Za pravoslavne vernike sutra počinje Gospojinski ili Bogorodičin post, koji će trajati četrnaest dana, sve do praznika Uspenja Presvete Bogorodice, 28. avgusta.
Gospojinski post je po strogosti odmah iza Vaskršnjeg posta. Posti se na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava upotreba ulja i vina u prehrani, kao i na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta, kada je u ishrani dozvoljena riba.
Crkva Hristova ustanovila je ovaj post po primeru Presvete Bogorodice koja je vreme pre upokojenja provodila u stalnom postu i molitvi. Prvi put se spominje u spisima Teodora Studita, 826. godine.
Sveti Jovan Zlatousti pita: „Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se s njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neće hoditi putevima greha. Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso?! Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje.“
Gospojinski post pravoslavni vernici završavaju Svetim Pričešćem na praznik Bogorodičinog Uspenja.
