Слобода је наш најбоље позиционирани клуб након првог дела сезоне на војвођанском „Истоку”. Новокозарчани су пети и имају исти број бодова као и екипе из Перлеза и Долова на трећој односно четвртој позицији. Није, међутим, гол-разлика било какво мерило ове сезоне на „Истоку”, јер многи су понижавали и урнисали до крајњих граница, па и двоцифреним бројкама, отписану и недораслу Будућност из Српске Црње.
Ретки су пак клубови били милосрдни према Црњанима, попут Новокозарчана који су их „под ручном” савладали 4:0, постигавши само по два поготка у полувременима и, барем за потписника овог чланка, био је то уверљиво најјачи утисак јесени на војвођанском „Истоку”.
Пре тога, стартовао је тим тренера Слободана Митровића поразом у Житишту, а онда је начињен низ од пет победа. Серија је потрајала до другог јесењег неуспеха, у Влајковцу, а када се подвукла црта испод полусезоне, забележено је девет тријумфа и реми уз пет пораза, 35 голова постигли су, а 21 примили Новокозарчани.
– Моји играчи, својим и играчким и људским квалитетима уз изузетно позитивну енергију, заслужено су освојили 28 бодова па могу рећи да сам задовољан и постигнутим резултатима и целокупном сликом у овом делу првенства – каже Митровић.
Друго и треће место на пролеће наредне године доноси доигравање за пласман у Српску лигу „Војводина”. Нема, међутим, амбиција на стадиону „Илија Пантелић” да се Слобода по трећи пут пласира у друштво српсколигаша.
– Надам се само да ће управа задржати постојећи играчки кадар и да ћемо на пролеће имати исту енергију и жељу и наставити борбу за сваки бод.
Не тако давно, Слободу је на „Илији” и у најмање битним утакмицама подржавало више стотина бучних навијача, а на дербијима бивало их је и преко 1.000. Били су „бело-плави” дуги низ сезона уверљиво најгледанији клуб на простору између Зрењанина и Суботице, али број љубитеља фудбала рапидно је опадао на свим стадионима северног Баната, па тако и у Новим Козарцима, док се није стигло до садашњих мизерних бројки. Било је јесенас случајева да, на најлепшем стадиону у овом делу Војводине, појединим мечевима присуствује свега тридесетак посматрача, међу њима и деце, а парадоксално је што вишеструко већу „подршку” Слобода има на друштвеним мрежама, „лајковима” и коментарима.
– То ми је једино жао у овом тренутку, а ваљда ће се и та слаба посећеност на пролеће побољшати. Надам се да ће они који воле Слободу, а много их је, наћи времена да пруже подршку екипи на терену – закључује Митровић.
Д. П.
ФОТО: Д. П. и ФК Слобода /фацебоок/
Горак завршетак јесени за клуб са севера Баната. У последњем колу првог дела сезоне српсколигашке „Војводине”, ОФК Кикинда је поражена у Врбасу, и то високо, седам пута лопта је тресла мрежу нашег тима, па ће Кикинђанки зимовати на дну табеле. Шеф струке Владимир Китановић констатује да је његов тим не само поражен већ и понижен.
Када се на овакав начин оконча полусезона није баш утеха, али многи су предвиђали да ће готово све утакмице током јесени ова екипа ОФК Кикинде завршавати сличним минусима. Анализа ће тек уследити, а, површно гледано, само је против јесењег лидера Железничара, у Инђији, тим са севера Баната високо поражен, 5:1, слично као и у Руми од Словена, 4:0. Још је у Бачком Јарку било 5:2.
Ипак су Кикинђани повели четврт сата пре краја, Белош је искоса тукао, изблокиран је, али му се лопта вратила на ногу, брзо је одиграо ка Ивановићу који је, из шеснаестерца, из прве пуцао и затресао мрежу.
Увек је то вече сећања на мајстора фудбала каквих је данас мало и у елитној лиги Србије и једног од најбољих голгетера којег је кикиндски фудбал имао, а и вечерас, у ресторану „Страјнић”, уз видео снимке, које је током низа година још од првих Банетових фудбалских корака, начинио управо Стеван Гецић, присетили су се присутни на мајсторије овог, до задњег часа живота, добрице и дечака у души.
Био је Бане, као кадет, пред вратима Црвене звезде, успешно положио пробу, одушевио и великане Драгослава Шекуларца и Велибора Васовића, али, према сведочењу оца Стевана, запело је око обештећења које је затражила тадашња управа ОФК Кикинде…
И на крају, најмање битно, али прилика је за написати и овековечити: и потписник ових редака, који се седам сати пред Гецину смрт случајно на улици сусрео с њим, памтиће док буде жив да је први и једини фудбалер којем је за приказану игру, и то у Банетовим раним двадесетим годинама, у београдском „Спортском журналу” доделио оцену 10, био управо он – Геца, Бане, добри дечак из улице Димитрија Туцовића, „прико баште” Градског стадиона, у којој и данас завршавају залутале лопте…