најчитанији портал Севернобанатског округа
Поводом завршетка изложбе „Вежени портрети династије Карађорђевић – некад и сад“, коауторка поставке и наша суграђанка Смиљка Булатовић говориће о значају, развоју и преношењу ових техника кроз време.
Предавање ће бити одржано вечерас, са почетком у 18 часова.
Посетиоци ће имати прилику да сазнају више о појму и историји веза, припреми орнамената, као и о начину њиховог преношења на тканину техником труковања.
У Галерији Нова Народног музеја у Кикинди у петак, са почетком у 18 часова, биће одржано представљање публикације „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“, једног од најзначајнијих пројеката посвећених истраживању и очувању наслеђа ове српске владарске династије. О значају овог издања говориће Александар Марушић, виши кустос историчар.
Реч је о вишетомној стручној каталошкој публикацији која обједињује резултате дугогодишњег рада музејских стручњака, архивиста и истраживача из Србије и иностранства. Пројекат је покренуо Музеј рудничко-таковског краја са циљем да се систематски евидентирају и представе предмети, документи и уметничка дела повезана са династијом Обреновић, који се чувају у музејима, архивима, библиотекама, као и у црквеним и приватним збиркама.
До сада је објављено седам томова ове едиције, у којима су обрађене бројне збирке из Србије, али и из европских земаља, што публикацији даје и међународни значај. Посебна вредност пројекта огледа се у томе што су многи до сада недоступни или мање познати артефакти постали доступни стручној и широј јавности, доприносећи целовитијем разумевању српске историје 19. века.
Публикација такође представља пример успешне сарадње културних институција и доприноси савременим музеолошким токовима, повезујући наслеђе са савременим приступима презентацији културе и историје.
Организатори позивају све заинтересоване да присуствују догађају и ближе се упознају са богатом културном и историјском заоставштином династије Обреновић.
У Галерији „НОВА“ Народног музеја вечерас је свечано отворена гостујућа изложба „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“, реализована у сарадњи са Музејом рудничко-таковског краја из Горњег Милановца. Поставка ће бити доступна посетиоцима месец дана.
Коаутор изложбе, виши кустос историчар Александар Марушић, рекао је да је поставка до сада гостовала широм земље.
-Мали јубилеј је данас у Кикинди јер ова изложба гостује 35. пут – истакао је Марушић, подсећајући да је први пут представљена у Горњем Милановцу, месту рођења краљице Драге.
Према његовим речима, циљ поставке није глорификација, већ разумевање историјске личности.
-Она се не глорификује кроз ову изложбу, већ желимо да се њен живот сагледа из једног другачијег угла — да се види да је била, као и сви ми, обична особа од крви и меса.
Марушић је нагласио да изложба указује и на образованост и културни профил краљице Драге.
-Она је била образована, говорила је француски и немачки језик. Показали смо њене песме, као и чланке који сведоче о томе колико је радила на себи.
Посебну пажњу привукао један од најпотреснијих експоната.
-Овде се може видети део оригиналне завесе у коју су Обреновићи били замотани и бачени са прозора. То говори не само о начину убиства, већ и о намери да буду понижени и као личности сатрти – објаснио је Марушић.
Изложба обухвата око тридесет експоната, што представља око 60 одсто оригиналне поставке, док остатак није могао да путује.
Према речима аутора, поставка омогућава посетиоцима да стекну целокупнију слику о краљици Драги, али и о Србији друге половине 19. века.
-Важно је да посетиоци виде колико је радила на себи, колико је читала, преводила и писала, али и да кроз експонате сагледају трагедију наше националне историје – нагласио је Марушић.
В.д. директора музеја Милош Пушара истакао је да сам назив изложбе указује на сложеност историјске личности краљице Драге.
-Назив је интересантан јер слава симболизује краљицу и династију, а анатема је онај наратив који се створио о самој краљици. Неки је сматрају најодговорнијом особом за крај династије Обреновић и у биолошком и у династијском смислу – рекао је Пушара.
Он је нагласио да је изложба значајна и као почетак сарадње две установе културе, као и да се очекују пратећи програми.
-Надамо се пратећем садржају у виду историјских часова и радионица. Ови садржаји доприносе популаризацији музеја, а ово је уједно и почетак сарадње са Музејом рудничко-таковског краја – додао је он.
Пушара је подсетио и на историјску повезаност два града.
-Један куриозитет који повезује Кикинду и Горњи Милановац јесте да је велики број њихових и наших суграђана био интерниран у северну Норвешку – рекао је он.
Изложба „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме” доноси причу о животу Драге Машин — између двора, политичких интрига и трагичног краја 1903. године — позивајући посетиоце да ову историјску личност сагледају изван стереотипа и предрасуда.
Т. Д.
Народни музеј, у петак у 18 часова, у Галерији „НОВА“ отвара гостујућу изложбу „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“, реализовану у сарадњи са Музејом рудничко-таковског краја из Горњег Милановца. Поставка ће бити доступна посетиоцима до 27. марта.
Изложба је посвећена Драги Машин (1864–1903), супрузи краља Александра Обреновића, чији је живот обележио крај 19. и почетак 20. века. Њена прича, смештена између дворског живота, политичких интрига и трагичног краја у Мајском преврату 1903. године, представљена је у ширем историјском и друштвеном контексту.
Брак краља Александра и Драге Машин 1900. године изазвао је снажне реакције у тадашњој Србији — због разлике у годинама, њеног неплемићког порекла и сложених политичких околности. Управо те супротстављене представе обликовале су њен историјски лик.
В.д. директора Народног музеја Кикинда Милош Пушара истиче да изложба доноси вредну архивску и музејску грађу.
-На овој изложби у другим градовима посетиоци су могли да виде личне предмете краљице Драге, фотографије и документа из периода њихове владавине, новинске чланке, као и реконструкцију догађаја повезаних са Мајским превратом.
Он додаје да сам назив поставке указује на сложеност њене историјске улоге
-Назив изложбе симболично указује на две крајности у перцепцији Драге — славу као краљице Србије и анатему, јер ју је део јавности и политичке елите сматрао одговорном за кризу династије – истакао је Пушара.
На свечаном отварању посетиоцима ће се обратити један од аутора изложбе, виши кустос историчар Александар Марушић из Музеја рудничко-таковског краја. Аутори поставке су Александар Марушић, виши кустос историчар, и Ана Ранковић, виши кустос историчар уметности.
Т. Д.
У Галерији „Нова“ Народног музеја Кикинда вечерас је одржана промоција монографије „Великокикиндска добротворна задруга Српкиња од 1873. до 1947. године“, у организацији Историјског архива Кикинда. О књизи су говорили аутор Срђан Сивчев и лектор Виктор Шкорић, представљајући историјски значај једне од најдуговечнијих и најзначајнијих женских организација у граду.
Аутор је истакао да је истраживање настало као наставак његовог рада о задругама жена других националности које су деловале у Кикинди.
-Она је најстарија у српском народу, основана 1873. године и радила је пуне 74 године, до 1947, када је престала формално да функционише – навео је Сивчев.
Према његовим речима, циљеви задруге били су хуманитарна помоћ сирочади, удовицама, инвалидима и болеснима, стипендирање талентованих ученика и студената, као и просвећивање жена. Оснивање школе омогућило је женама стручно усавршавање, док је 1891. године основано прво српско недржавно забавиште, где су деца могла да похађају предшколски програм на српском језику.
Сивчев је нагласио да је истраживање било изазовно јер је сачувана тек једна кутија оригиналне документације, па су значајни извори били новински текстови и часопис „Женски свет“, који је пратио рад добротворних задруга широм Аустроугарске.
Међу најзначајнијим личностима задруге издваја се њена оснивачица и дугогодишња председница Нина Петровић, истакнута и образована грађанка Велике Кикинде, одликована за хуманитарни рад.
Као занимљивост из историје задруге, издвајају се забаве које је организација приређивала тридесетих година прошлог века на којима су наступали џез оркестри из Великог Бечкерека и Београда, док је Радио Београд снимао емисије и скечеве у сарадњи са чланицама удружења — детаљ који је данас мало познат широј јавности.
Лектор Виктор Шкорић указао је посетиоцима на значај локалне историје.
-Глобална историја је веома истражена, док је локална историја место где је прави крвоток заједнице. Ово је књига о историји Кикинде.
Промоција је окупила публику заинтересовану за локалну прошлост и друштвену улогу жена, а монографија представља допринос проучавању културне и хуманитарне традиције Кикинде.
Т. Д.
Историјски архив Кикинда организује промоцију монографије „Великокикиндска добротворна задруга Српкиња од 1873. до 1947. године“, која ће бити одржана у петак, 13. фебруара, у 18 часова, у „Галерији Нова“ Народног музеја Кикинда.
О књизи ће говорити аутор Срђан Сивчев, као и лектор Виктор Шкорић. Промоција је намењена свима који се интересују за локалну историју и друштвени ангажман жена у Великој Кикинди, а улаз је слободан.
У Народном музеју у Галерији Нова отворена је изложба „Уметничка колонија на Старом сајмишту – уметници из збирке Рајка Мамузића“. Реч је о гостујућој поставци Галеријe ликовне уметности Поклон-збирка Рајка Мамузића из Новог Сада.
Изложбу чине 32 уметничка рада – слике и скулптуре настале педесетих и шездесетих година прошлог века, уз пратећи документарни материјал који поставци даје друштвено-политички и културолошки контекст. Поставка осветљава период након 1950. године, када је комплекс Старог сајмишта постао радни простор младих уметника прве послератне генерације.
Музејски саветник Поклон-збирке Рајка Мамузића из Новог Сада, Јованка Столић, истакла је значај овог простора за развој модерне уметности.
-Старо сајмиште је место са веома необичном и сложеном историјом. Након што је пред Други светски рат било савремени сајамски комплекс, а током рата логор, после рата постаје место стварања. Управо ту се рађа наша модерна уметност, а за Поклон-збирку Рајка Мамузића тај простор је од посебног значаја, јер је тамо формиран велики део фонда наше институције – навела је Столић.
Директор Народног музеја, Милош Пушара, указао је на симболику самог назива изложбе. -Израз Старо сајмиште у колективном памћењу означава место страдања и бола, али је након Другог светског рата постало простор у којем се ствара и у који долазе уметници. Та промена чини ову изложбу посебно значајном – рекао је Пушара.
Посетиоци ће до средине фебруара бити у прилици да виде дела најзначајнијих уметника прве послератне генерације: Миодрага Миће Поповића, Лазара Возаревића, Милана Поповића, Ксеније Дивјак, Александра Луковића и осталих стваралаца који су утицали на обликовање савремене југословенске ликовне уметности.
Народни музеј следеће седмице организује циклус креативних радионица „Путујемо у осамдесете“ за школску децу од 8 до 12 година. На свакој радионици биће, кроз покрет и игру улога, оживљаване приче са изложбе „24 сата у Кикинди осамдесетих година 20. века“, наводе у Музеју.
На првој радионици, у понедељак, 23. јуна, израђиваће се колажи на тему „Осамдесете“, у уторак је вајарска радионица са темом „Југославија“, а сутрадан ће се израђивати плакати за рок-концерт. Фото-секција на тему „Летовање“ радиће у четвртак. Последња радионица, у петак, биће посвећена домаћинству и радној акцији.
Радионице ће се одвијати од 10 до 11.30 сати и водиће их музејски педагози Катарина Драгин и Драган Киурски. За учешће је неопходна пријава на број 061 40 12 981. Број места је ограничен, а цена за учешће на једној радионици је 100 динара.
Прва реприза представе “Гледам вас из Беча” заказана је за сутра, 29. јануар, од 18.30 у Галерији Нова Народног музеја. Аутори су Драган Киурски, виши музејски педагог, и сарадница Музеја, Гордана Перуновић Фијат у улози царице Марије Терезије.
Музејски театар део је пратећег програма изложбе „Округ златног лава” којом се обележава 250 година од оснивања Великокикиндског диштрикта.
Улазак је бесплатан.
Премијера музејског театра Народног музеја под називом “Гледам вас из Беча” обрадовала је вечерас бројну публику у Галерији Нова, поново доносећи нову димензију културног наслеђа кроз сценску уметност. Ова монодрама, ауторски рад Драгана Киурског, вишег музејског педагога, и Гордане Перуновић Фијат, дугогодишње сараднице Музеја, део је пратећег програма изложбе “Округ златног лава” којом се обележава два и по века од доделе статуса дистрикта житељима Велике Кикинде.
Причу води царица Марија Терезија, једина жена владарка у историји Хабсбуршке монархије, која се обраћа публици из перспективе свог времена и дела и осветљава политички, али и приватни живот, и приближава важне тренутке из историје овог краја.
– Кроз интерпретацију у првом лицу, овај музејски театар вишедимензионално представља наслеђе, не само кроз слике, него и кроз мултисензорне елементе, музику, укусе и мирисе – изјавио је Киурски.
Публика је имала прилику и да слуша Хајднову музику, популарну у време Марије Терезије, и да дегустира традиционалне посластице попут штрудле с јабукама и чаја с румом. Ова комбинација створила је аутентичну атмосферу и додатно повезала присутне са епохом о којој говори представа.
Гордана Перуновић Фијат је, у улози царице, у сугестивној и емотивној изведби, оживела ову фасцинантну личност, приказујући је као снажну и одговорну жену с дозом хумора и топлине која је разумела значај локалног ангажовања у унапређењу заједница.
– Ми је овде видимо као старију госпођу, веома задовољну својим резултатима, која врло радо даје разне привилегије. Потрудила сам се да царицу, веома занимљиву историјску личност, прикажем како најбоље знам. Она је одговорна и озбиљна жена која се смеје и шали да би на тај начин лакше поднела одговорност. Монодрама се зове „Гледам вас из Беча” јер је врло пажљиво посматрала ову територију, била је заинтересована за људе који своје послове обављају сами, јер је чињеница да тамо где људи могу сами да утичу на своје послове, боље и раде. Зато је и давала разне облике аутономије и привилегије, па су и Кикинђани добили статус дистрикта – рекла је Гордана Перуновић Фијат.
Током изведбе, публика је сазнала многе занимљивости о царици, укључујући и њено залагање за отварање школа и забране веронауке у њима, затим о пројекту уређења европских водотокова и лични однос према породици. Посебно је истакнут тренутак када су „Моји Кикинђани, граничари, крупни људи у великим чизмама и доламама, са шубарама и брцима,“ како их је описала, стигли у Беч на двор да изложе своје примедбе на текст привилегије коју је тек требало да добију.
Нова извођења монодраме планирана су за ђаке, али и грађанство, с обзиром на велико интересовање на премијерном извођењу. Најновија премијера музејског театра није само уметнички догађај, већ и подсећање на важност интерпретације историје на начине који повезују генерације и инспиришу нове видове културног изражавања.
С. В. О.
