Ekonomsko-trgovinksa škola

хуманитарни-концерт

Народно позориште у Кикинди било је испуњено до последњег места на хуманитарном концерту „Сви за једну маму“, који је окупио ученике, професоре, културна друштва и бројне суграђане са једним циљем – да помогну лечење Јасне Стокић.

Публика је током вечери уживала у разноврсном програму – песми, рецитацијама и наступима који су, осим уметничког, носили и снажан емотивни набој. Атмосфера је била топла и весела, прожета осећајем заједништва и искрене жеље да се помогне.

Ова акција, која је потекла од ученика Економско-трговинске школе, за кратко време прерасла је у покрет који је окупио читав град.

– Безрезервну подршку ученици су добили од мене, директора и свих ученика из разреда, а потом и ученичког парламента. Цела школа се подигла на ноге да реализује ову идеју која је настала у учионици, а прерасла у нешто велико – истакла је Ивана Којић, разредни старешина одељења ИИ1 ЕТШ.

Она је додала да су се позиву одазвали и ученици других школа, хорови и културна друштва, а посебно ученици Основне школе „Вук Караџић“, са којима деле зграду.

– Често мислимо да млади немају емпатије као некада, али вечерас смо видели да она и те како живи у њима – рекла је Којић, нагласивши да су се ученици укључили на различите начине – од наступа до организације и прикупљања прилога.

Посебну тежину вечери дале су речи Јасне Стокић, којој је концерт и био посвећен. Она се, заједно са ћерком Јеленом, на крају концерта захвалила свим окупљенима. Иако, како каже, није било лако прихватити да јој је потребна помоћ, подршка коју добија мења све.

– Осећај вечерас био је предиван. У почетку није било тако, јер није лако тражити помоћ. Али када видите колика армија људи стоји иза вас, онда је то нешто што вас тера да идете даље – рекла је она.

Додала је да јој много значи сваки гест подршке, било да долази од пријатеља, комшија, деце или потпуно непознатих људи.

– Један обичан човек одвоји од своје породице колико може, и то је за мене огромно. Не могу се довољно одужити свима за ову хуманост – истакла је Стокић.

Да је акција пробудила емпатију широм града, потврђују и млади који су се одазвали позиву.

– Дошла сам да подржим другарицу и њену маму. Највише ме је дирнуло то што људи желе да помогну и што су спремни да буду хумани – рекла је ученица Калина Скубан.

Идејни творац акције, ученица ЕТШ, Ива Киш, није крила задовољство што је иницијатива прерасла у нешто много веће.

– Када видим да је моја идеја постала стварност, баш ми је драго. Окупило се много људи и сви су изашли у сусрет. Најлепши тренутак је ово јединство – види се да је Кикинда град великог срца – рекла је она.

На великој сцени Народног позоришта вечерас су наступили женска певачка група „Мелизми, хор Културног центра „Аттендите“, хорови ОШ „Вук Караџић“ и ЕТШ, ученици и рецитатори више школа, АДЗНМ „Гусле“, као и Милан и Вид Вашалић.

Хуманитарни концерт „Сви за једну маму“ показао је да, упркос свакодневним изазовима, солидарност и даље живи међу људима. Вече испуњено песмом и добротом још једном је потврдило да, када се заједница уједини, нико није сам.

Т. Д.

зоран-иванковиц-10

Када је 2014. године први пут стао на палубу огромног крузера у Копенхагену, Кикинђанин Зоран Иванковић није ни слутио да ће наредну деценију провести радећи у кухињама бродова који плове широм света. Данас своје искуство преноси ученицима Економско-трговинске школе, где предаје куварску групу предмета.

Иванковић је рођен 1987. године у Кикинди, где је завршио Основну школу „Свети Сава“ и Економско-трговинску школу. Након тога је у Новом Саду положио за кулинарског техничара и завршио специјализацију за хладна предјела, а потом и факултет туризма и хотелијерства.

До посла на броду, каже, није дошао из авантуризма, већ из потребе.

-Завршио сам школу, али није било сталног посла. Радио сам по Кикинди углавном замене људи који су на годишњем одмору. Неколико мојих пријатеља већ је радило на бродовима као конобари, па сам преко њих дошао у контакт са агенцијама. После интервјуа, прегледа и папира, брзо сам добио прилику да одем – прича он.

Током десет година рада остао је у истој компанији, која има двадесет бродова, па је често премештан са једног на други. У кухињи је напредовао постепено – од најниже позиције.

-Почео сам као кувар у тренингу, па асистент, трећи, други и на крају први кувар. То је била моја највиша позиција – каже Иванковић.

Први дани били су хаотични.

-Добијате огромну количину информација и све се дешава врло брзо. Чак ни после три месеца нисам се навикао на систем рада.

 

350 запослених у кухињи и 30.000 кафа

А тај систем је, како каже, изузетно сложен. На једном броду ради око 350 људи у кухињама – од перача судова и магационера до кувара и шефова кухиња.

Сваког дана припрема се огромна количина хране.

-Дневно се направи око 17.000 оброка за путнике и посаду. Само једна кафе-станица на броду изда и до 30.000 кафа дневно.

Намирнице се на брод допремају у огромним количинама.

-На сваких седам дана стиже између 15 и 30 шлепера са храном. Складишта су огромна – само фрижидери су на три спрата.

Кухиња на крузеру функционише као добро организована пирамида. Сваки сегмент има свој тим: за супе, сосове, рибу, салате, десерте или воће, а изнад свих је главни шеф кухиње са својим замеником.

Јеловници се планирају дуго унапред и зависе од региона у којем брод плови.

-Један јеловник је за Балтик, други за Медитеран, трећи за Азију, четврти за Америку. Мењају се на сваке две године.

Један од највећих изазова у раду су велике припреме за празнике. Иванковић памти једну ситуацију из одсека хладне кухиње, када су за амерички празнични мени морали да припреме на хиљаде порција специјалитета.

-Правили смо црвени кромпир са павлаком и кавијаром. На сваком тањиру су морале да буду три половине кромпира у облику звезде. То значи да се кромпир прво љушти, обликује у звезду, кува, хлади и припрема – и тако за четири хиљаде порција. Са припремом се крене две недеље раније.

Радио са 47 нација

На бродовима је радио са људима из 47 различитих нација, што је, каже, посебно искуство.

-То значи 47 различитих менталитета. Оно што је једнима смешно, друге лако у вреди. Радите са истим људима шест месеци без паузе, па није увек лако одржати лепе односе.

С друге стране, управо та разноликост доноси и највеће богатство.

-На броду имате прилику да упознате кухиње из целог света. Пробате воће и јела која код нас не постоје и научите технике које код нас стигну тек годинама касније.

 

Највише му је, каже, остала у сећању азијска кухиња.

-Кинеска кухиња користи много поврћа, а мање меса. Индијска је врло љута, али ако се љутина смањи, њихова јела много подсећају на наша.

Занимљиво је и да су страни чланови посаде радо пробали српска јела.

-Филипинци и Индијци су били одушевљени сармом и телећом чорбом. Једном смо колега и ја направили бурек за доручак и све је нестало за трен.

Наравно, било је и необичних захтева гостију. Једном приликом су, каже, путници тражили торту од пржених скакаваца.

-То су специјални инсекти који се узгајају за јело. Ја сам их пробао и наредна три дана нисам могао ништа сем јогурта да поднесем.

Ипак, најважније што је понео са бродова није само кулинарско знање.

-Научио сам стрпљење и организацију. И научио сам да су људи различити, али када је храна у питању – сви смо исти.

Данас то искуство преноси ученицима.

-Покушавам да их припремим да могу да раде било где у свету. Брод је добар почетак за младе – виде свет и стекну искуство које им касније много значи.

Т. Д.

 

хуманитарни-концерт-етс

Идеја која је настала међу ученицима Економско-трговинске школе прерасла је у велику акцију солидарности. Под називом „Сви за једну маму“, у Народном позоришту 23. марта у 18 часова биће одржан хуманитарни концерт, са циљем да се помогне лечење Јасне Стокић, мајке ученице ове школе.

Иницијатива је потекла од самих ђака, а убрзо је добила подршку читаве школе, али и бројних других образовних и културних институција у граду.

Ива Киш из ИИ1 је на састанку ученичког парламента предложила акцију и сви су одмах пристали. Потом је предложено да се покрене и онлајн хуманитарна кампања, да се плакати деле на друштвеним мрежама. Сва одељења су се одмах одазвала и размишљала како могу да помогну. Тако је настала идеја и о концерту – објашњава професорка Мирјана Секулин, координатор тима за подршку ученичком парламенту.

Ученици су одлучили да направе програм који ће окупити различите извођаче и привући публику свих генерација. Позив је упућен школама, хоровима и културно-уметничким друштвима, а одзив је био већи него што су организатори очекивали.

– Толико имамо пријављених да смо наступе ограничили на десет минута, а неке чак морали да померимо за наредну акцију прикупљања новца. Програм ће бити шаренолик, тако да може да задовољи свачији укус – каже Огњен Гуцул, председник ученичког парламента ЕТШ.

На концерту ће наступити женска певачка група „Мелизми, хор Културног центра „Аттендите“, хорови ОШ „Вук Караџић“ и ЕТШ, ученици и рецитатори више школа, АДЗНМ „Гусле“, као и Милан и Вид Вашалић, а у организацији учествују и ученици различитих образовних профила. Док једни певају или рецитују, други ће дочекивати госте, послуживати пиће, помагати око организације и стајати поред кутија за добровољне прилоге.

Хуманитарни концерт организује се како би се прикупио новац за трансплантацију бубрега, која је неопходна мајци Јелене Стокић, ученице ИИ1 ЕТШ.

– Моја мама је дијализни болесник. Један бубрег нема, а други не функционише како треба и потребна је трансплантација која би требало да се обави у Белорусији. Потребно је прикупити велику суму новца, скоро 12 милиона динара, како би у октобру могла да почне са припремама за операцију – дели са нама Јелена.

Подршка која стиже из школе, али и из читавог града, за њу има немерљиву вредност.

– Заиста нисам очекивала да ће се оволико људи укључити. Много ми значи што су се школе, удружења и људи из различитих места одазвали и што желе да помогну, посебно Народно позориште које нам је уступило велику сцену за овај догађај – додаје она.

Публика ће моћи да помогне добровољним прилогом. На улазима у позориште биће постављене кутије за донације, а сваки прилог, како истичу организатори, значи корак ближе циљу.

– Желимо да покажемо да Јелена није сама и да нико, заправо, није сам. Позивамо све људе који могу и желе да дођу 23. марта у 18 часова у Народно позориште и да нам пруже подршку. Ниједна помоћ није мала – поручује Огњен.

Ова акција, како кажу ученици, носи и снажну поруку заједништва.

– Поносни смо на све који су великодушно прихватили идеју и показали да је свака особа важна. Тај осећај да заједница жели да помогне је невероватан – каже Ива Киш, која је покренула иницијативу.

Професорица Мирјана Секулин изјавила је да је ово само једна од неколико планираних активности.

-Због количине новца коју Јасна мора да прикупи, организоваћемо више хуманитарних активности у наредним месецима, од којих је концерт прва.

„Сви за једну маму“ тако ће бити много више од музичког програма – биће вече солидарности, у коме се, како верују организатори, показује да када се људи уједине око доброг циља, ни најтежи пут не мора да се пређе сам.

Т. Д.

енергија-је-свуда-4

Ученици Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско-трговинске школа освојили су више признања на завршној манифестацији пројекта „Енергија је свуда око нас 2025“, одржаној у Новом Саду. Награђени су за радове из области рационалног коришћења енергије, екологије и обновљивих извора.

Учесници су правили моделе и макете, мултимедијалне презентације, ликовне и литерарне радове, обрађујући теме обновљивих извора енергије, рационалне потрошње и управљања отпадом.

Међу награђенима из Кикинде су:

Из Гимназије „Душан Васиљев“: Александар Попов – прво место, мултимедијалне презентације, Јована Љубичић – прво место, ликовни радови, Јана Јовичин – треће место, ликовни радови. Ментори на овим пројектима били су Љубомир и Снежана Замуровић.

Из Економско-трговинске школе: Јована Бербаков – друго место, мултимедијалне презентације, Софија Мркеља – треће место, литерарни радови. Менторка ученицама била је Тања Радованов.

Пројекат се од 2009. године реализује у основним и средњим школама под покровитељством Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице и Факултета ФИМЕК, док је реализатор Центар за науку, технологију и информатику из Новог Сада. Циљ је да се ученици подстакну на ефикасније коришћење енергије, смањење загађења и активно учешће у уређењу сопствене средине.

бозицна-трпеза

Да ли је могуће припремити разноврсну и квалитетну празничну трпезу без великих трошкова и како то постићи у пракси, објашњава Зоран Иванковић, кувар и професор куварске групе предмета у кикиндској Економско-трговинској школи, на основу свог професионалног и наставног искуства. Како истиче, кључ су добро планирање, рационална куповина и паметна организација рада у кухињи.

Иванковић наглашава да је богата трпеза могућа и без прекомерних издатака, али да људи најчешће греше у количинама.

-Код нас се превише ставља акценат на то да се нико не ‘обрука’, да на нашем столу буде бар за малчице више него код других, и ту највише новца оде – каже он.

Али нема потребе за луксузним јелима. Према његовим речима, уз мало маште, од истих основних намирница могу се направити различита јела. Као пример наводи тесто од кога се, уз различита пуњења, може добити више врста пецива и колача, без додатних трошкова.

Планирање је, како истиче, основ сваке успешне кухиње и томе се уче и ученици у школи.

-За празничну трпезу потребно је бар две недеље унапред знати шта ће се спремати. У последњим данима пред славе и празнике често долази до гужви и несташице појединих намирница – објашњава Иванковић, наводећи да се и у настави припреме за велике догађаје организују много раније.

Савет грађанима је да куповину прилагоде гостима које очекују.

-Размислите ко долази и шта ти људи заиста једу и пију. Циљана куповина спречава непотребно трошење – објашњава Иванковић и напомиње да нове рецепте није пожељно испробавати управо за празнике, јер неуспех тада значи и већи финансијски губитак.

Добра организација у кухињи, према његовим речима, штеди и време и новац.

-Ако се, на пример, месо и поврће кувају заједно, од тога се може добити супа, а затим се ти исти састојци могу искористити  за руску салату. Такође, важно је планирати реддослед печења, како би се рерна користила што економичније – саветује Иванковић.

Као пример приступачног, а ефектног главног јела, Иванковић наводи пилеће или свињско месо припремљено на другачији начин, попут рола или маринирања, као и коришћење старинских рецепата који су једноставни и јефтини. Посебно наглашава да остаци хране не треба да се бацају, јер се уз мало креативности могу претворити у нове оброке наредних дана.

Најважнија порука, како закључује, јесте да празнична трпеза не сме бити извор притиска.

-Нема потребе за задуживањем због славе. Ако је јело укусно, а друштво искрено, нико неће замерити што посуђе није исто или што декорација није савршена – каже Иванковић, саветујући да се предност да једноставним, провереним и старинским рецептима који и данас могу да задовоље и укус и буџет.

ЕТС-2

У Економско-трговинској школи у Кикинди одржана је дводневна обука за почетнике у пословању, намењена четвртом разреду смера комерцијалиста. Трибину је организовала школа у сарадњи са Регионалним центром за друштвено-економски развој – Банат из Зрењанина, уз подршку Министарства привреде и Развојне агенције Србије. Предавач је био Дејан Ненадовић из РЦР – Банат, док су организациони део у школи водили наставници економских предмета Дубравка Варађанин и Станислав Завишин.

Матурант комерцијалиста Марко Рађанин рекао је да су оваква предавања веома корисна за њега и остале матуранте ЕТШ.

-Предавање је лепо осмишљено и корисно. Свиђа ми се што смо могли толико тога да сазнамо и што ћемо добити сертификат са којим касније можемо да отворимо своју фирму. За сада немам конкретну идеју за сопствени бизнис, али ако будем желео, сада тачно знам како то да урадим, јер нам је предавач врло јасно објаснио и приближио тему – истакао је Марко.

Професор Станислав Завишин објаснио је да се сличне трибине у Економској школи организују већ две деценије.

-Овакав вид активности користан је и за ученике, и за школу, и за сам град. За ученике, јер им даје алатке за будући развој. Град ће добити нове, младе предузетнике. А Економска школа на овај начин постаје један од главних покретача стварања младих предузетника у нашем граду – казао је Завишин.

Он је подсетио да просечан предузетник у Србији данас има око 45 година, што није добро за будућност државе.

-Зато ми желимо да добијемо што више младих предузетника. У последње три године, од како реализујемо конкретно ову трибину, у Кикинди су се појавиле фирме чији су оснивачи некада били ученици на овим предавањима. Очекујемо да ће их у будућности бити још више – објаснио је Завишин и додао да ће, након комерцијалиста, исту обуку похађати и матуранти смера економски техничар.

Дејан Ненадовић, пројектни менаџер РЦР – Банат, навео је да је реч о обуци за почетнике у пословању коју ова институција годинама организује у више школа.

-Циљ је да ученицима представимо могућности које имају након школовања. Бавимо се темама као што су мотиви и особине предузетника, кораци у регистрацији компаније, извори финансирања, порези и доприноси. Други део радионице посвећен је писању и изради бизнис плана, где ученици, на основу својих идеја, уче како се тај план припрема – навео је Ненадовић, додајући да се програм, који је конципирала Развојна агенција Србије, тренутно реализује и у Зрењанинској гимназији и на Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину.

Један од кључних предности пројекта је сертификат о завршеној обуци о пословању који ученици добијају по завршетку. Тај документ издаје Министарство привреде и он је, наглашава Завишин, одмах иза школске дипломе по значају за свршеног средњошколца.

-Са тим уверењем наши ђаци могу да конкуришу код државних фондова, као што су Национална служба за запошљавање или Фонд за развој Србије, и остваре право на одређена бесповратна средства за отварање фирме. У другим институцијама овакви сертификати се плаћају, док их наши ученици добијају бесплатно – истакао је професор Завишин. Подсетио је и да држава тренутно значајно помаже нове компаније и оне који планирају да покрену посао, па износи за старт-ап подршку иду и до шест милиона динара.

Све већи одзив ученика из године у годину показује да међу младима у Кикинди постоји интересовање за предузетништво. Економско-трговинска школа оваквим програмима не само да оснажује предузетнички дух својих ђака, већ директно доприноси стварању нове генерације локалних привредника, на добитак читаве заједнице.

1афдфдб7-789ц-4бдб-а5ц9-41ф9еф9фцц35

Победница музичког пројекта „Певамо заједно” је Андријана Зобеница. Друга је Невена Росић, а треће место заузела је Катарина Ристић. Надметање су осмислили  ученички парламенти Економско-трговинске школе и Гимназије „Душан Васиљев”, а такмичење солиста организовано је у Културном центру. Од Жарка Утржана, председника ученичког парламента Економско- трговинске школе сазнајемо да је културни догађај плод сарадње две школе које деле исту зграду.

-Имали смо жељу да покажемо да је Кикинда лепо и културно место тако да смо организовали такмичење у певању на које се пријавило седам такмичарки. Све су то нама познати солисти од којих се поједини већ баве певањем. Сви су врло талентовани и наш циљ је да укажемо да наш град итекако има успешне младе људе – казао је Утржан.

Катарина Чарапић, председница ученичког парламента Гимназије „Душан Васиљев“ додала је да се идеја о музичком такмичењу „родила“ пре три месеца.

-Овакву сарадњу школе нису имале и наш циљ је да то променимо. Соло певачи који су показали шта умеју су Ања Вукобрат, Андријана Зобеница и Невена Росић из Гимназије „Душан Васиљев“, Маријана Медић, Јелена Николић и Катарина Ристић из Економско-трговинске школе и Николина Васиљевић из Техничке школе. Сви су извели познате поп и рок нумере – појаснила је Катарина Чарапић.

Подршка је стигла и о локалне самоуправе, а овом догађају присуствовала је и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Сарадња међу школама је веома важна,  а када је иницирају сами ученици она још више добија на значају. Пројекат који је осмишљен има вишеструки значај јер промовише уметност, подстиче и инспирише младе  да се друже и упознају. Уверена сам да ће музичко такмичење „Певамо заједно“ обогатити културну понуду Града – напоменула је Валентина Мицковски.

Трочлани жири радио је у саставу Марија Алексић из Зрењанина, Душан Дакић из Београда и Николина Сувајџић из Кикинде. Победници је припао ваучер за куповину рачунарске опрему.

Две школе наставиће сарадњу и у наредном периоду у плану им је да организују и дебату.

error: Content is protected !!