Градска кућа

SLINAVKA-UPRAVA-ZA-VETERINU

Поводом појаве заразне болести слинавка и шап у Мађарској у Кикинди је одржан састанак Регионалног кризног центра за спречавање појаве, праћење кретања и контроле нарочито опасних заразних болести, за епизоотиолошко подручје Зрењанин. Бобан Ђурић, начелник одељења за здравље животиња Управе за ветерину обраћајући се присутним сточарима, ветеринарима, али и представницима надлежних републичких, покрајинских и локалних служби, истакао важност превентивних мера ради заштите од поменутих болести.

-Слинавка и шап је озбиљна болест папкара од које првенствено оболевају говеда, као и овце, козе и свиње. У Србији, до сада, није регистрован ниједан случај поменуте заразне болести, али како у Мађарској има шест жаришта, морамо се заштити од уноса вируса – рекао је Ђурић.

Најважније од свега су био сигурносне превентивне мере. Сточари морају да поведу рачуна о кретању животиња, да на фармама поставе дезо баријере које би спречиле унос.

-Болест се може пренети директно или индиректно, а штете су огромне. Симптоми су поремећај општег здравственог стања, појава раница и мехурића на језику, папцима, вимену, смањена млечност, повећано лучење пљувачке. Морталитет није велик, али је потентност вируса изузетна. Прилично је отпоран и може да се шири преко заражених предмета, контаминираних возила, хране, воде и људи који су били у контакту са инфицираним животињама. Штета је огромна, јер се забрањује промет животиња, а у домаћинству где се појаве слинавка и шап стока се мора нешкодљиво уклонити – појаснио је Бобан Ђурић.

Састанку је присуствовао и Младен Богдан, градоначелник који је прецизирао да је битно да се локална самоуправа на време припреми за ситуацију када постоји озбиљна претња заразне болести.

-Предузеће се све неопходне мере како би предупредили слинавку и шап. Локална самоуправа је озбиљно схватила потенцијалну опасност због близине границе са Мађарском и на време ће се реаговати да би заштитили наше сточари. Сви заједно, ту смо да помогнемо. Сточари на територији града у нама имају одговорног партнера и сам скуп показује колико водимо рачуна о њима. Као пољопривредни крај имамо доста фармера и желимо да спречимо појаву заразне болести – навео је градоначелник Богдан.

Управа за ветерину поставила је дезо баријере на улазу у земљу, на граничном прелазу Хоргош, формиран је оперативни штаб на нивоу државе, а формирају се и регионални центри за слинавку и шап. На предлог Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде успостављена је СОС линију у оквиру Управе за ветерину. Путем броја телефона 011/311-7100 грађани могу да се информишу о самој болести слинавка и шап, мерама превенције и поступању у случају сумње на заразу, а све у циљу правовремене реакције и спречавања настанка и ширења болести.

А.Ђ.

zajednicka-kosovo

У седмодневној посети Кикинди су кошаркаши клуба „Центар“ из Косовске Митровице, у оквиру зимских припрема. Овим је настављена сарадња са Кошаркашким клубом „Велика Кикинда“, крунисана потписивањем уговора о братимљењу у Кикинди 2023 године.

Кошаркаши и кошаркашице са Косова и Метохије, њих 43, узраста од осам до 40 година, поред тренинга и утакмица имали су прилику да упознају историјске, културне и туристичке знаменитости нашег града. Теодора Јелић (11) кошарку тренира четири године.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Кикинда је светски позната и локална историја на мене је оставила највећи утисак. Посебно ми се свидео скелет мамутице Кике који сам први пут видела – истакла је Теодора.

Виктор Миладиновић има 12 година и други пут је на северу Баната.

-Свим другарима у Косовској Митровици причао сам о вашем граду и колико ми је лепо било први пут. Сада им носим још лепих прича о другарима које сам стекао и о утакмицама које смо одиграли. Највише ми се свидела најлепша улица у Србији, а 22. у свету – сазнали смо од Виктора.

Срђан Комадина, капитен сениорске екипе већ је боравио у Кикинди.

-Дочекани смо као браћа и сестре, а посебно је задовољство што се сви које смо срели интересују за нас како живимо у Косовској Митровици. Исто тако било је и пуно искреног интересовања везаних за културно баштину Косова и Метохије која има изузетну вредност за све Србе. Надам се да ћемо део гостопримства моћи да вратимо када Кикинђани буду наши гости – навео је Комадина.

Пријем за чланове Кошаркашког клуба „Центар“ у Градској кући приредио је градоначелник Младен Богдан који их је, заједно са сарадницима замеником Дејаном Пударом, председником Скупштине града Душаном Попесковим, члановима Градског већа Александром Аћимовим и Тихомиром Фаркашем и председницом Спортског савеза Јеленом Бакић, обрадовао пакетићима и поклонима.

-Почаствован сам што смо поново имали прилику да будемо домаћини кошаркашима са Косова и Метохије. Сигуран сам да су, боравећи у Кикинди, бар на кратко, забораве тешкоће и осете слободу коју имају сва деца која живе у Србији. Хвала што истрајавате у намери да останете и не дозволите да се ишчупају корени нашег народа у јужној српској покрајини. Овде имате пријатеље и град на који увек можете да се ослоните – прецизирао је градоначелник Богдан.

Дејан Пудар сигуран је да ће сарадња у наредним годинама бити проширена. Осим спорта, она ће обухватити образовање, културу, али и остале сегменте друштва.

На изузетном гостопримству је захвалио тренер КК „Центар“ Немања Јакшић.
-Утисци су изузетни и сви ћемо понети најлепше успомене из Кикинде. Наши најмлађи кошаркаши су први пут на оваквим припремама и део су спортског кампа. За њих је ово искуство немерљиво. Научили су доста, имају прилику да тренирају два пута дневно, да користе базен и комплетну инфраструктуру. Имали су прилику и да виде другачији начин живота у односу на то како живе у Сремској Митровици. Сви смо упознали нове људе, историју, али и традицију Кикинде – рекао је Јакшић.

Александар Аћим напоменуо је да је ово друга година да наш град посећују кошаркаши из Косовске Митровице.

-Наши пријатељи уверили су се у то колико емпатије имамо према њима. Поред тога што су одлични и борбени спортисти, наши гости пренели су нам како живе и показали непоколебљивост у ставу да остану на свом огњишту. Већ колико ове године узвратићемо им посету и продубити нашу сарадњу – напоменуо је Аћимов.

Посета је крунисана кошаркашком утакмицом првих тимова „Центра“ и „Велике Кикинде“.

А.Ђ.

 

 

 

korindjasi-2024-(6)

Градска кућа и ове године на Бадње вече, отворила је врата коринђашима који су шаљивим песмицама домаћинима су пожелели срећно Бадње вече, добро здравље и родну годину. Више стотина малишана стрпљиво је чекало да коринђају градоначелника Младена Богдана и његове сараднике. Заузврат су добили воће и слаткише.

Међу њима је био и дванаестогодишњи Вања Радин.

-Ја сам мали Бата, отворте ми врата, да вам видим јелку и пољубим ћерку – овако је Вања коринђао. -И прошле године био сам у Градској кући и свидело ми се како изгледа, па сам дошао опет. Коринђам у својој улици код комшија и сакупим пуно слаткиша. Овом обичају се највише радујем.

Анђела Мирков (14) такође, воли да коринђа.

-Прво дођем код градоначелника, а после тога идем у комшилук и код другара. Накупим слаткиша и трудим се да их распоредим, да их не поједем све за једно вече.

Коринђање је обичај који је опстао још једино на северу Баната, те је и наш задатак да га сачувао, рекао је овом приликом градоначелник Богдан.

-Важно нам је да коринђање преносимо на све генерације. Годину у Градској кући почињемо тако што дарујемо нашу децу. Деца нам уносе радост, али и дају мотивацију и снагу и енергију да у свим данима који нам долазе радимо још боље и више. – додао је први човек града.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

Песмице које деца рецитују су шаљиве и кратке. Не постоји дете у Кикинди и околини које не зна бар две рецитације и радо коринђа. Неке од рецитација које се говоре старе су више од сто година. Преносе се са генерације на генерацију, а неке се и мењају сходно савременом добу.

A.Ђ.

badnjak-gradska-kuca-(5)

Куглашице Кике и градоначелник Младен Богдан са сарадницима унели су бадњак у Градску кућу. Како је истакао први човек града, бадњак је унет како би донео још више просперитета, здравља, благостања и мудрости.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Обичај је, одувек, да домаћин уноси бадњак у кућу који симболише огњиште. Ово је наше, градско, огњиште, око ког се окупљају сви наши суграђани. Да нам огњиште вечно живи и да нам донесе напредак уз поруку да нам из године у годину бадњак и Бадњи дан помогне у овим изазовним времена да имамо мудрости, снаге и стрпљивости да урадимо још боље и још веће ствари за наш град. Свим мојим Кикинђанима желим да у миру и благостању проведу овај свети дан – рекао Младен Богдан.

А.Ђ.

badnji-dan

Бадње вече у Градској кући биће одржано и ове године, у понедељак, од 16 до 18 сати у свечаној сали, где ће градоначелник Младен Богдан дочекивати коринђаше, све малишане који желе да рецитују коринђашке песмице. Заузврат ће, по обичају, добити орахе, воће и слаткише.

zajednicka-dan-grada

Поводом Дан града додељена су градска признања најзаслужнијим појединцима и колективима. На свечаности у Градској кући присуствовали су представници јавног, политичког, привредног, друштвеног, културног, спортског живота града. Награде градa и похвалнице уручио је градоначелник Младен Богдан који је, обраћајући се присутнима, истакао је даје Кикинда град великих људи који су писали историју.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Сви они који су кроз историју градили и саградили наш град, предали су га нама да га чувамо и даље унапређујемо. Година на измаку била је захтевна и пуна изазова. И поред тога, пуно је тога на шта смо поносни и успеха који ће се памтити. Захваљујем се свима који су се борили да урадимо добре ствари за нашу Кикинду, како из града, тако и у Покрајини и Републици који су нам помагали у томе да наша средина буде боље место за живот. У Новој години желим нам да будемо јединствени, да будемо заједно, али и да будемо одговорнији и стрпљивији, да разумемо и чувамо једни друге. Само тако остварићемо заједнички циљ, да имамо успешнију, развијенију, бољу, лепшу, напреднију Кикинду – навео је градоначелник Богдан.

Највише градско признање „Заслужни грађанин Кикинде“ пропало је Драгану Страјнићу за свеобухватни допринос развоју града Кикинде, који се и захвалио у име награђених.
-Част ми је и задовољство што сам данас овде. Нема веће радости и среће, него када радећи даш део себе својој средини и свом граду, и када то неко спозна и призна. Ово је моје највеће признање које сам добио – рекао је Страјнић.

Посебна признања добили су: др Милан Бркин, за дугогодишњи научни, спортски и хуманитарни рад, Балетска школа Нови Сад – Издвојено одељење Кикинда у области образовања и уметности, а поводом 30 година рада.

Марија Драгин, просветни радник у пензији за живот посвећен образовању деце.

Награда града Кикинде постхумно је припала новинарки Љиљани Панцел за свеобухватан допринос развоју новинарства, културе, хуманитарни и друштвени рад.

У области здравства награда „Др Ранко Петровић“ додељена је хематологу у пензији др Чедомиру Гавранчићу, за допринос очувању здравља грађана Кикинде, а постхумно је награђен и педијатар др Талал Абу Хаија, за допринос очувања здравља деце.

Признања у области образовања „др Павле Кенђелац“ уручена су Техничкој школи „Михајло Пупин“, за допринос развоју образовања , а иста награда додељена је и Кристини Дрљић, директорици ПУ „Драгољуб Удицки“.

У области привреде и предузетништва признање „Михаел Бон“ добила је Штампарија „Бис“, за посебан допринос развоју приватног предузетништва.

Рукометаш Лука Панић награђен за допринос развоју спорта признањем „Ника Мирков“, за исказану хуманост и доброчинство награда „Меланија Николић Гаичић“ уручена је Бранкици Мишков, председници удружења Мултипла склероза Кикинда .

Признање у области информисања и културе, за допринос развоју и унапређењу новинарства и културе, додељена је Браниславу Угринову, уреднику дописништва РТВ-а у Кикинди.

Похвалнице су припале КУД-у „Петар Кочић“ из Нових Козарца, за допринос култури и Богдану Калабићу, за допринос развоју аматеризма.

Похваљен је и Никола Лињачки, бубњар, за допринос култури.

Ученици Богдан Завишин, Андреј Варга, Матеја Косић и Лена Давидовић похваљени за изузетне резултате у области образовања.

У програму је учествовала Љубица Вранеш, мецосопран, солисткиња Београдске опере, која је извела традиционалне српске нумере.

А.Ђ.

 

mali-divovi-(3)

Градска кућа и овог 17. новембра била је у љубичастој боји у част „малим дивовима“ односно поводом Светског дана превремено рођених беба. Родитељи, чији малишани су рођени пре времена, и представници града, на челу са градоначелником Младеном Богданом, окупили су се како би одали почаст најмлађим борцима.

Стојан и Хермина Костић имају близанке Искру и Срну старе годину и 10 дана и рођене су месец дана раније.

-Породила сам се у Болници у Кикинди и одмах након порођаја млађа ћеркица је пребачена на Неонатологију у Новом Саду где је провела 20 дана. Била је инкубатору, имала је кризе у дисању и борба није била нимало лака. У тим моментима нама, родитељима било је страшно, стрепели смо и страховали. Све се добро завршило и срећни смо због тога. Ово је прави начин да се подрже родитељи и деца која су превремено рођена – навела је Хермина Костић.

Јована Васиљевић (23) и њена ћеркица десетомесечна Миона Татомир подржале су овај догађај.

-Миона је прва беба рођена у овој години у кикиндском Породилишту. Рођена је три недеље раније и, на срећу , свега неколико дана провела је инкубатору. Није било никаквих проблема и њено одрастање тече несметано. Хвала локалној самоуправи што нас подржава – истакла је Јована Васиљевић.

Важно је подићи свест о превременом рађању, рекла је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-На нама је да обезбедимо што боље услове за подизање квалитета здравствене заштите кроз улагање у најмодернију опрему и савремену медицинску технологију, како би се евентуалне последице свеле на најмању могућу меру. Исто тако неопходан нам је и образован и обучен медицински кадар. Иако су најмањи, ови малишани са пуним правом носе епитет „малих дивова“ и великих бораца јер се грчевито боре за живот већ од првог удаха. Похвалила бих и гест ученика школе „Јован Поповић“ који су недавно Неонатологији поклонили 30 луткица хоботница „чаробница“ које су благотворне за превремено рођене бебе – напоменула је Дијана Јакшић Киурски.

Од укупног броја новорођенчади у Болници, десет одсто беба на свет дође пре времена.

А.Ђ.

povelja-urucenje-(2)

Поводом 250 година од успостављања Великокикиндског дистрикта, 12. новембра 1774. године градоначелнику Младену Богдану директор Историјског архива Срђан Сивчев уручио је верну копију Повеље Великокикиндског дистрикта Граду Кикинди. Симболично баш 12. новембра,уручена је реплика документа царице Марије Терезије, којим је очуван национални идентитет Срба у овом делу Баната.

-Израђене су три копије и осим Градској кући једна је дарована Народном музеју, а једна је остала Историјском архиву. Један од најзначајнијих документа у историји града налазиће се у кабинету градоначелника – рекао је Срђан Сивчев, директор Историјског архива.
Захваљујући на драгоценом поклону градоначелник Богдан истакао је да је ово велики дан за Кикинду.

-Повеља је оличење труда, рада, истрајности и мудрости српског народа да пре два и по века стекне независност. Она је водиља свима нама како се бори за слободу и како се развија сопствена аутономија. 12. новембар је симбол слободе Срба на северу Баната и наши преци показали су нам прави пут како се изборити за национални идентитет. Кикинђани су увек били храбри, борбени, патриоте, слободољубиви и на то треба да будемо поносни – навео је Младен Богдан.

Аутономија Великокикиндског дистрикта је 74 године старија од српске Војводине. Кикинда је добила укупно пет привилегија које се односе на Дистрикт и сам град.

ВЕРНА РЕПЛИКА

Копија повеље је урађена по узору на оригиналну која се чува у Историјском архиву. Оригинална повеља је рађена у форми књиге, слова су писана калиграфским писмом на пергаменту, док су корице пресвучене плишом у тамноцрвеној боји. Траке које су подвучене под корице и којима се везује повеља су израђене од дебље свиле у жутој боји.
Израда копија повеље поверена је конзерваторском одељењу Архива Војводине и обухватала је деликатне и вишеслојне процесе приликом којих се посебна пажња обраћала на избор материјала и детаља како би завршни изглед копије био што веродостојнији оригиналном изгледу Повеље царице Марије Терезије.

ЗЛАТНИ ЛАВ СИМБОЛ ГРАДА

Данашња хералдика води порекло из грба Дистрикта и главни је симбол лава који представља Србе који су се борили против Турака као граничари. Симбол златног лава је и симбол Кикинде и налази се на згради Курије. Тежина грба је око шест тона и скоро 200 година од изградње зграде он је и даље у савршеном стању.

А.Ђ.

dzudo

Као што је од раније познато, Александар Кукољ, један од наших најбољих џудиста, радиће за кикиндски Партизан на предстојећем турниру Суперлиге у Београду, а градоначелник Кикинде Младен Богдан уприличио је пријем за њега.
– Захваљујем Александру што је одлучио да буде део кикиндског клуба. То је од непроцењивог значаја за све нас, с обзиром на то да се ради о једном од наших најбољих спортиста. Успеси које је остварио током година, показују његову величину и као градоначелник сам почаствован што ће у наредном периоду да наступа за наш клуб. На нама је да наставимо с улагањима у спортску инфраструктуру и да свима омогућимо одличне услове за несметан рад и напредак – рекао је Богдан.
Након пријема у Градској кући, уследио је одлазак до дворане некадашњег „Партизана” и дружење Кукоља с такмичарима клуба свих узраста.
– Често долазим у ваш град и имам блиске пријатеље, тако да Кикинду добро познајем и увек волим да дођем овде, јер сам заљубљеник у мање средине. Деца не треба да штеде ни време ни енергију када покушавају да сазнају, истраже и закључе шта им се навјише свиђа, а ми треба да их мотивишемо да би они наставили истраживање кроз игру и да добију осећај где могу да остваре одличне резултате, било да је то спорт, наука или нешто треће – казао је Кукољ.
Директор ЏК Партизан Светислав Вукмирица још је додао:
– Прошло је 18 година од када смо успели да постанемо шампиони државе, а сада с Кукољом ћемо да добијемо нешто што сви желимо. Не само да ћемо да будемо у врху српског џудо спорта, већ је визија да Александар пренесе своје знање на млађе категорије, јер нам је примарни циљ да наставимо да будемо расадник талената и да тако стварамо нове шампоине који ће да проносе славу нашег спорта на међународоној сцени.
С Кукољом су разговарали још и градски већник за спорт Александар Аћимов, шеф Кабинета градоначелника Вања Радојков, председник Скупштине града Кикинде Душан Попесков и председница ЏК Партизан Јелена Крвопић.
Д. П.

koktel-dl-(2)

Традиционални пријем приређен у Градској кући поводом „Дана лудаје“ на једном месту окупио је пријатеље и госте Кикинде из братских и суседних градова, представнике покрајинске и републичке власти, као и јавног, привредног културног, спортског, живота града.

Да је наша највећа манифестација препознатљива у региону потврдио је и градоначелник Никола Лукач поздрављајући пријатеље нашег града.

-У ова четири дана Кикинда је највећа гостинска соба Европе, а нашу највећу манифестацију подржали су наши драги пријатељи, сарадници, представници државних и покрајинских институција. Сви се заједно са нама труде да наша Кикинда буде онаква каква јесте. Ми смо град добрих људи и широког срца примамо све у нашу Кикинду. Као мултикултурна средине трудимо се да очувамо обичаје, традицију и културу свих народа који живе на овом простору. „Дани лудаје“ су и славље плодова нашег рада, наших вредних Кикинђана, али и празник који окупља породице, пријатеље, школске другове   – истакао је Никола Лукач.

Ближимо се јубиларним, четрдесетим „Данима лудаје“, а како се град развија и напредује тако и ова манифестација постаје боља, навео је народни посланик и шеф посланичке групе у Скупштини Србије Миленко Јованов.

-За годину дана,  од прошле манифестације, имамо воду без боје, укуса и мириса, што смо и обећали суграђанима. И данашњи дан искористићемо да разговарамо о значајним пројектима за наш град и да наставимо даље са побољшањем живота и нашем граду. И овога пута показали смо да смо добри домаћини и сигуран сам да ћемо наредне године, када су 40. „Дане лудаје“, бити јубилеј за Кикинду на многим пољима.  Велики је број гостију који су данас овде и још једном ћемо оставити одличан утисак  – прецизирао је Миленко Јованов.

Међу гостима који  бораве у Кикинди били су и пријатељи из Бугарске,  Румуније, Мађарске, Босне и Херцеговине, Републике Српске, из Пољске из града Јасло. И делегација братског града Бихаћа радо се одазвала позиву да буде део кикиндске манифестације.

 

-Наша сарадња траје деценијама и велики број Кикинђана пореклом је из  наших крајева, тако да смо и фамилијарно повезани. Негујемо пријатељске везе, културно, спортску и привредну сарадњу и желимо да је унапредимо, да буде још боља. „Дани лудаје“ су одлична прилика да видимо како се једна туристичка манифестација може искористити за најбољу промоцију града – додао је Алмедин Мехари, шеф одсека за мјесне и верске заједнице  Бихаћа.

Из Силистре, посету је узвратила делегација коју је предводио Евгени Георгиев, заменик градоначелника.

-Први пут смо у Кикинди и мало је рећи да сам одушевљен „Данима лудаје“ и њеном организацијом. У разговору са градоначелником Николом Лукачем договарали смо се да проширимо сарадњу на више области за шта постоји обострана жеља. Велике су могућности да размењујемо искуства у културно-уметничким садржајима, у спорту, култури, економској сарадњи – напоменуо је Георгиев.

Помоћник покрајинског секретара за културу за Золтан Кудлик први пут је био на „Данима лудаје“.

-Изузетна туристичка манифестација која спаја мештане и све госте. Кикинда ће 2027. године бити кандидат за престоницу културе и ми ћемо је радо подржати у тој намери. Ову титулу имао је Нови Сад и уколико је и Кикинда освоји то ће бити на понос свим Војвођанима – додао је Кудлик.

А.Ђ.

error: Content is protected !!