градска слава

litija-(6)

Обележавање градске и храмовне славе, летњег Светог Николе, сутра ће почети свечаном литургијом у Храму Светог Оца Николе, у 9 часова. Након богослужења, од 10 сати и 30 минута окупљени грађани кренуће у свечану литију улицама града.

По завршетку литије у Храму Светог Николе биће обављено свечано сечење славског колача, док ће исти обред нешто касније бити уприличен и на свечаности у Градској кући. Традиционално, и ове године биће уручене награде за најлепше и најбоље припремљене славске колаче.

У оквиру свечаног обележавања градске славе, сутра (петак) од 19 сати у Народног позоришту биће одржан концерт сестара Гобовић. Музички тандем који изводи традиционалну музику чине близнакиње Марина и Марија Гобовић, које су за свој рад добиле златну Медаљу за заслуге Републике Србије. Лауреаткиње су бројних награда и признања за очување српске изворне музике, допринос култури, уметничко стваралаштво и рад са најмлађима.[

slava-grada-(8)

Уз резање славског колача и у присуству представника локалне самоуправе, гостију, суграђана у Градској кући обележена је слава Летњи Свети Никола. Ове године кумови су били успешни спортисти Немања Милић, џудиста, Нина Стојнић, каратисткиња, Теодора Станчић, пливачица и Лука Панић, рукометаш.

Протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана је истакао да је радост је овако прославити славу.

-Храмовна слава слави се одувек, али данас је то било уз саборност заједништва свештенства, Градске управе, народа и највеће радости деце. Морамо да будемо свесни шта за наш град крст значи јер је управо крстом започета изградња овог насеља – поручио је протојереј Петровић.

Окупљене је поздравио градоначелник Младен Богдан.

-Ми смо данас у Кикинди једно и сви се окупили да заједно, уједињени и јединствени, као породица прославимо славу. Летњи Свети Никола је део наше историје и треба да га обележавамо сваке године чиме одајемо поштовање онима који су градили, волели и бранили наш град. Са православне и католичке заједно су звонила црквена звона током Литије. Наше посебности, различитости и јединство треба да чувамо, поштујемо и негујемо једни код других  сваког дана. Кикинда је град добрих, поштених и радних људи, који не заборавља своје корене  – истакао је први човек града.

Организовано је и такмичење за најбољи славски колач и ове године у конкуренцији је било 25 колача. Према оцени стручног жирија, председника кувара Радована Субина, Иване Мунћан прошлогодишње победнице,  и Ане Чипчић титулу за најбољи колач освојио је Дом ученика „Никола Војводић“. Ова установа се редовно такмичи и до сада је освојила више признања.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Хвала Служби исхране јер је ове године колач правила млађа радница, уз помоћ и искуство старијих. Сваке године неко други прави колач који је жртва Господу, а жртва су молитве. Зато се колач и украшава. Трудимо се негујемо праве вредности у нашој установи и уз Божију помоћ успевамо у томе и зато и побеђујемо – навео је директор Дома ученика Љубомир Васичин.

За најлепши изглед награђен је славски колач Ружице Тркуље, колач најлепшег укуса стигао из Центра за пружање услуга социјалне заштите. Све учеснице такмичења су добиле захвалнице.

А.Ђ.

 

slava-grada-(4)

Обележавање славе града у Кикинди – Летњег Светог Николе, односно Преноса моштију Светог оца Николаја, 22. маја – новијег је датума, каже историчар Срђан Сивчев, директор Историјског архива Кикинда.

– Сама слава града јесте новијег датума, али храмовна слава Цркве Светог оца Николаја обележава се још од 1769. године, када је почела изградња храма посвећеног Летњем Светом Николи. Прослављала се све до Другог светског рата, па и током њега. Након рата, доласком нове власти оличене у Комунистичкој партији Југославије, и наметањем друкчијег друштвеног поретка, та пракса је прекинута – објашњава Сивчев.

Он додаје да град Кикинда није имао своју званичну славу све до 2017. године, када је поново започето заједничко обележавање са Српском православном црквеном општином. Од тада се одржавају и литије улицама града. Пракса обележавања храмовне славе обновљена је још 2006. године, током мандата председника општине др Бранислава Блажића.

У Србији је уобичајено да градови имају своју славу, која је често истовремено и храмовна – уколико је главна црква у месту посвећена истом светитељу. Тај дан симболично повезује духовни и друштвени идентитет заједнице, подсећа на корене и окупља грађане у заједничком обележавању традиције.

С. В. О.

error: Content is protected !!