У борби са ватреном стихијом на Делиблатској пешчари, одазвали су се припадници Добровољних ватрогасних друштава из Мокрина и Банатског Великог Села и ставили се на располагање колегама на терену. Шесторица Мокринчана и тројица добровољаца из Великог Села били су део екипа које су обилазиле угрожени терен, трагајући за новим жариштима и гасећи ватру пре него што поново узме маха.
– Чим се указала прилика да одемо и помогнемо, дали смо свој допринос борби против пожара – каже Радован Петковић, председник Добровољног ватрогасног друштва Мокрин.
Мокринчани су, како објашњава, били упућени на терен преко колега из ДВД Мраморак. Посао није био нимало лак, пожар је на појединим местима већ био угашен, али је опасност и даље вребала испод површине.
– Више смо били ангажовани на обиласку терена где је пожар већ био угашен. Имали смо и неколико малих пожара који су могли да се прошире, па је било важно да се реагује одмах – прича Петковић.
Терен Делиблатске пешчаре је такав да ватра може да се стиша, али то не значи да је опасност прошла. То је на лицу места осетио и Горан Ристић, члан ДВД Мокрин и председник Савета МЗ, који је такође обилазио подручје око насељеног дела.
– Дан пре тога пожар у том делу, то је насељено место Шумарак, био је угашен, али је стигао на свега двадесетак метара од кућа и викендица. Ми смо обилазили тај круг око насељеног дела и налазили један по један мањи пожар. Сигурно смо их десетак, петнаест угасили – каже Ристић.
Највећи проблем је, додаје Ристић, што на овом специфичном терену ватра уме да „живи” испод земље и да се појави поново тамо где делује да је борба са пламеном успешно завршена.
– Кад год се негде угаси пожар, сутра поново букне. Све је суво, вруће, терен је као барут. Зато смо обилазили и гасили те ситније пожаре, да се не би поново распламсали и прикључили већем пожару – објашњава Ристић.
У Србији је протеклих дана актуелно више десетина пожара, од којих је, због изузетно неприступачног терена и сталног ветра, најкритичнији пожар у Делиблатској пешчари, где је захваћено више од 3.500 хектара, углавном ниског растиња и траве.
Делиблатска пешчара је 1977. године проглашена Специјалним резерватом природе. Назива се још и „европска Сахара”.
