hram Arhive | Kikindski portal

Slava hrama u Banatskom Velikom Selu: Proslavili Svetog Vasilija Ostroškog

Aleksandra Djuran May 12, 2026

Crkva Svetog Vasilija Ostroškog u Banatskom Velikom Selu Svetom liturgijom obeležila je svoju slavu. Obeležavanju važnog datuma prisustvovali su vernici, a ove godine kumovi su bili deca, Lenka i Luka Vujović, ističe jerej Nemanja Milinković. Prethodnog dana, 11. maja, prilikom Bdenija prisutni su mogli da čuju više o Svetom Vasiliju Ostroškom Čudotvorcu.

Naš sagovornik napominje i da je, zahvaljujući, pre svega, vernom narodu puno toga urađeno na hramu u prethodnom periodu.

-U planu je da uradimo grejanje u crkvi s obzirom na to da su zime hladne. Ipak, prioritet je krov koji prokišnjava i tražimo pravo rešenje za ove radove. Tek kada se uradi krov, možemo da razmišljamo o ostalim radovima. Isto tako želimo da dovršimo fasadu s obzirom na to da su kupola i zvonik završeni – precizirao je jerej Nemanja Milinković.

Izgradnja crkve u Banatskom Velikom Selu započeta je 2006. godine. Za 20 godina urađeno je puno toga.

-U toku je i freskopisanje za koje očekujemo da će biti završeno ove godine – dodaje sveštenik Milinković.

Liturgija se služi nedeljom, i praznicima, a vernici mogu da prisustvuju i pred liturgiji odnosno službi subotom uveče. Bogosluženja su posećena i u proseku je tridesetak vernika.

Inicijativu za gradnju hrama u Banatskom Velikom Selu pokrenuli su meštani 1992, a 1995. godine dobijen je adekvatan prostor za gradnju hrama. Temelji su izliveni 2006, kada je i započeto zidanje hrama, koje je završeno 2012.godine.

A.Đ.

Sat koji je ponovo pokrenuo vreme Kikinde

Redakcija Kikindski April 23, 2026

Posle više od decenije ćutanja, sat na tornju hrama Svetog oca Nikolaja ponovo meri vreme – tačno u sekundu. Ono što je nekada bio samo detalj na silueti grada, ponovo je postao živi svedok svakodnevice i tihi čuvar ritma Kikinđana.

Ideja o obnovi rodila se, kako kaže starešina hrama, jerej Miroslav Bubalo, iz jednostavne želje – da sat ponovo proradi.

– Nekoliko ljudi je pitalo da li bi mogao ponovo da radi i mi smo krenuli od te ideje. Zahvaljujući znanju i prilagodljivosti inžinjera Nikolin Zorana, našli smo rešenje – ističe Bubalo.

Iako je sat godinama bio van funkcije, nije bio pokvaren. Naprotiv – njegov stari mehanizam, koji potiče iz 1908. godine, bio je očuvan i ispravan, ali zahtevan za održavanje.

– To je bio klasičan mehanički sat na tegove. Na svakih dvadeset sati morao je neko da ga navija, a uz promene temperature dolazilo je do odstupanja u vremenu. Trebalo ga je stalno podešavati – objašnjava diplomirani inženjer elektrotehnike Zoran Nikolin.

Upravo je ta složenost dovela do toga da sat vremenom stane. Generacije koje su ga održavale više nisu bile tu, a pokušaji improvizacije pokojnog Paje Spajića više nisu bili delotvorni.

Pre dve godine počinje nova priča. Ideja je bila jasna – sačuvati duh starog mehanizma, ali ga prilagoditi savremenim uslovima.

– Hteli smo da zadržimo što više originalnog mehanizma, a da ljudska intervencija bude minimalna. Stari mehanizam smo sačuvali kao istorijsku vrednost, a novi sistem smo ugradili tako da sat funkcioniše pouzdano – kaže Nikolin.

Danas sat radi uz pomoć elektromehaničkog sistema i kompjuterskog upravljanja. Opremljen je senzorima koji omogućavaju automatsku korekciju vremena.

– Svakog punog sata on sam sebe proverava i koriguje. Ako dođe do odstupanja, vraća kazaljke na tačno vreme. Zato je sada precizan u sekundu – dodaje Nikolin.

Projekat nije bio jednostavan. Pored tehničkih izazova, bilo je potrebno osmisliti sistem koji istovremeno meri vreme, upravlja mehanizmom, pokreće zvona i sve to bez „sudara“ u radu.

-Najkomplikovanije je bili električno-mehaničko prilagođavanje, tu sam imao dragocenu pomoć kolege Njari Ervina koji nam je uradio modelovanje za 3D štampu plastičnih delova, kao i kolege Branislava Popovića koji je to posle u svojoj radionici prilagodio zajedno sa mnom. Tu je učestvovao i Dragiša Markov koji je odradio neke delove. Pomogli su crkvenjak Zlatko Rauković i Vladimir Blažić koji radio na modelovanju replike sata – objašnjava Nikolin – To je relativno složen sistem koji obavlja više operacija odjednom. Bilo je potrebno mnogo testiranja i podešavanja.

U radu je učestvovalo više saradnika, od inženjera do majstora, ali i ljudi iz crkve koji su pomogli u realizaciji. Ipak, kako sa osmehom kaže otac Bubalo, najveći trošak nije bio novac.

– Finansijski nije bilo zahtevno. Rad je najviše koštao, a za ostalo je tu Temu – navodi on.

Iako su u početku mislili da obnovu niko neće ni primetiti, desilo se suprotno. Građani su počeli da obraćaju pažnju.

– Ljudi su primetili da sat radi. Čak su se javljali i da kažu da im je drago. Nekada je ovaj sat bio veoma važan – po njegovoj zvonjavi ljudi su znali koliko je sati – podseća Bubalo.

Danas sat ponovo obavlja tu ulogu. Na svakih petnaest minuta oglašava se zvonom, baš kao nekada, podsećajući na vreme kada je upravo crkveni toranj bio glavni orijentir u svakodnevnom životu.

Preostalo je još da se mehanički podese tri od četiri brojčanika, jer neki od njih i dalje kasne nekoliko minuta. Ali i to je, kako kažu, pitanje vremena – i malo hrabrosti, jer je potrebno popeti se na visinu od oko 25 metara, gde se konstrukcija ljulja na vetru.

Do tada, jedno je sigurno – vreme se vratilo na svoje mesto.

A sa njim i jedan važan deo duha Kikinde.

T. D.

Koncert koji spaja veru i zajedništvo: Kikinđani i gosti pevali za izgradnju zvonika

Redakcija Kikindski April 18, 2026

Veče ispunjeno duhovnom muzikom, emocijama i zajedništvom obeležilo je donatorski vaskršnji koncert održan u Hramu Svetih Kozme i Damjana, gde su Kikinđani još jednom pokazali da su spremni da stanu iza svoje svetinje.

Na svečanom koncertu nastupila su tri hora – „Sveti Roman Melod“ iz Subotice, domaći crkveni hor „Sveti Josif Temišvarski“, kao i dečji hor „Sveti Jovan Šangajski“, dok je posebnu atmosferu upotpunio nastup guslara. Nakon koncerta, za sve posetioce upriličena je zakuska, kao i kratka filmska prezentacija o istoriji hrama.

Ovogodišnji koncert imao je i poseban značaj – bio je donatorskog karaktera, sa ciljem prikupljanja sredstava za nastavak izgradnje zvonika.

– Večeras obeležavamo deset godina aktivnog rada našeg crkvenog hora, ali smo želeli da spojimo lepo i korisno. Ovaj koncert je nastavak tradicije donatorskih okupljanja zahvaljujući kojima je hram i izgrađen. Sada prikupljamo sredstva za zvonik, čiji su temelji već završeni – istakao je starešina hrama protojerej Boban Petrović.

On je dodao da je reč o velikom i značajnom projektu, čija ukupna vrednost iznosi oko 47 miliona dinara, dok su temelji koštali oko 3,2 miliona. Naredna faza, koja obuhvata zidanje i izgradnju kupole, procenjena je na oko 22 miliona dinara.

– Ovo je veliki izazov, ali i prilika da pokažemo zajedništvo. Verujemo da ćemo, uz pomoć naroda i Božju pomoć, uspeti da dovršimo ono što je započeto – poručio je otac Boban.

Da zvonik ima posebno mesto u srcima vernika pokazuju i reči onih koji su prisustvovali koncertu.

– Moje dve unuke večeras nastupaju u horu. Želimo da damo svoj prilog jer nam mnogo znači što će crkva dobiti zvonik. To će biti ukras grada, ali i simbol naše vere – rekla je vernica Ester Vučković.

Slično razmišlja i Branislava Selaković, koja ističe da je hram centar duhovnog života za mnoge.

– Ovo je naš hram, naš svetionik. Svake nedelje smo ovde i važno je da ga zajedno gradimo i čuvamo – kazala je ona.

Koncert je tako, osim umetničkog, imao i snažan simbolički značaj – kao poziv na zajedništvo, solidarnost i očuvanje duhovnih vrednosti. Zvonik, koji tek treba da se uzdigne, već sada ujedinjuje ljude – baš kao što će jednog dana njegova zvona pozivati vernike i odzvanjati daleko iznad grada.

T. D.

Prvi put tucanijada u porti hrama Svetih Kozme i Damjana: Deca pokazala da je radost važnija od pobede

Redakcija Kikindski April 12, 2026

U duhu Vaskrsa, radosti i zajedništva, u porti hrama Svetih Kozme i Damjana prvi put je održana tucanijada, koja je okupila najmlađe sugrađane i donela osmehe na lica svih prisutnih.

Prema rečima organizatora, prof. Dragana Odžića, u nadmetanju je učestvovalo oko tridesetoro dece, a čitav događaj protekao je u izuzetno lepoj i toploj atmosferi.

– Bilo je zaista divno. Deca su bila vesela, razdragana i nije uopšte bilo važno ko će pobediti. Najbitnije je da su uživali i da su otišli kući srećni – istakao je Odžić.

Iako rezultat nije bio u prvom planu, najuspešniji takmičari su nagrađeni – prvo mesto osvojio je Marko Filipić, dok je drugo pripalo Stefani Lukić. Oni su dobili medalje, dok su svi ostali učesnici nagrađeni zahvalnicama i knjigama, kao simbolom učešća i truda.

Ono što ovu tucanijadu čini posebnom jeste činjenica da je održana u hramskom dvorištu, što joj daje dodatnu duhovnu dimenziju. Organizatori veruju da je ovo tek početak jedne lepe tradicije koja će iz godine u godinu okupljati sve više dece.

Na kraju, kako ističe Odžić, najvažnija poruka koju su deca ponela jeste da su – svi pobednici.

I upravo u tome leži prava čar Vaskrsa.

T. D.

Radost za najmlađe u tišini Velikog petka: Zajedničko farbanje jaja u porti hrama

Redakcija Kikindski April 10, 2026

U duhu tradicije i zajedništva, u porti Hram Svetih Kozme i Damjana danas u 11 časova organizovano je tradicionalno farbanje vaskršnjih jaja, koje je okupilo oko stotinu dece – osnovaca i predškolaca, kao i njihove roditelje, veroučitelje i sveštenstvo.

Iako je Veliki petak dan tuge i sećanja na stradanje Isusa Hrista, u porti hrama danas je vladala posebna, tiha radost – ona koja dolazi iz dečje iskrenosti i zajedničkog stvaranja. Mališani su sa velikim entuzijazmom bojili jaja, svako na svoj način, unoseći u ovaj običaj lični pečat i značenje.

Osmogodišnji Filip Gavrančić odlučio se za zelenu boju.

-Ofarbao sam jaje u zeleno jer mi je to omiljena boja. Prvi put sam došao u hram da farbam jaja i jako mi je lepo. Verujem da ću doći i sledeće godine, a nadam se da ću moći i u nedelju da učestvujem u dečijoj tucanijadi.

Slično uzbuđenje deli i Vukašin Milić (11).

-Prvi put sam ovde i super mi je. Ofarbao sam jaje u belo, ali planiram još da ga ukrašavam. Doneću ga u nedelju da se takmičim i nadam se pobedi. Preporučio bih svim drugarima da dođu svake godine na Veliki petak.

Desetogodišnja Dunja Bukva već ima iskustva.

-Dolazim već pet godina. Danas sam ofarbala jaje u crveno jer to predstavlja Isusovu krv. Kad se vratim kući, farbaću jaja za porodicu. U nedelju ću verovatno doći na takmičenje.

I devetogodišnja Anja Stojkov pokazal je da razume simboliku praznika.

-Ofarbala sam jaje u crveno zbog Isusa Hrista i nacrtala krst kao simbol crkve. Prvi put sam ovde i baš mi je lepo. Doći ću i sledeće godine.

Prisutnima se obratio starešina hrama, otac Boban Petrović, koji je zahvalio svima koji su pomogli organizaciju, posebno roditeljima i predstavnicima Crvenog krsta. On je istakao da je cilj ovakvih okupljanja da se deci približi vera kroz radost i zajedništvo.

-Svesni smo da je Veliki petak tužan dan, ali se trudimo da stvorimo radost kod dece. Srećan sam što se odazvao veliki broj dece i roditelja. Pozivamo da deca poste danas i sutra, makar ova dva dana simbolično, kako bi u nedelju mogla da se pričeste – poručio je otac Boban.

On je najavio i novinu – prvo takmičenje u tucanju vaskršnjih jaja, koje će biti organizovano u nedelju, uz nagrade za pobednike, ali i poklone za sve učesnike.

Pored duhovnog i edukativnog značaja, događaj je imao i humanitarni karakter. I ove godine pripremljeni su paketi pomoći za porodice kojima je podrška najpotrebnija – ukupno 33 paketa, simbolično u čast Hristovih godina. Najznačajniji doprinos dala je Tatjana Kosić iz Amerike sa svojim udruženjem i donatorima.

Za naredni period najavljen je i vaskršnji koncert donatorskog karaktera, koji će biti održan 18. aprila u 19 časova, sa ciljem prikupljanja sredstava za izgradnju zvonika – budućeg ukrasa hrama i grada.

T. D.

Božić u znaku zajedništva i srebrenjak za Ljiljanu

Redakcija Kikindski January 7, 2026

U Hramu Svetog oca Nikolaja u Kikindi danas je, na Božić, služena praznična liturgija, nakon koje je obavljeno lomljenje česnice. Hram je bio ispunjen vernicima, među kojima je bilo mnogo dece i mladih, a posle pričešća najmlađima su podeljeni paketići.

Nakon liturgije, usledilo je tradicionalno lomljenje česnice, u kojoj su se nalazili jedan zlatnik i dva srebrnjaka, koje je obezbedio Veselin Petkov. Srećna dobitnica jednog od srebrnjaka bila je Ljiljana Veskov (77) iz Kikinde, koja je podsetila da je i ranije imala sličnu sreću.

-Pre osam godina, kada mi se praunuk rodio, izvukla sam zlatnik. Sada čekam peto praunuče i izvukla sam srebrnjak. Ovo mi je velika čast, inače sam crkvena žena – rekla je Veskov.

Starešina hrama, otac Miroslav Bubalo, naveo je da je česnicu pripremila pekara „Testoteka“, koja je, kako je istakao, rad izvela bez ikakve nadoknade, čak i za materijal. On je podsetio da lomljenje česnice u hramu nije drevni običaj, ali da se u Kikindi praktikuje već oko deset godina i da će se truditi da se taj običaj održi.

-Česnica, kao i svaki hleb, simboliše jedinstvo zajednice koja se okuplja oko tela Hristovog – poručio je otac Bubalo, dodajući da praznik ne treba da ostane samo na nivou običaja, već da nosi suštinsku poruku promene odnosa između Boga i čoveka.

Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, čestitao je Božić sugrađanima i pozvao na jedinstvo i međusobno uvažavanje.

-Da Božić provedemo u miru sa svojim najmilijima, u toplini porodičnog doma. Živimo u svetu koji je nepredvidiv i ne smemo da dozvolimo da se delimo. Treba da čuvamo jedinstvo, da razgovaramo i da se poštujemo, čak i kada imamo razlike u mišljenju – poručio je gradonačelnik, ističući da je ohrabrujuće što su hramovi puni dece i mladih.

Vernicima je pročitana i poslanica patrijarha Porfirija, u kojoj je upućen poziv na jedinstvo u ljubavi u vremenu nesreće, rata i bolesti, kao i na očuvanje zajedništva i međusobne brige.

„Ljubav i mudrost” okupili vernike u Nakovu: održano predavanje o hrišćanskom vaspitanju

Redakcija Kikindski December 1, 2025

U Hramu Svetog kneza Lazara u Nakovu, u nedelju 30. novembra, održano je predavanje pod nazivom „Ljubav i mudrost – osnove hrišćanskog vaspitanja“, koje je okupilo veliki broj vernika i roditelja. Gost-predavač bila je Desanka Ristić, dugogodišnji pedagog, književnica i autor više knjiga, a ovaj duhovno-vaspitni susret organizovala je Crkvena opština Nakovo u duhu Božićnog posta.

Predavanje je bilo prvo u nizu planiranih susreta koje je, kako ističe Ristić, inicirao novi veroučitelj hrama, jerej Hadži Srđan Vučanović. Publika je ispunila hram, a atmosfera je, prema rečima predavača, bila topla, prijatna i otvorena za razgovor.

U svom obraćanju, Desanka Ristić naglasila je da se hrišćansko vaspitanje ne zasniva samo na ljubavi, ali ni na strogoj disciplini već na njihovom saglasju.

-Ljubav sama nije dovoljna da bismo vaspitali decu. Ali ni sama disciplina nije dovoljna, jer tako stvaramo otpor. Dete najbolje napreduje u domu u kom vlada poštovanje, gde je porodica zdrava i skladna – istakla je ona.

Posebno je upozorila na savremenu pojavu prezaštićavanja, koja, kako kaže, vodi u suprotan rezultat – deca ne razvijaju odgovornost, niti stabilnost koja im je neophodna da postanu zrele ličnosti.

-Moja preporuka roditeljima je da slobodno postavljaju granice detetu, jer tako deca dobijaju sigurnost i jasno postavljene zahteve. Isto tako, treba ih učiti zahvalnosti, kao i da mi ne možemo menjati druge nego sebe – objasnila je Ristić.

Pedagoškinja je podsetila da se vrednosti i karakter najuspešnije grade kroz veru i učešće u liturgijskom životu.

-Svake nedelje na liturgiji dobijamo pouku i blagoslov za čitavu sedmicu. Mladi roditelji koji dolaze u hram traže savet, traže uporište. Ako se držimo hrišćanskih načela i zapovesti, možemo mnogo da postignemo – i za sebe i za svoju decu – navela je ona.

Ristić je govorila i o izazovima savremenog roditeljstva, pogotovo u periodu kada dete iz porodičnog okruženja prelazi u vrtić ili školu.

-U kući je svako dete princ. Ali u kolektivu odjednom ima dvadesetak prinčeva, i tu nastaju prva uznemirenja. Upravo zato moramo raditi na realnom vaspitanju i prihvatanju drugih. Nikako ne treba deci davati gotova rešenja, nego ih učiti da misle svojom glavom. Deca bi trebalo da imaju sva osećanja, a ne samo sreću i radost, jer tako razvijamo pohlepu – rekla je ona.

Jedan od delova predavanja koji je izazvao veliku pažnju bio je osvrt na položaj pedagoga i nastavnika.

-Danas mnogi misle da mogu da rade posao pedagoga bolje od stručnjaka. Ali mi ne nudimo kratkoročna rešenja – mi gradimo budućnost dece, dugoročno, stručno i u njihovom najboljem interesu. Moramo poštovati svaku struku i tražiti najbolje rešenje za dete – poručila je Ristić.

Na kraju večeri, Ristić je članovima crkvenog hora, najmlađim posetiocima, poklonila svoje knjige, što je dočekano sa posebnim oduševljenjem. Zanimljivo je da je od izgradnje hrama Svetog cara Lazara njeno predavanje prvo u istoriji sela Nakova, zbog čega je, kako ističe, posebno ponosna. Ristić je najavila da na proleće izlazi njena osma knjiga, a ciklus duhovno-pedagoških predavanja u Nakovu biće nastavljen već sledećim gostovanjem – oca Jovana Silaškog.