грегоријански календар

пеxелс-микхаил-нилов-8718466

За вернике који Ускрс славе по Грегоријанском календару  данас је Велика субота, дан пред велики празник Ускрс.

Велика субота, односно Света субота, последњи је, трећи дан Вазменог тродневља и овај дан има посебно место јер је посвећен тишини и молитви. Овај дан познат је и под другим називима, међу којима су Велики шабат, Црна субота, Радосна субота, Субота славе.

Посебно мјесто у обележавању овог дана има Вазмено бдење, које се традиционално слави ноћу. Ово богослужје не почиње пре него што падне ноћ, а завршава пре сванућа ускрсне недеље. Тада се вјерници окупљају око огња који свештеник благослови, а тим пламеном пали се ускрсна свијећа, симбол Исуса Криста, светла и новог живота.

Велика субота је дан тишине, ишчекивања и духовне припреме. Између туге Великог петка и радости Ускрса, овај дан у хришћанској традицији носи поруку мира, сабраности и наде, док се у многим домовима истовремено обављају и посљедње припреме за  прославу Ускрса.

ускрс-јаја

Хришћани који време рачунају по Грегоријанском календару и Ускрс славе 5. априла, данас ће широм света и Србије обележити Велики петак, дан спомена Христове муке, разапињања и смрти.

Дан када је на крсту страдао Исус Христ најтужнији је дан у хришћанству, а за вернике, Велики петак је дан поста и немрса. Велики петак, једини је дан у години кад Католичка црква нема свету мису, али се у црквама после подне чита Крижни пут – односно пут страдања Христовог.

Верници фарбају јаја, која представљају симбол обнављања природе и живота, а ускршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.Према предању, прва јаја цару Тиберију поклонила је Марија Магдалена, која је у Рим дошла са поруком о ускрснућу.

У дане Светог тродневља, на Велики четвртак, Велики петак и Велику суботу црквена звона не звоне, а они се  завршава празником Христовог ускрснућа, Ускрса.

цхристмас-трее-г86бц962е2_1280

Римокатоличка црква и све хришћанске цркве које време рачунају по грегоријанском календару прослављају данас Бадњи дан и Бадње вече.

Грађани католичке вероисповести, у сусрет сутрашњем Божићу, широм Србије присуствоваће вечерас мисама поноћкама чиме почиње обележавање најрадоснијег празника.

На Бадње вече уз посну трпезу дочекују се коринђаши који уз веселе песмице домаћинима пожеле срећан Божић и родну годину, а домаћини их награде слаткишима и воћем. За вечеру сваки члан породице добије по кришку јабуке како би био здрав током године.

Традиционална трпеза за Бадње вече садржи рибу, мед, јабуке, пасуљ и орахе.

Након што се испрате коринђаши и заврши вечера породице одлазе на поноћну мису. Обичај да се у црквама поставе јасле, са фигурама које дочаравају сиромашне услове стаје у којој је Христ рођен.

Сутра, на сам дан Божића. поново се окупља породица и прославља најрадоснији хришћански празник.
Божић по грегоријанском календару прослављају и протестанске и англиканске цркве, као и неке православне које су прихватиле ново рачунање времена.

error: Content is protected !!