Sloboda je naš najbolje pozicionirani klub nakon prvog dela sezone na vojvođanskom „Istoku”. Novokozarčani su peti i imaju isti broj bodova kao i ekipe iz Perleza i Dolova na trećoj odnosno četvrtoj poziciji. Nije, međutim, gol-razlika bilo kakvo merilo ove sezone na „Istoku”, jer mnogi su ponižavali i urnisali do krajnjih granica, pa i dvocifrenim brojkama, otpisanu i nedoraslu Budućnost iz Srpske Crnje.
Retki su pak klubovi bili milosrdni prema Crnjanima, poput Novokozarčana koji su ih „pod ručnom” savladali 4:0, postigavši samo po dva pogotka u poluvremenima i, barem za potpisnika ovog članka, bio je to uverljivo najjači utisak jeseni na vojvođanskom „Istoku”.
Pre toga, startovao je tim trenera Slobodana Mitrovića porazom u Žitištu, a onda je načinjen niz od pet pobeda. Serija je potrajala do drugog jesenjeg neuspeha, u Vlajkovcu, a kada se podvukla crta ispod polusezone, zabeleženo je devet trijumfa i remi uz pet poraza, 35 golova postigli su, a 21 primili Novokozarčani.
– Moji igrači, svojim i igračkim i ljudskim kvalitetima uz izuzetno pozitivnu energiju, zasluženo su osvojili 28 bodova pa mogu reći da sam zadovoljan i postignutim rezultatima i celokupnom slikom u ovom delu prvenstva – kaže Mitrović.
Drugo i treće mesto na proleće naredne godine donosi doigravanje za plasman u Srpsku ligu „Vojvodina”. Nema, međutim, ambicija na stadionu „Ilija Pantelić” da se Sloboda po treći put plasira u društvo srpskoligaša.
– Nadam se samo da će uprava zadržati postojeći igrački kadar i da ćemo na proleće imati istu energiju i želju i nastaviti borbu za svaki bod.
Ne tako davno, Slobodu je na „Iliji” i u najmanje bitnim utakmicama podržavalo više stotina bučnih navijača, a na derbijima bivalo ih je i preko 1.000. Bili su „belo-plavi” dugi niz sezona uverljivo najgledaniji klub na prostoru između Zrenjanina i Subotice, ali broj ljubitelja fudbala rapidno je opadao na svim stadionima severnog Banata, pa tako i u Novim Kozarcima, dok se nije stiglo do sadašnjih mizernih brojki. Bilo je jesenas slučajeva da, na najlepšem stadionu u ovom delu Vojvodine, pojedinim mečevima prisustvuje svega tridesetak posmatrača, među njima i dece, a paradoksalno je što višestruko veću „podršku” Sloboda ima na društvenim mrežama, „lajkovima” i komentarima.
– To mi je jedino žao u ovom trenutku, a valjda će se i ta slaba posećenost na proleće poboljšati. Nadam se da će oni koji vole Slobodu, a mnogo ih je, naći vremena da pruže podršku ekipi na terenu – zaključuje Mitrović.
D. P.
FOTO: D. P. i FK Sloboda /facebook/
Gorak završetak jeseni za klub sa severa Banata. U poslednjem kolu prvog dela sezone srpskoligaške „Vojvodine”, OFK Kikinda je poražena u Vrbasu, i to visoko, sedam puta lopta je tresla mrežu našeg tima, pa će Kikinđanki zimovati na dnu tabele. Šef struke Vladimir Kitanović konstatuje da je njegov tim ne samo poražen već i ponižen.
Kada se na ovakav način okonča polusezona nije baš uteha, ali mnogi su predviđali da će gotovo sve utakmice tokom jeseni ova ekipa OFK Kikinde završavati sličnim minusima. Analiza će tek uslediti, a, površno gledano, samo je protiv jesenjeg lidera Železničara, u Inđiji, tim sa severa Banata visoko poražen, 5:1, slično kao i u Rumi od Slovena, 4:0. Još je u Bačkom Jarku bilo 5:2.
Ipak su Kikinđani poveli četvrt sata pre kraja, Beloš je iskosa tukao, izblokiran je, ali mu se lopta vratila na nogu, brzo je odigrao ka Ivanoviću koji je, iz šesnaesterca, iz prve pucao i zatresao mrežu.
Uvek je to veče sećanja na majstora fudbala kakvih je danas malo i u elitnoj ligi Srbije i jednog od najboljih golgetera kojeg je kikindski fudbal imao, a i večeras, u restoranu „Strajnić”, uz video snimke, koje je tokom niza godina još od prvih Banetovih fudbalskih koraka, načinio upravo Stevan Gecić, prisetili su se prisutni na majstorije ovog, do zadnjeg časa života, dobrice i dečaka u duši.
Bio je Bane, kao kadet, pred vratima Crvene zvezde, uspešno položio probu, oduševio i velikane Dragoslava Šekularca i Velibora Vasovića, ali, prema svedočenju oca Stevana, zapelo je oko obeštećenja koje je zatražila tadašnja uprava OFK Kikinde…
I na kraju, najmanje bitno, ali prilika je za napisati i ovekovečiti: i potpisnik ovih redaka, koji se sedam sati pred Gecinu smrt slučajno na ulici susreo s njim, pamtiće dok bude živ da je prvi i jedini fudbaler kojem je za prikazanu igru, i to u Banetovim ranim dvadesetim godinama, u beogradskom „Sportskom žurnalu” dodelio ocenu 10, bio upravo on – Geca, Bane, dobri dečak iz ulice Dimitrija Tucovića, „priko bašte” Gradskog stadiona, u kojoj i danas završavaju zalutale lopte…