najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač posetio je porodicu Janovan povodom uručenja nedostajućih sredstva potrebnih za narednu fazu Nađinog lečenja, koje je Grad Kikinda obezbedio.
Prvi čovek grada Nađi i njenim roditeljima poželeo je da lečenje bude uspešno i da naša sugrađanka napravi dugo očekivani prvi korak.
Naša ekipa posetila je porodicu Janovan, a priču koju smo zabeležili možete pročitati ovde.
Fabriku vode posetili su gradonačelnik Nikola Lukač, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i član Gradskog veća Nebojša Jovanov. Sa stručnjacima iz JP „Kikinda“ obišli su izgrađen objekat i upoznali se sa budućom tehnologijom prerade pijaće vode. Objekt je izgrađen, tehnologija je implementirana i postrojenje za preradu pijaće vode stiglo je do faze probnog rada.
Kako je ovom prilikom istaknuto završeno je predispitivanje tokom kog je izvođač radova pregledao sve merno regulacione linije koje su postavljene. Stručnjaci firme „Setek Inženjeringa“ iz Beograda koja je nadzor ispred KFV banke i stručni nadzor AG Institut iz Novog Sada dolaziće svakog utorka i proveravati deo po deo čitavog postrojenja. Krajem februara počinje faktičko ispitivanje koje podrazumeva punjenje rezervoara sirovom vodom što će takođe pratiti oba nadzorna organa.
Tehnologija kojom će se prečišćavati voda počeće da se dokazuje u narednom, probnom, periodu i tada će se ustanoviti tačan protok i pritisak. Prečistači će regulisati boju u vodi koja je žuta zbog prirodnih organskih materija, kao i količine arsena, ugljen dioksida, bora, natrijuma i metana. Najveći izazov biće prirodne organske materije jer Kikinda nema reku i voda dolazi iz basena ispod grada. Postojaće četiri tačke uzorkovanja vode i to na ulazu u postrojenje, nakon što prođe kroz filter, nakon izlaza i dodatnog hlorisanja. Voda će se nakon prečišćavanja ispitivati laboratorijski i to će raditi kikindski Zavod za javno zdravlje, laboratorija u okviru Javnog preduzeća i eksterne laboratorije. Kada voda bude imala kvalitet, odnosno parametre propisane Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti pijaće vode, pušta se u mrežu. Tada je ispoštovati i kvantitet odnosno količinu neophodne za potrebe građana, a procene su da jedan građanin u proseku troši pet kubika vode mesečno.
Gradonačelnik Lukač rekao je da je zadovoljan dinamikom radova i dodao da je siguran da će sugrađani kvalitetnu pijaću vodu imati u roku kada je to i planirano.
Lokalna samouprava finansira zamenu vodovodne mreže i u najvećem delu ona je završena, a u martu će se uraditi i preostali deo. Pošto ovi radovi budu gotovi potrebna je sanitarna saglasnost i kada nadležni u Pokrajini kažu da voda ima sve parametre tada može da se pusti u mrežu i da je građani koriste. Očekivanja su da će to biti početkom aprila. U tom slučaju tokom maja fabrika vode biće predata JP „Kikinda“ na upravljanje.
U fabriku vode uloženo je 11,5 miliona evra, a sredstva su obezbedili KFV banka, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Kapacitet dovoljan
Maksimalni kapacitet fabrike je 150 litara u sekundi što je više nego dovoljno za broj stanovnika. Postoji deset vodozahvata i izbušena su još dva koja treba da se opreme u ovoj godini. U zgradi su izgrađena dva rezervoara ukupnog kapaciteta 3.500 metara kubnih koji su rezerva u slučaju da grad ostane bez struje, građani neće ostati bez vode.
Kikinda je jedinstvena po tradicionalnoj akciji darivanja najmlađih sugrađana povodom novogodišnjih i božićnih praznika. Deca su od Deda Mraza tražila igračke, slatkiše, a bilo je i neobičnih želja poput petla i kokoške, zeca, šteneta, opanaka, prave jelke, džudo opreme, ali i članske karte za biblioteku.
Jedan đak iz Mokrina, iz porodice sa osmoro dece, u dirljivom pismu poželeo je da sa drugarima, na proleće, ode u školu prirode u Gučevu. Zahvaljujući poznanstvu gradonačelnika sa vlasnikom objekta u Gučevu, želja ovog dečaka biće ispunjena. Naime, kada je saznao za pismo, Vladimir Matić je ponudio da dečak sa drugarima o njegovom trošku boravi u školi prirode.
– Podeljeno je 5.890 paketića. Uspeli smo da, uz pomoć donatora ispunimo dečije želje. Hvala svima koji su učestvovali u akciji. Dolazak Deda Mraza i Snežne kraljice je poseban doživljaj za mališane, za narednu akciju planiraćemo još timova. Osmeh, radost i ushićenost dece za nas su neprocenjiva nagrada, ono što nam svima daje motiv više da se borimo da iza sebe ostavimo još bolju Kikindu- napominje prvi čovek grada.
Miona Vasiljević, rođena jutros u 9 sati i dva minuta, prva je beba u Novoj godini. Po tradiciji prvi dar bebi, ček na 50.000 dinara, majci Jovani Vasiljević (22) iz Iđoša uručio je gradonačelnik Nikola Lukač, a prvoj i ostalim bebama na odeljenju, poklone su uručili i predstavnici Crvenog krsta .
-Ovo mi je prva beba i uz pomoć doktorke Branislave Davidović i kompletnog osoblja sve je proteklo u najboljem redu. Beba je stigla tri nedelje ranije i nisam je očekivala u novogodišnjoj noći. Veliku zahvalnost dugujem i dr Dušanu Prekratiću koji je vodio trudnoću i koji je maksimalnom posvećen svim pacijentkinjama. Ovaj gest grada je izuzetan i hvala puno gradonačelniku Lukaču koji je posetio sve bebe i porodilje – istakla je Jovana Vasiljević.
Dr Branislava Davidović, načelnica Odeljenja ginekologije dodala je da je porođaj protekao u najboljem redu.
-Miona je na porođaju bila teška 2.650 grama i duga 49 centimetara. Do kraja dana očekujemo još jedan porođaj i to će biti dečak. Na odeljenju imamo osam beba i jednu trudnicu – kazala je dr Davidović.
Prva i najlepša aktivnost u Novoj godini je poseta Porođajnom odeljenju, naveo je gradonačelnik Lukač.
-Nema ničeg lepšeg od rođenja deteta. Kažu da je dobro da prva beba bude devojčica jer to obećava uspešnu godinu. Čestitam svim majkama na odeljenju i njihovim porodicama. U razgovoru sa njima istakle su da ih zaposleni na odeljenju paze, čuvaju i pomažu im. Najveća je sreća kada se deca rađaju, da nas bude više, a na nama je da učinimo sve da Kikinda i Srbija budu još bolje mesto za život – kazao je prvi čovek Grada.
Na Porođajnom odeljenju zatekli smo i Tatjanu Levošinu, Ruskinju, koja se porodila sa trećom bebom Ninom.
-Sa suprugom, starijim sinom i ćerkom živim u Nakovu i ovde smo već pola godine. Došli smo iz Moskve i u vašem gradu naišli smo na podršku – rekla nam je Tatjana Levošina.
Zamenik direktora dr Vladimir Prunić čestitao je Jovani Vasiljević na rođenju Mione i izrazio nadu da će doći bar još jednom ili dvaput na Porođajno odeljenje.
-Uvek se radujemo prvoj akciji Crvenog krsta u godini i poseti bebama koje se nalaze u porodilištu. Uručili smo pakete Crvenog krsta, koje je pomogao Crveni krst Vojvodine, čime smo poručili da smo tu za sve građane – dodala je Marijana Mirkov, predsednica Crvenog krsta Kikinde.
U 2023. godini bilo je 418 porođaja. Od toga je rođeno 224 dečaka i 197 devojčica.
Budžet Grada za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu usvojen je većinom glasova odbornika na sednici Skupštine grada. Kako je istakla zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski ovu godinu završavamo sa budžetom od tri milijarde i 700 miliona dinara i biće realizovan do 90 odsto.
-U narednoj godini budžet je planiran na tri milijarde i 885 miliona dinara. Među kapitalnim ulaganjima koja se planiraju u narednoj godini su sistemi za prečišćavanje pijaće vode u Mokrinu, Iđošu, Nakovu i Banatskom Velikom Selu u iznosu od 153, 3 miliona dinara, za puteve 96 miliona, izgradnju atmosferske kanalizacije u slivu Moravska je planirano 89,2 miliona, za završetak rekonstrukcije distributivne vodovodne mreže 56,2 miliona dinara. Za rekonstrukciju ulice Mihajla Pupina izdvojiće se 21 milion dinara. U budžetu su znatna sredstva opredeljena za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, kao i socijalnu politiku. Novina je kreditno zaduženje od 115 miliona dinara, uz saglasnost Ministarstva finansija, kako bi lokalna samouprava mogla da ispoštuje zacrtani investicioni plan – rekla je Dijana Jakšić Kiurski i dodala da je budžet planiran tako da se obezbedi nesmetano funkcionisanje svih ustanova koje se naslanjaju na lokalnu samouprave, ali i da se završe najvažnije započete investicije.
Ulagaće se i predškolske i školske objekte. Tako je planirana sanacija krova vrtića u Sajanu i u SSŠ „Miloš Crnjanski“, rekonstrukcija krova u OŠ „Petar Kočić“ u Nakovu, zamena rasvete u OŠ „Gligorije Popov“ u Ruskom selu, zamena dela krova u OŠ „Vuk Karadžić“, sanacija podova u OŠ „Milivoje Omorac“ u Iđošu, a radovi na hidrantskoj mreži, sanaciji svlačionica i sanitarnih čvorova planirani su u OŠ „Sveti Sava“.
Kako bi se unapredio kvalitet primarne zdravstvene zaštite izdvojiće se i osam miliona dinara za završetak rekonstrukcija objekta za Dispanzer za žene.
Za mesne zajednice planirano je 45,8 miliona dinara tako će u Sajanu biti nabavljen i ugrađen energetski efikasni gasni kotao u Domu kulture. U Banatskoj Topoli planirana je rekonstrukcija, adaptacija, sanacija i energetskoj sanaciji Doma kulture, u Bašaidu će sredstva biti izdvojena za završetak započete izgradnje kapele, u Novim Kozarcima za zamenu krovnog pokrivača na motelu, u Ruskom Selu za treću fazu izgradnje parka i sanaciju Doma penzionera, u Mokrinu za izgradnju fontane i amfiteatra. U Banatskom Velikom Selu za završetak već započetih radova na stadionu, a u Iđošu za Dom kulture.
Odbornik Dušan Popeskov (SNS) precizirao je da nema dileme da odbornici vladajuće koalicije podrže budžet.
-Posebno me raduje što smo punu podršku za rad dobili na nedavno održanim izborima. Sa 15.866 glasova koje smo dobili Kikinđani su verifikovali naš rad. Možemo sve da dovodimo u pitanje, ali građani su rekli šta misle. Sa druge strane sramotno je što pojedini ljudi iz opozicije nisu došli na sednicu kako dali sugestiju o budžetu od kog zavisi sudbina grada. Isto tako sramotno je što se nisu pojavili odbornici SPS-a koji imaju koalicioni sporazum sa Srpskom naprednom strankom i bili su deo ove vlasti. Znaju da upućuju kritike, a kada treba da budu tu njih nema na sednici – obrazložio je Popeskov.
Gradonačelnik Nikola Lukač zahvalio se odbornicima, u ime građana Kikinde, što je izglasan budžet za narednu godinu i istakao da Kikinda ide krupnim koracima napred u još bolju budućnost.
-Obećavam da ćemo i dalje nastaviti razvoj Grada. Počeo je sa izgradnjom ritejl park, nastavljamo sa ulaganjima u saobraćajnu infrastrukturu, završavamo kružni tok na izlasku iz Bašaida, završavamo izgradnju fabrike za preradu pijaće vode, nastavlja se zamena se vodovodne mreže i rekonstrukcija Opšte bolnice. Pre nekoliko dana postavljen je kamen temeljac za brzu saobraćajnicu Sombor – Kikinda što je od neprocenjivog značaja za ovaj deo Banata i Kikindu. Neće biti ni lako ni jednostavno, ali kada smo svi zajedno, kada podržavamo i čuvamo jedni druge, kada razgovaramo i slušamo građane, kada razmenjujemo ideje, projekte i vizije, tada ćemo puno toga uraditi za našu Kikindu, Vojvodinu i Srbiju – poručio je gradonačelnik Lukač.
Data je i saglasnosti na program poslovanja za 2024. godinu javnih preduzeća „Kikinda“, „Toplana“ i „Autoprevoz“. Doneta je i odluka određivanju područja za upis dece u osnovne škole na teritoriji Grada.
U 2024. planirani su prihodi od donacija i transfera. U budžet treba da se sliju donacije u iznosu od 26 miliona dinara, pošto se potvrdi da su svi IPA projekti prekogranične saradnje uspešno realizovani. U okviru transfera planirano je više od 288 miliona dinara. Od toga 74 miliona su sredstva koja treba da stignu iz Uprave za kapitalna ulaganja za započetu rekonstrukciju vodovodne mreže i atmosferske kanalizacije. Na ime rudne rente planirano je 375 miliona dinara, a od zakupa poljoprivrednog zemljišta 125 miliona.
Petogodišnja Emilija Otoranov nije skidala osmeh sa lica kada su joj u posetu došli Deda Mraz i gradonačelnik Nikola Lukač i doneli joj ono što je želela, a ona ih je dočekala sa medenjacima. Nisu zaboravili ni njenog mlađeg brata četrnaestomesečnog Nemanju.
– Poželela sam da dobijem pravu jelku i Deda Mraz koji je pročitao moje pismo ispunio mi je želju. Jelku ću da okitim i biće to najlepša jelka koju sam imala – rekla nam je Emilija.
Od Emilijinog tate saznali smo da njegova mezimica svake godine piše gradskom Deda Mrazu koji nijedne godine nije propustio da joj donese paketić.
-U pisanju pisma pomogla joj je mama, a Emilija ga je ukrasila crtežom. Jelka će, nakon što prođu praznici, pronaći mesto u našem dvorištu – kazao je Miroslav Otoran.
I sedmogodišnji Mihajlo Komlenić, učenik prvog razreda škole „Đura Jakšić“ dobio je ono što je poželeo, kao i njegova šestomesečna sestra Isidora.
-Gradonačelnik i Deda Mraz doneli su mi helikopter i vojnički automobil. Dobio sam i slatkiše.Imam puno igračaka, ali ove su mi omiljene – otkrio nam je Mihajlo.
Mihajlova mama Aleksandra Komlenić pozdravila je akciju Grada da svako dete dobije novogodišnji poklon.
-Redovno pišemo Deda Mrazu koji uvek ostvari ono što je Mihajlo poželeo. Svakom poklonu se obraduje, a ove godine posebno je srećan što mu je darove doneo gradonačelnik Lukač. Ovo je predivan gest lokalne samouprave – napomenula je Aleksandra Komlenić.
Podela novogodišnjih paketića mališanima na teritoriji Grada koji su pisma sa novogodišnjim željama ubacili u „Kutiju želja” jedna je od najlepših akcija grada i organizuje se jedanaesti put.
-Cilj nam je da sva deca osete čaroliju i magiju predstojećih praznika. Dolazak Deda Mraz, vilenjaka i dobre vile sa poklonima u njihove domove stvaraju čaroliju i magiju koju naši mališani željno iščekuju i to je ono za šta svi mi živimo. Nema ničeg lepšeg da našu decu obradujemo i da im omogućimo lepo i bezbrižno detinjstvo. Na lokalnoj samoupravi je da obezbedi deci najbolje uslove za život. Ove godine imamo više od 5.500 i grad. Deca su ta koja nas motivišu da se izborimo sa svim nedaćama – napomenuo je Lukač i precizirao da će najpopularniji deka na svetu sa svojim pomoćnicima obići sve mališane na teritoriji Grada.
Kikindsko udruženje pčelara domaćin je stručnom skupu koji se bavi aktuelnim dešavanjima u pčelarstvu. Naš Grad i udruženje posetili su gosti iz čitave Vojvodine, a dobra saradnja i razmena iskustava važna je za dalji napredak ove poljoprivredne grane, kazao je Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.
– Naš cilj je da uputimo naše goste na koji način da uspostave što bolju saradnju sa svojim lokalnim samoupravama vezano za konkurse s obzirom na to da kikindski pčelari imaju izuzetnu saradnju sa Gradom. Razmenićemo iskustva sa terena, a organizovana su i stručna predavanja koja su nam potrebna da se izborimo, pre svega sa bolestima. Otkupna cena suncokretovog meda je veoma mala, 1,8 evra za kilogram, međutim ne možemo za to da krivimo nikog jer je situacija u čitavoj Evropi ista. Primera radi cena istog meda u Mađarskoj je 1,6 evra – rekao je Čolak.
Goste, ali i domaćine ovog skupa pozdravio je gradonačelnik Nikola Lukač, sa svojim saradnicima koji je istakao da pčelarima treba pomoći.
-Domaći, kvalitetan med volim da probam i to je proizvod koji nas izdvaja. Grad, Pokrajina i Republika maksimalno se trude da pomognu udruženjima pčelara. Udruženja su važna jer samo tako, ujedinjeni, pčelari mogu da se izbore za što bolje uslove. Lokalna samouprava ima puno razumevanja za pčelare i dobri smo im partneri u ostvarenju njihovih ciljeva, ali i rešavanju problema – precizirao je Lukač.
Predsednik kikindskog Udruženja pčelara Miloš Jančić napomenuo je da je proizvodnja godina za pčelare bila solidna sa prosečnim prinosima.
-Najveći problem u ovom momentu nam je prodaja meda, tačnije to što nema prodaje na veliko, a ako je ima otkupna cena je niska. To je razlog što imamo puno meda na zalihama, a počinju pripreme za narednu sezonu. Od kuće se proda vrlo malo meda, svega pet do 10 odsto od ukupne proizvodnje, i cena je od 600 do 700 dinara. To je dovelo do toga da svi smanjuju broj košnica, a mladi nam se ne priključuju. Subvencije nam znače, međutim, sa ovom cenom meda to je nedovoljno za opstanak – rekao je Jančić.
Bolesti pčela uvek su aktuelne i važna je razmena iskustva za lečenje i tretmane, ali i skrenuti pažnju na zloupotrebu antibiotika u pčelarstvu. Veliko trovanje pčela na teritoriji našeg Grada bilo je 2019. godine i četiri godine kasnije situacija se umnogome popravila jer su, pre svega, poljoprivrednici ti koji su prestali da tretiraju svoje useve preparatima pogubnim za pčele.
Svetom arhijerejskom Liturgijom, koju su služili Vladika banatski Nikanor i sveštenstvo Pravoslavne crkvene opštine, u prisustvu velikog broja vernika i predstavnika Grada, na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, u Hramu svetih Kozme i Damjana obeležena je slava Sveti Vrači i 20 godina od početka izgradnje. Ovo je bila prilika da se darodavcima i graditeljima uruče gramate i zahvalnice, a Vladiki banatskom Nikanoru dodeljena episkopska panagija i naprsni krst.
-Dve decenije nije kratak period, ali izgradnjom i ukrašavanjem Hrama ispunjena je namera ovog grada, njegovih žitelja, vernika i sveštenika. U Kikindi se gradi još jedan sveti Hram posvećen Petru i Pavlu u Banatskoj Topoli, a svete kuće grade se tamo gde su potrebne i gde narod to traži. Sve bogomolje, pa i ova, izgrađeni su dobrovoljnim prilozima i molićemo se Bogu da postoji dugo i da ostane naslednicima i vernom narodu. Na nama je da crkve čuvamo i obnavljamo – rekao je Vladika banatski Nikanor obraćajući se prisutnima.
Zaslužnima su uručene gramate, čime su uvršteni u red crkvenih dobrotvora, a među dobitnicima je i gradonačelnik Nikola Lukač.
-Za sve nas ovo je značajan jubilej, naročito u ovim izazovnim vremenima, gde su se na delu pokazali marljivost, upornost i želja za opstankom naše vere. Na nama je da cenimo i poštujemo srpsku tradiciji, kulturu i običaje. Hram svetih Kozme i Damjana krasi deo grada i dokaz je da svi mi, Kikinđani, kada smo ujedinjeni možemo mnogo toga da uradimo i napredujemo. Mnogo ljubavi i truda ugrađeno je u ovaj Hram i gramata koju sam primio je zahvalnost svim sugrađanima, ali i onima koji su sproveli u delo inicijativu za izgradnju još jedne crkve u gradu. Ona je na ponos svih nas i pokazuje da samo zajedno krupnim koracima možemo da napredujemo – istakao je Lukač.
Pojedincima su uručene su i zahvalnice za pokazanu vernost, trud i nesebičnu ljubav. Svetoj arhijerejskoj Liturgiji prisustvovali su i Mladen Bogdan, predsednik gradske Skupštine, Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća. Kumovi slave bili su Igor Golijan i Ivan Gavrilov.
-Čast mi je što smo Igor i ja kumovi slave, a ujedno je to nadahnuće za naše porodice. I ovo je način da doprinesemo obeležavanju velikog jubileja, 20 godina od početka izgradnje Hrama – rekao je Gavrilov.
I Igor Golijan istog je mišljenja.
-Ovo je mesto okupljanja i prikupljanja duhovne snage. Sama činjenica da je dve decenije od početka izgradnje daje poseban ton ovom danu – dodao je Golijan.
Hram, posvećen čudotvorcima, besrebernicima Kozmi i Damjanu, počeo je da se gradi pre dve decenije na današnji dan. Kako je istakao starešina Hrama otac Boban Petrović ideja da Kikinda dobije još jedno pravoslavno zdanje potekla je devedesetih godina prošlog veka.
-Pošto je Crkvena opština prikupila dokumentaciju i iznašla lokaciju, lokalna vlast darivala je plac. Vladika banatski Hrizostom 1996. osvetio je ovo mesto, a do 2003. godine tekle su pripreme za početak izgradnje. Trudom i zalaganjem sveštenstva i Odbora za izgradnju Hrama uspeli smo u svojoj misiji. Od 2010. godine ovde su se služile nedeljne i praznične svete Liturgije, a od 2014. organizovan je aktivni život Crkvene opštine i uspostavljena su svakodnevna sveta služenja – napomenuo je otac Boban Petrović.
Osim hrama u porti je izgrađena crkvena kancelarija sa svetosavskom salom, česma sa filtriranom vodom, pri kraju je izgradnja Parohijskog doma sa četiri stana u koji će se useliti sveštenci. Ovih dana završeno je uređenje porte i dvorišta oko Hrama.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave, dr Aleksandar Martinović prvi put u ovoj funkciji boravio je u našem gradu. Radnu posetu iskoristio je da, zajedno sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem i načelnikom Severnobanatskog upravnog okruga Miroslavom Dučićem, obiđe Gradsku kuću odnosno salu u kojoj se održavaju sednice gradske Skupštine i venčanja, a koju je neophodno adaptirati i uvesti sistem za elektronsko vođenje sednice. U pratnji domaćina ministar Martinović posetio je i Budišinovu palatu, koju je neophodno renovirati. Tokom šetnje Gradskim trgom, čelnici Kikinde ukazali su na zgrade kojima je neophodna rekonstrukcija spoljne fasade.
-Hvala gradonačelniku Lukaču i načelniku Dučiću koji su me upoznali sa svim projektima, problemima i izazovima sa kojima se suočavaju. I Kikinda, kao i ostale lokalne samouprave, suočava se sa deficitom, pre svega , IT stručnjaka tako da smo razmatrali načine njihovog radnog angažovanja. Dogovorili smo da Uslužni centar početkom naredne godine preraste u jedinstveno Upravno mesto uz finansijsku podršku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Cilj je da građani na jednom mestu ostvare svoja prava, da ne moraju da idu od kancelarije do kancelarije i od šaltera do šaltera i da jednim dolaskom obave sve zbog čega su došli. Važno je da ubrzamo administrativne postupke za građane, ali i da olakšamo posao zaposlenima u Gradskoj upravi – istakao je ministar Martinović.
Pomenuto Ministarstvo početkom 2024. godine raspisaće javni poziv za finansiranje projekata od lokalnog značaja.
– Na predstavnicima Kikinde je da odrede za koju zgradu ćemo opredeliti sredstva za rekonstrukciju fasade. Deo fasada u centru je uređen, a deo je potrebno sanirati i u tome može da pomogne Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Spremni smo da, ili u potpunosti, ili da značajnim delom, isfinansiramo uređenje jednog objekta u centru – precizirao je Martinović.
Razgovaralo se o lokalnoj putnoj infrastrukturi, kao i o mogućnostima da se u naš grad dovedu investitori koji će obezbediti nova radna mesta.
-Kikinda je solidno razvijena, ima investitora koji su otvorili svoje pogone, ali uvek je dobro imati jednog ili dva nova poslodavca. Potpuno nova Industrijska zona, koja je komunalno i infrastrukturno opremljena, omogućava da se investiranje brzo realizuje. Grad Kikinda, kao i čitav Okrug, u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave imaju sigurnog i pouzdanog partnera za svaku buduću saradnju. Naš cilj je zajednički da unapredimo život svih građana ovog dela Banata – zaključio je ministar Martinović.
Gradonačelnik Lukač dodao je da se ne propušta prilika da se svakom ko poseti naš grad ukaže na njegove lepote, potencijal, ali i probleme.
-Zajedno sa Vladom, nadležnim ministarstvima i pokrajinskim sekretarijatima rešavamo probleme i zalažemo se da Kikinda bude još lepša i bolja. Efikasnost Gradske uprave, što je i naše strateško opredeljenje, od naredne godine biće unapređena zahvaljujući Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Razgovarano je o uređenju fasada na zgradama u centru, o Budišinovoj palati i unapređenju gradskog jezgra. Zalažemo se za očuvanje arhitekture, za uvođenje e -parlamenta i još bolju komunikaciju sa svim sugrađanima na teritoriji grada. Bolje mesto za život i rad i bolja budućnost u Kikindi i Srbiji je naš zajednički cilj – zaključio je Lukač.
Pohvale za gradsko rukovodstvo
Ministar Martinović dodao je da je prijatno iznenađen činjenicom da se iz gradskog budžeta finansiraju sva udruženja i manifestacije pripadnika svih nacionalnih manjina.
-Želim da pohvalim gradonačelnika Lukača i njegove saradnike na tome što su sve manjine ravnopravno zastupljene. U Gradskoj upravi zaposlen je i koordinator za romska pitanja, a ne treba ni posebno isticati da Srbi i Mađari žive u slozi i da zajedno rade na prosperitetu. Stalo nam je do strateškog partnerstva Srbije i Mađarske koja se pokazala kao veliki prijatelj naše zemlje u izazovnim i teškim situacijama. Predsednik Republike Aleksandar Vučić i Vlada Srbije neguju nikad bolje odnose između dva naroda u Srbiji, ali i između dve zemlje – rekao je Martinović.
Utisci o Kikindi
Kikinda je lep, čist i uredan grad, prepun zelenila, utisci su dr Aleksandra Martinovića.
-Ovakav trg ima malo koji grad u Srbiji i na nama je da ga očuvamo i sačuvamo. Kikinda je barokni grad sa zgradama koje su stare, ali solidno očuvane. Po mom, skromnom mišljenju Kikinda je jedan od najlepših gradova u Vojvodini – izjavio je ministar Martinović.
U okviru „Dana sela“ u Iđošu udruženje penzionera „Treće doba“ organizovalo je „Kulinarski dan“. Kuvala se riblja čorba, pekle su se gibančice i riba.
Sa najstarijima poslepodne je proveo i gradonačelnik Nikola Lukač. Ovom prilikom zahvalio je penzionerima što su aktivni članovi zajednice i što svojim angažmanom doprinose sredini u kojoj žive. Prvoi čovek Grada dodao je i da će lokalna samouprava u punom kapacitetu sarađivati sa svim udruženjima penzionera i poželeo da ovakva druženja iz godine u godinu budu što masovnija i popularnija.
-Ovakva okupljanja prava su prilika za dobro druženje, razmenu iskustava i ideja i treba ih bude što više i što češće – poručio je Nikola Lukač.
