hram

sv-vasilije-slava-(3)

Црква Светог Василија Острошког у Банатском Великом Селу Светом литургијом обележила је своју славу. Обележавању важног датума присуствовали су верници, а ове године кумови су били деца, Ленка и Лука Вујовић, истиче јереј Немања Милинковић. Претходног дана, 11. маја, приликом  Бденија присутни су могли да чују више о Светом Василију Острошком Чудотворцу.

Наш саговорник напомиње и да је, захваљујући, пре свега, верном народу пуно тога урађено на храму у претходном периоду.

-У плану је да урадимо грејање у цркви с обзиром на то да су зиме хладне. Ипак, приоритет је кров који прокишњава и тражимо право решење за ове радове. Тек када се уради кров, можемо да размишљамо о осталим радовима. Исто тако желимо да довршимо фасаду с обзиром на то да су купола и звоник завршени – прецизирао је јереј Немања Милинковић.

Изградња цркве у Банатском Великом Селу започета је 2006. године. За 20 година урађено је пуно тога.

-У току је и фрескописање за које очекујемо да ће бити завршено ове године – додаје свештеник Милинковић.

Литургија се служи недељом, и празницима, а верници могу да присуствују и пред литургији односно служби суботом увече. Богослужења су посећена и у просеку је тридесетак верника.

Иницијативу за градњу храма у Банатском Великом Селу покренули су мештани 1992, а 1995. године добијен je адекватан простор за градњу храма. Темељи су изливени  2006, када је и започето зидање храма, које је завршено 2012.године.

А.Ђ.

 

crkva-sat

После више од деценије ћутања, сат на торњу храма Светог оца Николаја поново мери време – тачно у секунду. Оно што је некада био само детаљ на силуети града, поново је постао живи сведок свакодневице и тихи чувар ритма Кикинђана.

Идеја о обнови родила се, како каже старешина храма, јереј Мирослав Бубало, из једноставне жеље – да сат поново проради.

– Неколико људи је питало да ли би могао поново да ради и ми смо кренули од те идеје. Захваљујући знању и прилагодљивости инжињера Николин Зорана, нашли смо решење – истиче Бубало.

Иако је сат годинама био ван функције, није био покварен. Напротив – његов стари механизам, који потиче из 1908. године, био је очуван и исправан, али захтеван за одржавање.

– То је био класичан механички сат на тегове. На сваких двадесет сати морао је неко да га навија, а уз промене температуре долазило је до одступања у времену. Требало га је стално подешавати – објашњава дипломирани инжењер електротехнике Зоран Николин.

Управо је та сложеност довела до тога да сат временом стане. Генерације које су га одржавале више нису биле ту, а покушаји импровизације покојног Паје Спајића више нису били делотворни.

Пре две године почиње нова прича. Идеја је била јасна – сачувати дух старог механизма, али га прилагодити савременим условима.

– Хтели смо да задржимо што више оригиналног механизма, а да људска интервенција буде минимална. Стари механизам смо сачували као историјску вредност, а нови систем смо уградили тако да сат функционише поуздано – каже Николин.

Данас сат ради уз помоћ електромеханичког система и компјутерског управљања. Опремљен је сензорима који омогућавају аутоматску корекцију времена.

– Сваког пуног сата он сам себе проверава и коригује. Ако дође до одступања, враћа казaљке на тачно време. Зато је сада прецизан у секунду – додаје Николин.

Пројекат није био једноставан. Поред техничких изазова, било је потребно осмислити систем који истовремено мери време, управља механизмом, покреће звона и све то без „судара“ у раду.

-Најкомпликованије је били електрично-механичко прилагођавање, ту сам имао драгоцену помоћ колеге Њари Ервина који нам је урадио моделовање за 3Д штампу пластичних делова, као и колеге Бранислава Поповића који је то после у својој радионици прилагодио заједно са мном. Ту је учествовао и Драгиша Марков који је одрадио неке делове. Помогли су црквењак Златко Рауковић и Владимир Блажић који радио на моделовању реплике сата – објaшњава Николин – То је релативно сложен систем који обавља више операција одједном. Било је потребно много тестирања и подешавања.

У раду је учествовало више сарадника, од инжењера до мајстора, али и људи из цркве који су помогли у реализацији. Ипак, како са осмехом каже отац Бубало, највећи трошак није био новац.

– Финансијски није било захтевно. Рад је највише коштао, а за остало је ту Тему – наводи он.

Иако су у почетку мислили да обнову нико неће ни приметити, десило се супротно. Грађани су почели да обраћају пажњу.

– Људи су приметили да сат ради. Чак су се јављали и да кажу да им је драго. Некада је овај сат био веома важан – по његовој звoњави људи су знали колико је сати – подсећа Бубало.

Данас сат поново обавља ту улогу. На сваких петнаест минута оглашава се звоном, баш као некада, подсећајући на време када је управо црквени торањ био главни оријентир у свакодневном животу.

Преостало је још да се механички подесе три од четири бројчаника, јер неки од њих и даље касне неколико минута. Али и то је, како кажу, питање времена – и мало храбрости, јер је потребно попети се на висину од око 25 метара, где се конструкција љуља на ветру.

До тада, једно је сигурно – време се вратило на своје место.

А са њим и један важан део духа Кикинде.

Т. Д.

uskrsnji-koncert-sv-kozme-i-damjana-6

Вече испуњено духовном музиком, емоцијама и заједништвом обележило је донаторски васкршњи концерт одржан у Храму Светих Козме и Дамјана, где су Кикинђани још једном показали да су спремни да стану иза своје светиње.

На свечаном концерту наступила су три хора – „Свети Роман Мелод“ из Суботице, домаћи црквени хор „Свети Јосиф Темишварски“, као и дечји хор „Свети Јован Шангајски“, док је посебну атмосферу употпунио наступ гуслара. Након концерта, за све посетиоце уприличена је закуска, као и кратка филмска презентација о историји храма.

Овогодишњи концерт имао је и посебан значај – био је донаторског карактера, са циљем прикупљања средстава за наставак изградње звоника.

– Вечерас обележавамо десет година активног рада нашег црквеног хора, али смо желели да спојимо лепо и корисно. Овај концерт је наставак традиције донаторских окупљања захваљујући којима је храм и изграђен. Сада прикупљамо средства за звоник, чији су темељи већ завршени – истакао је старешина храма протојереј Бобан Петровић.

Он је додао да је реч о великом и значајном пројекту, чија укупна вредност износи око 47 милиона динара, док су темељи коштали око 3,2 милиона. Наредна фаза, која обухвата зидање и изградњу куполе, процењена је на око 22 милиона динара.

– Ово је велики изазов, али и прилика да покажемо заједништво. Верујемо да ћемо, уз помоћ народа и Божју помоћ, успети да довршимо оно што је започето – поручио је отац Бобан.

Да звоник има посебно место у срцима верника показују и речи оних који су присуствовали концерту.

– Моје две унуке вечерас наступају у хору. Желимо да дамо свој прилог јер нам много значи што ће црква добити звоник. То ће бити украс града, али и симбол наше вере – рекла је верница Естер Вучковић.

 

Слично размишља и Бранислава Селаковић, која истиче да је храм центар духовног живота за многе.

– Ово је наш храм, наш светионик. Сваке недеље смо овде и важно је да га заједно градимо и чувамо – казала је она.

Концерт је тако, осим уметничког, имао и снажан симболички значај – као позив на заједништво, солидарност и очување духовних вредности. Звоник, који тек треба да се уздигне, већ сада уједињује људе – баш као што ће једног дана његова звона позивати вернике и одзвањати далеко изнад града.

Т. Д.

tucanijada-hram-sv-kozme-i-damjana

У духу Васкрса, радости и заједништва, у порти храма Светих Козме и Дамјана први пут је одржана туцанијада, која је окупила најмлађе суграђане и донела осмехе на лица свих присутних.

Према речима организатора, проф. Драгана Оџића, у надметању је учествовало око тридесеторо деце, а читав догађај протекао је у изузетно лепој и топлој атмосфери.

– Било је заиста дивно. Деца су била весела, раздрагана и није уопште било важно ко ће победити. Најбитније је да су уживали и да су отишли кући срећни – истакао је Оџић.

Иако резултат није био у првом плану, најуспешнији такмичари су награђени – прво место освојио је Марко Филипић, док је друго припало Стефани Лукић. Они су добили медаље, док су сви остали учесници награђени захвалницама и књигама, као симболом учешћа и труда.

Оно што ову туцанијаду чини посебном јесте чињеница да је одржана у храмском дворишту, што јој даје додатну духовну димензију. Организатори верују да је ово тек почетак једне лепе традиције која ће из године у годину окупљати све више деце.

На крају, како истиче Оџић, најважнија порука коју су деца понела јесте да су – сви победници.

И управо у томе лежи права чар Васкрса.

Т. Д.

 

IMG-20260410-113401

У духу традиције и заједништва, у порти Храм Светих Козме и Дамјана данас у 11 часова организовано је традиционално фарбање васкршњих јаја, које је окупило око стотину деце – основаца и предшколаца, као и њихове родитеље, вероучитеље и свештенство.

Иако је Велики петак дан туге и сећања на страдање Исуса Христа, у порти храма данас је владала посебна, тиха радост – она која долази из дечје искрености и заједничког стварања. Малишани су са великим ентузијазмом бојили јаја, свако на свој начин, уносећи у овај обичај лични печат и значење.

Осмогодишњи Филип Гавранчић одлучио се за зелену боју.

-Офарбао сам јаје у зелено јер ми је то омиљена боја. Први пут сам дошао у храм да фарбам јаја и јако ми је лепо. Верујем да ћу доћи и следеће године, а надам се да ћу моћи и у недељу да учествујем у дечијој туцанијади.

Слично узбуђење дели и Вукашин Милић (11).

-Први пут сам овде и супер ми је. Офарбао сам јаје у бело, али планирам још да га украшавам. Донећу га у недељу да се такмичим и надам се победи. Препоручио бих свим другарима да дођу сваке године на Велики петак.

Десетогодишња Дуња Буква већ има искуства.

-Долазим већ пет година. Данас сам офарбала јаје у црвено јер то представља Исусову крв. Кад се вратим кући, фарбаћу јаја за породицу. У недељу ћу вероватно доћи на такмичење.

И деветогодишња Ања Стојков показал је да разуме симболику празника.

-Офарбала сам јаје у црвено због Исуса Христа и нацртала крст као симбол цркве. Први пут сам овде и баш ми је лепо. Доћи ћу и следеће године.

Присутнима се обратио старешина храма, отац Бобан Петровић, који је захвалио свима који су помогли организацију, посебно родитељима и представницима Црвеног крста. Он је истакао да је циљ оваквих окупљања да се деци приближи вера кроз радост и заједништво.

-Свесни смо да је Велики петак тужан дан, али се трудимо да створимо радост код деце. Срећан сам што се одазвао велики број деце и родитеља. Позивамо да деца посте данас и сутра, макар ова два дана симболично, како би у недељу могла да се причесте – поручио је отац Бобан.

Он је најавио и новину – прво такмичење у туцању васкршњих јаја, које ће бити организовано у недељу, уз награде за победнике, али и поклоне за све учеснике.

Поред духовног и едукативног значаја, догађај је имао и хуманитарни карактер. И ове године припремљени су пакети помоћи за породице којима је подршка најпотребнија – укупно 33 пакета, симболично у част Христових година. Најзначајнији допринос дала је Татјана Косић из Америке са својим удружењем и донаторима.

За наредни период најављен је и васкршњи концерт донаторског карактера, који ће бити одржан 18. априла у 19 часова, са циљем прикупљања средстава за изградњу звоника – будућег украса храма и града.

Т. Д.

bozic-1

У Храму Светог оца Николаја у Кикинди данас је, на Божић, служена празнична литургија, након које је обављено ломљење чеснице. Храм је био испуњен верницима, међу којима је било много деце и младих, а после причешћа најмлађима су подељени пакетићи.

Након литургије, уследило је традиционално ломљење чеснице, у којој су се налазили један златник и два сребрњака, које је обезбедио Веселин Петков. Срећна добитница једног од сребрњака била је Љиљана Весков (77) из Кикинде, која је подсетила да је и раније имала сличну срећу.

-Пре осам година, када ми се праунук родио, извукла сам златник. Сада чекам пето праунуче и извукла сам сребрњак. Ово ми је велика част, иначе сам црквена жена – рекла је Весков.

Старешина храма, отац Мирослав Бубало, навео је да је чесницу припремила пекара „Тестотека“, која је, како је истакао, рад извела без икакве надокнаде, чак и за материјал. Он је подсетио да ломљење чеснице у храму није древни обичај, али да се у Кикинди практикује већ око десет година и да ће се трудити да се тај обичај одржи.

-Чесница, као и сваки хлеб, симболише јединство заједнице која се окупља око тела Христовог – поручио је отац Бубало, додајући да празник не треба да остане само на нивоу обичаја, већ да носи суштинску поруку промене односа између Бога и човека.

Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, честитао је Божић суграђанима и позвао на јединство и међусобно уважавање.

-Да Божић проведемо у миру са својим најмилијима, у топлини породичног дома. Живимо у свету који је непредвидив и не смемо да дозволимо да се делимо. Треба да чувамо јединство, да разговарамо и да се поштујемо, чак и када имамо разлике у мишљењу – поручио је градоначелник, истичући да је охрабрујуће што су храмови пуни деце и младих.

Верницима је прочитана и посланица патријарха Порфирија, у којој је упућен позив на јединство у љубави у времену несреће, рата и болести, као и на очување заједништва и међусобне бриге.

Predavanje-desanka-ristic-3

У Храму Светог кнеза Лазара у Накову, у недељу 30. новембра, одржано је предавање под називом „Љубав и мудрост – основе хришћанског васпитања“, које је окупило велики број верника и родитеља. Гост-предавач била је Десанка Ристић, дугогодишњи педагог, књижевница и аутор више књига, а овај духовно-васпитни сусрет организовала је Црквена општина Наково у духу Божићног поста.

Предавање је било прво у низу планираних сусрета које је, како истиче Ристић, иницирао нови вероучитељ храма, јереј Хаџи Срђан Вучановић. Публика је испунила храм, а атмосфера је, према речима предавача, била топла, пријатна и отворена за разговор.

У свом обраћању, Десанка Ристић нагласила је да се хришћанско васпитање не заснива само на љубави, али ни на строгој дисциплини већ на њиховом сагласју.

-Љубав сама није довољна да бисмо васпитали децу. Али ни сама дисциплина није довољна, јер тако стварамо отпор. Дете најбоље напредује у дому у ком влада поштовање, где је породица здрава и складна – истакла је она.

Посебно је упозорила на савремену појаву презаштићавања, која, како каже, води у супротан резултат – деца не развијају одговорност, нити стабилност која им је неопходна да постану зреле личности.

-Моја препорука родитељима је да слободно постављају границе детету, јер тако деца добијају сигурност и јасно постављене захтеве. Исто тако, треба их учити захвалности, као и да ми не можемо мењати друге него себе – објаснила је Ристић.

Педагошкиња је подсетила да се вредности и карактер најуспешније граде кроз веру и учешће у литургијском животу.

-Сваке недеље на литургији добијамо поуку и благослов за читаву седмицу. Млади родитељи који долазе у храм траже савет, траже упориште. Ако се држимо хришћанских начела и заповести, можемо много да постигнемо – и за себе и за своју децу – навела је она.

Ристић је говорила и о изазовима савременог родитељства, поготово у периоду када дете из породичног окружења прелази у вртић или школу.

-У кући је свако дете принц. Али у колективу одједном има двадесетак принчева, и ту настају прва узнемирења. Управо зато морамо радити на реалном васпитању и прихватању других. Никако не треба деци давати готова решења, него их учити да мисле својом главом. Деца би требало да имају сва осећања, а не само срећу и радост, јер тако развијамо похлепу – рекла је она.

Један од делова предавања који је изазвао велику пажњу био је осврт на положај педагога и наставника.

-Данас многи мисле да могу да раде посао педагога боље од стручњака. Али ми не нудимо краткорочна решења – ми градимо будућност деце, дугорочно, стручно и у њиховом најбољем интересу. Морамо поштовати сваку струку и тражити најбоље решење за дете – поручила је Ристић.

На крају вечери, Ристић је члановима црквеног хора, најмлађим посетиоцима, поклонила своје књиге, што је дочекано са посебним одушевљењем. Занимљиво је да је од изградње храма Светог цара Лазара њено предавање прво у историји села Накова, због чега је, како истиче, посебно поносна. Ристић је најавила да на пролеће излази њена осма књига, а циклус духовно-педагошких предавања у Накову биће настављен већ следећим гостовањем – оца Јована Силашког.

error: Content is protected !!