илија дрљић

ilija-drljic

Овогодишњи Празник рада дочекујемо у атмосфери пуној изазова, у којој се последице привредних и геополитичких дешавања у свету све јаче осећају и код нас. На то указују у Већу Савеза самосталних синдиката Србије за град Кикинду и општине Чока, Нова Црња и Нови Кнежевац уз поруку да је борба за права радника константна и да даје резултате.

Председник Већа ССС у Кикинди Илија Дрљић не крије забринутост, али ни одлучност.

-Гледајући све што се дешава у свету, последице су већ ту. Посебно нас брине структура привреде у нашем граду. Добро је што имамо пољопривреду као неку врсту ослонца. Велики број људи ради у ауто-индустрији, која је у озбиљној кризи- истиче Дрљић.

Слика тржишта рада се мења, и то не на боље. Како наводи, оно се већ донекле сузило, али се ситуација пажљиво прати и тражи одговор на нове изазове.

-Управо зато синдикати интензивирају своје активности, да заштите радна места и обезбеде што стабилније услове за запослене- наводи Дрљић.

Први мај биће обележен у духу заједништва и солидарности, уз централно окупљање у Лисовићу.

-То је прилика да разговарамо, разменимо искуства, повежемо људе из јавног и реалног сектора и додатно ојачамо сарадњу. Желимо да укључимо што више људи и покажемо да синдикат није само институција, већ заједница- каже наш саговорник.

Јасна је и порука синдиката – баланс је кључ.

-Не тражимо немогуће. Желимо да се плате повећају, али и да фирме опстану. Само тако можемо да сачувамо радна места и обезбедимо будућност- закључује Дрљић.

После празника следи нова рунда важних корака, потписивање колективних уговора у јавном сектору. Како истиче, сва стечена права су сачувана, а у најави су и нова, што би могло донети додатну сигурност запосленима.

Ilija-Prvi-maj-(5)

Поводом Међународног дана рада Веће Савеза самосталних синдиката (ССС) за општине Кикинда, Чока, Нови Кнежевац и Нова Црња организовало је окупљање радника – својих чланова и активиста у Лисовићу, излетишту у Новим Козарцима. На пасуљ у котлићу позвани су сви, а окупљање је названо „Опасуљивање“ са разлогом.

– Опасуљивање је порука, пре свега, послодавцима, да им дамо до знања да је Синдикат ту, да постоји, а такође и држави, да кроз законску регулативу постигнемо што боље услове, посебно за младе људе – рекао је председник Већа, Илија Дрљић. – Ово што се сада дешава је неолиберални капитализам – све супротно од онога што синдикат жели, а то су познате три осмице синдикалне борбе: осам сати ради, осам сати одмора и осам сати културе и образовања.

Млади показују интересовање и све више се учлањују у Синдикат, наглашава Дрљић.

– Потреба се указала у највећој мери због шиканирања и непоштовања закона на радном месту, а ми имамо радно-правну заштиту која је бесплатна за чланове Данас се показује значај синдиката у пуном смислу, чак и они који нису чланови Синдиката долазе код нас и траже да их бранимо и ми то чинимо, никог нисмо одбили. Поред нашег правника, имамо два адвоката за радно и једног за кривично право, значи да можемо да помогнемо у свему што тишти раднике, од мобинга на даље – истиче Дрљић.

Да су млади препознали значај синдикалног организовања, потврђује председник Секције младих Већа ССС, Митар Богојевић.

– Млади схватају важност синдиката у пуном смислу, они показују интересовање и учлањују се – каже Богојевић. – Окупио сам и своје пријатеље и боримо се за права радника и за боље сутра. Потребни су велики рад и труд, али синдикат може да помогне.

Синдикални првомајски уранак организован је, уместо у Београду, у локалним срединама, први пут после десет година, каже Илија Дрљић.

– Окупили смо се да попричамо о проблемима и да укажемо јавности да смо присутни за све раднике – додаје Дрљић. – Први су стигли организатори, пасуљ се кува и очекујемо још људи јер су сви позвани.

Савез самосталних синдиката са седиштем у Кикинди има око пет хиљада чланова.

С. В. О.

 

SSS Kikinda (Medium)

Савез самосталних синдиката Србије договорио се са председницом Владе, Аном Брнабић, да се минимална зарада усклађује са минималном потрошачком корпом два пута годишње, рекао је за Кикиндски портал Илија Дрљић, председник Већа Савеза самосталних синдиката за Кикинду, Чоку, Нови Кнежевац и Нову Црњу,

– Схватили смо да није довољно само једном у току године усклађивати раст најнижее зараде, с обзиром на то да вредност потрошачке корпе непрестано расте због опште економске ситуације изазване ратом у Украјини. Минимална зарада од 40.020 динара почела је да се примењује 1. јануара, а била је депласирана још у новембру, када је најнижа вредност потрошачке корпе била 50 хиљада динара. Значи да већ сада заостајемо 25 одсто, што је, заправо само десетак хиљада динара. На то још треба додати раст трошкова живота за јануар; очекује нас виша цена струје, што повлачи и друга поскупљења – каже Дрљић.

У Савезу самосталних синдиката сада чекају објављивање званичног податка о вредности минималне јануарске потрошачке корпе и порасту трошкова живота, што ће бити објављено у другој половини следећег месеца. Ови подаци биће репер за преговоре о усклађивању минималне зараде.

– Треба подсетити да је у питању само минимална потрошачка корпа – прецизирао је Дрљић. – Озбиљна потрошачка корпа достигла је вредност од преко 80 хиљада динара.

Он додаје да, од минималне зараде, у нашој земљи живи између 350 хиљада и 400 хиљада људи, а добар део њих ради у јавном сектору, у државној служби. На подручју Кикинде на минималцу је, каже, неколико стотина запослених, али нико од њих није запослен у страним фирмама.

– Ситуација је још комплекснија од 1. јануара јер није извршена корекција коефицијената, није почео обрачун зарада по платним групама и платним разредима – објашњава Дрљић. – Када се коефицијент помножи са вредношћу, добије се мањи износ од минималне зараде, изгубио се смисао распона између зарада. Ради решавања обог проблема, држава је донела закон који је, скупштинском одлуком, ставила ван снаге до 2025. године јер нема средстава. Ми смо понудили прелазно решење, али још увек нисмо добили одговор од ресорног министарства.

Од фебруарских преговора са премијерком, у Савезу самосталних синдиката свакако очекују смањење разлике између најниже зараде и минималне потрошачке корпе.

– Очекујемо усклађење у износу од најмање 15 одсто. Ипак, наша жеља је да се уопште више не прича о минималној заради, него да се она стално пратси наајнижу вредност потрошачке корпе.

Због економске миграције која је већ дуго присутна, напомиње Дрљић, послодавци би морали да размишљају не само о томе да обезбеде минималац, него и зараде у много већем обиму, како бисмо задржали младе људе, стручњаке, у својој земљи.

error: Content is protected !!