канцер

рак-канцер-1

Март је месец посвећен борби против рака, када се јавност додатно информише о распрострањености малигних болести, значају превенције и улози организованих скрининга у раном откривању болести. Стручњаци подсећају да је рак, уколико се открије на време, излечив у више од 90 одсто случајева.

-Када се болест открије у раној фази, лечење је краће и ефикасније, а квалитет живота оболелих и лечених особа знатно бољи – истиче др мед. Ана Ђурин, специјалиста социјалне медицине.

Процене показују да током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболи од рака, док један од осам мушкараца и једна од једанаест жена изгуби живот од неке малигне болести.

Оптерећење раком у Севернобанатском округу

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, тумори су у 2024. години били други водећи узрок смрти у Севернобанатском округу са учешћем од 22 одсто, одмах после болести срца и крвних судова које чине око 52 одсто укупног морталитета.

Током 2024. године на нивоу округа од малигних тумора оболело је 1.065 особа — 540 мушкараца и 525 жена, док је од рака преминула 461 особа (245 мушкараца и 216 жена).

Код мушкараца су најчешћи били рак плућа, дебелог и завршног дела црева и простате. Код жена малигни процеси најчешће су били локализовани на дојци, дебелом и завршном делу црева, плућима и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха представљају водећу локализацију у оболевању и умирању код мушкараца, док су код жена трећи по учесталости узрок оболевања и други узрок смртности од рака. Током 2024. године од рака плућа и бронха оболело је 137 особа, а преминуло 114.

Рак дојке је најчешћи малигни тумор код жена у нашем округу — 120 жена је оболело, а 46 изгубило живот у току 2024. године.

Колоректални карцином је друга по учесталости локализација рака код мушкараца и жена — 151 особа је оболела, док је 60 преминуло.

Код мушкараца, рак простате је трећи по учесталости, са 84 оболела и 23 преминула пацијента. Рак грлића материце је четврти по учесталости код жена — дијагностикован је код 30 жена, док је 12 преминуло.

-Рак је болест старије популације — стопе оболевања нагло расту после 55. године, а највише су после 75. године живота. Када је реч о смртности, стопе код оба пола почињу да расту након 60. године – наводи др Ђурин.

Превенција — најефикаснија заштита

Стручњаци наглашавају да се на чак две трећине фактора ризика може утицати.

-Око 40 одсто малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама — престанком пушења, умереним конзумирањем алкохола, одржавањем здраве телесне тежине, правилном исхраном, физичком активношћу, избегавањем прекомерног излагања сунцу и заштитом од инфекција које могу довести до рака – објашњава др Ана Ђурин.

Она додаје да вакцинација има важну улогу у превенцији.

-Вакцинација деце против хепатитиса Б и ХПВ вируса значајно смањује ризик од рака јетре и рака полних органа.

Скрининг спасава животе

Скрининг подразумева рано откривање рака код особа које још немају симптоме. У Србији се спроводе национални програми скрининга за рак дојке, рак грлића материце и колоректални рак.

На скрининг рака дојке позивају се жене од 50 до 69 година на мамографију сваке друге године. Скрининг на рак грлића материце обухвата жене од 25 до 64 године које се позивају на гинеколошки преглед и Папа тест једном у три године. Тестирање на рак дебелог црева намењено је грађанима оба пола од 50 до 74 године и обавља се једном у две године.

 

На нивоу Севернобанатског округа, организовани скрининг рака дојке спроводи се у Сенти од 2013. године, док је у Ади, Чоки, Новом Кнежевцу, Кањижи и Кикинди започет од септембра 2025.

Током 2025. године у Сенти је обављено 575 мамографских прегледа, при чему су код четири жене откривене малигне промене. У осталим општинама округа урађено је 306 прегледа, а рак дојке је дијагностикован код три жене.

-Апелујемо на грађане да редовно иду на превентивне прегледе. Правовремена дијагностика значи и правовремено лечење. Позивамо све жене да се одазову позиву на мамографију — тај преглед може спасити живот – поручује др Ана Ђурин.

Т. Д.

светски-дан-рак-(1)

Током 2024. године у Кикинди је регистровано укупно 338 нових случајева малигних болести – 162 код мушкараца и 176 код жена. Подаци Регистра за рак показују да су најчешћи тумори коже, плућа и дебелог црева, док се код жена посебно издваја карцином дојке, а код мушкараца простате.

Стручњаци указују да се највећи број оболелих бележи у старијим старосним групама, што потврђује да су године живота и наслеђе важни фактори ризика, али и да на део узрока можемо утицати сопственим понашањем.

-Постоје непроменљиви фактори ризика, као што су узраст, пол и наслеђе, али и они на које можемо да утичемо – пушење, алкохол, гојазност и стрес. Када се ти фактори удруже, ризик од настанка малигних болести вишеструко расте – објашњава др Бранислав Хачко, специјалиста социјалне медицине.

Према његовим речима, локални подаци јасно показују образац оболевања.

-Карцином дојке најчешће се јавља код жена старијих од 50 година, док је рак дебелог црева присутан код оба пола већ после четрдесете. Кожни тумори су чешћи у познијем животном добу и често су повезани са старосним променама коже – наводи др Хачко.

Он истиче да је задатак јавног здравља да болест открије у што ранијој фази.

-Када се малигне промене уоче на време, проценат излечења је већи од 95 одсто. Зато су превентивни прегледи и здраве животне навике од пресудног значаја – додаје он.

Лекари саветују грађанима да одржавају правилну исхрану, буду физички активни, избегавају дуван и алкохол и редовно обављају контролне прегледе. Женама након 50. године препоручују се мамографија, гинеколошки преглед и колоноскопија, а мушкарцима ПСА тест простате, колоноскопија и преглед коже.

Светски дан борбе против рака обележава се управо са циљем подизања свести о значају превенције и раног откривања. Према подацима Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, у Србији су током 2024. године од малигних тумора оболеле 41.472 особе, док је од последица рака преминуло 20.314 људи. Најчешћи су карциноми плућа, дебелог црева и простате код мушкараца, односно дојке, плућа и дебелог црева код жена, што показује да се и локални подаци из Кикинде уклапају у ширу националну слику.

Т. Д.

ИМГ-20251022-090153

Из Завода за јавно здравље Кикинда апеловали су на жене да се одазову организованом скрининг програму за рано откривање рака дојке који се у нашем граду спроводи од прошлог месеца. Циљ овог програма којим су обухваћене жене старости од 50 до 69 година је да се болест открије у раној фази, када су шансе за излечење највеће, а последице по здравље најмање.

„Скрининг је својеврсно „прочешљавање“ здравог становништва, односно преглед особа које немају никакве симптоме како би се болест открила на време,“ објашњава доктор Бранислав Хачко, специјалиста социјалне медицине.

Према националном програму раног откривања карцинома дојке, који је 2013. године усвојен у Републици Србији, све здравствене установе имају обавезу да спроводе организовани скрининг. У Кикинди је пројекат започет у септембру ове године.

„Студије су показале да је код раног откривања карцинома дојке у преко 90 одсто исход лечења успешан. Ово је први пут да смо у Кикинди успели да кренемо у организовани скрининг. Имамо обучене рентген техничаре, радиологе, мамограф као и директну комуникацију са Клиничким центром Војводине за додатне анализе,“ додаје доктор Хачко.

На скрининг се позивају све здраве жене старости од 50 до 69 година. Телефонским путем позиве упућују медицинске сестре Службе за здравствену заштиту жена Дома здравља.

„Важно је да наше суграђанке разумеју да то није мобилни мамограф. На сајту ЗЗЈЗ Кикинда све жене могу се информисати која су то годишта предвиђена за спровођење скрининга у овом циклусу, а на сајту је и број телефона Дома здравља који могу позвати за све информације“, наглашава Татјана Пецарски, епидемиолог и начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље. „У свих шест локалних самоуправа у нашем округу спроводимо ову превентивну меру. Позивам жене да заједничким напорима учинимо да се ови мамографски прегледи спроведу у што већој мери јер од тога зависи колико ћемо живота спасити. Мамографијом можемо детектовати и бенигне промене које би могле временом постати малигне“.

Гинеколог Дома здравља упућује жене које се са попуњеном анкетом јављају служби радиологије Опште болнице, где се обавља мамографско снимање.

„Уколико којим случајем не добијете позив, а спадате у старосну групу која је обухваћена овим циклусом мамографских прегледа, можете позвати број 063 424 101 и сами заказати преглед,“ каже докторка Татјана Пецарски.

Мамографски преглед у оквиру програма потпуно је бесплатан и понавља се сваке две године. Само снимање траје свега неколико минута, а количина зрачења је минимална и у потпуности безбедна.

„Најважније је да жене разумеју – мамографија спашава животе. Овим прегледом откривају се промене које се голим оком не виде и не напипају, а управо тада је лечење најуспешније. Ово је изузетна прилика да се жене прегледају. Једна од осам жена има шансу да добије рак дојке“ истакао је др Хачко.

Из Завода за јавно здравље поручују да ће организовати предавања на ову тему. Отворени су за сарадњу са колективима и удружењима грађана, како би се обезбедила подршка свакој жени да оствари своје право на здрав и квалитетан живот.

У 2025 ГОД. ПОЗИВАЋЕ СЕ ЖЕНЕ ГОДИШТЕ 1975. 1973. 1971, 1969 1967 1965.1962 1960. 1958. 1956.

Здравствени значај и статистика

Рак дојке је најчешћи малигни тумор међу женама у свету и у Србији. Годишње од ове болести у нашој земљи оболи око 4.500 жена, док преко 1600 изгуби битку са болешћу. На подручју Севернобанатског округа, 2023. године забележено је 94 случаја карцинома дојке, док је 37 жена преминуло од тог обољења.

Иако су жене од преко педесет година критична група, граница се помера, што значи да данас све чешће оболевају и жене у двадесетим, тридесетим и четрдесетим годинама живота. Стручњаци наглашавају да правовремено откривање карцинома дојке може спасити живот.

 

 

Према речима суоснивача немачке фармацеутске компаније „Бајонтек“, Угура Сахина и Озлеме Тиречи, вакцине против канцера могле би да буду направљене до 2030. године. Рад супружника Сахин и Тиречи познат је по стварању вакцине против ковида са америчким „Фајзером“.
 
Сада кажу да су направили помак који им је улио оптимизам за прављење вакцине против канцера у наредним годинама, пренео је Танјуг. Професорка Тиречи је објаснила да би РНК технологија могла да буде преусмерена тако да оснажи имуни систем да напада канцерогене ћелије, по истом принципу по којем циља коронавирус. „Бајонтек“ је већ радио на РНК вакцинама против канцера пре него што је почела пандемија, али се онда та компанија преусмерила на стварање антиковид вакцина.
 
Компанија сада већ има неколико антиканцер вакцина у фази клиничког тестирања. Тиречи каже да успех са „Фајзер“/“Бајонтек“ вакцином против ковида отвора простор да се научници посвете борби против канцера.
 
У немачкој фирми надају се да би могли да развију третмане за рак дебелог црева, рак коже и још неке типове канцера, али и наводе да још увек постоје велике препреке до решења.
 
(ИЗВОР: Танјуг)