hrana

zoran-ivankovic-2

Посна кухиња има чврсто упориште у традицији северног Баната и представља важан део празничне трпезе, нарочито током Божићног поста. Иако се навике и укуси мењају, њене основне одлике – једноставност, доступне намирнице и ослањање на локалне ресурсе – остале су препознатљиве до данас.

Према речима Зорана Иванковића, куварa и професорa куварске групе предмета при Eкономско-трговинској школи, посна исхрана у овом крају традиционално се припремала на води, за разлику од уобичајене банатске кухиње која се иначе ослања на маст.

-У време поста, риба је била основ – шаран, сом, штука, све наше речне рибе које су биле доступне у близини, уз доста поврћа – истиче он.

Ипак, рецепти које данас користимо знатно се разликују од оних које су припремале наше баке. Доласком уља и променом животних навика, мењали су се и укуси.

-Свакa генерација уноси своје измене. Ни поврће више није исто као пре тридесет или шездесет година – различите сорте дају и различит укус. Али, основе су остале исте – каже Иванковић.

Када је реч о јелима која се најчешће налазе на посној празничној трпези, он наводи посне пите и рибу. Посебно скреће пажњу на честу грешку код припреме рибљих паштета.

-Људи најчешће користе туњевину, која није са нашег подручја. Много је боље узети свежу речну рибу, рецимо шарана, и прилагодити постојећи рецепт. Важно је знати да ни сваки шаран није истог укуса – дивљи је поснији од оног узгојеног у рибњаку, који је маснији – објашњава саговорник.

Посна сарма не мора да подразумева соју.

-Може се правити у листу винове лозе или киселом купусу, а пуњење од пиринча и разноврсног поврћа – кромпира, шаргарепе, целера, тиквица, патлиџана – даје пун и богат укус – наводи Иванковић.

И код рибљег паприкаша, како каже, нема великих тајни у припреми. Процес је исти као и код класичног паприкаша, с тим што се риба кува одвојено због костију.

-Једна мала љута папричица може да заокружи укус – одаје професор.

На зимској трпези неизоставне су и посне салате. Последњих година све чешће се користи посни мајонез за руску или француску салату, а Иванковић подсећа и на разлику између њих.

-Састојци су скоро исти, али руска салата има месо, док се у француску додају киселе јабуке. Туршија је, наравно, стални део празничне трпезе.

Када је у питању комбинација поврћа, житарица и зачина, саговорник истиче да је кључ у експериментисању.

-Један зачин може потпуно да промени јело. Анис се, рецимо, ретко користи код нас, а даје веома занимљив укус – наводи Иванковић.

Посни десерти, по његовом мишљењу, могу бити подједнако укусни као и мрсни. Предност даје старинским рецептима.

-Баке су правиле једноставне, проверене колаче – посни бакин колач, орахе, облатне. Данашњи рецепти су често непотребно компликовани – сматра наш саговорник.

Правилно припремљена посна храна, додаје, нутритивно је довољна и за децу и за одрасле, иако је нешто мање калорична. Прилагођавање савременом начину живота не захтева радикалне мере.

-За нормалан животни темпо нису неопходни додаци. Важно је да прелаз на пост буде постепен, као и повратак на мрсну исхрану. Кључ је у умерености.

За крај, Иванковић поручује да одговоре често не треба тражити у компликованим, модерним рецептима.

-Најбоље је питати баке и деке, старије комшинице. Њихови рецепти су једноставни, са јефтиним и доступним намирницама, проверени генерацијама. Уз мало маште, могу се и лепо декорисати, а да укус остане онај стари и познат – закључује он.

 

prodavnica

Уочи новогодишњих и божићних празника, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде уводи појачане инспекције контроле хране у Србији. Инспектори ће проверавати све фазе пословања – од производње и складиштења до малопродаје – са циљем да се спречи пласирање небезбедних намирница на тржиште и заштити здравље потрошача.

Ветеринарска и тржишна инспекција обављаће појачан надзор над месним производима, млечним производима, рибом, јајима и мешовитим прехрамбеним артиклима. Контроле укључују проверу исправности декларација, рокова трајања, порекла сировина, као и услова чувања и експонирања производа у малопродајним објектима.

Министарство истиче да су ове мере усмерене на откривање и санкционисање производа који не  испуњавају законске стандарде, као и на спречавање заблуда потрошача поводом порекла и квалитета хране. Потрошачима се препоручује да набавку обављају у регистрованим и контролисаним објектима.

Власти су обећале да ће инспекцијске активности бити настваљене и након празника, како би се одржао висок ниво заштите грађана и поверења у квалитет прехрамбених производа у тржишту.

 

Извор: РТВ

bozicna-trpeza

Да ли је могуће припремити разноврсну и квалитетну празничну трпезу без великих трошкова и како то постићи у пракси, објашњава Зоран Иванковић, кувар и професор куварске групе предмета у кикиндској Економско-трговинској школи, на основу свог професионалног и наставног искуства. Како истиче, кључ су добро планирање, рационална куповина и паметна организација рада у кухињи.

Иванковић наглашава да је богата трпеза могућа и без прекомерних издатака, али да људи најчешће греше у количинама.

-Код нас се превише ставља акценат на то да се нико не ‘обрука’, да на нашем столу буде бар за малчице више него код других, и ту највише новца оде – каже он.

Али нема потребе за луксузним јелима. Према његовим речима, уз мало маште, од истих основних намирница могу се направити различита јела. Као пример наводи тесто од кога се, уз различита пуњења, може добити више врста пецива и колача, без додатних трошкова.

Планирање је, како истиче, основ сваке успешне кухиње и томе се уче и ученици у школи.

-За празничну трпезу потребно је бар две недеље унапред знати шта ће се спремати. У последњим данима пред славе и празнике често долази до гужви и несташице појединих намирница – објашњава Иванковић, наводећи да се и у настави припреме за велике догађаје организују много раније.

Савет грађанима је да куповину прилагоде гостима које очекују.

-Размислите ко долази и шта ти људи заиста једу и пију. Циљана куповина спречава непотребно трошење – објашњава Иванковић и напомиње да нове рецепте није пожељно испробавати управо за празнике, јер неуспех тада значи и већи финансијски губитак.

Добра организација у кухињи, према његовим речима, штеди и време и новац.

-Ако се, на пример, месо и поврће кувају заједно, од тога се може добити супа, а затим се ти исти састојци могу искористити  за руску салату. Такође, важно је планирати реддослед печења, како би се рерна користила што економичније – саветује Иванковић.

Као пример приступачног, а ефектног главног јела, Иванковић наводи пилеће или свињско месо припремљено на другачији начин, попут рола или маринирања, као и коришћење старинских рецепата који су једноставни и јефтини. Посебно наглашава да остаци хране не треба да се бацају, јер се уз мало креативности могу претворити у нове оброке наредних дана.

Најважнија порука, како закључује, јесте да празнична трпеза не сме бити извор притиска.

-Нема потребе за задуживањем због славе. Ако је јело укусно, а друштво искрено, нико неће замерити што посуђе није исто или што декорација није савршена – каже Иванковић, саветујући да се предност да једноставним, провереним и старинским рецептима који и данас могу да задовоље и укус и буџет.

ugovori-ogrev-(2)

Комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић и министар за јавна улагања Дарко Глишић уручили су представницима јединица локалне самоуправе уговоре којима се обезбеђује 130 милиона динара за набавку хране и огрева за најугроженије избегличке породице.

Граду Кикинди припала су два уговора, један о набавци огрева у износу од 2,4 милиона динара и други о пружању помоћи у храни за најугроженије избегличке и интерно расељене породице у износу од 708.000 динара.

Уговоре је потписао градоначелник Младен Богдан, који је истакао да Кикинда стоји поносно уз сваку породицу која тражи сигурност и нови почетак.

-Србија је наша заједничка кућа, и када сви заједно деламо одговорно и с љубављу, можемо да пружимо конкретну подршку онима којима је најпотребнија и да оставимо трајан траг добре воље и солидарности. Ови уговори омогућују да се обезбеде конкретна средства за основне потребе – огрев за загревање домова током зиме и храна за достојанствен живот, показујући да Кикинда и држава заједно стоје као стуб подршке и наде за све којима је потребна помоћ – навео је Богдан.

У склопу програма солидарности „Огрев и храна за најугроженије“ уручени су уговори за доделу 4.663 пакета хране и 3.550 пакета огревног дрвета, намењени за укупно око 7.200 породица, казала је Станисављевић, док је министар Глишић напоменуо да је  214 уговора који су потписани прилика да многе од угрожених породица реше неке од својих проблема.

Локалне самоуправе расписаће јавне позиве за набавку хране и огрева на које могу да се јаве породице избеглица, интерно расељених лица и повратника по основу Споразума о реадмисији.

А.Ђ.

 

error: Content is protected !!