана – истакла је Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста. – Најбољи начин за то је промовисањем вредности Црвеног крста, а основцима су се прикључили и корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите. Као волонтерска организација негујемо основне принципе хуманости.

Недеља Црвеног крста ове године обележава се под слоганом „На страни хуманости“ и наглашава трајни значај принципа, са посебним фокусом на хуманост. Светски дан у знаку је непоколебљиве посвећености милиона волонтера и запослених широм света, док се истовремено подиже свест о седам основних принципа који воде рад Црвеног крста.

-Црвени крст Кикинде има више од стотину волонтера, укључујући и децу. Старији волонтери ангажовани су у управним структурама организације, као и у повереништвима, школама и месним заједницама. Они су снага хуманости и они на терену реализују програме за децу, младе и за најугроженије кориснике – додала је Данијела Бјељац.

Све присутне поздравила је председница кикиндске хумане организације Маријана Мирков, а у занимљивим садржајима учествовали су основци из школа: „Јован Поповић“, „Свети Сава“, „Жарко Зрењанин“, „Мора Карољ“ из Сајана, „Васа Стајић“ из Мокрина, „Миливој Оморац“ из Иђоша и „Петар Кочић“ из Накова.

У оквиру Недеље Црвеног крста биће организована свечаност за ђаке прваке и посета првацима у сеоским основним школама, као и посета корисницима програма „Брига о старима“ и акција добровољног давања крви. Неће изостати ни акција „Пакет за новорођену бебу“ током које ће сарадници и волонтери обићи породице и уручити беби пакете.

А.Ђ.

 

OIF

Данас се обележава Светски дан борбе против рака јајника, најсмртоноснијег гинеколошког карцинома – у свету годишње од рака јајника оболи 250 хиљада жена, а више од половине изгуби битку с овом болешћу.

Већ дванаесту годину заредом Светски дан борбе против рака јајника обележава се и у Србији, где сваког дана три жене добију дијагнозу, а једна, нажалост премине од ове опаке болести.

Ове године Међународни дан борбе против канцера јајника у Србији ће бити обележен под слоганом: “Ко каже да рибе не говоре”. У нашој земљи годишње од рака јајника оболи око 800 жена, док њих 450 изгуби битку с овом опаком болешћу. У борби против ових поражавајућих бројева кључни су рано откривање болести, препознавање симптома, правовремена дијагностика и оптимално лечење.

Рак јајника заузима неславно осмо место од свих малигнитета, а према најновијој статистици једна од 78 жена суочава се са овим проблемом.

fizicka-aktivnost

Међународни дан физичке активности биће обележен у суботу, 10. маја на Старом језеру од 10 до 12 сати у организацији Туристичке организације, Дома здравља, ЗЗЈЗ и Црвеног крста. Сваке године обележава се широм света, а иницијатор је Светска здравствене организација.

Под слоганом „Кретањем до здравља“ учествују чланови спортске школице „Растимо заједно“, „Champ 07“, спортско удружење „Сунце“, АДЗНМ „Гусле“, удружење пензионера „Сунчана јесен“
Циљ је да се подигне свест о значају редовног кретања и физичке активности за здравље појединца и друштва, да подстакне људе свих узраста да се више крећу, да се смањи број обољења повезаних са седентарним начином живота (гојазност, дијабетес типа 2, кардиоваскуларне болести), да се промовише активан стил живота и то не само вежбање, већ и ходање, бициклизам, кућне и баштенске активности.

 

sindikat-penzioneri-slava-(3)

Чланови Синдикалне организација пензионера Кикинде уз резање славског колача, у присуству гостију и свештеника Живана Васића обележили су славу Ђурђевдан. Поменута организација основана је априла 1991. године, а ове је друга година како обележава славу.

-Ово је прилика да позовемо наше партнере и сараднике, али и да разговарамо о плановима – истакао је председник кикиндске Синдикалне организација пензионера Радован Субин – Наша организација броји више од 9.200 чланова. Интересантно је да то нису само Кикинђани и само пензионери. Имамо и чланове који су из Београда, Новог Сада, Жабља, Стајићева. Сматрам да је посебно интересантан наш програм туризма трећег доба која су повољна и наши чланови радо путују, друже се и упознају нова места.

Кум славе био је Илија Дрљић, председник ССС за Кикинду, Чоку и Нови Кнежевац.

-Хвала на указаном поверењу, а како ми се ближе пензионерски дани наставићемо успешну сарадњу која траје више од три деценије. Укључићу се у рад организације како би дао свој скромни допринос – казао је Дрљић.

Овом приликом додељене су и повеље Синдикалне организације пензионера за сарадњу. Између осталих, повељу је у име наше медијска куће примила директорица и главна и одговорна уредница Јелена Црногорац.

А.Ђ.

slavski-kolac

Поводом славе Града летњег Светог Николе, 22. маја, и ове године локална самоуправа организује такмичење за најбољи славски колач, најбољи изглед славског колача и најбољу структуру и укус славског колача.

Позив да учествују упућен је грађанима, удружењима грађана и осталим заинтересованим појединцима. Пријављивање је најкасније до 16. маја на бројеве телефона 426-300 и 064/857-40-44.

Славски колачи предаваће се на сам дан славе Града од 10 до 11 сати у Свечаној сали Градске куће.

INTERNIRCI-VENCI-(3)

У знак сећања на Кикинђане који су послати у концентрационе логоре 1942. године представници локалне самоуправе, борачких удружења и Друштва српско-норвешког пријатељства положили су венце на споменик интернирцима. Немачки фашисти, на Ђурђевдан, интернирали су 46-оро суграђана у логоре у Норвешку.

– Наши суграђани су са 4.500 Југословена, смештени у 36 логора смрти, а највише Кикинђана заробљено је у логору Бејсфорд, на десетак километара од града Нарвика. Имена исписана на плочама споменика доказ су њихове храбрости, спремности на жртву у борби за слободу и њихове бесмртности – рекао је Тибор Фиреди, секретар кикиндског Друштва српско-норвешког пријатељства. – Старији и болесни стрељани су већ 16. и 17. јула, а многи су пресељени у друге логоре где су били на принудном раду, мучени и изгладњивани. Град је у њихову славу подигао споменик који подсећа на њихову храброст и страдања.

Вратило се свега седморо Кикинђана: Ника Бањин, Славко Вукић, Чеда Ђомпарин, Стеван Михаилов, Стеван Сивчев, Јоца Станић и Жарко Стојков. Они су истицали велике страхоте које су доживели у логору. Исто тако сведочили су о помоћи и пријатељству локалног становништва у Нарвику. У знак сарадње два народа прва Декларација о пријатељству између Нарвика и Кикинде потписана 6. октобра 1966, а обновљена је пет деценија касније.

– Важно је да негујемо културу сећања на све оне који су дали своје животе како би ми живели у слободи. Тешка и зла времена изнедрила су и нешто добро, пријатељство између Кикинде и Нарвика које траје – навео је Жељко Раду, члан Градског већа.

На формирање Југословенско – норвешког друштва највише утицаја су имали интернирци. Споменик страдалима, дело академског вајара мр Слободана Којића, подигнут је 1975. године.

А.Ђ.