ječam

дан-поља-стрнине-(7)-(1)

Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ организовала је Дан поља стрних жита и обилазак макро огледа озимих стрнина на огледном пољу „Топола“. Ово је била прилика да се на једном месту сусретну пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа, и да погледају старе и нове сорте јесењих култура. Представљена је 61 сорта пшенице, међу којима је 11 нових сорти, 11 сорти јечма, од којих су две нове и три сорте тритикалеа.

 

-Пшеница се налази у млечно-воштаној зрелости, а ране сорте јечма су у пуној зрелости. На лакшим, песковитим теренима жетва ранијих рокова јечма почеће до краја недеље, док ће скидање пшенице започети за десет до 15 дана – сазнајемо од саветодавца ПСС Зорана Симића. – За озиме културе година је била повољна, до почетка јуна. Сув април надокнадиле су мајске кише, а оно што је „бацило“ сенку на производњу су високе температуре у јуну које су скратиле вегетацију за десетак дана. Мој савет пољопривредницима је да сачекају да падне влага, а код јечма ће бити проблема с обзиром на то да је највећи део парцела под овом културом полегао.

 

Под озимим стрнинама је 20 до 25 одсто више њива у односу на прошлу годину. Пшенице има више на уштрб, најпре кукуруза, а потом и сунцокрета.

-Ове године очекујем за десетак процената већи принос у односу на прошлу годину. Прошле године на огледним пољима имали смо принос између 5,5 и 7,3 тоне по хектару, а ове очекујем између  шест и осам тона по хектару.

Бранислав Коцкар, пољопривредник под пшеницом има 400 хектара што је за десет одсто више него прошле године.

-Осим пшенице засновали смо и уљану репицу, а смањене су површине под кукурузом. Очекујем добар род, бољи него 2024. године и већ за десет дана почећемо жетву раних сорти. Цена се још увек не зна. Лицитира се са ценом од 18, 19 динара за килограм, а не би требала да буде мања од 20 динара како би били на позитивној нули. Фирма „Калдарица“ у којој сам директор, ове године откупиће око 30.000 тона пшенице – навео је Коцкар

Директор ПСС Младен Ђуран подсетио је да је кикиндска једна од ретких пољопривредних служби који већ више од две деценије у континуитету организује Дан поља.

-Поред тога што пољопривредници могу да погледају огледна поља, имају прилику и да се едукују, али и да упореде различите сорте и хибриде. То је од вишеструког значаја јер им помаже у будућој производњи. Задовољни смо посетом произвођача, али и сортиментом који смо приказали– закључио је Ђуран.

У кикиндском атару под пшеницом је око 17.000 хектара, јечма има на око 3.000, док је и уљана репица заступљена на око 3.000 хектара.

ПОДРШКА ГРАДА

Локална самоуправа и ове године помаже локалне пољопривреднике и ове године обезбеђена су средства за субвенције субвенције, рекао је члан Градског већа Ђорђе Тешин који је присуствовао овој манифестацији.

-Локална самоуправа је партнер пољопривредницима и новац који се издваја за  циљ има унапређење производње. На нама је  помогнемо мала и средња газдинства која ће купити део опреме, механизације,пластенике, поставити систем за наводњавање, осигурати усеве и слично. Ту смо и да пружимо подршку Пољопривредној стручној служби – напоменуо је Тешин.

А.Ђ.

 

 

зито

У кикиндском атару озими јечам и пшеница су у фазама од ницања до бокорења. Временске прилике погодују озимим културама, а влаге у земљишту има довољно.

-У зависности од локалитета и рокова сетве око 40 одсто засновне пшенице је у фази бокорења, 30 процената је у фази два до три листа и остатак је у фази ницања и једног листа и очекујем да ће наредних дана бити попуњено ницање с обзиром на то да нема мразева и да је релативно топло време. Можемо да будемо задовољни са стањем озимих стрнина – сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца ПСС.

На обрадивим парцелама, за око двадесетак одсто више је хлебног зрна у односу на вишегодишњи просек. Уместо на око 16.000 хектара жито је засновано на више од 19.000 хектара.

-Пшенице је више на уштрб кукуруза, али је и мање јечма у односу на вишегодишњи просек у нашем атару. Јечам има нижу цену у односу на жито, а род кукуруза је прошле године подбацио, па не чуди што су се пољопривредници одлучили да сеју више пшенице – каже Симић.

Дневне температуре до пет, шест степени у плусу и ноћи без јаких мразева добре су за развој.

-Прошле године пољопривредници су имали проблема са приносима, тако да не чуди што је мање уложено у јесењу сетву. Уз ниже приносе сунцокрета и кукуруза, остало је и више хранива у земљишту, тако да ће и мање количине вештачког ђубрива имати пун ефекат – додаје наш саговорник.

Пољопривредна стручна служба у другој половини јануара урадиће такозвану Н-мин методу која показује колико азота има у земљишту. Она ће показати и колико ће азотних ђубрива бити потребно обрадивим парцелама.

А.Ђ.