February 12, 2026

hitna služba

педја-барбер-(4)

Предраг Латковић, познатији као Пеђа Барбер, спојио две љубави медицину и фризерај

Aleksandra Djuran Маy 4, 2024 0

Предраг Латковић (38) из Банатског Великог Села успео је да споји две велике љубави и уз пуно труда ради два посла. Оба су одговорна и захтевају максималну посвећеност. Као медицински техничар већ 14 година запослен је у Хитној служби, а када не помаже у лечењу суграђана он их улепшава и то као мушки фризер Пеђа Барбер.

-Средњу медицинску школу завршио сам у Београду и по завршетку школовања вратио сам се у родно село. Добио сам посао баш у служби у којој сам желео и свој позив не бих мењао ни за шта на свету – каже Латковић.

Поред хуманог позива, од малена гаји склоност и ка мануелном раду. Тако је уз посао, пре четири године, завршио популарну фризерску Академију „Пањковић“ и постао један од најтраженијих мушких фризера у граду. У међувремену се са супругом, такође медицинском сестром, преселио у Кикинду где је отворио свој салон.

-Кажу муштерије да сам добар и да сам, без лажне скромности, најбољи у овоме што тренутно радим. Велики је број младих који се шишају код мене јер радим, такозване, фејд прелазе на коси. Практично то је сенчење косе, а да се прелази не виде. То је новина у фризерском занату и младима се веома свиђа – сазнајемо од Пеђе Барбера.

Управо на наговор супруге отворио је свој салон, а све до тада је шишао пријатеље и родбину, како не би изгубио „осећај“.

-По завршетку академије, Пањковић је желео да останем и да радим са њим. Одбио сам јер сам задовољан својим примарним послом у Хитној служби. Јесте напорно и оно што ми увек недостаје је време за дружење, али када се човек добро организује може све да постигне – истиче Предраг Латковић.

Посао у Хитној служби је захтеван и колико је лепих толико је и оних мање лепих тренутака.

-Први смо на месту саобраћајних несрећа, повреда, али смо ту и када људи доживљавају срчане и мождане ударе, али и друге здравствене тегобе. Хитна служба у Кикинди, договорно тврдим, једна је од најбоље организованих у Војводини. Сви запослени су пожртвовани у ономе што раде и дају свој максимум на терену и у амбуланти. Оспособљен сам да радим и као диспечер и радо помажем људима. Колеге у Хитној служби су ми друга породица – напомиње наш саговорник.

Оно што је заједничко за оба посла јесте да медицински техничар Предраг и фризер Пеђа Барбер треба да буду добар саговорник и психолог својим пацијентима односно муштеријама. Није редак случај да га у фризерском салону често питају за медицинске савете. Колико је задовољан чињеницом да је са тимом лекара некоме спасао живот, толико му је важно и да муштерија оде задовољна из његовог фризерског салона.

А.Ђ.

хитна

Новогодишња ноћ протекла без инцидената и саобраћајних незгода

Aleksandra Djuran Јануарy 1, 2024 0

Ноћ на територији града протекла је мирно без инцидената и саобраћајних незгода, сазнајемо у Полицијској управи Кикинда. Није забележена ниједна саобраћајна незгода, као ни прекршаји јавног реда и мира.

И на Пријемном одељењу кикиндске Болнице ноћ је протекла мирно. Није било повређених или оних којима је била потребна интоксикација.

У Хитној служби, од дежурне службе сазнали смо да је било посла током ноћи. Углавном су то биле кућне посете код суграђана који су звали јер су се осећали лоше. Помоћ су тражили због прекомерног конзумирања хране, али и хронични болесници.

403621592_1059652421824408_3251171178296395024_н

Санитетска возила и вредна медицинска опрема Хитној служби у оквиру прекограничног пројекта

Aleksandra Djuran Децембер 22, 2023 0

У оквиру прекограничног ИПА пројекта Румунија – Србија, „Банат 112” Служби за хитну медицинску помоћ испоручена су санитетска возила и медицинска и друга опрема. Пројекат  који је  реализован са општином Жомбољ приводи се крају. Постигнути су задати циљеви који су се односили на унапређење техничких капацитета служби Хитне помоћи у оба града и ширење знања и вештина из ове области код младих са обе стране границе, истакао је Саша Танацков, члан Градског већа. Ово је уједно и последњи пројекат из циклуса 2014. – 2020. године.

 

-За возила са комплетном опремом издвојено је више од 225.000 евра, док је вредност преостале опреме, неопходне за функционисање Службе за хитну медицинску помоћ, преко 97.000 евра. Овим пројектом Кикинди је припало 349.000 евра, а његова укупна вредност 768.000 евра  и та свота подељена је на наш град и општину Жомбољ – прецизирао је Саша Танацков.

Хитна служба добила је три санитетска возила и опрему  за амбуланту коју никада нису имали. Ово је највеће улагање у поменуту службу од када постоји, рекао је начелник др Милош Бајић.

-Успели смо да унапредимо два сегмента нашег деловања рад на терену и амбулантне прегледе. Од три санитета два су комплетно опремљена, а трећи је обезбеђен за превоз пацијената из Кикинде ка већим центрима у Београду и Новом Саду. Осим опреме за имобилизацију и стабилизацију, у возилима су најсавременији апарати попут дефибрилатора, респиратора, аспиратора, ЕКГ апарати неопходни за животно угрожене пацијенте. Они ће служити збрињавање ургентних пацијената на територији Града – казао је др Бајић.

Амбуланта је, поред наведених медицинских апарата, сада опремљена опремом које до сада није било.

-Сада имамо апарат под називом „лукас“ који служи за механичку компресију грудног коша који се користи за масажу грудног коша. Као новину у раду увешћемо ултразвук и након обуке наши запослени моћи ће да препознају неургентнија стања са којима се сусрећемо. Набавили смо и такозвану лутку односно „фантома“ са софтвером који ће нам омогућити континуирану едукацију и обуку запослених како би што боље и ефикасније радили. Купљен је и нови монитор за праћења срчаног ритма, апарт за неинванзивну вентилацију за пацијенте са проблемима у дисању, а сви запослени у служби добили су нове униформе – додао је др Милош Бајић.

У Хитној служби запослен је 41 радник од којих је десет лекара, 16 медицинских техничара и остало су возачи. Годишње ова служба збрине око 10.000 пацијената од чега су две трећине интервенција на терену, а остало је у амбуланти.

Читав циклус пројеката реализованих у претходном периоду био је најуспешнији од када локална самоуправа конкурише за прекограничне пројекте. Њихова вредност је већа од три милиона евра и поред медицинске опреме, обухватили су и ванредне ситуације, али и реконструкцију граничног прелаза Наково-Лунга са бициклистичком стазом, видео надзором, расветом.

-Аплицирали смо за нове пројекте. Иако је конкуренција велика очекујемо да ће наши пројекти бити одобрени за финансирање – напоменуо је Танацков.

Дом здравља

Лекарима Хитне помоћи претио гасним пиштољем

Aleksandra Djuran Новембер 5, 2023 0

Мушкарац средњих година претио је пиштољем кикиндским лекарима запосленим у Хитној служби. Како сазнајемо од начелника Службе за хитну медицинску помоћ др Милоша Бајића током послеподневне кућне посете, у суботу, 4. новембра, у коју су отишли докторка, медицинска сестра и возач, Кикинђанин који их је позвао на интервенцију због оца, у тренутку док су лекари прегледали пацијента извадио је пиштољ и почео да им прети.

– Како су ми колеге испричале, мушкарац са пиштољем им је претио да ће их убити, након чега ће пуцати у себе. Захваљујући присебности екипе, избегнута је трагедија. Наиме, докторка је мирним путем и смиреним тоном замолила да се пацијент, због ког су дошли на интервенцију, пребаци у Болницу. То је и урађено, а мушкарац који је претио медицинској екипи пиштољем такође је дошао на Пријемно одељење. У међувремену, инцидент смо пријавили полицији која га је сачекала у Болници. Иако се испоставило да је гасни пиштољ у питању лекари то приликом интервенције нису знали, али без обзира на то претња је недопустива – прича др Бајић.

Поводом овог инцидента стигло је и саопштење  из  Полицијске управе Кикинда у ком се наводи да су припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди ухапсили су П. В.(1975) због постојања сумње да је извршио кривична дела напад на службено лице у вршењу службене дужности и неовлашћено држање опојних дрога. Он се сумњичи да је јуче, у породичном стану у Кикинди, приликом указивања лекарске помоћи његовом оцу, претио здравственим радницима Службе хитне помоћи држећи гасни пиштољ, да би потом оставио пиштољ и помогао медицинској екипи да сместе пацијента у санитетско возило.

Полиција је потом од осумњиченог одузела пиштољ на гас и мању количину биљне материје за коју се сумња да је марихуана и исте послала на вештачење. Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Основном јавном тужилаштву у Кикинди.

На жалост, ово није први инцидент у ком су се нашли лекари Хитне помоћи.

-Први пут је, колико знам, екипи прећено пиштољем, али  смо малтене  свакодневно суочени са разним непријатностима које су најчешће вербалне природе. Подсетићу и на случај који се догодио пре неколико година у Мокрину, када је на медицинаре пацијент насрнуо ножем. Чињеница је да одлазимо на терене незаштићени – додао је др Бајић.

 

др Милос Бајиц

Због високих температура ваздуха повећан број интервенција Хитне службе – лекари саветују: паметно на врућинама!

Igor Crnogorac Јулy 15, 2023 0

Изузетно високе температуре ваздуха и такозване тропске ноћи, када се температура не спушта испод 20 степени, актуелизовале су савете лекара и њихова упозорења која се посебно односе на одређене групе људи.

Овакве временске неприлике сметају свима, а Служби за хитну медицинску помоћ у Кикинди, позиви су, претходних дана, највише стизали од хроничних болесника.

– Последњих неколико дана повећан је број кућних посета за око двадесет одсто. За 24 сата имали смо тридесетак интервенција – двадесетак кућних посета и десетак амбулантних прегледа – каже др Милош Бајић, специјалиста ургентне медицине, начелник Службе за хитну медицинску помоћ у Кикинди. – За помоћ нам се јављају хронични, срчани и плућни болесници. Пријављују се  повишени крвни притисак, астматичари имају гушења, то су нам најчешћи пацијенти. Периодично, на промену температуре ваздуха и ваздушног притиска, интензивније реагују психијатријски болесници.

Доктор Бајић подсећа да су ризичне групе хронични болесници, труднице и мала деца и да се на њих посебно односе препоруке да остану у кући од 10 до 17 сати, или, уколико је неопходно да изађу, то не чине без заштите: гардеробе од природних материјала, са дугим рукавима, која не привлачи сунчеву светлост, и шешира. Важно је да се уноси течност, да се повремено расхлађујемо, док је за хроничне болеснике понекад неопходно да прилагоде терапију.

– У току летњег периода крвни притисак може да буде нешто нижи, управо због тога одређени лекови треба да се коригују, али само уз консултацију са изабраним  лекаром. Најчешћи симптоми пада или сниженог крвног притиска су омаглице, вртоглавица, мучнина, презнојавање. У тим случајевима потребно је узети мало већу количину течности, лећи и подићи ноге изнад нивоа срца, да би се повећао доток крви у мозак. На тај начин притисак може релативно брзо да се стабилизује. Међутим, уколико ови симптоми потрају, обавезно се треба јавити лекару или Служби за хитну медицинску помоћ – објашњава др Бајић.

Он додаје да, генерално, дуго излагање топлоти, може да доведе до прегрејавања организма, сунчанице и топлотног удара. Симптоми су повишена телесна температура, главобоља, мучнина, повраћање. Тада се, напомиње, обавезно треба јавити лекару.

Посебно опасно у летњем периоду, може да буде уколико се нагло прелази из климатизованог у отворен простор и обрнуто.

– Тешко је постићи оптималну разлику између спољне и унутрашње температуре тамо где се користе клима-уређаји – каже др Бајић. – Зато бисмо морали да имамо период привикавања, што није увек ни могуће. У суштини, најважније је уности довољно течности и не боравити дуго на високој температури.

Доктор Бајић потврђује да, као и увек у овом периоду године, запослени у Хитној помоћи често реагују и у случајевима транзиторног исхемијског атака (ТИА), што може да буде предзнак шлога.

– Симптоми ТИА су неуролошки, слични можданом удару. Свакако треба одмах потражити лекарску помоћ. Уколико симптоми трају кратко и не изазову трајнији поремећај, спровођењем одговарајуће дијагностике и терапије, може да се предупреди настајање шлога. Ово се обично дешава код хроничних пацијената. Редовним узимањем терапије, праћењем висине крвног притиска и корекцијом нивоа шећера у крви, могу да се предупреде компликације. Ипак, људи се, у највећој мери, придржавају препорука да не излазе у најтоплијем делу дана, закључује доктор Бајић.

Позната је и препорука да је, у врелим данима, поред флашице воде, добро имати и магнезијум или коцкицу супе, ради надокнаде минерала. Треба, како се наводи, узети парченце овог концентрата и одмах затим попити воду. Добро је, због могућег пада нивоа шећера у крви, увек имати при руци и нешто слатко.

Према прогнозама метеоролога, тропске температуре задржаће се и наредне седмице, средином недеље жива у термометру биће близу четрдесетог подеока. Краткотрајно освежење, како се најављује, могуће је тек за викенд.