galerija terra

тања-остојиц-тера-(4)

У Галерији „Тера“ организован је разговор са  мултимедијалном уметницом Тањом Остојић из Берлина која је била учесница симпозијума 2013. године. Тема о којој је говорила је „Методологије колективних феминистичких уметничких пракси“. Овакви догађаји су ту да прикажу тенденције у савременој уметности и да отворе простор за дискусију међу младим људима.

-Десио се прелаз у уметности, уз нови начин изражавања тако да уметник или уметница нису индивидуе које се баве својим креирањем, него уводе и друге и настају колективна уметничка дела. То говори да уметници данас нису егоцентрични, какви су били некада јер се кроз колективни начин рада бавимо подршком једни других и учимо једни од других – сматра Тања Остојић.

Представљена су два пројекта „Лексикон Тања Остојић“ и „Мис(с) плацед Wомен“ којима је заједничко да је сваки од њих трајао више година и укључивао је већи број девојака и жена различитих генерација. Пројекат „Лексикон Тања Остојић“ трајао је шест година. Учествовале су 33 жене имењакиње и презимењакиње Тање Остојић.

-Једна од њих Тања Остојић Гутеша је дошла у Кикинду и провела викенд у „Тери“ и бавила се вајарским радовима. Друге Тање Остојић прошле су различите фазе попут интервјуа и радионица које су организоване у нашој земљи, Босни и Херцеговини, Хрватској, Немачкој. Све заједно израдиле су уметнички рад, вез и скулптуре од глине – појаснила је наша саговорница.

Пројекат „Мис(с) плацед Wомен“ обухватио је 180 жена широм света. Оне су учествовале у великом броју перформанса у јавном простору који су се бавили, пре свега, миграцијом.

А.Ђ.

 

 

 

 

 

Цртање-нити-(1)

Ритуал, обред у различитим медијима, као средство и начин спајања људи, са истим смислом и сврхом на различитим меридијанима, тема је вечерас отворене изложбе у Галерији „Тера“. Ауторка је мултидисциплинарна уметница Коштана Бановић која живи и ради у Холандији.

Дипломирана сликарка рођена је у Сарајеву и почетак њеног уметничког пута одредиле су ратне прилике у којима се нашла по завршетку Академије.

– Нисам желела да седим у атељеу и да сликам, то ми се није чинило у реду. Било ми је потребно да изађем и да будем у контакту са људима и тада сам почела да радим перформансе и видео записе. Кад све материјално нестане у рату, када остане само седам ваших фотографија, човек се запита: „Шта је мој идентитет?“. Ја сам открила да је то ритуал бацања граха, то је баш моје. Пуно таквих перформанса сам радила, али не као гатање, него као прављење мостова према другом човеку, људима. Тако је почело – објашњава Коштана Бановић.

И наставило се истраживањем ритуала „са системом“, односно начина на који различите културе негују своју традицију: пасуљ има 41 комад, у Бразилу је то 16 шкољки, а у западној Африци су чак 362 линије у песку. Као уметник-антрополог, из Африке одлази у Бразил, па у Сенегал, на острва Карипске Холандије, Кубу…

– Изражавајући се кроз различите дисциплине и медије – цртеже, видео-радове и перформансе, откривала сам дубљу функцију обреда, и световних и религијских – каже уметница. – Они су као скулптура у простору, за њих нам није потребан језик, само их осетимо и они нас повезују.

Изложба „Цртање нити“ садржи и предмете – објекте/медије, „нађене, поклоњене, купљене, остављене“ са свих места на којима је истраживала своју основну тему.

– Коштана Бановић је организаторка великог броја самосталних и колективних  изложби, учесница многобројних резиденцијалних програма, а њени филмови се приказују  на фестивалима. Њен етнолошки филм у фокус ставља чулне аспекте обреда, а двоканална видео инсталација – однос локалне заједнице према природи – истакла је Тијана Тошевски, историчарка уметности, отварајући изложбу.

На цртежима са перфорацијама, нитима тражим конекцију према живима и према мртвима и зато је у средишту ритуал, као средство да се повежемо сами са собом, са другима и са читавим колективом, закључила је Коштана Бановић.

На тај начин, њене нити привлаче, спајају и доносе утеху заједнице. Разумите их на изложби у Галерији „Тера“ на Тргу до 20. маја.

С. В. О.

1707506317726

На панел дискусији „Још једна балканска прича: перспективе младих уметника“ организованој у Галерији „Тера“ учествовали су млади уметници и млади културни професионалци из Кикинде, Београда, Новог Сада и Панчева међу којима је била и Катарина Поповић, визуална уметница из Београда која први пут самостално излаже у Галерији „Тера“ са изложбом „Балканска прича“. Млада уметница окупљенима је говорила о томе колико јој је важно што је добила прилику да самостално излаже и то баш у галерији која је препозната широм света. Управо ова изложба била је иницијатор панел дискусије окренуте младим уметницима и креативцима и њиховим перспективама након завршених студија.

У панел дискусији учествовали су и суграђани Ирена Ковач, визуална уметница, чланица Уметничког савета Галерије „Тера“, Соња Белош, визуална уметница, Филип Бајило, сценски дизајнер и фотограф, Јелена Цигановић, кустоскиња – историчарка уметности, као и Виктор Цвејић, Бијенале младих – организациони тим из Београда, Дарија Драгојловић, визуална уметница, Мултимедијални центар Лед Арт – Шок задруга из  Новог Сада и Никола Гајић, визуални уметник из Панчева.

Говорило се о улози институција, генерацијског и интергенерацијског умрежавања како у Србији тако и региону, тенденцијама у уметности, активној сцени као и потенцијалним корацима које сви заједно можемо предузети како би се младим уметницима омогућило деловање у културном простору, испољавању креативног потенцијала, и у суштини,  бављење својом струком .

У оквиру годишњег изложбеног програма  „Тера“ је од ове године увела пратеће активности. Циљ је да садржаје посети више публике, али и да се култивише укус нових и потенцијалних конзумената културног садржаја из нашег града.

Свака изложба имаће барем једну додатну активност која је у уској вези са садржајем, темом или ширим контекстом текуће изложбе. У плану су стручна вођења, панел дискусије и разговори са уметницима, уметнички перформанси, камерни музички програми или  међусекторски „џоинт-вентуре“ догађаји у којима ће се укључити и сектор који делује ван простора уметности и културе.

2013-Интернатионал-Сцулптуре-Сyмпосиум-Терра-Милан-Блануса-е1638353340284

У Галерији „Тера“ у петак, 8. септембра, у 20 сати биће отворена изложба „Графике и теракоте“ аутора Милана Блануше.

Милан Блануша је у континуитету активно присутан на домаћој уметничкој сцени на којој деценијама остаје доследан аутентичном језику медија, паралелно у цртежу, слици, графици али и скулптури инсистирајући на питањима посвећеним отуђеном човеку који преживљава у отуђеном глобалном – корпоративно -капиталистичко – конзумерско оријентисаном друштву. Визуелне поруке на радовима појачане су цитатима, речима или реченицама те тако представљају интимну белешку уметника који није само сведок већ и забринути учесник визуелних представа које ствара.

Плазиниц 1

“Врло мало светлости” назив је изложбе еминентног сликара Божидара Плазинића која је отворена у Галерији „Тера“. Серију радова чине четири целине цртежа на новинском папиру, насталих 2020. и 2021. године.

„Један од феномена и тема Плазинићевог рада у каријери дугој више од пола века јесте светлост, која је у митологијама скоро свих народа доживљена као тајна живота. Независно од тога који материјал и медијум да користи, уметник изнова настоји да извуче она својства која одговарају његовим примарним импулсима. За њега је од виталног значаја изналажење оног тренутка светлости који осваја моћ говора. Тај тренутак поседује снагу саопштења (употреба новинског папира) и носи, унутар својих остварених ликовних елемената, сугестију његовог унутрашњег разлога“, навела је у најави изложбе Верица Немет, историчарка уметности из „Тере“.

Изложба је плод пандемије, потврдио је аутор на свечаном отварању и само је део из периода његове хиперпродукције.

– Тада сам осетио један тренутак који је кулминирао у мојој свести, да ми већ дуго живимо у проблему нестанка егзистенцијалне светлости, оне која треба да буди све позитивно у нама. Живимо у времену информација којима нас бомбардују – о трагедијама, болестима и политичким интригама. Све то, кап по кап, утиче на нашу свест и убија тај минимум светлости који је потребан да се одржимо као људи и да задржимо достојанство човека. У то време и буквално сам осеећао недостатак светлости јер сам живео у једној собици и сваког дана сам радио цртеже којима сам практично поништавао те текстове. Покушао сам да их  преведем у естетски предмет, да то ружно претворим у нешто лепо. Направио сам 212 цртежа, од којих су неки сада овде пред вама – рекао је Плазинић.

Божидар Плазинић ствара у Чачку, добитник је више од 30 домаћих и интернационалних признања. Поставка његових радова остаће у Галерији „Тера“ до 2. јула.

Бозидар Плазиниц

“Врло мало светлости” је најновија серија сликара Божидара Плазинића коју чине четири циклуса цртежа на новинском папиру, насталих за време изолације због пандемије.

Божидар Плазинић рођен је у Губеревцима (Лучани). Од 2001.године има статус истакнутог уметника. Његова дела налазе се у свим значајнијим галеријама и музејима на простору бивше Југославије. Добитник је многобројних награда.

Изложба под називом „Врло мало светлости“ биће отворена у петак, 16. јуна, у Галерији „Тера“, у 20 сати.

Изложба шума а

Фотографије настале током шетњи кроз шуму дуж обала Тисе дело су уметнице Јелене Владушић и од вечерас су изложене у Галерији „Тера“. Циклус „Свет се каже шума“ настао је у веома значајном периоду њеног живота, каже ауторка.

– Циклус сам започела када сам била у другом стању, у периоду када се променила моја животна улога и, самим тим, и перспектива, начин на који  посматрам своје окружење. Ови радови наслањају се на мој претходни циклус „Пејзажи из стомака“ и долази из мене истински, дубоко је искрен и инспирисан начином како се ми односимо према природи и шта ћемо оставити нашим поколењима, шта ћу ја, као мајка, оставити свом детету. Одражава моју забринутост и потребу да се загледам у пејзаж у којем се налазимо. Фотографије су из простора у којем проводим пуно времена, за мене је интиман и у њему се огледам. Кренуо је из мене, али би требало да комуницира са широм публиком – рекла је Јелена Владушић на отварању изложбе.

Ауторка је завршила докторске студије фотографије. После низа изложби у земљи и иностранству, њени прикази шуме као метафоре света или личног виђења истог и нас у њему, биће изложене у Галерији „Тера“ до 14. јуна.

Шума

Фотографије из циклуса „Свет се каже шума“ Јелене Владушић биће изложене у Галерији „Тера“.

Јелена Владушић је основне и мастер студије фотографије завршила на Академији уметности у Новом Саду и докторирала је на Универзитету уметности у Београду. Излагала је самостално и на групним изложбама и добитница је признања у земљи и иностранству.

Отварање изложбе је у петак, у 20 сати.

Милован Даговић

Тачно две деценије након што је учествовао на Симпозијуму скулптура у теракоти „Тера“, академски уметник Милован Даговић Даго враћа се у Кикинду. Овога пута у истоименој галерији његова изложба осликава пут пун препрека и безнађа који обухвата период од изгнанства из ратног Сарајева 1992.године до садашњег времена.

Трагичност савременог друштва огледа се у великом раслојавању, непоштовању и кршењу свих друштвених и правних норми обичног човека. Постајемо драматично и трагично постојање људске цивилизације иза које се чује само крик измрцвареног човека, наводи уметник који је у Кикинди излагао први пут за време бомбардовања 1999.године.

 – Сва та прича везана за линију и цртеж је мој свакодневни начин живљења и опстајања,а поготово у том периоду, ако се говори о ликовном језику и структури. Овде изложени радови су настали у протекле две године. Иако сам пре свега вајар, цртеж је за мене најосновније изражајно средство,  тако је и линија почетак свега- прича Даговић.

-У Кикинди сам 2002. учествовао на вајарском симпозијуму. Тада сам овде био први пут, са вајарима из Италије, Шпаније, колегиницом из Београда. Равница је оставила на мене утисак. Живео сам неко време и у Сомбору, а данас у Суботици. Равница је саставни део и ове ликовне слојевитости- указује уметник чију изложбу „Трагови идентитета“ посетиоце Галерије „Тера“ могу погледат до краја новембра.

Даговић нуди свеже ликовно умеће и због финог сопственог кодекса повезивања конструктивизма и фигуративности, пластичног и пиктуралног, фантастичног у духу несхватљиве сурове стварности, оценила је историчарка уметности Радмила Савчић.

Милован Даговић Даго рођен је у Ужицу 1954. године. Уметничку школу и Академију ликовних уметности, на одсеку вајарства, завршио је у Сарајеву, где је и магистрирао. Члан је УЛУС-а. Радио је као професор у Уметничкој школи у Ужицу. Излагао је колективно и самостално у Србији и иностранству.