humanost Архиве | Кикиндски портал

Највиша признања Црвеног крста Србије додељена Владимиру Маџару и др Гордани Бистричић

Aleksandra Djuran June 4, 2026

Медаљом Црвеног крста Србије награђен је Владимир Маџар, дугогодишњи потпредседник кикиндске хуманитарне организације, за вишегодишњу подршку, унапређење рада кроз посебна улагања знања и стручних способности и личног рада, а на предлог Црвеног крста Кикинде.

На седници Управног одбора Црвеног крста уручено је и признање „Златни знак Црвеног крста Србије“ истакнутој волонтерки др Гордани Бистричић, за вишегодишњу подршку, добровољни рад и допринос у остваривању циљева, јавних овлашћења Црвеног крста и укупних програмских задатака у оквиру здравствено-васпитне делатности.

Признања „Сребрни знак Црвеног крста Србије“, додељена су Љиљани Богосављев и Ержебет Цуцић за изузетан стваралачки рад, посебна улагања знања и стручних способности, као и лични рад у оквиру програма „Брига о старијима“ чиме се изузетно доприноси подизању квалитета и нивоа остварених резултата у оквиру социјално-хуманитарне делатности. Истим признањем награђене су и Јелена Росић, за подршку и добровољни рад у организацији у Накову који представља допринос остваривању циљева, јавних овлашћења и програмских задатака, Јелени Матић, за подршку и добровољни рад у ОШ „Васа Стајић“ у Мокрину, за допринос и промоцији хуманитарних вредности и солидарности међу децом и младима, Ерики Кормањош, за подршку и рад у здравствено-превентивном програму, Драгици Стојановић Жигић, за добровољни рад као чланице Надзорног одбора, Гордани Рацков, за рад у ОШ „Свети Сава“ у Кикинди, за допринос остваривању циљева, јавних овлашћења и програмских задатака Црвеног крста. „Сребрни знак Црвеног крста Србије“ додељен је и Анити Будаи Ђемант, за подршку и добровољни рад у у ОШ „Мора Карољ“ у Сајану, за промоцију хуманитарних вредности и солидарности међу децом и младима.

Овом приликом додељене су и захвалнице истакнутим појединцима волонтерима, за подршку у оквиру промоције волонтеризма, добровољног давалаштва крви, програмских задатака и хуманитарних вредности и солидарности међу децом и младима, као и Техничкој школи „Михајло Пупин“, Ронилачком клубу „Орка“ и пекари „Тестотека“ .

Дан ЕТШ у знаку хуманости, знања и спорта: Колачи и лимунада за Ханина колица

Redakcija Kikindski April 14, 2026

Економско-трговинска школа обележиће Дан школе у петак, богатим и разноврсним програмом који спаја хуманост, образовање и спорт. У оквиру обележавања, биће настављене хуманитарне активности започете концертом „Сви за једну маму“. Овог пута, прикупљена средства намењена су Хани Докић, за набавку неопходних колица. Програм ће бити одржан у дворишту ОШ „Вук Караџић“ од 11.30 до 14.15 часова.

-Ученици образовних профила конобара и кувара припремаће колаче, лимунаду и здраву храну, која ће се продавати, а сав приход биће усмерен за помоћ Хани. Хуманитарни део програма биће употпуњен спортским садржајем – турниром у фудбалу, у којем ће ученици играти међусобно, док ће победничка екипа одмерити снаге са тимом професора. Професорски тим чиниће наставници из ОШ „Вук Караџић“, Гимназије „Душан Васиљев“ и ЕТШ – сазнајемо од директора економско – трговинске школе, Роберта Вуњака.

Истог дана, у јутарњим часовима, од 9 сати, у просторијама школе у Улици војводе Путника 2, биће организована и дебата за средњошколце, на којој учествују ученици ЕТШ и Техничке школе. Тема дебате биће развој критичког мишљења, културе дијалога и јавног наступа, кроз актуелна питања попут значаја формалног и неформалног образовања, граница слободе говора и утицаја вештачке интелигенције на савременог човека.

Организатори позивају све суграђане да се придруже и подрже ову манифестацију, која осим прославе Дана школе носи и снажну поруку солидарности и заједништва.

Т. Д.

Колачи који мењају стварност: У Великом селу скупљено скоро 100.000 динара за децу и хуманост

Redakcija Kikindski April 9, 2026

Мирис домаћих колача, дечји смех и велико срце мештана обележили су овогодишњу „Колачијаду“ у Банатском Великом селу. У парку поред новог игралишта, у недељу, окупио се велики број мештана, а резултат је више него импресиван – прикупљено је чак 97.430 динара.

Манифестацију су, у име родитеља села, организовале Славица Вујовић и Ана Боровница Булајић, које ову лепу традицију негују већ годинама. Овога пута, промена локације показала се као пун погодак – више излагача, више колача и, што је најважније, више осмеха.

Сва средства имају јасну намену: 40.000 динара већ је уложено у дрвену кућицу за игралиште, 20.000 динара биће искоришћено за песак, док ће остатак новца бити усмерен у хуманитарне сврхе – за помоћ Јасни Стокић из Новог Милошева.

Посебну чар догађају дали су аниматори из Зрењанина, који су одушевили најмлађе – маскота зеца, игра и осмеси учинили су да ова „Колачијада“ буде незаборавна, како за децу, тако и за родитеље.

Организација оваквог догађаја не би била могућа без подршке заједнице. Помоћ су пружили Удружење жена „Орхидеја“, Удружење жена „Великоселке“, Удружење пензионера и Удружење пчелара, док су значајан допринос дали и бројни донатори.

Т. Д.

Гимназијалци певали за живот: прикупљено 71.000 динара за Јасну Стокић

Redakcija Kikindski April 7, 2026

Хуманитарни мјузикл „Некад и сад – гимназијалци за једну маму“, одржан синоћ у Народном позоришту, окупио је бројне суграђане који су заједно са младим извођачима створили вече за памћење – и учинили велико дело.

Захваљујући добровољним прилозима публике, прикупљено је чак 71.000 динара за Јасну Стокић из Новог Милошева, којој је новац неопходан за трансплантацију бубрега.

Према речима професорке Снежане Замуровић, све је протекло у најбољем реду, а представа је била посебно прилагођена овој прилици. У односу на претходно извођење, мјузикл је обогаћен са седам нових нумера, а на сцени су овога пута били сви извођачи.

Пуна сала, песма у глас и осмеси који су испунили позориште – публика није била само посматрач, већ део програма. Певало се заједно, тапшало, подржавало, а енергија која се осећала у сали била је, како кажу организатори, ведра, топла и искрено људска.

Организатори најављују и нове успехе гимназијалаца, међу којима је и пласман ученика Стефана Варге на Српску информатичку олимпијаду из програмирања, која ће бити одржана у мају.

Т. Д.

Васкршња чаролија у Новим Козарцима: три дана дружења, спорта и хуманости

Redakcija Kikindski April 6, 2026

Нови Козарци и ове године дочекују Васкрс онако како најлепше умеју – уз осмехе, дечју грају, спорт и заједништво које се памти.

Свечаности почињу већ у петак, када ће најмлађи, у организацији Црквене општине Нови Козарци, имати прилику да учествују у радионици фарбања васкршњих јаја. Од 10 часова, кроз игру, боје и дружење, деца ће учити о значају празника и лепоти традиције.

Право празнично узбуђење наставља се у недељу, на сам Васкрс. Након свечане литургије, најмлађи ће се окушати у традиционалном туцању јајима – неизоставном делу васкршњих обичаја који увек измами осмехе и навијање.

Истог дана, од 15 часова, на програму је меморијални турнир у баскету „Милан Лукач“, који и ове године носи хуманитарни карактер. Прикупљена средства биће усмерена онима којима је помоћ најпотребнија.

Васкршња прича заокружује се у понедељак, када почиње Васкршња олимпијада у организацији удружења „Козарчани“. Од 11 часова, учеснике очекује низ занимљивих и традиционалних дисциплина – од полигона и боја на брвну, до ношења јаја у кашици, надвлачења конопца и трке у џаку.

Посебну пажњу привући ће и турнир у фудбалу за млађе пионире, који ће се играти на два терена, уз учешће бројних клубова из региона: ФК „Слобода“ Нови Козарци, ФК „Црвена звезда“ Руско Село, ФК „Козара“ БВС, ФК „Полет“ Наково, ФК „Будућност“ Српска Црња, ФК „Црвена звезда“ Војвода Степа, ФК „Задругар“ Лазарево и ШФ „Млади вукови“.

Сви су позвани – и мештани и гости – да буду део ове топле и живописне празничне приче.

Т. Д.

Гимназијалци поново на сцени: хуманитарни мјузикл за Јасну Стокић

Redakcija Kikindski April 2, 2026

Кикинда поново показује своје најлепше лице – лице солидарности, бриге и заједништва. Ученици Гимназије придружују се суграђанима у хуманитарној акцији прикупљања средстава за Јасну Стокић, организујући посебно вече испуњено уметношћу и хуманошћу.

У понедељак, 6. априла, у Народном позоришту, са почетком у 18 часова, гимназијалци ће извести мјузикл „Некад и сад – гимназијалци за једну маму“. Кроз песму, плес и глуму, млади ће послати снажну поруку подршке и позвати све суграђане да се укључе у помоћ.

Иначе, премијера овог петог, јубиларног гимназијског мјузикла под називом „Онда и сад“ била је крајем фебруара. Према речима професорке Снежане Замуровић, тема је поређење касних осамдесетих година и савременог доба, представљено на ведар и забаван начин.

-Сценографија је приказала породицу из 1986. године – старински телевизор, хеклерај, девојчицу која чита књигу и дечака који игра фудбал – насупрот породици из 2026. године, где дечак игра игрице са слушалицама на ушима, а девојчица време проводи на ТикТоку.

Програм спаја рок и поп класике еx-југословенске и светске сцене, уз плесне кореографије и сценске детаље који призивају дух прошлих времена. Професорица Замуровић радила сценарио и режију, а професорица музичког, Драгана Армацки, радила је са солистима, ревидирала одабир песама и помогла извођачима да се припреме.

Организатори позивају све Кикинђане да дођу, уживају у програму и, пре свега, буду део акције која има за циљ да помогне једној мајци. Јер, понекад је довољно мало да бисмо учинили много.

Т. Д.

Спектакл игре и хуманости у Руском Селу: Одржан Трећи фестивал плеса

Redakcija Kikindski March 30, 2026

Трећи Рускоселски фестивал плеса, у организацији плесног студија „Јефимија“, одржан је јуче у Руском Селу и још једном потврдио да игра може да споји уметност, заједништво и хуманост.

На сцени се представило око 90 учесника, који су публици приредили богат и разноврстан програм. Уз наступе домаћина и гостију, концерт је протекао у спектакуларној атмосфери, испуњеној енергијом, ритмом и аплаузима.

Фестивал је испунио своју хуманитарну мисију – прикупљена новчана средства биће донирана вртићу „Бубамара“ у Руском Селу.

Организатори поручују да су поносни на све учеснике и да овај догађај представља подстрек за даљи рад и нове изазове који их очекују.

Већ у наредном периоду плесаче „Јефимије“ очекују важни наступи – Светско првенство у Сенти од 15. до 17. маја, као и завршни концерт студија 31. маја, где ће публика поново имати прилику да ужива у њиховом таленту и посвећености.

Т. Д.

Живот у једној соби, нада у боље сутра: Прича о породици Мијин

Redakcija Kikindski March 26, 2026

Смех деце чује се и пре него што се стигне до куће у Иђошу. Гласови, дозивање, трчање по дворишту — призор који на први поглед делује безбрижно. Тек када се закорачи унутра, постаје јасно колико је та безбрижност условљена.

У једној соби живи седморо деце са мајком.

Три кауча на развлачење, мала пећ на дрва и један сто – то је све што испуњава простор. На прозорима ћебад уместо завеса. Нема струје, нема воде. Ипак, све је уредно, чисто и сложено. Деца су дотерана, весела, васпитана. Играчке које су добили деле без свађе, као да им је то најприроднија ствар на свету.

-Гледам њих и најтеже ми пада што смо сви у једној просторији, без струје и воде – каже Линда Мијин, самохрана мајка осморо деце из Иђоша: Леоноре (4), Матије (5), Леонтине (7), Леа (8), Драгане (9), Синише (12) и Нене (15), док је осмо – мала Љубица у хранитељској породици.

Њен глас је тих, али сигуран. Без драме, без наглашене туге — више као констатација живота који се живи.

Линда је одрасла у Иђошу, али је последњих година са децом била принуђена да се сели, тражећи место где ће моћи да остану дуже од неколико месеци. Живели су у Сајану, Падеју, код разних људи. Сваки пут из почетка.

-Нисмо могли да нађемо сталан смештај. Ко ће да прими толико деце – дели са нама Линда.

Кућу у којој сада живе добили су на коришћење. Иако је трошна и без основних услова, за њих је значила бар нешто што личи на сигурност.

Свакодневица ове породице почиње рано.

-Устанемо, спремамо се за школу. Неко иде пре подне, неко после. Имамо и вртић, водимо их, доводимо… Сваки дан је такав – прича Линда.

Двоје најмлађих ове године кренуло је у вртић. Домаћи задаци понекад се раде уз свећу, а светлост у вечерњим сатима долази из акумулатора које пуне код родбине.

Воду доносе брат, сестра или зет — колико могу. Кува се на шпорету на дрва.

-Сналазимо се – додаје кратко Линда.

Породица живи од социјалне помоћи и дечијег додатка — укупно око 40.000 динара месечно.

-Најтеже је због хране. За све остало се некако снађемо, али храна је увек проблем – објашњава Линда.

Помоћ повремено стиже — од родбине, комшија, добрих људи. У последње време, након што је њихова прича доспела у јавност, јавило се више људи који су донели одећу, обућу, играчке. Али потребе су свакодневне и непрекидне.

Поред тога, ту су и школске обавезе, вртић, матура најстарије ћерке. Свака ставка је трошак који се мора уклопити у већ ограничен буџет. Упркос судској пресуди, алиментација не стиже већ три године. Поступак је у току.

Ипак, оно што ову породицу највише обележава није сиромаштво. То је начин на који живе упркос њему. Деца су ведра, разиграна, међусобно блиска. Не отимају се око играчака. Не жале се. Деле.

Синиша, дванаестогодишњак, каже да највише воли да игра фудбал са другарима.

-Недостаје нам струја и вода, али надам се да ће нам ускоро бити боље – каже он.

Када говори о жељама, не помиње играчке или телефоне.

-Највећа жеља ми је да нам се врати наша најмлађа сестра Љубица.

Причу о овој породици раније је објавила Хуманитарна организација „Срби за Србе“, указујући на услове у којима живе и на потребу да им се помогне.

Линда каже да је до контакта са организацијом дошло преко школе.

-Учитељица мог детета нас је повезала. Да није било тога, не знам како бисмо – прича.

За њу, међутим, постоји нешто што је важније од свега материјалног. Најмлађа ћерка Љубица већ више од две и по године није са њима. Смештена је у хранитељску породицу.

Раздвајање је било најтежи тренутак.

-Нисам могла да спавам, ни да једем. Гледаш децу — сви су ту, само она фали – каже Линда.

Данас се чују свакодневно, преко видео позива.

-Кад сам је видела прошлог викенда, раширила је руке и викнула: „Мама моја, мамице, дошла си“. Али онда пита: „Мама, да ли ме водиш кући?“

То је, каже, питање на које јој је најтеже да одговори.

Упркос свему, Линда не говори о безнађу. Напротив.

-Моја деца су ми све. Због њих идем даље. Знам да ће бити боље – закључује Линда.

Та вера, тихо изговорена, провлачи се кроз целу причу. Не као сигурност, већ као одлука.

Помоћ коју добијају за њих има велики значај, али потребе остају.

-Свима који су нам помогли желим да се захвалим од срца – каже Линда. – То нам много значи.

Њена жеља је једноставна: Да деца имају услове за нормалан живот. И да поново буду сви заједно.

Т. Д.

„Сви за једну маму“ – вече које је показало да доброта није нестала

Redakcija Kikindski March 23, 2026

Народно позориште у Кикинди било је испуњено до последњег места на хуманитарном концерту „Сви за једну маму“, који је окупио ученике, професоре, културна друштва и бројне суграђане са једним циљем – да помогну лечење Јасне Стокић.

Публика је током вечери уживала у разноврсном програму – песми, рецитацијама и наступима који су, осим уметничког, носили и снажан емотивни набој. Атмосфера је била топла и весела, прожета осећајем заједништва и искрене жеље да се помогне.

Ова акција, која је потекла од ученика Економско-трговинске школе, за кратко време прерасла је у покрет који је окупио читав град.

– Безрезервну подршку ученици су добили од мене, директора и свих ученика из разреда, а потом и ученичког парламента. Цела школа се подигла на ноге да реализује ову идеју која је настала у учионици, а прерасла у нешто велико – истакла је Ивана Којић, разредни старешина одељења II1 ЕТШ.

Она је додала да су се позиву одазвали и ученици других школа, хорови и културна друштва, а посебно ученици Основне школе „Вук Караџић“, са којима деле зграду.

– Често мислимо да млади немају емпатије као некада, али вечерас смо видели да она и те како живи у њима – рекла је Којић, нагласивши да су се ученици укључили на различите начине – од наступа до организације и прикупљања прилога.

Посебну тежину вечери дале су речи Јасне Стокић, којој је концерт и био посвећен. Она се, заједно са ћерком Јеленом, на крају концерта захвалила свим окупљенима. Иако, како каже, није било лако прихватити да јој је потребна помоћ, подршка коју добија мења све.

– Осећај вечерас био је предиван. У почетку није било тако, јер није лако тражити помоћ. Али када видите колика армија људи стоји иза вас, онда је то нешто што вас тера да идете даље – рекла је она.

Додала је да јој много значи сваки гест подршке, било да долази од пријатеља, комшија, деце или потпуно непознатих људи.

– Један обичан човек одвоји од своје породице колико може, и то је за мене огромно. Не могу се довољно одужити свима за ову хуманост – истакла је Стокић.

Да је акција пробудила емпатију широм града, потврђују и млади који су се одазвали позиву.

– Дошла сам да подржим другарицу и њену маму. Највише ме је дирнуло то што људи желе да помогну и што су спремни да буду хумани – рекла је ученица Калина Скубан.

Идејни творац акције, ученица ЕТШ, Ива Киш, није крила задовољство што је иницијатива прерасла у нешто много веће.

– Када видим да је моја идеја постала стварност, баш ми је драго. Окупило се много људи и сви су изашли у сусрет. Најлепши тренутак је ово јединство – види се да је Кикинда град великог срца – рекла је она.

На великој сцени Народног позоришта вечерас су наступили женска певачка група „Мелизми, хор Културног центра „Attendite“, хорови ОШ „Вук Караџић“ и ЕТШ, ученици и рецитатори више школа, АДЗНМ „Гусле“, као и Милан и Вид Вашалић.

Хуманитарни концерт „Сви за једну маму“ показао је да, упркос свакодневним изазовима, солидарност и даље живи међу људима. Вече испуњено песмом и добротом још једном је потврдило да, када се заједница уједини, нико није сам.

Т. Д.

Празници у знаку одговорности: ђаци ЕТШ мисле на друге

Redakcija Kikindski December 26, 2025

Ученици Ђачког парламента Економско-трговинске школе посетили су у понедељак Општу болницу у Кикинди и том приликом уручили донацију намењену најмлађим пацијентима. Средства су обезбеђена из фонда који је остао након претходних хуманитарних активности које је парламент организовао током године.

Како је објаснио председник Ученичког парламента Огњен Гуцул, одлука о томе како ће новац бити утрошен донета је једногласно.

-На седници Парламента разговарали смо о томе како да искористимо преостала средства. С обзиром на празнике и значај даривања, одлучили смо да новац усмеримо деци која празнике проводе на болничком лечењу – рекао је Гуцул.

Припреме за акцију трајале су недељу дана и обухватале су куповину потребних ствари и организацију посете болници. Чланица парламента Јована Балашев истакла је да је ученицима било важно да у празнично време не забораве оне који нису у могућности да празнике проведу код куће.

Ученици наглашавају да ово није прва, али ни последња хуманитарна активност коју реализују.

-Трудимо се да увек помогнемо онима којима је помоћ најпотребнија – поручила је Нина Рофа, чланица Ученичког парламента.

Порука коју желе да пошаљу својим вршњацима и широј заједници јасна је – и мали гестови могу имати велики значај.

-Наше мало некоме заиста може да значи много. Осећај да сте урадили нешто корисно за друге је највећа награда – истакла је Николина Барбо. Сличан утисак поделила је и Николина Миленковић, која је навела да су ученици били поносни и срећни што су могли да помогну.

Подршку ученицима пружио је и директор школе Роберт Вуњак, нагласивши да школа, поред образовне, има и важну васпитну улогу.

-Поред знања, важно је да код ученика негујемо вредности као што су хуманост, солидарност и брига за друге. Поносни смо што наши ученици то показују конкретним делима – нагласио је Вуњак.