Električni bicikli i trotineti postali su svakodnevica na ulicama Kikinde. Brzi, pristupačni i ekološki prihvatljivi, mnogima su praktično prevozno sredstvo, ali sve češće i izvor opasnosti – naročito zbog neodgovorne vožnje i nedovoljnog poštovanja pravila.
Prema procenama, u Srbiji električne trotinete koristi između 250.000 i 400.000 ljudi, dok je zvanično registrovan daleko manji broj vozila. Prodavci potvrđuju da je potražnja u stalnom porastu, a da ova prevozna sredstva koriste svi – od tinejdžera do penzionera.
Ipak, podaci Agencije za bezbednost saobraćaja upozoravaju: u prvoj polovini 2025. godine povređeno je 39 osoba u nezgodama sa lakim električnim vozilima, među njima i devetoro dece. Upravo su deca i stariji najugroženije kategorije – deca zbog neiskustva i nedostatka nadzora, a stariji jer brzine često prevazilaze njihove reakcione i motoričke sposobnosti.
Sugrađani sve češće ukazuju na problem vožnje po trotoarima i pešačkim zonama, bez signalizacije i zaštitne opreme, što dovodi u opasnost pešake.
-O električnim biciklovima i trotinetima nemam baš pozitivno mišljenje zato što voze i trotoarom. Kako dete ili starija osoba, bilo ko zapravo, izađe iz kuće, realna je pretnja da neko naleti na njih biciklom. I deca i odrasli jure, i to pogotovo ovom ulicom, Generala Drapšina – kazala je naša sugrađanka, Olga Janić.
-Idu prebrzo, pogotovo kada se vozaju po trgu. Trebalo bi da imaju obaveznu univerzalnu signalizaciju, poput zvonca na biciklu, jer sve češće izleću iza ćoška a ne čuju se uopšte. Takođe, trebalo bi uvesti i malu dozvolu, kao što je nekad postojala za male motore, ona zahteva barem osnovno poznavanje saobraćaja – smatra Dušan Periz, saobraćajni inženjer u penziji.
Stručnjaci smatraju da propisi ne prate brz razvoj tržišta i da su neophodne dodatne mere – od jasnije regulacije, preko obavezne zaštitne opreme, do uvođenja osnovne obuke ili dozvole za upravljanje snažnijim modelima.
Nadležne službe apeluju na roditelje da ne dozvole deci samostalnu vožnju bez nadzora i kacige, kao i na sve vozače da prilagode brzinu uslovima i prostoru u kom se kreću. Istovremeno, ukazuje se i na potrebu ulaganja u infrastrukturu – pre svega u bezbedne biciklističke staze.
Električna vozila mogu biti koristan deo savremenog saobraćaja, ali samo ako se koriste odgovorno. Zakon i infrastruktura jesu važni, ali ključna ostaje lična odgovornost svakog pojedinca.