najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Povodom završetka izložbe „Veženi portreti dinastije Karađorđević – nekad i sad“, koautorka postavke i naša sugrađanka Smiljka Bulatović govoriće o značaju, razvoju i prenošenju ovih tehnika kroz vreme.
Predavanje će biti održano večeras, sa početkom u 18 časova.
Posetioci će imati priliku da saznaju više o pojmu i istoriji veza, pripremi ornamenata, kao i o načinu njihovog prenošenja na tkaninu tehnikom trukovanja.
U Galeriji Nova Narodnog muzeja u Kikindi u petak, sa početkom u 18 časova, biće održano predstavljanje publikacije „Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope“, jednog od najznačajnijih projekata posvećenih istraživanju i očuvanju nasleđa ove srpske vladarske dinastije. O značaju ovog izdanja govoriće Aleksandar Marušić, viši kustos istoričar.
Reč je o višetomnoj stručnoj kataloškoj publikaciji koja objedinjuje rezultate dugogodišnjeg rada muzejskih stručnjaka, arhivista i istraživača iz Srbije i inostranstva. Projekat je pokrenuo Muzej rudničko-takovskog kraja sa ciljem da se sistematski evidentiraju i predstave predmeti, dokumenti i umetnička dela povezana sa dinastijom Obrenović, koji se čuvaju u muzejima, arhivima, bibliotekama, kao i u crkvenim i privatnim zbirkama.
Do sada je objavljeno sedam tomova ove edicije, u kojima su obrađene brojne zbirke iz Srbije, ali i iz evropskih zemalja, što publikaciji daje i međunarodni značaj. Posebna vrednost projekta ogleda se u tome što su mnogi do sada nedostupni ili manje poznati artefakti postali dostupni stručnoj i široj javnosti, doprinoseći celovitijem razumevanju srpske istorije 19. veka.
Publikacija takođe predstavlja primer uspešne saradnje kulturnih institucija i doprinosi savremenim muzeološkim tokovima, povezujući nasleđe sa savremenim pristupima prezentaciji kulture i istorije.
Organizatori pozivaju sve zainteresovane da prisustvuju događaju i bliže se upoznaju sa bogatom kulturnom i istorijskom zaostavštinom dinastije Obrenović.
U Galeriji „NOVA“ Narodnog muzeja večeras je svečano otvorena gostujuća izložba „Naša sugrađanka kraljica Draga: između slave i anateme“, realizovana u saradnji sa Muzejom rudničko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca. Postavka će biti dostupna posetiocima mesec dana.
Koautor izložbe, viši kustos istoričar Aleksandar Marušić, rekao je da je postavka do sada gostovala širom zemlje.
-Mali jubilej je danas u Kikindi jer ova izložba gostuje 35. put – istakao je Marušić, podsećajući da je prvi put predstavljena u Gornjem Milanovcu, mestu rođenja kraljice Drage.
Prema njegovim rečima, cilj postavke nije glorifikacija, već razumevanje istorijske ličnosti.
-Ona se ne glorifikuje kroz ovu izložbu, već želimo da se njen život sagleda iz jednog drugačijeg ugla — da se vidi da je bila, kao i svi mi, obična osoba od krvi i mesa.
Marušić je naglasio da izložba ukazuje i na obrazovanost i kulturni profil kraljice Drage.
-Ona je bila obrazovana, govorila je francuski i nemački jezik. Pokazali smo njene pesme, kao i članke koji svedoče o tome koliko je radila na sebi.
Posebnu pažnju privukao jedan od najpotresnijih eksponata.
-Ovde se može videti deo originalne zavese u koju su Obrenovići bili zamotani i bačeni sa prozora. To govori ne samo o načinu ubistva, već i o nameri da budu poniženi i kao ličnosti satrti – objasnio je Marušić.
Izložba obuhvata oko trideset eksponata, što predstavlja oko 60 odsto originalne postavke, dok ostatak nije mogao da putuje.
Prema rečima autora, postavka omogućava posetiocima da steknu celokupniju sliku o kraljici Dragi, ali i o Srbiji druge polovine 19. veka.
-Važno je da posetioci vide koliko je radila na sebi, koliko je čitala, prevodila i pisala, ali i da kroz eksponate sagledaju tragediju naše nacionalne istorije – naglasio je Marušić.
V.d. direktora muzeja Miloš Pušara istakao je da sam naziv izložbe ukazuje na složenost istorijske ličnosti kraljice Drage.
-Naziv je interesantan jer slava simbolizuje kraljicu i dinastiju, a anatema je onaj narativ koji se stvorio o samoj kraljici. Neki je smatraju najodgovornijom osobom za kraj dinastije Obrenović i u biološkom i u dinastijskom smislu – rekao je Pušara.
On je naglasio da je izložba značajna i kao početak saradnje dve ustanove kulture, kao i da se očekuju prateći programi.
-Nadamo se pratećem sadržaju u vidu istorijskih časova i radionica. Ovi sadržaji doprinose popularizaciji muzeja, a ovo je ujedno i početak saradnje sa Muzejom rudničko-takovskog kraja – dodao je on.
Pušara je podsetio i na istorijsku povezanost dva grada.
-Jedan kuriozitet koji povezuje Kikindu i Gornji Milanovac jeste da je veliki broj njihovih i naših sugrađana bio interniran u severnu Norvešku – rekao je on.
Izložba „Naša sugrađanka kraljica Draga: između slave i anateme” donosi priču o životu Drage Mašin — između dvora, političkih intriga i tragičnog kraja 1903. godine — pozivajući posetioce da ovu istorijsku ličnost sagledaju izvan stereotipa i predrasuda.
T. D.
Narodni muzej, u petak u 18 časova, u Galeriji „NOVA“ otvara gostujuću izložbu „Naša sugrađanka kraljica Draga: između slave i anateme“, realizovanu u saradnji sa Muzejom rudničko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca. Postavka će biti dostupna posetiocima do 27. marta.
Izložba je posvećena Dragi Mašin (1864–1903), supruzi kralja Aleksandra Obrenovića, čiji je život obeležio kraj 19. i početak 20. veka. Njena priča, smeštena između dvorskog života, političkih intriga i tragičnog kraja u Majskom prevratu 1903. godine, predstavljena je u širem istorijskom i društvenom kontekstu.
Brak kralja Aleksandra i Drage Mašin 1900. godine izazvao je snažne reakcije u tadašnjoj Srbiji — zbog razlike u godinama, njenog neplemićkog porekla i složenih političkih okolnosti. Upravo te suprotstavljene predstave oblikovale su njen istorijski lik.
V.d. direktora Narodnog muzeja Kikinda Miloš Pušara ističe da izložba donosi vrednu arhivsku i muzejsku građu.
-Na ovoj izložbi u drugim gradovima posetioci su mogli da vide lične predmete kraljice Drage, fotografije i dokumenta iz perioda njihove vladavine, novinske članke, kao i rekonstrukciju događaja povezanih sa Majskim prevratom.
On dodaje da sam naziv postavke ukazuje na složenost njene istorijske uloge
-Naziv izložbe simbolično ukazuje na dve krajnosti u percepciji Drage — slavu kao kraljice Srbije i anatemu, jer ju je deo javnosti i političke elite smatrao odgovornom za krizu dinastije – istakao je Pušara.
Na svečanom otvaranju posetiocima će se obratiti jedan od autora izložbe, viši kustos istoričar Aleksandar Marušić iz Muzeja rudničko-takovskog kraja. Autori postavke su Aleksandar Marušić, viši kustos istoričar, i Ana Ranković, viši kustos istoričar umetnosti.
T. D.
U Galeriji „Nova“ Narodnog muzeja Kikinda večeras je održana promocija monografije „Velikokikindska dobrotvorna zadruga Srpkinja od 1873. do 1947. godine“, u organizaciji Istorijskog arhiva Kikinda. O knjizi su govorili autor Srđan Sivčev i lektor Viktor Škorić, predstavljajući istorijski značaj jedne od najdugovečnijih i najznačajnijih ženskih organizacija u gradu.
Autor je istakao da je istraživanje nastalo kao nastavak njegovog rada o zadrugama žena drugih nacionalnosti koje su delovale u Kikindi.
-Ona je najstarija u srpskom narodu, osnovana 1873. godine i radila je pune 74 godine, do 1947, kada je prestala formalno da funkcioniše – naveo je Sivčev.
Prema njegovim rečima, ciljevi zadruge bili su humanitarna pomoć siročadi, udovicama, invalidima i bolesnima, stipendiranje talentovanih učenika i studenata, kao i prosvećivanje žena. Osnivanje škole omogućilo je ženama stručno usavršavanje, dok je 1891. godine osnovano prvo srpsko nedržavno zabavište, gde su deca mogla da pohađaju predškolski program na srpskom jeziku.
Sivčev je naglasio da je istraživanje bilo izazovno jer je sačuvana tek jedna kutija originalne dokumentacije, pa su značajni izvori bili novinski tekstovi i časopis „Ženski svet“, koji je pratio rad dobrotvornih zadruga širom Austrougarske.
Među najznačajnijim ličnostima zadruge izdvaja se njena osnivačica i dugogodišnja predsednica Nina Petrović, istaknuta i obrazovana građanka Velike Kikinde, odlikovana za humanitarni rad.
Kao zanimljivost iz istorije zadruge, izdvajaju se zabave koje je organizacija priređivala tridesetih godina prošlog veka na kojima su nastupali džez orkestri iz Velikog Bečkereka i Beograda, dok je Radio Beograd snimao emisije i skečeve u saradnji sa članicama udruženja — detalj koji je danas malo poznat široj javnosti.
Lektor Viktor Škorić ukazao je posetiocima na značaj lokalne istorije.
-Globalna istorija je veoma istražena, dok je lokalna istorija mesto gde je pravi krvotok zajednice. Ovo je knjiga o istoriji Kikinde.
Promocija je okupila publiku zainteresovanu za lokalnu prošlost i društvenu ulogu žena, a monografija predstavlja doprinos proučavanju kulturne i humanitarne tradicije Kikinde.
T. D.
Istorijski arhiv Kikinda organizuje promociju monografije „Velikokikindska dobrotvorna zadruga Srpkinja od 1873. do 1947. godine“, koja će biti održana u petak, 13. februara, u 18 časova, u „Galeriji Nova“ Narodnog muzeja Kikinda.
O knjizi će govoriti autor Srđan Sivčev, kao i lektor Viktor Škorić. Promocija je namenjena svima koji se interesuju za lokalnu istoriju i društveni angažman žena u Velikoj Kikindi, a ulaz je slobodan.
U Narodnom muzeju u Galeriji Nova otvorena je izložba „Umetnička kolonija na Starom sajmištu – umetnici iz zbirke Rajka Mamuzića“. Reč je o gostujućoj postavci Galerije likovne umetnosti Poklon-zbirka Rajka Mamuzića iz Novog Sada.
Izložbu čine 32 umetnička rada – slike i skulpture nastale pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, uz prateći dokumentarni materijal koji postavci daje društveno-politički i kulturološki kontekst. Postavka osvetljava period nakon 1950. godine, kada je kompleks Starog sajmišta postao radni prostor mladih umetnika prve posleratne generacije.
Muzejski savetnik Poklon-zbirke Rajka Mamuzića iz Novog Sada, Jovanka Stolić, istakla je značaj ovog prostora za razvoj moderne umetnosti.
-Staro sajmište je mesto sa veoma neobičnom i složenom istorijom. Nakon što je pred Drugi svetski rat bilo savremeni sajamski kompleks, a tokom rata logor, posle rata postaje mesto stvaranja. Upravo tu se rađa naša moderna umetnost, a za Poklon-zbirku Rajka Mamuzića taj prostor je od posebnog značaja, jer je tamo formiran veliki deo fonda naše institucije – navela je Stolić.
Direktor Narodnog muzeja, Miloš Pušara, ukazao je na simboliku samog naziva izložbe. -Izraz Staro sajmište u kolektivnom pamćenju označava mesto stradanja i bola, ali je nakon Drugog svetskog rata postalo prostor u kojem se stvara i u koji dolaze umetnici. Ta promena čini ovu izložbu posebno značajnom – rekao je Pušara.
Posetioci će do sredine februara biti u prilici da vide dela najznačajnijih umetnika prve posleratne generacije: Miodraga Miće Popovića, Lazara Vozarevića, Milana Popovića, Ksenije Divjak, Aleksandra Lukovića i ostalih stvaralaca koji su uticali na oblikovanje savremene jugoslovenske likovne umetnosti.
Narodni muzej sledeće sedmice organizuje ciklus kreativnih radionica „Putujemo u osamdesete“ za školsku decu od 8 do 12 godina. Na svakoj radionici biće, kroz pokret i igru uloga, oživljavane priče sa izložbe „24 sata u Kikindi osamdesetih godina 20. veka“, navode u Muzeju.
Na prvoj radionici, u ponedeljak, 23. juna, izrađivaće se kolaži na temu „Osamdesete“, u utorak je vajarska radionica sa temom „Jugoslavija“, a sutradan će se izrađivati plakati za rok-koncert. Foto-sekcija na temu „Letovanje“ radiće u četvrtak. Poslednja radionica, u petak, biće posvećena domaćinstvu i radnoj akciji.
Radionice će se odvijati od 10 do 11.30 sati i vodiće ih muzejski pedagozi Katarina Dragin i Dragan Kiurski. Za učešće je neophodna prijava na broj 061 40 12 981. Broj mesta je ograničen, a cena za učešće na jednoj radionici je 100 dinara.
Prva repriza predstave “Gledam vas iz Beča” zakazana je za sutra, 29. januar, od 18.30 u Galeriji Nova Narodnog muzeja. Autori su Dragan Kiurski, viši muzejski pedagog, i saradnica Muzeja, Gordana Perunović Fijat u ulozi carice Marije Terezije.
Muzejski teatar deo je pratećeg programa izložbe „Okrug zlatnog lava” kojom se obeležava 250 godina od osnivanja Velikokikindskog dištrikta.
Ulazak je besplatan.
Premijera muzejskog teatra Narodnog muzeja pod nazivom “Gledam vas iz Beča” obradovala je večeras brojnu publiku u Galeriji Nova, ponovo donoseći novu dimenziju kulturnog nasleđa kroz scensku umetnost. Ova monodrama, autorski rad Dragana Kiurskog, višeg muzejskog pedagoga, i Gordane Perunović Fijat, dugogodišnje saradnice Muzeja, deo je pratećeg programa izložbe “Okrug zlatnog lava” kojom se obeležava dva i po veka od dodele statusa distrikta žiteljima Velike Kikinde.
Priču vodi carica Marija Terezija, jedina žena vladarka u istoriji Habsburške monarhije, koja se obraća publici iz perspektive svog vremena i dela i osvetljava politički, ali i privatni život, i približava važne trenutke iz istorije ovog kraja.
– Kroz interpretaciju u prvom licu, ovaj muzejski teatar višedimenzionalno predstavlja nasleđe, ne samo kroz slike, nego i kroz multisenzorne elemente, muziku, ukuse i mirise – izjavio je Kiurski.
Publika je imala priliku i da sluša Hajdnovu muziku, popularnu u vreme Marije Terezije, i da degustira tradicionalne poslastice poput štrudle s jabukama i čaja s rumom. Ova kombinacija stvorila je autentičnu atmosferu i dodatno povezala prisutne sa epohom o kojoj govori predstava.
Gordana Perunović Fijat je, u ulozi carice, u sugestivnoj i emotivnoj izvedbi, oživela ovu fascinantnu ličnost, prikazujući je kao snažnu i odgovornu ženu s dozom humora i topline koja je razumela značaj lokalnog angažovanja u unapređenju zajednica.
– Mi je ovde vidimo kao stariju gospođu, veoma zadovoljnu svojim rezultatima, koja vrlo rado daje razne privilegije. Potrudila sam se da caricu, veoma zanimljivu istorijsku ličnost, prikažem kako najbolje znam. Ona je odgovorna i ozbiljna žena koja se smeje i šali da bi na taj način lakše podnela odgovornost. Monodrama se zove „Gledam vas iz Beča” jer je vrlo pažljivo posmatrala ovu teritoriju, bila je zainteresovana za ljude koji svoje poslove obavljaju sami, jer je činjenica da tamo gde ljudi mogu sami da utiču na svoje poslove, bolje i rade. Zato je i davala razne oblike autonomije i privilegije, pa su i Kikinđani dobili status distrikta – rekla je Gordana Perunović Fijat.
Tokom izvedbe, publika je saznala mnoge zanimljivosti o carici, uključujući i njeno zalaganje za otvaranje škola i zabrane veronauke u njima, zatim o projektu uređenja evropskih vodotokova i lični odnos prema porodici. Posebno je istaknut trenutak kada su „Moji Kikinđani, graničari, krupni ljudi u velikim čizmama i dolamama, sa šubarama i brcima,“ kako ih je opisala, stigli u Beč na dvor da izlože svoje primedbe na tekst privilegije koju je tek trebalo da dobiju.
Nova izvođenja monodrame planirana su za đake, ali i građanstvo, s obzirom na veliko interesovanje na premijernom izvođenju. Najnovija premijera muzejskog teatra nije samo umetnički događaj, već i podsećanje na važnost interpretacije istorije na načine koji povezuju generacije i inspirišu nove vidove kulturnog izražavanja.
S. V. O.
